Rastu napetosti između dve članice NATO-a u Sredozemlju: "Ovo je podiglo paniku!"

Uoči sastanka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, pojavili su se novi sporovi između ovih članica NATO-a. Problem je u nadležnosti za situaciju u istočnom Sredozemlju.

Navodno žele nastaviti razgovore i to na najvišem nivou: počevši od ponedeljka, 9. februara, u Ankari bi trebalo da se sastane "Vrhovno veće za saradnju Grčka-Turska". Ako sve bude išlo po planu, za stolom će biti i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i grčki premijer Kirijakos Micotakis. Moguć je i poseban sastanak dvojice čelnika neki drugi dan, prenosi Deutche Welle.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

Vrhovno veće za saradnju osnovano je 2010. nakon teških, sukobima ispunjenih vremena u istočnom Mediteranu. Još nije doduše postiglo nikakve veće uspehe. Uprkos tome, Veće teži stvaranju pozitivne atmosfere između NATO partnera, posebno u oblastima privrede i turizma. Međutim, do sada se sastalo samo pet puta, poslednji put u Atini u decembru 2023.

"Turska postavlja jednostrane zahteve i teritorijalne pretenzije koje nemaju pravnu osnovu i o kojima se ne može ozbiljno raspravljati", objasnio je tada u intervjuu za DW Konstantinos Filis, direktor istraživanja u Atinskom institutu za međunarodne odnose.

"Grčka očekuje da Turska uvek ispunjava njene zahteve i čini ustupke", uzvratio je Fuat Aksu, politikolog na Tehničkom univerzitetu Jildiz u Istanbulu.

Od tada se u Egejskom moru malo toga promenilo. Sada se pojavila još jedna tačka razdora: prošlog četvrtka Turska je koristila sistem "Navtex" koji se uobičajeno koristi u pomorstvu, kako bi upozorila na bezbednosne rizike i grčke vojne aktivnosti. Slična upozorenja izdata su i u prošlosti.

U krajnjoj liniji problem je u nadležnosti za situaciju u istočnom Sredozemlju: ko ima pravo proglasiti se odgovornim za bezbednosna pitanja? Atina govori o nezakonitom pokušaju suseda da proširi svoje teritorijalne vode. Ugledni grčki nedeljnik To Vima to vidi kao „novu tursku provokaciju“.

Iz turske perspektive, to je samo rutinska stvar koja je u skladu sa važećim zakonodavstvom. Ali moglo bi biti više od toga: "Navtex je izazvao paniku u Grčkoj i promenio status kvo u Egeju", tvrde novine Türkiye.

Za grčkog premijera Micotakisa, spor oko Navtexa znači još veći pritisak desnice.

"Turska otima pola Egeja, ali naša vlada ne vidi razloga za zabrinutost“, žali se Kirijakos Velopulos, čelnik desničarske populističke stranke Grčko rešenje (EL), koja je, prema anketama, na trećem mestu po podršci birača.

Grčka i Turska decenijama su u sporu oko kontinentalnog pojasa uz tursku obalu, iskorišćavanja prirodnih resursa i potencijalnog proširenja teritorijalnih voda u Egejskom moru. Prema svojoj trenutnoj vojnoj doktrini "Plava domovina", Turska takođe polaže pravo na morska područja od preko 450.000 kvadratnih kilometara uz svoju obalu.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora iz 1982. služi kao pravni kompas u takvim slučajevima, iako je Turska nije potpisala. Ipak, mogla bi se primeniti: prema prevladavajućem pravnom mišljenju, ovaj ugovor odražava običajno međunarodno pravo i stoga je obavezujući čak i za one koji ga nisu potpisali.

Prema Konvenciji UN-a o pravu mora, svaka država u načelu može definisati teritorijalne vode do maksimalno 12 nautičkih milja. Međutim, postoji važna izuzetak: u slučajevima nejasnih granica ili preklapanja, uključene strane treba da postignu bilateralni sporazum. No, sporazum između Grčke i Turske još uvek se ne nazire.

Već 1995. turski parlament proglasio je proširenje grčkih teritorijalnih voda u Egejskom moru "razlogom za rat". To je zato što bi u tom slučaju Egejsko more postalo neka vrsta grčkog unutrašnjeg mora.

Vlada u Atini je 2021. godine proširila svoje teritorijalne vode na 12 nautičkih milja u Jonskom moru prema Italiji. Danas Grčka izričito zadržava pravo proširiti svoje teritorijalne vode i u Egejskom moru, nedavno je to izjavio ministar odbrane Nikos Dendijas za atinsku televizijsku stanicu "Open".

Međunarodni sud pravde (ICJ) u Hagu smatra se konačnom žalbenom instancom u svim pitanjima međunarodnog prava. Međutim, ovo sudsko telo UN-a ne deluje na sopstvenu inicijativu. I Grčka i Turska morale bi podneti zajednički zahtev i ovlastiti ICJ za posredovanje. O tome se raspravlja od 1976. do sada bezuspešno.

(Telegraf.rs)