"Putinov potez jedan je od najvećih promašaja u političkoj istoriji" Evropa se sprema za otvoren sukob?

Nakon četiri godine rata, ruski predsednik Vladimir Putin uspeo je da ostvari dvostruki neuspeh. Nije pokorio Ukrajinu, nije čak uspeo ni da zauzme ceo Donbas. Istovremeno, pokušaji zastrašivanja Evrope sabotažama i prikrivenim operacijama nisu dali željeni efekat - umesto straha, izazvali su otpor, piše Foreign Policy.

Evropa se, tiše nego što se to često prikazuje, pretvorila u važan strateški faktor sukoba. Umesto da poklekne pred Rusijom, počela je da uzvraća. Neki evropski zvaničnici otvoreno govore o tome kako kontinent mora ozbiljno da se priprema i za mogućnost otvorenog rata, prenosi Jutarnji.

Preporučujemo

- Svaka raketa i dron koji pogode Ukrajinu samo jačaju našu odlučnost - poručila je britanska ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper tokom posete Kijevu.

- Putin misli da može da nadživi Ujedinjeno Kraljevstvo i naše saveznike. Grdno se vara - dodala je.

Slične poruke poslednjih nedelja stižu iz brojnih evropskih prestonica. Uvode se nove sankcije, traže se agresivnije obaveštajne operacije i jača bezbednosna saradnja. Sve to Evropa preduzima bez čvrstog jemstva da će SAD dugoročno ostati jednako angažovane.

Holandske obaveštajne službe u izveštaju pod naslovom "Između rata i mira" upozorile su da se Rusija priprema za mogući sukob sa NATO-om i da testira spremnost Zapada na eskalaciju. Spominju se podmetanja požara, paketi-bombe, sabotaže vazdušnog saobraćaja i oštećivanje podmorskih kablova.

Nova šefica britanskog MI6, Blejz Metreveli, upozorila je da Moskva deluje u "sivoj zoni", tik ispod praga otvorenog rata, dronovima koji nadleću baze, sabotažama i operacijama koje finansira država. Cilj je, kako kaže, zastrašivanje i destabilizacija, ali odgovor mora biti koordinisan i odlučan.

London je to potvrdio sa skoro 300 novih sankcija usmerenih protiv pojedinaca, firmi i brodova koji učestvuju u transportu ruske nafte i gasa, uključujući i takozvanu "flotu iz senke". Na udaru su se našle i kompanije, među njima i kineske, koje Rusiji isporučuju vojnu robu ili robu dvostruke namene.

Nemačka, koja je pre 2022. često bila uzdržana prema Moskvi, sada otvoreno govori o pretnji hibridnog rata. Šef nemačke obaveštajne službe BND, Martin Jeger, poručio je da služba mora "operativno da ojača". Prema pisanju Bloomberg-a, Berlin je već pripremio plan za suzbijanje ruskih hibridnih operacija, uz upozorenje da bi takve aktivnosti mogle biti i priprema za širi vojni sukob.

Putin je još 24. februara 2022, najavljujući invaziju, zapretio da će Rusija "odmah odgovoriti" svakome ko joj stane na put, uz posledice kakve "nikada u istoriji nisu viđene". Međutim, nuklearne pretnje nisu zaustavile zapadnu podršku Ukrajini. Nakon toga, Moskva je pojačala hibridni rat protiv Evrope. Prema studiji Univerziteta u Lajdenu, broj takvih prikrivenih napada porastao je sa 13 u 2023. na 44 u 2024. godini.

Estonska obaveštajna služba upozorila je da je Kremlj, svestan da bez slabljenja zapadne podrške ne može da slomi Ukrajinu, svesno podigao ulog sabotažama širom Zapada. Ipak, procena iz Talina glasi - taj plan se Moskvi obio o glavu. Umesto strateške prednosti, Rusija je dodatno učvrstila percepciju da je agresor.

Evropa je prvo proterala ruske obaveštajce, njih oko 600, prema podacima konsultantske kuće Globsec. Moskva je potom, tvrdi isti izveštaj, posegnula za "spojem špijuna i kriminalaca", regrutujući operativce putem interneta. Više od trećine identifikovanih učesnika imalo je kriminalnu prošlost.

U poslednjim mesecima evropske zemlje su počele konkretnije da uzvraćaju. Francuska, Nemačka, Finska i Danska zaplenile su brodove povezane sa ruskom "flotom iz senke". Poljska, Rumunija i Litvanija uhapsile su osumnjičene sabotere i sprečile pošiljke zapaljivih paketa. Čak su i ruski sateliti, prema navodima Financial Times-a, identifikovani kao potencijalna pretnja evropskim komunikacijama.

U međuvremenu, rat u Ukrajini i dalje traje, ali cena za Rusiju raste. Procenjuje se da su ruski gubici blizu 1,3 miliona mrtvih i ranjenih. Prihodi od nafte pali su za 24 odsto prošle godine, a državni budžet je iz suficita iz 2021. skliznuo u deficit veći od 70 milijardi dolara.

Rat koji ulazi u petu godinu postao je studija nenamernih posledica. Putin je želeo da izbriše neprijateljski nastrojenu državu sa svojih granica, a dobio je generacije Ukrajinaca duboko neprijateljski raspoloženih prema Rusiji. Pokušao je da pokori Evropu pritiskom i sabotažama, a probudio je novi talas jedinstva i odbrambene odlučnosti.

Estonci, koji Rusiju poznaju iz neposredne blizine, to sažimaju jasno: svaka sabotaža, svaki čin vandalizma i agresije samo dodatno učvršćuje Zapad protiv Moskve. Ako postoji istorijska kategorija političkih promašaja, onda bi Putinova invazija na Ukrajinu u njoj zauzimala jedno od vodećih mesta, zaključuje Foreign Policy.

(Telegraf.rs)