Gde je ko ako krene treći svetski rat: Ko je na strani Irana, ko podržava SAD i Izrael, a ko se drži po strani

Kako vojni stručnjaci upozoravaju da Treći svetski rat nikada nije bio bliži, svi se pitaju ko je na strani Irana, ko podržava Izrael i SAD, a ko se, bar za sada, drži po strani.

Po prvi put od 1945. godine, regionalni rat preti da zahvati ceo svet. Na svakom kontinentu, vlade su prinuđene da zauzmu stranu - ili uz Amerikance i Izrael, ili uz Iran i njegove saveznike.

Preporučujemo

Posledice po globalnu trgovinu, a da ne govorimo o globalnoj bezbednosti, su ogromne. Svetska ekonomija je mnogo složenija nego što je bila tokom Drugog svetskog rata.

Kako je pandemija otkrila, mnoge zemlje sprovode politiku "baš na vreme" uvoza energenata i hrane kada postanu potrebne. Kada kriza poremeti lanac snabdevanja, uticaj se oseća u praznim policama i vrtoglavim cenama.

Donald Tramp će biti pod pritiskom mnogih u SAD i drugde da proglasi pobedu i okonča napade. Ali Iran, čiji brutalni Korpus revolucionarne garde ne pokazuje znakove da je spreman da se odrekne vlasti, možda neće pristati na prekid vatre, piše Mark Almond, direktor Instituta za istraživanje kriza u Oksfordu, za Daily Mail.

Već su pokazali da su sposobni da zadaju pakao civilnom stanovništvu Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Bahreina i drugih zemalja Zaliva – i moguće je da planiraju terorističke zločine na Zapadu. Kako rat ulazi u drugu nedelju, čini se da će potresi potresti planetu.

SAD

ANTI-IRAN: Tehnologija Amerike, posebno u partnerstvu sa Izraelom, je nenadmašna. Njene rakete su precizne, a moć da nanese razaranje ogromna.

Ali iranski dronovi koštaju svega oko 3.750 evra po komadu i mogu se proizvoditi u stotinama svakog dana, dok jedna protivraketa za obaranje jednog drona može koštati 15 miliona evra.

Tramp je ove nedelje tvrdio da su američke zalihe neograničene. Ipak, to nije tačno. Snabdevanje Irana dronovima moglo bi da se poveća brže od američke odbrane – što bi moglo biti presudno za ishod rata. Treba napomenuti i da američki političari, među kojima je mnogo republikanca, nisu jednako podržali Trampa. Mnogima nije promaklo da je potpredsednik Džej Di Vens, na primer, bio vrlo tih.

Reakcija birača je takođe bila pomešana – a američki gubici verovatno će rasti. U nedelji od kada je američki napad pokrenut 28. februara, šest američkih vojnika je poginulo u Iranu, uz gubitak vojne opreme u vrednosti od gotovo 2 milijarde dolara, navodi Daily Mail.

Brazil i Meksiko

Proiranski: Brazil, najmnogoljudnija zemlja Južne Amerike, ekonomska je sila.

Ona ima dobre odnose sa Iranom i sumnjičava je prema američkom uticaju, posebno otkako je Tramp javno podržao zatvorenog bivšeg predsednika krajnje desnice, Žaira Bolsonara.

U međuvremenu, mnogi Meksikanci i dalje gaje dugogodišnje simpatije prema Palestincima i vide Izrael na isti način kao i SAD - kao kolonijalnog tlačitelja. Iako zvanično neutralna, zemlja će privatno podržavati Iran.

Argentina

Anti-Iran: Južna Amerika, za koju govore da je 'Trampovo dvorište', nije nezainteresovani posmatrač rata hiljadama kilometara daleko.

Argentina je žestoko protiv Irana najmanje od 1994. godine, kada je u samoubilačkom bombaškom napadu koji je sponzorisao Teheran poginulo 85 ljudi u jevrejskom centru u Buenos Ajresu – zločin koji je režim organizovao kao odmazdu za odluku Argentine da prestane da deli nuklearne tajne.

