BALTIČKO MORE U OPASNOSTI! Postalo je jedna od najvećih MRTVIH ZONA na svetu - evo zašto

Kvalitet vode u Baltičkom moru ne pokazuje značajno poboljšanje, uprkos višedecenijskim merama zaštite i smanjenju zagađenja hranljivim materijama, upozorio je Institut za istraživanje Baltičkog mora "Lajbnic" iz Varnemindea (IOV).

Naučnici navode da kombinacija klimatskih promena, cvetanja algi i unutrašnjih hemijskih procesa sprečava oporavak ovog ekosistema, uz poziv na strože upravljanje vodnim resursima.

Preporučujemo

Velika količina ugljen-dioksida

Baltičko more se više od pola veka suočava sa eutrofikacijom, procesom prekomernog obogaćivanja vode azotom i fosforom, što dovodi do cvetanja algi, smanjenja kiseonika i gušenja živog sveta, zbog čega je postalo jedno od najvećih "mrtvih zona" na svetu.

Razgradnjom viška algi oslobađa se velika količina ugljen-dioksida, što dodatno snižava pH vrednost morske vode i povećava rizik od zakiseljavanja.

Iako su, prema podacima IOV-a, od osamdesetih godina prošlog veka dotoci fosfora iz reka smanjeni za oko 50 odsto, a azota za oko 30 procenata, naučnici navode da "nije zabeleženo značajno poboljšanje" kvaliteta površinskih voda.

Foto: Shutterstock

"Iscrpljivanje kiseonika u dubinama"

Prema podacima Helsinške komisije za zaštitu Baltičkog mora (HELCOM), u okviru Akcionog plana za Baltičko more, ukupno opterećenje fosforom u centralnom delu mora smanjeno je sa više od 20.000 tona godišnje 1995. na oko 12.400 tona 2017. godine.

Međutim, Baltičko more je, kako se pojašnjava, specifično po tome što je blago slano i slojevito lakša, manje slana voda zadržava se na površini, dok se gušća i slanija nalazi u dubljim slojevima, što otežava dotok kiseonika iz atmosfere u dubine.

"Razgradnja organske materije često dovodi do iscrpljivanja kiseonika u dubinama, koje se samo povremeno provetravaju retkim prodorima slane vode iz Severnog mora", navodi se u izveštaju.

Foto: JENS BUTTNER / AFP / Profimedia

Pad nivoa vode za 67 centimetara

Početkom februara zabeležen je neuobičajen fenomen kada je 275 milijardi tona vode "potisnuto" iz Baltičkog mora, što je dovelo do pada nivoa za 67 centimetara, usled dugotrajnih istočnih vetrova i specifičnih meteoroloških uslova, saopštio je Institut za okeanologiju Poljske akademije nauka.

Očekuje se da bi po završetku tog meteorološkog obrasca moglo da dođe do priliva slane, kiseonikom bogate vode iz Severnog mora, što bi privremeno moglo da ublaži stanje u takozvanim "mrtvim zonama".

Ipak, naučnici upozoravaju da bi efekti bili ograničenog trajanja.

Foto: Shutterstock

Dugoročne posledice

Pored zagađenja hranljivim materijama iz poljoprivrede, otpadnih voda i industrije, klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju. Temperatura površinskih voda u centralnom basenu porasla je za gotovo dva stepena od 1960. godine, a zagrevanje je zabeleženo i u dubljim slojevima.

Toplija voda vezuje manje kiseonika, a njegov utrošak je brži, što povećava rizik od širenja mrtvih zona.

Izveštaj upozorava i na dugoročne posledice ciklusa fosfora. U uslovima bez kiseonika, fosfati se oslobađaju iz sedimenta i ponovo ulaze u vodu, čime se održava začarani krug eutrofikacije.

Institut preporučuje dodatno smanjenje unosa hranljivih materija, obnovu prirodnih obalskih filtera poput laguna, fjordova i estuara, kao i primenu mera zasnovanih na prirodi, uključujući obnovu morske trave i kontrolisani uzgoj mikroalgi radi uklanjanja viška nutrijenata.

(Telegraf.rs/Tanjug)