Građevinski radovi otkrili tajnu staru 1000 godina: Pogledajte šta su našli 8 centimetara ispod zemlje!

Norveški arheolozi su doživeli jedno od onih otkrića o kojima sanja svaki istraživač.

Tokom građevinskih radova u najstarijem gradu u zemlji, Tensbergu, sasvim slučajno, pronađen je drevni artefakt, skriven tik ispod površine zemlje - gotovo nadohvat ruke.

Preporučujemo

"Mislila sam da se šale..."

Ono što je započelo kao uobičajeno arheološko praćenje infrastrukturnih radova, pretvorilo se u otkriće koje stručnjaci već nazivaju jednim od “najznačajnijih” u poslednjih 15 godina u tom delu Norveške.

Neobični prsten s plavim kamenom, star između 1000 i 1200 godina, pronađen je na dubini manjoj od osam centimetara, prenosi Popular Mechanics.

“Prvo sam pomislila da se građevinski radnici šale samnom, a zatim da li je prsten izrađen od zlata?! Bila sam potpuno zatečena”, kaže arheolog Linda Ašeim.

Foto: Shutterstock

"Fantastično lep primerak"

Njena koleginica, Hana Ekstrom Jordal, ističe da su ovakva otkrića prava retkost.

“Prošlo je 15 godina od kada smo poslednji put pronašli zlatni prsten u Tensbergu, a ovaj primerak je fantastično lep i izuzetno redak“, navela je.

Stručnjaci veruju da potiče iz perioda između devetog i 11. veka. Do tog zaključka su došli, jer je pronađen ispod sloja u kojem je otkrivena organska materija datirana između 1167. i 1269. godine (to bi značilo da je nakit stariji).

Tensberg potiče još iz devetog veka, a nalazi se nadomak kraljevskog zamka Tunsberghus, koji su u 13. veku podigli skandinavski kraljevi. Danas se u njegovom istorijskom jezgru sprovode radovi na unapređenju sistema za odvodnjavanje, kako bi se sprečilo izlivanje kanalizacije.

Upravo zbog toga arheolozi već dve sezone prate dešavanja na toj lokaciji.

Nije pravi safir?

Profesorka iz Muzeja kulturne istorije u Oslu, Marijana Vedele, ističe da dizajn prstena jasno upućuje na rani srednji vek, odnosno vizantijski stil i delom karolinške zlatarske umetnosti.

Šta je prsten značio svom vlasniku - ili vlasnici, ostaje nepoznanica. U srednjem veku se verovalo da drago kamenje poseduje magična svojstva. Plavi safir simbolizovao je božansku moć i isceljenje, a smatralo se da njegova boja “hladi unutrašnju vatru“ i pomaže očuvanju čednosti.

Ipak, stručnjaci pretpostavljaju da kamen u prstenu zapravo nije pravi safir, već da je obojen tako da imitira dragulj - vešti pokušaj da se stvori utisak luksuza?

Naravno, moguće je i da je prsten bio jednostavan, ali jasan simbol bogatstva i društvenog statusa. Raskošna izrada i upotreba zlata ukazuju da je pripadao osobi visoko na društvenoj lestvici. Njegova relativno mala veličina sugeriše da ga je najverovatnije nosila žena.

S obzirom na to da su u gradu boravili i vladari i visoko sveštenstvo, spektar mogućih vlasnika proteže se od plemkinja do žena iz crkvenih krugova, navode istraživači.

(Telegraf.rs)