Sigurnosne kamere postale TAJNI ALAT na ratištu na Bliskom istoku: Evo i kako

U sukobima širom sveta, od Bliskog istoka do Ukrajine, vojske sve češće hakuju nesigurne civilne nadzorne kamere. Cilj je pratiti kretanje neprijatelja, planirati vazdušne napade i procenjivati štetu nakon bombardovanja. Ova taktika postaje neočekivana, ali vrlo efikasna u modernom ratovanju.

Decenijama su standardni alati za izviđanje i nadzor u ratovima bili sateliti, dronovi i ljudski izviđači. Međutim, u eri jeftinih i često nesigurnih uređaja povezanih na internet, vojske su dobile novi moćan alat – svaku sigurnosnu kameru koja se može hakovati. Bilo da je postavljena ispred kuće ili na gradskoj ulici, takva kamera može pružiti važne informacije o potencijalnim ciljevima.

Preporučujemo

Sigurnosna kompanija Check Point iz Tel Aviva objavila je istraživanje koje dokumentuje stotine pokušaja hakovanja potrošačkih kamera na Bliskom istoku. Mnogi od tih napada tempirani su u vezi sa nedavnim iranskim napadima raketama i dronovima na ciljeve u Izraelu, Kataru i na Kipru. Deo pokušaja pripisuje se hakerskim grupama povezanim sa iranskom obaveštajnom službom. Njihov cilj bio je koristiti civilne kamere za identifikaciju ciljeva, planiranje napada i procenu štete nakon udara, kao odgovor na američka i izraelska bombardovanja koja su izazvala regionalnu eskalaciju.

Iran nije jedini koji koristi ovu taktiku. Ranije ovog meseca, Financial Times je izvestio da je izraelska vojska pristupila gotovo svim saobraćajnim kamerama u Teheranu i, u saradnji sa CIA-om, koristila ih za planiranje vazdušnog napada u kojem je ubijen ajatolah Ali Khamenei, vrhovni vođa Irana. Slično, u Ukrajini, ruske snage hakuju potrošačke kamere kako bi pratili kretanje ukrajinskih trupa, dok ukrajinski hakeri preuzimaju ruske kamere za praćenje neprijateljskih jedinica.

Civilne kamere kao standardni vojni alat

Iskorišćavanje ranjivosti civilnih kamera postalo je deo standardnih vojnih procedura. “Hakovanje kamera sada je deo vojnog priručnika,” kaže Sergey Shykevich, direktor istraživanja prijetnji u Check Pointu. “Dobijate direktan uvid bez skupih resursa poput satelita, često s boljom rezolucijom. Za napadača je ovo jednostavan potez sa velikom vrednošću za uložen trud.”

Foto: Tanjug/AP

Check Point je otkrio da su hakeri pokušali da iskoriste pet ranjivosti u kamerama Hikvision i Dahua. Deseci pokušaja registrovani su u Bahreinu, Kipru, Kuvajtu, Libanu, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a stotine u Izraelu. Većina ranjivosti je bila poznata i zakrpljena, ali mnogi vlasnici nisu instalirali ažuriranja.

Iranske operacije i izraelski odgovor

Pokušaji hakovanja tempirani su za 28. februar i 1. mart, kada su SAD i Izrael izveli vazdušne napade na ciljeve u Iranu. Neki pokušaji zabeleženi su i sredinom januara tokom protesta u Iranu. Check Point povezuje ove napade sa tri iranske hakerske grupe, uključujući grupu Handala, povezanu sa iranskim Ministarstvom obaveštajnih poslova. Slično ciljanje kamera primećeno je i tokom dvanaestodnevnog sukoba Izraela i Irana, kada je izraelska Nacionalna uprava za sajber-bezbednost upozorila da iranski hakeri koriste civilne kamere za praćenje ciljeva.

Ukrajina – poligon za novu taktiku

Američko-izraelski vazdušni napadi na Iran i atentat na ajatollaha Khameneija pokazali su koliko su izraelski hakeri temeljno pristupili teheranskim kamerama. Prema izvorima Financial Timesa, pratili su zaštitare u realnom vremenu koristeći podatke sa saobraćajnih kamera.

Slična praksa primećena je u rusko-ukrajinskom ratu. Ukrajinski zvaničnici upozorili su 2024. da ruske snage hakuju kamere u Kijevu kako bi nadzirali infrastrukturu i protuzračnu odbranu. Istovremeno, Ukrajina je koristila civilne kamere za izviđanje – na primer, video eksplozije ruske podmornice u Sevastopolju snimljen je preko hakovane kamere, a haktivistička grupa One Fist pratila je kretanje ruskih materijala preko Kerčkog mosta.

Prednosti hakovanih civilnih kamera

“Prednosti korišćenja civilnih mreža kamera su očigledne: kamere su već postavljene i ne zahtevaju dodatna ulaganja,” objašnjava Peter W. Singer, vojni istraživač u New America Foundation. “Neprijatelj je već postavio opremu po gradu, dovoljno je samo iskoristiti ono što već postoji.”

Singer dodaje da je hakovanje ovakvih kamera jeftinije i jednostavnije od korišćenja satelita ili dronova. Kamere na tlu pružaju uglove i perspektive koje sateliti i dronovi ne mogu, što ih čini moćnim alatom za izviđanje, ciljanje i procenu štete nakon napada.

(Telegraf.rs/Poslovni)