Iako se njegova ekonomija oslanja na jeftinu energiju, posebno za poljoprivredni sektor, argentinski predsednik Havijer Milei je glasno pro-Trampov i proizraelski.

Azerbejdžan

Protiv Irana - Samo oko 60% Iranaca (otprilike 55 miliona ljudi) su etnički Persijanci. Dodatnih 25 miliona su Azeri – koji čine većinu u Azerbejdžanu. Ako se režim u Teheranu raspadne i izbije građanski rat, plemenski sukob između Azera i Persijanaca mogao bi se brzo proširiti preko granice.

Rat između Irana i Azerbejdžana mogao bi tada da prekine ključni naftovod koji dovodi naftu sa turske obale u Mediteran.

Pošto evropske avio-kompanije ne mogu da lete iznad Rusije ili Irana, azerbejdžanski vazdušni prostor je vitalni koridor od istoka ka zapadu. Ako putnički avion bude oboren ovde, ruta će biti zatvorena.

Britanija, Francuska, Nemačka

Protiv Irana: U zajedničkom saopštenju, tri glavne evropske nacije osudile su iranske napade na države Persijskog zaliva i dale uslovnu ponudu da pomognu američko-izraelskim naporima.

Međutim, posebno Velika Britanija nije dovoljno brzo pružila podršku da bi smirila Trampa, koji je premijera Kira Starmera nazvao "gubitnikom" i rekao da "nije Čerčil".

Nemačka je tvrdila da je bila unapred upozorena na napade (kao i Poljska, čvrst saveznik SAD sa jakom vojskom), ali Velika Britanija i Francuska nisu.

Španija

Neutralna, za sada - Španski premijer Pedro Sančez teško da je zagovornik ajatolaha, ali je u početku nazvao napade "neopravdanom, opasnom vojnom intervencijom" koja krši međunarodno pravo, odbijajući da dozvoli Americi da koristi zajedničke španske vojne baze. Razjareni Tramp je potom zapretio da će obustaviti svu trgovinu.

U četvrtak je španska baterija protivvazdušnih raketa Patriot pomogla u obaranju iranske rakete. Ali neprijateljstvo Španije prema Izraelu, drevno neprijateljstvo koje je pogoršala moderna politika, verovatno se neće promeniti.

Irska

Neutralna: Šin Fejn je osudio akciju SAD i Izraela kao "čin agresije koji preti da zapali ceo Bliski istok". Pa ipak, vlada je odustala od osude udara, a predsednik vlade Majkl Martin, koji bi trebalo da se sastane sa Trampom kasnije ovog meseca, rekao je: "Verujemo u hitnu deeskalaciju".

Uprkos prijateljstvu između dve zemlje, irsko javno mnjenje izgleda čvrsto stoji protiv predsednika Trampa.

Belgija, Bugarska, Estonija, Grčka i Portugal

Neutralni: Iako su članice NATO-a, mnoge evropske zemlje više vole da se drže podalje, pažljivo formulišući svoje odgovore na napade.

Estonija je preporučila "pritisak kroz sankcije", Grčka i Belgija su istakle zabrinutost za bezbednost svojih građana, Portugal je izrazio žaljenje zbog "neprihvatljivog kršenja ljudskih prava od strane Irana", a Bugarska je zabrinuta zbog "opasne vojne eskalacije". Ali što duže traje rat, veća je verovatnoća da će biti primorane da izaberu stranu.

Rusija

Proiranska - Najveći dobitnik iz dosadašnjeg sukoba je Vladimir Putin. Pošto Iran nije u mogućnosti da izveze veliki deo svoje nafte, rastuće globalne cene energije ponovo povećavaju ruski ratni fond za rešavanje problema u Ukrajini.

Iran je dugogodišnji strateški partner Kremlja i snabdeva rusku vojsku rojevima dronova samoubica tipa Šahed. Rusija takođe proizvodi hiljade dronova i prodaje ih Iranu, dok mule snabdeva avionima, raketama i protivvazdušnim sistemima, kao i satelitskim obaveštajnim podacima. Rusija takođe otvara svoje banke Iranu kako bi izbegla američke i sankcije EU, piše Daily Mail.

