SSSR je imao tajni plan da napadne SAD sa Antarktika: Sve je bilo u redu dok se nisu pojavili lovci na NLO

Krajem 1960-ih godina prošlog veka, strogo tajni sovjetski program za prebacivanje nuklearnog oružja oko američkih radara za rano obaveštavanje bio je pogrešno protumačen kao niz NLO viđenja od strane žitelja Moskve.

Oružje, poznato kao FOBS, stvorilo je misteriozan obrazac na noćnom nebu koji su mnogi tumačili kao znakove poseta vanzemaljaca, prenosi portal Popular Mechanics.

Proleća 1967. godine, ljudi koji su živeli u zapadnom delu Sovjetskog Saveza primetili su nešto neobično na nebu u sumrak. Misteriozni polumesec svetlosti, veličine Meseca iz većine uglova, dok je gledajući ih pojedinih uglova bio daleko veći.

Ovaj misteriozni polumesec se pojavio šest puta tokom 1967. godine, uvek u isto vreme dana, pre nego što je konačno nestao.

Prema veteranu Džejmsu Obergu, ekspertu za svemir, sovjetska štampa je spekulisala da se radi o NLO, a grupe entuzijasta za NLO pojavile su se širom zemlje kako bi zabeležile ove neobične pojave.

Odjednom, posle šestog incidenta, izveštavanje sovjetske štampe o tim događajima naglo je prestalo. Neko u Moskvi sa odgovarajućim bezbednosnim ovlašćenjem shvatio je da su polumeseci na nebu u sumrak zapravo dokaz strogo tajnog testiranja oružja, testa koji je kršio tadašnje ugovore o raspoređivanju nuklearnog oružja u svemiru.

NLO viđenja zapravo su bila testna lansiranja rakete "R-36 Orb", tajne nuklearne svemirske rakete. Razvijena od međukontinentalne balističke rakete "SS-9 Scarp", projektil "R-36 Orb" je dizajniran da se lansira u nisku Zemljinu orbitu i potom je napusti iznad Sjedinjenih Država. Lansirana u južnom pravcu, raketa je mogla da prođe preko Južnog pola (Antarktika) i potom dođe prema SAD iz pravca Meksika, zaobilazeći mrežu radara za ranu dojavu okrenutih prema severu.

Putovanje bi bilo duže, ali bi iznenadilo Amerikance, dajući Sovjetima priliku da detoniraju termonuklearno oružje snage 2-3 megatona gde god bi želeli.

Projektil "R-36" je bila takozvana raketa "prvog udarca". Jedini logičan razlog za postojanje takvog oružja bio je njegovo prvo korišćenje u nuklearnom ratu, kao iznenadno oružje namenjeno uništavanju američkog rukovodstva i sistema nuklearnog komandovanja i kontrole. Međutim, postojao je problem?! Raketa "R-36" nije bila precizna.

U proseku, polovina "R-36" lansiranih u ratu bi sletela u krugu od 6 kilometara od svoje mete. To nije presudno sa bojevom glavom od 5 megatona, ali isključuje uništavanje neprijateljskih raketnih silosa. Ipak, "R-36" bi bila od koristi  kada je u pitanju uništavanje Bele kuće, Pentagona, američkih nuklearnih bombardera, koji su se nalazili na pisti i drugih vitalnih američkih instalacija u iznenadnom napadu.

Sovjetska vojska je sprovela šest testova "R-36", svaki u tačno doba dana kada su rakete bile osvetljene, ali su kamere za snimanje bile u senci.

Osvetljeni polumesec je nastao manevrom kočenja oružja, u kojem se motor za izlazak iz orbite upalio i izbacio izduvne gasove dok se oružje okretalo za 180 stepeni. Ovo je stvorilo jasno vidljivo slovo "C" na nebu u ranim večernjim satima.

Ovo je usporilo "R-36" tako da je ušla u nisku Zemljinu orbitu, a kasnije bi ponovo bila upaljena da bi se započeo proces izlaska iz orbite.

Iako su Sovjeti u početku objašnjavali testove kao lansiranje "naučnoistraživačkih satelita", američka obaveštajna služba je na kraju shvatila šta rade i optužila je SSSR za to. U roku od osam meseci od prvog testa, prema Obergu, SAD su tvrdile da je "R-36" oružje prvog udara koje koristi šemu orbite/de-orbite.

To bi bilo u suprotnosti sa Sporazumom o svemiru, koji je bio pri kraju i koji bi zabranio postavljanje nuklearnog oružja u orbitu. Takođe bi bilo suprotno Rezoluciji UN 1884, usvojenoj 1963. godine, koja je pozivala SAD i SSSR da ne postavljaju nuklearno oružje u svemir.

Sovjetski Savez nikada nije iskreno rekao za "R-36". Osamnaest komada oružja bilo je smešteno u silosima u blizini Tjuratama, a kasnije je zabranjeno sporazumom o kontroli naoružanja SALT II.

Oružje je odavno bilo zastarelo, osujećeno raspoređivanjem novih, američkih radara za rano upozoravanje okrenutih ka jugu i sovjetskih podmornica sa balističkim raketama koje bi mogle mnogo brže da pokrenu napad iz tog pravca. Ispostavilo se da NLO ipak nisu bili toliko neidentifikovani.

(Telegraf.rs)