Tramp je obavestio svoje saradnike o planovima za Iran: I situacija uopšte nije dobra

Glavni pregovarači SAD i Irana planiraju da se sastanu u Ženevi u četvrtak na razgovorima, koji sve više izgledaju kao poslednji pokušaj da se pronađe izlaz iz krize, dok se u regionu razmeštju dve grupe nosača aviona na udaljenosti sa koje mogu da izvedu napad na Iran.

Predsednik Donald Trump obavestio je svoje savetnike da će, ukoliko diplomatija ili bilo kakav početni ciljani američki napad ne navedu Iran da popusti pred njegovim zahtevima da odustane od svog nuklearnog programa, razmotriti znatno veći napad u narednim mesecima s ciljem da se lideri te zemlje uklone sa vlasti, navode osobe upoznate sa internim razmatranjima u administraciji.

Iako još nisu donete konačne odluke, rekli su savetnici, Tramp je sklon tome da u narednim danima sprovede početni napad, namenjen da pokaže iranskim liderima da moraju biti spremni da pristanu na odricanje od mogućnosti proizvodnje nuklearnog oružja, prenosi The New York Times.

Mete koje se razmatraju kreću se od sedišta Iranske revolucionarne garde do nuklearnih postrojenja te zemlje, kao i programa balističkih raketa.

Ukoliko ti napadi ne ubede Teheran da ispuni njegove zahteve, Tramp je rekao savetnicima da bi ostavio otvorenu mogućnost vojnog udara kasnije ove godine s ciljem da pomogne u svrgavanju ajatolaha Alija Hamneija, vrhovnog verskog vođe.

Postoje sumnje čak i unutar same administracije da li se taj cilj može ostvariti samo vazdušnim udarima. Iza kulisa, obe strane razmatraju novi predlog koji bi mogao da ponudi izlaz iz vojnog sukoba: veoma ograničen program obogaćivanja uranijuma koji bi Iran mogao da sprovodi isključivo u svrhe medicinskih istraživanja i lečenja.

Nije jasno da li bi bilo koja strana pristala na to. Međutim, predlog u poslednjem trenutku dolazi u trenutku kada se dve grupe nosača aviona, zajedno sa desetinama borbenih aviona, bombardera i letelica za dopunu gorivom u vazduhu, sada nalaze na udaljenosti sa koje mogu da izvedu napad na Iran.

Tramp je u sredu u Situacionoj sobi Bele kuće razgovarao o planovima za napade na Iran. Sastanku su prisustvovali potpredsednik Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio, general Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, direktor CIA Džon Retklif i Suzi Vajls, šefica kabineta Bele kuće.

Ovaj članak je zasnovan na razgovorima sa više američkih zvaničnika koji su upoznati sa sastankom, uključujući zvaničnike sa različitim stavovima o najboljem načinu delovanja. Niko od njih nije dozvolio da se njegovo ime koristi, pozivajući se na osetljivost diskusija koje su uključivale vojne operacije i obaveštajne procene.

Tokom sastanka, Tramp je vršio pritisak na generala Kejna i Retklifa da se izjasne o široj strategiji u Iranu, ali nijedan od zvaničnika generalno ne zastupa određeni politički stav. General Kejn je razgovarao o tome šta vojska može da uradi sa operativnog stanovišta, a  Retklif je više voleo da razgovara o trenutnoj situaciji na terenu i mogućim ishodima predloženih operacija.

Tokom diskusija o operaciji hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura prošlog meseca, general Kejn je rekao Trampu da postoji velika verovatnoća uspeha. Ali general Kejn nije bio u stanju da pruži ista uveravanja Trampu tokom razgovora o Iranu, uglavnom zato što je to daleko teža meta.

Potpredsednik Vens, koji je dugo pozivao na veću uzdržanost u vojnim akcijama u inostranstvu, nije se protivio napadu, ali je intenzivno ispitivao generala Kejna i Retklifa na sastanku. Pritisnuo ih je da podele svoja mišljenja o opcijama i želeo je više diskusije o rizicima i složenosti izvođenja udara na Iran.

Ranije su Sjedinjene Države razmatrale opcije koje su uključivale slanje timova specijalnih operativnih snaga na teren koji bi mogli da izvode napade radi uništavanja iranskih nuklearnih ili raketnih postrojenja. To je uključivalo proizvodnju i operacije obogaćivanja zakopane daleko ispod površine, van dometa američke konvencionalne municije.

Ali svaki takav napad bio bi veoma opasan, zahtevajući da specijalne operativne snage budu na terenu mnogo duže nego što su bile tokom napada radi hvatanja Madura. Više američkih zvaničnika je reklo da su za sada planovi za napad komandosa odloženi.

Zvaničnici vojske, mornarice i vazduhoplovstva takođe su izrazili zabrinutost zbog uticaja koji bi dugotrajni rat sa Iranom, ili samo ostanak u stanju spremnosti za takav sukob, mogao imati na spremnost brodova mornarice, oskudnu protivraketnu odbranu Patriot i preopterećene transportne i osmatračke avione.

Bela kuća je odbila da komentariše odluku gospodina Trampa.

"Mediji mogu nastaviti da spekulišu o tome šta predsednik misli, ali samo predsednik Tramp zna šta može, a šta ne može da uradi", rekla je u Ana Keli, portparolka Bele kuće.

Čak i pre nego što su Iranci podneli ono što izgleda kao njihov poslednji predlog zvaničnici su rekli da očekuju da će biti prosleđen Trampovoj administraciji u ponedeljak ili utorak dve strane su izgleda pojačavale svoje stavove.

