Evropska desnica između čekića i nakovanja zbog rata u Iranu: Ogroman problem pred veoma važne izbore

Od Pariza do Berlina, lideri stranaka suočeni su s neugodnim izborom da li da podrže američko‑izraelske bombe ili da ostanu dosledni principima suvereniteta Irana.

Bombardovanje Irana otkriva pukotinu u srcu evropske krajnje desnice, piše Politico.

Na Starom kontinentu, lideri povezani s MAGA agendom američkog predsednika Donalda Trampa prisiljeni su da biraju između svojih antiintervencionističkih instinkta i podrške napadu na islamski režim koji dugo vide kao pretnju zapadnoj bezbednosti.

Esklacija razotkriva dugogodišnji kontrast unutar nacionalističkih partija Evrope. Mnoge desne stranke sebe definišu kao protivnike, kako kažu, islamizacije Evrope i vide Izrael kao prirodnog saveznika, dok istovremeno kritikuju američki imperijalizam i skupe inostrane intervencije.

Takođe se plaše da bi novi sukob na Bliskom istoku mogao destabilizovati region i izazvati talas migracija.

Muke Nacionalnog okupljanja

U Francuskoj, krajnje desne Nacionalno okupljanje, koje je trenutno prvo u anketama pred predsedničke izbore, zauzelo je principijelan stav protiv američke intervencije u Venecueli u januaru, nazivajući hapšenje predsednika Nikolasa Madura kršenjem nacionalnog suvereniteta.

Reakcija na kampanju SAD i Izraela u Iranu bila je mnogo opreznija, sa naglaskom na podršku udarima.

"Podržavamo akcije koje su preduzele Sjedinjene Države, iako, iskreno, ne sviđa nam se unilateralni pristup", rekao je u utorak Sebastijen Šenu, potpredsednik Nacionalnog okupljanja.

Nacionalno okupljanje poslednjih meseci nastoji da se predstavi kao čvrst saveznik Izraela, dok njegov predsednik Žordan Bardela islamističku pretnju vidi kao zajedničkog neprijatelja Francuske i Izraela.

Bardela je prošle godine posetio Izrael, što se tumači kao distanciranje od antisemitizma i minimiziranja Holokausta na kojme je insistirao osnivač stranke Žan-Mari Le Pen.

Ovakav stav otežava otvoreni otpor prema ofanzivi protiv fundamentalističkog režima koji je obećao uništenje Izraela.

Marin Le Pen, de facto liderka stranke, reagovala je oprezno dok su bombe padale, ograničivši se na konstataciju udara, a formalnu izjavu o solidarnosti sa saveznicima u regionu izdala je tek u nedelju na platformi X.

Izostalo je bilo kakvo osuđivanje unilateralne ofanzive protiv Irana, što je oštar kontrast njenim rečima nakon američke akcije u Venecueli.

Bardela je nastojao da naglasi da svaka "legitimna i održiva" promena režima mora doći od iranskog naroda i prešao je na domaće posledice sukoba, pozivajući EU i francusku vladu da zaštite građane od očekivanog rasta cena energije.

Šenu je pokušao da objasni kontradikciju između stava stranke o udarima na Iran i prethodnog stava o Venecueli: "Ovde je drugačije jer postoji neposredna opasnost, nuklearna pretnja i Izrael je u situaciji da ga Iran može uništiti."

AfD u delikatnoj situaciji

U Nemačkoj, pitanje je takođe delikatno za krajnje desnu Alternativu za Nemačku (AfD).

Lideri stranke Alis Vajdel i Tino Hrupala izrazili su "veliku zabrinutost" tokom vikenda, upozoravajući da "obnova destabilizacije Bliskog istoka nije u nemačkom interesu i mora biti zaustavljena".

Ovaj stav nije odgovarao starijim članovima stranke koji smatraju da treba podržati ofanzivu protiv islamskog režima Irana.

AfD je tradicionalno podržavao Izrael, ali je podrška u poslednje vreme oslabila. Hrupala je pozvao na prestanak isporuka nemačkog oružja nakon smrti civila u Gazi i na širu reviziju odnosa Berlina i Izraela.

Ova promena odražava rastući uticaj proruskog, antiameričkog krila u istočnoj Nemačkoj, gde se očekuje jak rezultat AfD na predstojećim regionalnim izborima.

Vreme je delikatno jer obe stranke beleže dobre rezultate u anketama: Nacionalni savez vodi u Francuskoj, a AfD nastoji da postane dominantna politička snaga u Nemačkoj. Novi međunarodni sukob može dodatno otkriti njihove unutrašnje podele.

Spoljna politika je već pokazala slabost, posebno u vezi s odbranom i ratom u Ukrajini, što centristi nastoje da iskoriste.

Neke druge evropske stranke nemaju takve dileme.

Žorž Simion iz Alijanse za ujedinjenje Rumuna rekao je da Trampova administracija deluje za bezbednost slobodnog sveta i demokratije.

Holandski ekstremni desničar Gert Vilders pozdravio je smrt "islamskog đavola" Alija Hamneija, dok je Trampov saveznik Najdžel Faraž kritikovao Kira Starmera kao "patetičnog" zbog odbijanja da dozvoli SAD pristup britanskim bazama.

Razlika u jasnoći stavova bila je vidljiva u ponedeljak, kada je Faraž potvrdio svoj stav na konferenciji za štampu, upozoravajući na pretnju NATO-u i britansko-američkim odnosima.

Bardela je, s druge strane, otkazao konferenciju za štampu posvećenu lokalnim izborima zbog međunarodne situacije i nije odmah objavio novi datum.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)