Koliko još Rusija može da izdrži u Ukrajini? Situacija se rapidno pogoršava, dok se svi pitaju samo jedno

Četiri godine nakon pokretanja invazije na Ukrajinu Vladimir Putin, predsednik Rusije, suočava se sa zamorom na bojnom polju, ekonomskim pritiskom i narušenim društvenim ugovorom kod kuće.

"Vladimir Putin nije ostvario svoje ciljeve", rekao je prkosni Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, u televizijskom obraćanju povodom četvrte godišnjice početka sukoba.

Preporučujemo

"Invazija iz februara 2022. trebalo je da bude kratka i uspešna vojna operacija, koja bi vratila Kijev u orbitu Moskve i preokrenula čitavu bezbednosnu arhitekturu Evrope uspostavljenu posle Hladnog rata", rekao je Stiv Rosenberg, urednik BBC za Rusiju.

"Nije išlo po planu, a Rusiji su ostali sve veći troškovi".

Šta kažu komentatori?

Kako sukob ulazi u petu godinu, ruska pobeda deluje podjednako daleko kao i ranije, a zemlja ima malo toga da pokaže i pohvali se u poređenju sa svojih 1,2 miliona procenjenih žrtava (poginuli i ranjeni vojnici), navode Set Dži Džons i Rajli Mekejb iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Prosečan tempo ruskog napredovanja ponekad je iznosio svega 15 metara dnevno, "sporije nego gotovo svaka velika ofanzivna kampanja u bilo kom ratu u proteklom veku".

Ruska ekonomija konačno počinje da posrće. Suočava se sa ogromnim manjkom prihoda od nafte i bila je primorana da prodaje zlatne rezerve kako bi pokrila budžetski deficit.

Zapad je oduvek verovao da će domaće nezadovoljstvo kao posledica tekućih sankcija "naterati Putina da odustane od rata", napisali su Peter Rutland i Elizaveta Gaufman za  The Conversation.

To je, zauzvrat, "zasnovano na pretpostavci da legitimitet putinizma počiva na društvenom ugovoru", koji Rusima nudi stabilnost i prihode u zamenu za lojalnost.

Međutim, takav pristup "ima tendenciju da potcenjuje ulogu ideologije", koju je Kremlj uspešno iskoristio kako bi rat predstavio kao egzistencijalnu pretnju i održao podršku predsedniku, prema podacima platforme Statista.

Ova naracija je takođe primenjena spolja, prema ruskim protivnicima.

"Ideja koja dolazi iz Kremlja da se ukrajinska linija fronta suočava sa neizbežnim kolapsom je napor da se Zapad i Ukrajina primoraju na kapitulaciju pred ruskim zahtevima da se Rusija ne može vojno obezbediti", saopštio je Institut za proučavanje rata (ISW) sa sedištem u Vašingtonu. Ovo je "lažna naracija".

Zapad bi trebalo da "prestane da veruje u blef Moskve da je Rusija nepobediva" i da "iskoristi slabosti Kremlja i udvostruči svoju podršku Ukrajini kako bi doveo do stvarnih pregovora o okončanju rata", rekli su Jana Kobzova i Leo Litra za Evropski savet za spoljne odnose.

"Ideja da je 'vreme na ruskoj strani' odaje nedostatak strateškog strpljenja i, što je još važnije, propuštene prilike da se iskoriste rastuće strukturne ranjivosti Moskve".

Šta je sledeće?

"Standardna ekonomska teorija sugeriše da bi pogoršanje uslova trebalo da podstakne Kremlj ka pregovorima o okončanju rata. Racionalni akter koji se suočava sa rastućim troškovima traži izlaz", naveo je magazin "The Economist".

Ipak, malo je znakova da Putin ima nameru da popusti u svom pritisku na "kapitulaciju" Ukrajine, rekla je ruska politolog Tatjana Stanovaja.

Ako se ne postigne mirovni sporazum, rat bi mogao čak i "dodatno da eskalira, uz moguće učešće Kine kao rastući faktor, kao i strahove od nove nuklearne trke", rekla je ona.

Rusija verovatno može da nastavi da vodi rat u doglednoj budućnosti ali svaka dodatna godina povećava sistemski rizik: od fiskalne krize, institucionalnog sloma, štete toliko ozbiljne da je nikakva posleratna politika ne može popraviti", smatra ona i zaključuje:

"Dakle, pitanje za zapadne saveznike je kakva će Rusija nastati kada njen apetit za ratom konačno izbledi i da li neko ima plan za ono što sledi".

(Telegraf.rs)