Ovo se dugo nije dogodilo: Trećina američke ratne mornarice poslata prema Iranu!

U retko viđenoj demonstraciji vojne moći, približno trećina aktivne ratne mornarice SAD trenutno je raspoređena na Bliskom istoku i spremna za moguće operacije protiv Irana, navode obrambeni analitičari.

Flotila uključuje dve udarne grupe nosača aviona, 15 razarača i nepoznat broj podmornica. Teški transportni avioni i tankeri za dopunu gorivom navodno su prošli Sredozemlje i kreću se prema položajima na Bliskom istoku, piše Index.hr.

Raspored podseća na gomilanje snaga pre udara na Venecuelu

Raspored podseća na snage koje su bile okupljene na Karibima pre nego što su SAD izvele operaciju protiv venecuelanskog lidera Nikolasa Madura. Analitičari ističu da ovo nije uobičajeno.

Istovremeno, Iran demonstrira svoju vojnu moć dok paralelno vodi diplomatske aktivnosti. Javni servisi za praćenje brodova, satelitski snimci i podaci iz sistema Automatic Dependent Surveillance Broadcast (ADS-B) u realnom vremenu otkrivaju raspored snaga.

Jedna karta objavljena na platformi X, sa detaljnim prikazom ikona ratnih brodova, naglašava razmere akcije - američka flota okružuje Iran, od Omanskog zaliva do Sredozemnog mora.

600 Tomahavka u jednom naletu

Prema proceni analitičara otvorenih izvora (OSINT) Jana Elisa, ova borbena grupa mogla bi u jednom naletu lansirati više od 600 krstarećih projektila Tomahawk (TLAM). Takva vatrena moć ne uključuje nove sisteme vođenog energetskog oružja koji koriste električnu energiju umesto klasičnog raketnog pogona.

Od sredine februara 2026. udarna grupa nosača USS Abraham Lincoln već deluje u Arapskom moru, južno od Irana, gde sprovodi letačke operacije i operacije pomorske sigurnosti u zoni odgovornosti američke Pete flote.

Analitičari Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) raspored opisuju kao "mešovit": s jedne strane reč je o "odvraćanju" i umirivanju saveznika, a s druge o pripremi za "vanredne situacije", koje mogu varirati od odbrane do preciznih udara, po obimu odmah iza operacija protiv nuklearnih postrojenja 2025. godine.

Tramp ima puno opcija

Prisutnost najnaprednijih američkih razarača i aviona u regionu proširuje manevarski prostor američkog predsednika Donalda Trampa. Vatrena moć flote - uključujući "nevidljive" borbene avione, razarače, opremu za elektronsko ratovanje i podmornice - signalizira spremnost na sve, od preciznih udara na nuklearna postrojenja do otvorenog sukoba.

Kanada se u međuvremenu pridružila Trampovom stavu da bi promena vlasti u Iranu bila "najbolja stvar" koja se može dogoditi. Pojedini analitičari procenjuju da bi sukob mogao izbiti "u roku od nekoliko nedelja", pozivajući se na proteste u Iranu i snažne represivne mere vlasti.

Nosač aviona USS Lincoln već je preusmeren iz indo-pacifičkog regiona. Nuklearni nosač aviona USS Gerald R. Ford, najnoviji i tehnološki najnapredniji u američkoj mornarici, trenutno prelazi Atlantik nakon rasporeda koji je uključivao i zadržavanje na Karibima.

Prema pisanju The Wall Street Journal-a i drugih medija, Tramp je naložio i da udarna grupa nosača USS George H.W. Bush bude spremna za brzo raspoređivanje.

"Dogovor ili udar"

Ovakvo gomilanje snaga odražava Trampov ultimatum koji se svodi na "dogovor ili udar": postizanje nuklearnog sporazuma ili suočavanje sa "nečim vrlo teškim". Razlozi za pojačan raspored uključuju iranski napredak u nuklearnom programu, napade posredničkih grupa poput Huta u Crvenom moru, veze sa Venecuelom iz perioda Madura i pretnje Izraelu.

