BLISKI ISTOK U PLAMENU! Poginuo sedmi američki vojnik, Iran dobio novog vrhovnog verskog vođu

Međunarodni aerodrom u Maskatu zatražio je od operatora privatnih aviona da privremeno izbegavaju dodatne letove, kako bi se prioritet dao državnim i redovnim komercijalnim linijama, usled zatvaranja vazdušnog prostora na Bliskom istoku izazvanog ratom između SAD i Izraela protiv Irana, navodi se u mejlu u koji je imao uvid Reuters.

Uprava međunarodnog aerodroma u Maskatu obavestila je operatore čarter letova da su, zbog mera upravljanja krizom, kretanja aviona ograničena isključivo na odobrene sezonske redovne linije.

U mejlu se navodi da je ta mera uvedena kako bi se smanjila gužva i obezbedilo da kapacitet aerodroma ostane u prihvatljivim granicama.

Aerodrom je zatražio od svih avio-kompanija i operatora da otkažu sve slotove koji ne spadaju u odobreni sezonski red letenja, kao i da do daljeg ne podnose zahteve za neodobrene letove.

Izuzetak su, kako je navedeno, repatrijacioni letovi koje organizuju ambasade, ali isključivo uz prethodno odobrenje kroz odgovarajuće diplomatske kanale i pod uslovom da se sedišta na tim letovima ne prodaju komercijalno.

Kataib Hezbolah pohvalila je imenovanje ajatolaha Modžtabe Hamneija, nazivajući ga "ličnošću koja poseduje liderske kvalifikacije i sposobnosti potrebne da preuzme odgovornosti ove velike poverenice u ovim kritičnim vremenima".

U saopštenju grupa je navela da izbor "predstavlja dodatni dokaz budnosti Skupštine eksperata i njihove duboke predviđanja u vezi sa egzistencijalnim izazovima sa kojima se nacija suočava u borbi protiv globalne arogancije", dodajući da je on "najbolji naslednik za najboljeg prethodnika".

Najmanje 13 Izraelaca je ubijeno, a 1.929 drugih povređeno u iranskim napadima na Izrael od prošle nedelje.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u poslednja 24 sata u iranskim napadima povređeno 157 osoba.

Oko 112 ljudi i dalje je hospitalizovano, uključujući devetoro u teškom stanju.

Predsednik SAD Donald Tramp odbacio je zabrinutost zbog rasta cena nafte, dok su cene u nedelju prešle 100 dolara po barelu.

"Kratkoročne cene nafte, koje će brzo pasti kada destrukcija iranske nuklearne pretnje bude završena, su vrlo mala cena za SAD i za bezbednost i mir u svetu. SAMO LUDACI MISLE DRUGAČIJE!", napisao je Tramp na Truth Social.

Bivši direktor CIA Dejvid Petraeus izjavio je da je imenovanje Modžtabe Hamneija za vrhovnog vođu Irana "nepovoljno".

"Pretpostavljamo da će on biti nastavak onoga što je njegov otac bio, a to je vrlo tvrdolinijski ideološki klerik", rekao je on Džesiki Din iz CNN-a u nedelju.

"Ne mislim da je on čak ajatolah, osim ako nije upravo nedavno unapređen, što se inače dogodilo i sa njegovim ocem, koji takođe nije bio toliko istaknut kada je izabran pre nekoliko decenija."

Petreus je rekao da su mnogi se nadali vođi koji bi bio "pragmatičniji" i mogao pokazati spremnost da udovolji zahtevima SAD, poput odustajanja od nuklearnog i raketnog programa zemlje.

"I to trenutno ne izgleda tako, osim, naravno, ako se ne pokaže kao neko drugačiji kada zaista dođe na vlast", dodao je Petreus.

Cene nafte skočile su iznad 100 dolara po barelu u nedelju, prvi put od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, jer su investitori zabrinuti da bi rat u Iranu mogao značiti dugotrajna ograničenja u snabdevanju naftom na Bliskom istoku.

Fjučersi američke sirove nafte porasli su za 14,7 odsto, dok su fjučersi Brent nafte, globalnog referentnog standarda, porasli za 12,63 odsto, na 104 dolara po barelu.

