Kako Kina maskira letove dronova: Test obmane pred potencijalni napad na Tajvan?

Velika kineska vojna bespilotna letelica poslednjih meseci redovno je letela iznad Južnog kineskog mora, pri čemu je emitovala lažne transponderske signale zbog kojih je izgledalo kao da je reč o drugim avionima, uključujući sankcionisani beloruski teretni avion i britanski lovac "Typhoon".

Vojni atašei i bezbednosni analitičari koji su proučavali ove operacije navode da one predstavljaju značajan iskorak u kineskim "sivo-zonskim" taktikama u spornom Južnom kineskom moru i da izgleda testiraju moguće sposobnosti obmane u slučaju kineske invazije na Tajvan.

Preporučujemo

Od avgusta je zabeleženo najmanje 23 leta pod pozivnim znakom YILO4200, poznatom kao dugodometna kineska vojna bespilotna letelica, ali je avion emitovao registracione oznake drugih letelica, prema analizi podataka sa sajta za praćenje letova "Flightradar24" koju je sproveo Reuters.

Putanje letova često su išle istočno od kineske provincije Hainan ka Filipinima, u blizini spornih Paracelskih ostrva, i niz obalu Vijetnama, pokazala je analiza letova.

Prema rečima trojice regionalnih diplomata, četiri analitičara otvorenih izvora i tri stručnjaka za bezbednost upoznata sa podacima o letovima, operacije predstavljaju novi i složen element u širenju kineskog prisustva širom Južnog kineskog mora i oko Tajvana, dok vojska odgovara na zahteve Komunističke partije da unapredi spremnost svojih snaga. Aktivnosti uključuju korišćenje elektronskog ratovanja i taktika obmane u realnom vremenu, naveli su oni.

Iako je malo verovatno da bi prikrivanje u potpunosti zavaralo kontrolore letenja ili vojne radare, moglo bi da izazove konfuziju koja oduzima vreme u slučaju sukoba, prikrije osetljive izviđačke aktivnosti ili bude iskorišćeno za propagandu ili dezinformacije, rekli su diplomate i analitičari.

"Nismo ranije videli ništa slično", rekao je Ben Luis, osnivač platforme za otvorene podatke PLATracker. "To je neka vrsta probe obmane koja se sprovodi u realnom vremenu koristeći letelice koje nisu baš niskog profila. Ne izgleda nimalo slučajno."

Kinesko ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanja Reutersa o letovima i njihovoj svrsi.

Beloruski tereni avion

Letovi su se na Flightradar24 uglavnom pojavljivali kao Iljušin-62 teretni avion kojim upravlja beloruska kompanija Rada Airlines, ali i kao lovac Typhoon Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, severnokorejski putnički Il-62 i anonimni poslovni avion Gulfstream.

Od sredine decembra, YILO4200 je takođe izveo nekoliko letova u severozapadnoj Kini, a najskoriji 15. februara, kada se prikazivao kao anonimni Pilatus PC-12, mali turboprop putnički avion.

Registracione oznake aviona potiču iz kodirane takozvane 24-bitne adrese kojom upravlja Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO). Emitovane putem transpondera, te oznake otkrivaju poziciju, pravac i brzinu letelice.

Iako su jedinstvene za svaku letelicu i javno poznate, dva pilota i dva analitičara navode da je moguće reprogramirati transponder da emituje drugačiju registracionu oznaku.

Kompaniju Rada je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) sankcionisala u avgustu 2024. zbog prevoza tereta u i iz Afrike, uključujući pripadnike Vagner grupe povezane sa ruskom vojskom, kao i zbog trgovine egzotičnim divljim životinjama.

Pravi beloruski Il-62 bio je aktivan tokom čitavog perioda pod drugim pozivnim znakom i jednom se našao u vazduhu istovremeno kada je kineski dron pokušavao da ga imitira, pokazali su podaci Flightradar24.

Rada Airlines nije odgovorila na zahtev za komentar, dok je britansko ministarstvo odbrane saopštilo da ne može da komentariše. Portparol ICAO-a rekao je da ta organizacija ne komentariše pitanja ili spekulacije u vezi sa pojedinačnim državama članicama.

Operacija može izazvati konfuziju

Polazeći sa aerodroma Qionghai Boao na Hainanu, letelica je često ostajala u vazduhu satima, leteći u obrascima u obliku zvezde ili peščanog sata nad istim područjima.