Kina

Proiranski - Ovo je najopasnija tačka žarišta. Kini je potrebna iranska nafta za vojna vozila i ratne avione i kupuje je uprkos međunarodnim sankcijama. Ratni brodovi Pekinga plove u Arapski zaliv da bi pratili iranske tankere.

Ako, slučajno ili u činu samoodbrane, američka raketa pogodi kineski brod, ili ako Kina puca na američki avion, svet bi se suočio sa sveopštim ratom između Istoka i Zapada.

Čak i bez tog zastrašujućeg scenarija, Peking pomaže Iranu. Njegovi sateliti prate lansiranje raketa iz izraelskih baza i američkih nosača aviona u Indijskom okeanu i dostavljaju ove ključne obaveštajne podatke Teheranu. Veruje se da Kina takođe krijumčari pomoć i oružje poput municije, dronova i možda raketa kako bi pomogla mulama. Za ove tvrdnje nema konkretnih dokaza.

Egipat

Neutralan - Egipat je 1979. godine razbesneo Iran sklapanjem mirovnog sporazuma sa Izraelom i nuđenjem utočišta svrgnutom šahu.

Egipat je dugo bio subvencionisan od strane Saudijske Arabije i UAE, koji veruju da bi njegova velika vojska bila korisna u budućem sukobu. Ali ako iranski posrednici u Jemenu, Huti, uspešno blokiraju Crveno more, prihodi od energije će se srušiti – a sa njima i velika arapska podrška.

Egipat bi mogao da shvati da njegova neutralnost ne može da se održi i biće primoran da se stavi na stranu Irana.

Indija

Neutralna, za sada: Indija uspešno 'hoda po žici'. Premijer Narendra Modi je upravo potpisao trgovinske i odbrambene sporazume sa Izraelom. Ali Indija je takođe glavni uvoznik nafte iz regiona Zaliva i oslanja se na kupovinu prirodnog gasa za proizvodnju đubriva. Delhi takođe održava jake veze sa Moskvom i odbio je da osudi Putinovu invaziju na Ukrajinu. Kakav god da je njen stav, Indija ima mnogo toga da izgubi ako se rat odugovlači.

Južna Afrika

Proiranski - Od ere Nelsona Mandele, Južna Afrika je neprijateljski nastrojena prema Izraelu, čak je podigla optužbe za "genocid" protiv Izraela na Međunarodnom sudu pravde u Hagu zbog rata sa Hamasom u Pojasu Gaze. Sadašnja vlada, koju predvodi predsednik Siril Ramafosa, takođe se seća iranske podrške u eri aparthejda, kada je Teheran odbio da snabdeva belu suprematističku vladu naftom.

Australija

Protiv Irana - Dok je Britanija kolebala pod Kirom Starmerom, Australija je javno podržala akciju SAD/Izraela, iako nije poslala nikakve snage. Javno mnjenje u velikoj meri podržava Ameriku, posebno nakon masakra na plaži Bondi prošlog decembra, koji su izvršili islamistički ekstremisti.

Međutim, Australija oko 30% uvoza energije dobija iz Zaliva i tamo izvozi dosta ovčetine, tako da će ekonomski uticaj rata, sa blokiranom ili značajno smanjenom trgovinom iz UAE, Katara, Kuvajta i Iraka, biti značajan.

Japan i Južna Koreja

Protiv Irana - Japan i Južna Koreja su čvrsti saveznici SAD. Ali ove velike industrijske ekonomije, zajedno sa Singapurom i Tajvanom, su energetski gladni uvoznici nafte i gasa iz zemalja Zaliva, uključujući Iran.

Ako proizvođači automobila i robe široke potrošnje ne mogu da dobiju energiju, proizvodnja će stati. Dostavljanje robe na evropska tržišta takođe će biti mnogo skuplje ako put do Sueckog kanala postane previše opasan.

Južna Koreja ima jednu od najvećih oružanih snaga na svetu sa 3,5 miliona ljudi, ukoliko bude potrebno.

(Telegraf.rs)