Tramp ozbiljno razmišlja o zauzimanju iranskog ostrva: Osim obogaćenog uranijuma SAD želi još nešto

SAD i Izrael razmatrali su slanje specijalnih snaga u Iran kako bi osigurali njegove zalihe visoko obogaćenog uranijuma u kasnijoj fazi rata, objavio je Aksios iz pera novinara Baraka Ravida, koji je obično vrlo dobro informisan, a ovog puta se poziva na četiri izvora upoznata s tim raspravama.

Sprečavanje Irana da ikada proizvede nuklearno oružje jedan je od deklarisanih ratnih ciljeva američkog predsednika Donalda Trampa, a dolazak do 450 kilograma 60-postotno obogaćenog uranijuma iranskog režima - koji se može pretvoriti u oružje u roku od nekoliko nedelja - jedan je od ključnih puteva za dostizanje tog cilja.

Preporučujemo

Ipak, svaka operacija zaplene materijala verovatno bi zahtevala američke ili izraelske snage na iranskom tlu, koje bi morale da se snalaze u teško utvrđenim podzemnim objektima usred rata.

Za sada je, kako navodi Ravid, nejasno da li će se raditi o američkoj, izraelskoj ili zajedničkoj misiji, a verovatno bi bila preduzeta tek nakon što obe zemlje budu uverene da iranska vojska više ne predstavlja ozbiljnu pretnju uključenim snagama.

Na kongresnom brifingu koji je u utorak održao državni sekretar Marko Rubio, upitali su da li će iranski obogaćeni uranijum biti osiguran.

"Ljudi će morati da odu po njega", odgovorio je Rubio, ne precizirajući ko bi to išao po njega.

Nuklearno postrojenje u Isfahanu; Foto: ATTA KENARE / AFP / Profimedia

Dve mogućnosti

Jedan izraelski funkcioner ministarstva obrane rekao je da Tramp i njegov tim ozbiljno razmatraju slanje specijalnih jedinica za posebne misije u Iran, a jedan američki funkcioner otkrio je da je administracija raspravljala o dve mogućnosti - potpunom uklanjanju materijala iz Irana ili dovođenju nuklearnih stručnjaka kako bi ga razredili na licu mesta. Misija bi verovatno, uz naučnike, uključivala specijalne operatere, moguće iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Dva izvora upoznata s temom kažu da su takve operacije bile deo opcija predstavljenih Trampu pre rata. NBC News izvestio je u petak da je Tramp raspravljao o ideji raspoređivanja manjeg kontingenta američkih snaga u Iranu za specifične strateške svrhe, a jedan američki funkcioner otkrio je operativni izazov osiguranja iranskog uranijuma.

"Prvo pitanje jeste gde je? Drugo pitanje je kako doći do njega i kako zadobiti fizičku kontrolu... A onda bi to bila odluka predsednika i ministarstva rata, CIA: želimo li fizički da ga prevezemo ili da ga razredimo na licu mesta", rekao je, kako prenosi Aksios.

Tramp je u subotu novinarima u predsedničkom avionu rekao da je slanje kopnenih snaga moguće - ali samo "iz vrlo dobrog razloga".

"Da smo to ikada učinili, [Iranci] bi bili toliko desetkovani da ne bi mogli da se bore na kopnu", rekao je.

Na konkretno pitanje da li će snage možda ući kako bi osigurale nuklearni materijal, Tramp to nije isključio.

"U nekom trenutku možda hoćemo. Nismo to pokušali. Ne bismo to učinili sada. Možda ćemo to učiniti kasnije", rekao je.

Sekretarka za štampu Bele kuće Kerolajn Livit rekla je za Axios da Tramp "mudro sve opcije koje su mu dostupne drži otvorenim i ne isključuje ništa".

Američko-izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja prošlog juna ostavili su iranske zalihe uranijuma pod ruševinama, a Iranci sami od tada nisu uspeli da dođu do njih, tvrde američki i izraelski funkcioneri. Udari su takođe, navodi Ravid, uništili gotovo sve iranske centrifuge, a nema dokaza da je sa obogaćivanjem uranijuma nastavljeno.

Nuklearno postrojenje u Isfahanu; Foto: UPI / Newscom / Profimedia

Nije samo uranijum, Amerikanci bi i naftu

Američki i izraelski funkcioneri kažu da se većina zaliha nalazi u podzemnim tunelima nuklearnog postrojenja u Isfahanu, dok je ostatak podeljen između Fordova i Natanza. U prvim danima rata SAD i Izrael izveli su napade na Natanz i Isfahan koji su, čini se, imali za cilj zapečate ulaze, verovatno kako bi sprečili premeštanje bilo kakvog materijala.

SAD i Izrael smatraju iranskih 450 kilograma 60-postotno obogaćenog uranijuma ozbiljnom pretnjom jer bi trebalo samo nekoliko nedelja da se obogati do nivoa za proizvodnju oružja. Kad bi cela zaliha materijala bila obogaćena 90 odsto, to bi bilo dovoljno materijala za 11 nuklearnih bombi.

"Prisustvo specijalnih snaga na terenu za Trampa nije isto što i ono što to znači za medije", kaže visoki američki dužnosnik za Axios.

"Male misije specijalnih operacija - ne ulazak velikih snaga", dodao je drugi izvor.

"Ono o čemu se raspravljalo nije se razmatralo u smislu čizme na terenu", rekao je treći izvor.

"Ljudi odmah pomisle na Faludžu. To nije ono o čemu se raspravljalo", rekao je on.

Ipak, osim pitanja urana, kako izveštava Ravid, funkcioneri administracije rekli su za Axios da se raspravljalo i o zauzimanju ostrva Karg, strateškog terminala odgovornog za otprilike 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte.

Iranci i dalje imaju pristup obogaćenom uranijumu u Isfahanu?

Iranci bi navodno mogli da imaju pristup i premeste visoko obogaćeni uranijum za koji se od ranije smatra da je zakopan pod zemljom nakon američkih napada na nuklearni objekat u Isfahanu prošlog juna.

Prema izveštavanju Njujork Tajmsa, američke obavještajne agencije utvrdile su da sada postoji "vrlo uska pristupna tačka" kroz koju bi se uranijum potencijalno mogao izvući, kako prenosi Tajms od Izrael.

Američki medij, izveštavajući na osnovu anonimnih intervjua s američkim funkcionerima, navode da američke obaveštajne agencije stalno nadziru objekat u Isfahanu i veruju da će da znaju i za sve iranske pokušaje premeštanja obogaćenog uranijuma. Njujork Tajms takođee navodi da američki funkcioneri navodno već nekoliko nedelja raspravljaju o opcijama o tome kako da osiguraju uranijum.

Od američkog i izraelskog bombardovanja prošlog juna, Iran je odbio da otkrije šta se dogodilo s njegovim zalihama visoko obogaćenog uranijuma ili dozvoli inspektorima IAEA pristup lokacijama na kojima se odvijao proces obogaćivanja.

Najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)