Profili letova odgovarali su onima tipičnim za velike vojne dronove u izviđačkim operacijama i obuhvatali su osetljive delove Južnog kineskog mora, uključujući oblasti koje često posećuju podmornice, navode četiri obaveštajna analitičara upoznata sa podacima.

Kineska vojska inače svoje dronove leti "u mraku", bez emitovanja pozivnih znakova ili registracionih oznaka.

Dva od 23 leta bila su posebno neobična: u jednom, koji je trajao između 5. i 6. avgusta, dron je najpre emitovao kod koji pripada lovcu RAF Typhoon, zatim je tokom oko 20 minuta menjao signal na tri druga aviona, da bi na kraju sleteo kao avion Rada Airlinesa.

U drugom slučaju, 18. novembra, dron je bio u vazduhu predstavljajući se kao beloruski avion, dok je pravi Rada Il-62 poleteo u blizini Belorusije ka Teheranu.

Singapurski bezbednosni analitičar Aleksander Nil rekao je da operacije sa Hainana deluju kao nova taktika u kineskom digitalnom arsenalu za „zamućivanje vode“ u slučaju eskalacije regionalnih tenzija u sukob.

"Ne deluje da su to vežbe, koliko vrsta aktivnosti koju je američka Indo-pacifička komanda opisala kao probe za konfrontaciju, sve što Kinezi mogu da urade da unesu konfuziju u umove svojih rivala ide im u prilog“, rekao je Nil, saradnik Pacifičkog foruma na Havajima.

"SAD i njihovi saveznici znaju da, s obzirom na realnost visoko automatizovanog konvencionalnog sukoba, čak i milisekunde znače duž lanca eskalacije."

Pentagon nije odgovorio na zahtev za komentar u vezi sa kineskim letovima dronova.

Luis i još troje analitičara naveli su da pozivni znak YILO4200 potiče od dugodometne bespilotne letelice Wing Loong 2, slične američkom dronu Reaper, raspona krila 20,5 metara.

Wing Loong se uglavnom koristi za nadzor, ali može biti opremljen i za druge zadatke, uključujući komandno-upravljačke operacije, precizne raketne udare i protivpodmorničke operacije.

Proizvodi ga državna kompanija Chengdu Aircraft Corporation, podružnica AVIC-a, koja je saopštila da neće komentarisati slučaj.

Onlajn pratilac letova Amelia Smit prva je povezala Wing Loong 2 sa tim pozivnim znakom analizirajući podatke o letovima, izveštaje državnih medija i vladina saopštenja.

Luis, Smit i još dva analitičara rekli su da nije jasno koja kineska agencija upravlja letelicom sa aerodroma Boao, koji je objekat dvostruke namene, civilne i vojne.

Satelitski snimci iz jula, septembra i januara do kojih je došao Reuters pokazuju velike dronove na pisti, uz pomoćne objekte u delu aerodroma koji se sada proširuje.

Proba za Tajvan

Direktor komunikacija Flightradar24 Ian Petčenik rekao je da je servis primetio letove sa Hainana i da ranije nije viđena takva aktivnost, osim očiglednih slučajnih pogrešnih kodiranja ili oštećenih podataka.

"Na osnovu obrazaca letova i načina korišćenja ovih 24-bitnih adresa, ne izgleda kao greška u programiranju transpondera", rekao je Petčenik.

Reuters nije mogao da utvrdi da li letovi prate unapred programirane rute ili se kontrolišu sa zemlje.

Putanje prolaze kroz područja intenzivne pomorske aktivnosti, uključujući vode južno od Hainana blizu kineskih podmorničkih baza i istočno ka Bašijskom kanalu između Tajvana i Filipina, ključnom prolazu za kinesku mornaricu ka Pacifiku.

Obrasci ruta ukazuju na probu operacije iznad Tajvana, rekao je Nil.

Kada se 23 putanje leta preklapaju sa mapom Tajvana, prelaze preko više vojnih tačaka od interesa, koncentrisanih oko Tajpeja, ali i duž južne obale ostrva. Istočne trajektorije približavaju letelicu japanskim i američkim bazama na Okinavi i drugim ostrvima u lancu Rjukju.

"To je upečatljiva slika, opsežne probe širom Južnog kineskog mora radi raspoređivanja nad ključnim tačkama Tajvana", rekao je Nil.

(Telegraf.rs)