Rusija ne može da se poredi sa NATO: Zbog toga su u Kremlju izabrali ovu asimetričnu taktiku

Rusija se oslanja na svoje podmornice i eksperimentalno nuklearno oružje kako bi nadoknadila manju vojnu konvencionalnu snagu u odnosu na NATO!

To tvrdi viceadmiral Rune Anderson, šef Norveškog združenog štaba, prenosi Business Insider.

"Ta sadržana asimetrija između ruskih oružanih snaga i vojski 32-članog NATO saveza, koje uživaju daleko veću konvencionalnu moć, navela je Moskvu da daje prioritet nekonvencionalnim sposobnostima. Suočavamo se sa širokim spektrom izazova", rekao je viceadmiral Rune Andersen.

Rusija, za koju se procenjuje da ima više od 1,1 miliona aktivnih vojnika, manje nego samo Sjedinjene Države sa 1,3 miliona vojnika, trpi u Ukrajini velike gubitke, koji se ne mogu lako nadoknaditi. Britanske obaveštajne službe navele su da je Moskva pretrpela 1,2 miliona žrtava u ratu (poginuli i ranjeni). Zapadne procene kažu da je Rusija jedva u stanju da nadoknadi nove vojnike u svojim redovima.

Generalni sekretar NATO, Mark Rute, rekao je da je 65.000 vojnika poginulo tokom decembra i januara, dok američke procene stavljaju broj novih regruta Moskve na 30.000 do 40.000 mesečno. Rute je naveo da ovi gubici nisu održivi.

Gubici ruske opreme takođe su bili ogromni. Ukrajina je oštetila ili uništila desetine ratnih brodova, stotine aviona i hiljade oklopnih vozila.

Iako Rusija zaostaje za konvencionalnom snagom NATO, naročito uzimajući u obzir tekuće gubitke u Ukrajini, vojni lideri saveza i dalje smatraju Moskvu pretnjom, posebno zbog njenih asimetričnih sposobnosti. Jedno od takvih polja je ruska podmornica, smatra Andersen.

Rusija ima jednu od najvećih podmorskih flota na svetu, sa više od 60 podmornica, od kojih su neke sposobne da lansiraju balističke i nuklearno naoružane projektile.

Andersen je rekao da Rusija ne može da se takmiči sa NATO integrisanom površinskom flotom, opremljenom savremenim ratnim brodovima i nosačima aviona, pa zemlja daje prioritet podvodnim sposobnostima kao načinu da stekne prednost nad Zapadom.

"Podmornice su po svojoj prirodi asimetrične. Podvodni svet je poslednje mesto na zemlji gde se možete sakriti", rekao je Andersen, dodajući da su snage NATO veoma fokusirane na osiguravanje kontrole nad podmorskim domenom.

Komandant Arlo Abrahamson, portparol Savezničke pomorske komande NATO, rekao je da Rusija redovno raspoređuje podmornice na Arktik i Daleki sever.

Rekao je da NATO pažljivo prati ovu aktivnost, 14 zemalja članica koristi sopstvene podmornice, a Alijansa je kolektivno fokusirana na jačanje svojih protivpodmorničkih kapaciteta.

Međutim, dok NATO ima značajne i široke mogućnosti sa podmornicama, Abrahamson je naglasio da "ne potcenjujemo mogućnosti naših protivnika".

Fokus na nuklearno oružje

Rusija takođe razvija sisteme naoružanja, od kojih se neki testiraju na Arktiku, kao deo svojih investicija u asimetrično ratovanje. Dva eksperimentalna naoružanja koje je Andersen identifikovao u intervjuu su krstareća raketa i nuklearni torpedo.

Ruski zvaničnici su u oktobru otkrili da je Moskva testirala svoju krstareću raketu "9M730 Burevestnik" na nuklearni pogon i autonomni torpedo "Posejdon", koji su namenjeni za drugi udar.

Rusija je saopštila da je "Burevestnik", koji NATO identifikuje kao "SSC-X-9 Skyfall", preleteo oko 15.000 kilometara i putovao u vazduhu 15 sati, dok je Posejdon lansiran sa podmornice koristeći pojačivač motora i aktivirao svoju nuklearnu jedinicu za pokretanje napred.

U pitanju su dva od šest eksperimentalnih „super oružja“ koja je 2018. godine predstavio ruski predsednik Vladimir Putin. Moskva je reklamirala da raketa i torpedo imaju neograničeni domet i sposobne da zaobiđu odbranu.

Ostalo oružje u ponudi uključuje balističku raketu Kinžal, hipersoničnu krstareću raketu Cirkon koja se lansira sa brodova, hipersonično klizno vozilo Avangard i interkontinentalnu balističku raketu Sarmat. Sva ova oružja mogu da nose nuklearnu bojevu glavu.

Neka od ovih oružja su već korišćena protiv Ukrajine, često ne opravdavajući očekivanja. Međutim, njihov razvoj predstavlja kontinuirano ulaganje u nuklearne kapacitete Moskve.

"Moglo bi se tvrditi, s obzirom na to da je Rusija konvencionalno zaglavljena u Ukrajini i da bi mogla da izađe oslabljena nakon rata da je nuklearno oružje relativno važnije za Rusiju kao ključni element bilo kakvih ambicija velike sile koju bi mogle imati", zaključuje Andersen.

(Telegraf.rs)