Otkriven zlokobni znak da se Golfska struja približava KOLAPSU: Ovo može da izazove opšti haos širom sveta!

Jedan od najslanijih delova okeana postao je 30 odsto manje slan - što je podstaklo strah da bi Golfska struja mogla da se približava katastrofalnom kolapsu.

Južni Indijski okean, kod jugozapadne obale Australije, istorijski je bio veoma slan zbog sušnih klimatskih uslova u tom području.

Međutim, nova studija je otkrila da se tokom poslednjih 60 godina oblast izrazito slane morske vode smanjila za 30 odsto.

Zabrinjavajuće je to što stručnjaci sa Univerziteta Kolorado u Bolderu smatraju da bi to moglo imati razorne posledice.

Predviđaju da bi ove promene mogle da izmene interakcije između okeana i atmosfere.

Pored toga, smanjenje saliniteta moglo bi da poremeti velike okeanske cirkulacione sisteme koji pomažu u regulisanju klime širom sveta.

"Svedoci smo velikih promena u načinu na koji se slatka voda kreće kroz okean", rekao je profesor Vejćing Han, glavni autor studije.

"To se dešava u regionu koji igra ključnu ulogu u globalnoj okeanskoj cirkulaciji."

U proseku, slanost okeana iznosi oko 3,5 odsto.

Međutim, ona varira širom sveta.

Na primer, južni Indijski okean kod jugozapadne obale Australije posebno je slan, dok je oblast koja se proteže od istočnog Indijskog okeana do zapadnog Pacifika u tropskom pojasu severne hemisfere prirodno manje slana.

Ta razlika u salinitetu stvara ogromnu "pokretnu traku" okeanske cirkulacije koja raspodeljuje toplotu, so i slatku vodu širom Zemlje.

Ovaj sistem, nazvan Atlantic Meridional Overturning Circulation (Atlantska meridionalna prevratna cirkulacija - AMOC), prenosi toplu, manje slanu vodu iz Indo-Pacifika ka Atlantskom okeanu, doprinoseći blagoj klimi zapadne Evrope.

Kada ta voda stigne u severni Atlantik, oslobađa toplotu, hladi se i postaje slanija i gušća.

Na kraju tone, a zatim teče ka jugu, nazad ka Indijskom i Pacifičkom okeanu, gde ciklus počinje iznova.

U novoj studiji, tim je analizirao kako se salinitet u južnom Indijskom okeanu menjao tokom poslednjih 60 godina.

Rezultati su pokazali da se ova oblast "osvežava" zapanjujućom brzinom.

"Ovo osvežavanje je ekvivalentno dodavanju oko 60 odsto zapremine jezera Taho u vidu slatke vode svake godine", rekao je prvi autor studije Gengsin Čen.

"Da to stavimo u perspektivu, količina slatke vode koja ulazi u ovaj deo okeana dovoljna je da snabdeva celokupno stanovništvo SAD pijaćom vodom više od 380 godina."

Zašto se to dešava? Istraživači su sproveli kompjuterske simulacije i utvrdili da lokalne padavine nisu uzrok.

Umesto toga, smatraju da klimatske promene pokreću ovaj proces osvežavanja.

Prema njihovim rečima, globalno zagrevanje menja površinske vetrove nad Indijskim i tropskim Pacifičkim okeanom.

Te promene vetrova usmeravaju okeanske struje tako da prebacuju više vode iz Indo-pacifičkog rezervoara slatke vode ka južnom Indijskom okeanu.

"Kako morska voda postaje manje slana, njena gustina opada", objašnjavaju istraživači.

"Pošto manje slana voda obično ostaje iznad slanije i gušće vode, površinska i duboka voda postaju izraženije razdvojene u slojeve."

"Ti jači kontrasti u salinitetu između slojeva smanjuju vertikalno mešanje - važan proces koji omogućava da površinske vode tonu, a dubinske se podižu, raspodeljujući hranljive materije i toplotu kroz okean."

Golfska struja je samo mali deo mnogo šireg sistema struja, zvanično nazvanog Atlantic Meridional Overturning Circulation (AMOC).

Naučnici su ranije upozoravali da bi kolaps AMOC-a mogao imati razorne posledice po globalne vremenske sisteme.

Profesor David Tornali, klimatski naučnik sa Univerzitetskog koledža u Londonu, rekao je da bi temperature naglo pale ukoliko bi AMOC kolabirao.

"Kolaps AMOC-a mogao bi da izazove ekstremnije vremenske prilike, tako da bismo pored opšteg zahlađenja očekivali i više zimskih oluja izazvanih jačim zapadnim vetrovima", rekao je za Daily Mail.

"Nažalost, ljudi bi mogli da stradaju zbog jačih zimskih oluja i poplava, a stariji i mladi bili bi posebno ranjivi na veoma niske zimske temperature."

Šta je AMOC?

Golfska struja je deo šireg sistema morskih struja poznatog kao Atlantic Meridional Overturning Circulation.

Kao "pokretna traka okeana", on prenosi toplu vodu pri površini ka severu - od tropa ka severnoj hemisferi.

Kada topla voda stigne u severni Atlantik (Evropa, Ujedinjeno Kraljevstvo i istočna obala SAD), oslobađa toplotu i potom se zaledi. Prilikom formiranja leda, so ostaje u morskoj vodi.

Zbog velike količine soli, voda postaje gušća, tone i kreće se ka jugu - nazad ka tropima - u dubokim slojevima okeana.

Na kraju se voda ponovo podiže ka površini u procesu zvanom uzdizanje (upwelling), zagreva se i ciklus se završava.

Stručnjaci smatraju da AMOC donosi dovoljno toplote severnoj hemisferi da je održava blagom. Ako bi se usporio ili kolabirao, veliki delovi Evrope mogli bi da uđu u duboko zahlađenje.

Kako globalno zagrevanje utiče na okeanske struje?

Naučnici smatraju da topljenje glečera može izazvati kolaps AMOC-a.

Ovaj sistem, opisan kao "pokretna traka okeana", prenosi toplu površinsku vodu ka severu.

Ranije studije su već pokazale da zbog klimatskih promena AMOC slabi - odnosno da se prenos toplote usporava.

"Motor" ovog sistema nalazi se kod obale Grenlanda, gde se, usled klimatskih promena, topi sve više leda.

Veća količina slatke vode uliva se u severni Atlantik, smanjuje salinitet i usporava čitav sistem.

Zašto bi AMOC mogao da kolabira?

Naučnici smatraju da topljenje glečera može izazvati kolaps ovog sistema okeanskih struja.

AMOC prenosi toplu površinsku vodu ka severu, gde ona oslobađa toplotu, postaje gušća i tone.

Ali kako klimatske promene povećavaju dotok slatke vode u severni Atlantik, voda postaje manje slana i manje gusta, što otežava njeno tonjenje.

Ako bi taj proces dovoljno oslabio, čitava "pokretna traka okeana" mogla bi značajno da se uspori ili čak zaustavi.

(Telegraf.rs)