Brojne lavine, 88 mrtvih skijaša i iskakanje voza iz šina: Zašto su planine u Evropi toliko opasne ove zime?

Ove nedelje pojavio se dramatičan snimak lavine, koja se spustila niz padine italijanskih Alpa, dok je snežni oblak prekrio uplašene skijaše. To je poslednji u nizu incidenata koji su ove godine pogodili planine u Evropi, a do sada u sezoni je prijavljeno čak 88 smrtnih slučajeva.

Prošle nedelje Italija je zabeležila rekordan broj smrti na planinama, kada je 13 ljudi poginulo, od kojih je 10 u lavinama.

Preporučujemo

U Švajcarskoj je voz iskočio iz šina u regionu Vale, kada se sručila lavina. U incidentu je povređeno pet ljudi, nakon što je region izdao najveće upozorenje na lavinu.

Foto: Polizei Wallis

U francuskim Alpima najmanje 27 ljudi je poginulo do sada ove godine, uključujući i tri britanska skijaša koji su umrli prošle nedelje. To je najveći broj žrtava u Francuskoj od sezone 2020-2021, kada je 40 ljudi izgubilo život u lavinama.

Meteorološke agencije širom Evrope izdaju upozorenja na ozbiljne vremenske nepogode u više regiona. Od srede, Aineva, italijanska prognoza snega, postavila je nivo rizika od lavina na 4 od 5, što je drugi najviši nivo, u nekoliko italijanskih alpskih regiona koji se graniče sa Francuskom, Švajcarskom i Austrijom.

Velika većina švajcarskih Alpa, gde je do sada ove sezone prijavljeno 13 smrti, prema Institutu za istraživanje snega i lavina SLF, ostaje u stanju visoke pripravnosti.

Vremenski uslovi širom Alpa stvorili su savršene uslove za ogromne odrone snega, koje često izaziva samo jedan skijaš. I pored toga, istražitelji upozoravaju da klimatske promene takođe imaju uticaj na učestalost lavina.

"Generalno jednom u pet ili 10 godina imamo izuzetno nestabilan snežni pokrivač, nešto što nas muči od početka sezone", objašnjava vodeći stručnjak za sneg i lavine Henri Šnivind, misleći na svoje područje severnih francuskih Alpa i okolnih regiona u Francuskoj i Švajcarskoj.

Šnivind, koji vodi vebsajt za upozorenje na lavine Henry’s Avalanche Talk, rekao je za Independent da su snežne padavine ove zime bile "izuzetno nestabilne", stvarajući uslove za potencijalno velike lavine.

Snežne padavine su dovele do "trajnog slabog sloja" gde sneg postaje manje gust što dublje ideš i stoga je krhkiji. Ovo je uzrokovano tankim snežnim pokrivačem, plitkim slojem koji proizvodi slabe, "šećerne" kristale.

Šećerni sneg sam po sebi nije opasan, ali kada se na površini nakupe obilne snežne padavine, postaje sklon izazivanju masivnih klizišta, kaže Šnivind.

"Nedavne smrtonosne lavine u Francuskoj imale su isti uzrok: vremenski poremećaj koji je doneo jak sneg i vetar, praćen vedrim vremenom koje podstiče ljude da izlaze, posebno van staza, bez davanja planinama vremena da se stabilizuju", rekao je Stefan Borne, direktor Nacionalnog udruženja za proučavanje snega i lavina (ANENA), za Le Monde.

Očigledno pitanje koje će mnogi postaviti tokom porasta broja smrtonosnih incidenata jeste da li su klimatske promene odigrale ulogu.

Teoretski, moglo bi se pretpostaviti da bi povećanje globalnih temperatura dovelo do manjeg broja lavina, jer toplije vreme znači manje snega.

Međutim, stručnjaci kažu da porast temperatura može zapravo da poveća rizik od lavina na većim nadmorskim visinama od 2.000 metara ili više. Mnoga skijališta u Alpima su znatno iznad ove visine, sa vrhovima od 3.000 do 4.000 metara.

Klimatske promene mogu da dovedo do intenzivnijih snežnih padavina na takvim visinama i povećaju rizik od "vlažnih" lavina, koje sadrže više tešnosti od kiše ili istopljenog snega.

Ilustracija, Foto: Shutterstock

"Vlažne lavine su gušće i stoga mogu da vrše veći pritisak i udar", rekao je za Le Monde Nikolas Ekert, istraživač životne sredine na Univerzitetu Grenobl-Alpi.

Francuska služba za skijanje Meteo France izdala je crveno upozorenje na lavine dan pre nego što su tri skijaša poginula tokom skijanja van staze u blizini luksuznog skijališta Val d'Izer prošle nedelje. Oko 60 odsto skijaških staza u centru je iznad 2.500 metara.

Šnivind je rekao da je rastući trend skijanja van staza takođe doveo do toga da turisti preuzimaju veće rizike, uprkos upozorenjima na lavine.

"Oko 90 do 95 procenata žrtava lavina sami pokreću lavinu ili to čini neko u njihovoj grupi. A razlog za to je upravo taj što su skijanje van staze i ture povećale popularnost u poslednjih nekoliko decenija", rekao je Šnivind.

"Oni misle, 'pa, ništa se ne dešava, tako da mora da je u redu', ali to je jednostavno priroda zveri. To je najveća zamka. Stotine, možda čak i hiljade ljudi mogu da idu na padinu koja je zaista nestabilna, a da je neće pokrenuti", dodao je on.

Šnivind je rekao da "ljudi rade iste stvari koje su radili poslednjih pet godina, ne možete da tražite opasnost a da prođete nekažnjeno".

"Ali zbog sadašnjeg okruženja, ono je nestabilnije nego obično i ljudi ne menjaju svoje ponašanje u skladu sa tim", zaključio je on.

(Telegraf.rs)