Američke snage istovremeno štite baze, saveznike i pomorske pravce u Ormuškom moreuzu, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte.

Usmereno energetsko oružje i "roj" dronova

Vojni analitičari upozoravaju na promenjenu prirodu ratovanja, posebno u asimetričnom sukobu. U slučaju otvorenog sukoba SAD i Irana, američki najnoviji sistemi vođenog energetskog oružja mogli bi biti upotrebljeni protiv iranskih dronova.

Hoće li takvi sistemi u stvarnim borbenim uslovima uspeti da prorede "roj" dronova i sačuvaju skupe presretače za balističke i krstareće projektile, još nije jasno. Za Iran bi eskalacija predstavljala visok rizik - širi sukob mogao bi destabilizovati energetska tržišta i potencijalno uključiti Rusiju ili Kinu.

S druge strane, reč je i o klasičnom odvraćanju: značajna prisutnost snaga sa ciljem podsticanja diplomatije. Tramp je izrazio podršku iranskim demonstrantima, dok su represivne mere teheranskog režima ocenjene kao brutalne.

Kako bi Iran mogao odgovoriti?

U asimetričnom scenariju, udarna grupa oko USS Lincolna mogla bi se suočiti sa talasima iranskih napadačkih dronova.

Odgovor bi zavisio od konkretne pretnje, ali se očekuje primena "slojevite odbrane" dizajnirane za tzv. zasićeno ratovanje. U središtu sistema je "Aegis", koji integriše radarsko praćenje, upravljanje borbom i lansiranje projektila u jedinstveni odbrambeni štit.

Dronovi se na većim udaljenostima relativno lako otkrivaju i klasifikuju, a presretači srednjeg i dugog dometa, poput projektila SM-2, mogu se koristiti protiv većih ili ciljeva na većim visinama. Kako se ciljevi približavaju, odbrana prelazi na sisteme kraćeg dometa, namenjene neutralizaciji brzih i manevrišućih pretnji koje probiju spoljašnji sloj odbrane.

Na veoma malim udaljenostima grupa se oslanja na brzu "tačkastu" odbranu protiv pretnji u poslednjim sekundama leta.

Kinetičku odbranu nadopunjuju sistemi vođenog energetskog oružja, poput visokosnažnog mikrotalasnog sistema Project METEOR, koji može onesposobiti elektroniku više kamikaza dronova istovremeno, uz znatno niži trošak po "pucnju" u odnosu na klasične projektile.

Izazov koordinacije

Ključni izazov je koordinacija odbrane pod pritiskom. U složenom kombinovanom napadu iranske snage mogle bi kombinovati roj dronova sa protivbrodskim balističkim projektilima Khalij Fars, brzim napadnim plovilima klase Peykaap i elektronskim ometanjem.

U takvom okruženju problem mornarice nije samo obaranje ciljeva, već i usklađivanje više odbrambenih sistema koji istovremeno deluju u istom borbenom prostoru. Snažni mikrotalasni impulsi moraju biti pažljivo sinhronizovani sa lansiranjem projektila kako ne bi ometali radarsko navođenje ili sopstvenu elektroniku.

"Ples" hardvera i softvera

Analitičari takvu koordinaciju opisuju kao "ples" između softvera i hardvera.

Uključuje slojevite zone delovanja, dominaciju elektromagnetnim spektrom, automatizovanu prioritizaciju pretnji i algoritme za upravljanje borbom u realnom vremenu, koji određuju redosled odgovora prema vrsti pretnje, udaljenosti, brzini i stepenu opasnosti.

Hoće li taj "ples" i slojevita odbrana funkcionisati kako se očekuje, ostaje otvoreno pitanje. Hoće li raspored dovesti do pregovora ili eskalacije, poruka je jasna: Sjedinjene Države pokazuju spremnost na delovanje.

(Telegraf.rs)