Stiv Vitkof, predsednikov specijalni izaslanik, rekao je za Foks njuz da je Trampova "jasna smernica" njemu i Džaredu Kušneru, njegovom sapregovaraču i predsednikovom zetu, bila da je jedini prihvatljiv ishod sporazuma da Iran pređe na "nulto obogaćivanje" nuklearnog materijala.

Međutim, iranski ministar spoljnih poslova, Abas Aragči, ponovo je insistirao u intervjuu za emisiju "Face the Nation" na CBS da zemlja nije spremna da se odrekne onoga što je rekao da je njeno "pravo" da proizvodi nuklearno gorivo prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.

Sa tom izjavom, odluka o tome da li će Sjedinjene Države napasti ciljeve u Iranu sa očiglednim ciljem daljeg slabljenja režima Alija Hamneija izgleda da se svodi na to da li obe strane mogu da se dogovore o kompromisu koji bi spasao obraz u vezi sa nuklearnom proizvodnjom, a koji bi i Vašington i Teheran mogli da opišu kao potpunu pobedu.

Jedan takav predlog razmatraju i Trampova administracija i iransko rukovodstvo. Prema rečima nekoliko zvaničnika, potekao je od Rafaela Grosija, generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), organizacije Ujedinjenih nacija koja inspektira iranska nuklearna postrojenja.

Prema predlogu, Iranu bi bilo dozvoljeno da proizvodi veoma male količine nuklearnog goriva u medicinske svrhe. Iran godinama proizvodi medicinske izotope u Teheranskom istraživačkom reaktoru, skoro 60 godina starom objektu izvan glavnog grada zemlje, koji je, u jednom od čudnih obrta moderne nuklearne istorije, prvi put isporučeni proameričkom šahu Irana od strane Sjedinjenih Država u okviru programa "Atomi za mir".

Ako se prilagodi, Iran bi mogao da tvrdi da i dalje obogaćuje uranijum. Tramp bi mogao da iznese stav da Iran zatvara sva postrojenja koja bi mu omogućila da izgradi oružje od kojih je većina ostavljena otvorena, u radu na niskim nivoima, prema sporazumu iz 2015. godine između Irana i Obamine administracije.

Tramp je izašao iz tog sporazuma 2018. godine, što je dovelo do toga da Iranci na kraju zabrane inspektore i proizvode uranijum gotovo jakog kvaliteta za upotrebu u bombi, čime su se postavili uslovi za trenutnu krizu.

Ali, daleko je od jasnog da li su Iranci spremni da smanje ono što je sada ogroman industrijski proizvodni nuklearni program, na koji su potrošili milijarde dolara, na mali napor tako ograničenog obima.

Takođe je nejasno da li bi Tramp dozvolio nuklearnu proizvodnju ograničenu na studije lečenja raka i druge medicinske svrhe, s obzirom na njegove javne izjave o "nultom obogaćivanju".

Aragči nije direktno pomenuo predlog kada je govorio iz Teherana. Ali je rekao:

"Verujem da i dalje postoji dobra šansa za diplomatsko rešenje. Dakle, nema potrebe za bilo kakvim vojnim gomilanjem, a vojno gomilanje ne može pomoći i ne može nas pritiskati".

U stvari, pritisak je ključ ovih pregovora. Ono što Tramp naziva "ogromnom armadom" koju su Sjedinjene Države izgradile u morima oko Irana je najveća vojna sila koju su koncentrisale u regionu otkako su se pripremale za invaziju na Irak, pre skoro 23 godine.

Dve grupe nosača aviona, desetine borbenih aviona, bombardera i aviona za dopunu gorivom, kao i protivraketne baterije, slile su se u region, što je demonstracija diplomatije topovnjača čak i veća od one koja je prethodila prisilnom idvođenju Madura iz Venecuele početkom januara.

Drugi nosač USS Džerald R. Ford, plovio je u nedelju južno od Italije u Sredozemnom moru i uskoro će biti kod obale Izraela, rekli su vojni zvaničnici.

Dalje komplikuje svaku konačnu odluku o vojnim napadima to što su arapski lideri pozivali kolege u Vašingtonu da se žale na komentare Majka Hakabija, američkog ambasadora u Izraelu.

U intervjuu sa Takerom Karlsonom, konzervativnim komentatorom, Hakabi je rekao da Izrael ima pravo na veći deo Bliskog istoka, što je razbesnelo arapske diplomate u zemljama za koje se Sjedinjene Države nadaju da će podržati, ili barem neće otvoreno protiviti, američkom napadu na Iran.

Zvaničnici administracije nisu bili jasni koji su njihovi ciljevi dok se suočavaju sa Iranom, zemljom sa više od 90 miliona stanovnika. Dok Tramp često govori o sprečavanju Irana da ikada bude u stanju da proizvede oružje, gospodin Rubio i drugi pomoćnici opisali su niz drugih razloga za vojnu akciju.

To su zaštita demonstranata koje su iranske snage ubile u hiljadama prošlog meseca, uništavanje arsenala raketa koje Iran može da koristi za napad na Izrael i okončanje podrške Teherana Hamasu i Hezbolahu.

Ali američka vojna akcija mogla bi dovesti i do nacionalističkog odgovora, čak i među Irancima koji žele da vide kraj brutalnog režima ajatolaha Hamneija.

Evropski zvaničnici koji su prisustvovali Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošlog vikenda rekli su da sumnjaju da će vojni pritisak primorati iransko rukovodstvo da odustane od programa koji je postao simbol otpora Sjedinjenim Državama.

(Telegraf.rs)