Britansko ministarstvo spoljnih poslova povuklo je deo osoblja i članova njihovih porodica iz Libana.

Navodi se da je ta privremena mera preduzeta iz predostrožnosti.

Britanska ambasada u Libanu i dalje funkcioniše normalno.

Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan razgovarao je danas telefonom sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom o dešavanjima u regionu Bliskog istoka i njihovim implikacijama po regionalnu i međunarodnu bezbednost i stabilnost, javila je agencija WAM.

Predsednik UAE se takođe osvrnuo na kontinuirane iranske napade usmerene na tu zemlju i druge zemlje u regionu.

On je ocenio da ti napadi predstavljaju kršenje suvereniteta zemalja u regionu i pretnju regionalnoj bezbednosti i stabilnosti.

Al Nahjan je u subotu, u svom prvom javnom govoru od početka sukoba na Bliskom istoku, izjavio da su Ujedinjeni Arapski Emirati "u ratnom stanju".

Iranski napadi na zemlje Persijskog zaliva predstavljaju "opasnu grešku" i ugrožavaju stabilnost regiona i globalnu ekonomiju, upozorio je danas katarski premijer i ministar spoljnih poslova Muhamed bin Abdulrahman Al Tani, ističući potrebu za diplomatskim rešenjem, uz poruku da je napad proizveo osećaj "velike izdaje".

Al Tani je u razgovoru za Skaj Njuz opisao iranske raketne i dron napade na zemlje Zaliva kao "opasnu grešku", upozoravajući da eskalacija može da destabilizuje region i izazove šokove na globalnom tržištu.

U prvom obraćanju medijima od kada je Katar bio meta napada, premijer je rekao da zemlja ulazi u "veoma težak period", ali je pohvalio profesionalizam odbrambenih i bezbednosnih snaga.

"Veliki je osećaj izdaje. Samo sat vremena nakon početka rata, Katar i druge zalivske zemlje su napadnute. Jasno smo stavili do znanja da nećemo učestvovati u ratovima protiv naših suseda", istakao je Al Tani.

Katarski premijer je naglasio da, iako osuđuje napade, svaka vojna eskalacija samo produbljuje krizu i da je odgovornost za smirivanje tenzija na svim stranama.

"Nastavljamo da težimo smanjenju tenzija. Oni su naši susedi i to je naša sudbina", poručio je Al Tani upozorivši na rizik da ceo region sklizne u rat.

Al Tani je istakao da diplomatski dijalog ostaje jedini održiv put izlaska iz krize i odbacio tvrdnje da su napadi ciljali isključivo vojne objekte.

"Dve petine napada su usmerene na civilne objekte. Šta to ima veze sa ratom? Šta žele da postignu?", upitao je premijer Katara.

Al Tani je upozorio da ono što se događa u Zalivu neće ostati na nivou lokalnih događaja, s obzirom na to da Katar snabdeva oko 20 odsto svetskog gasa i spada među najveće proizvođače đubriva, što znači da bi svako dugotrajno ometanje proizvodnje uticalo na tržišta, snabdevanje hranom i ljude širom sveta.

Plan "Pustinjska škorpija" aktiviran je u svim bazama u Grčkoj u kojima ima američkih vojnika, nakon eskalacije u Bliskom istoku i hapšenja gruzijskog špijuna koji je "ovekovečio" nosač aviona USS Gerald Ford u Suda zalivu.

Bela kuća nije odmah odgovorila na zahtev za komentar o imenovanju Modžtabe Hamneija za vrhovnog vođu Irana, ali je predsednik Donald Tramp ranije rekao da nema visoko mišljenje o njemu.

Tramp je omalovažio 56-godišnjaka, koji nikada nije bio izabran niti imenovan na neku državnu funkciju, nazvavši ga "lakom kategorijom".

"Želimo nekoga ko će doneti harmoniju i mir Iranu", rekao je Tramp u intervjuu za Axios prošle nedelje.

"Moram da budem uključen u imenovanje, kao što je bilo sa Delsi u Venecueli", rekao je Tramp, misleći na vršioca dužnosti predsednika u toj južnoameričkoj zemlji.

Delsi Rodrigez preuzela je vlast u januaru nakon američke vojne operacije u kojoj je uhvaćen Nikolas Maduro i prebačen u SAD kako bi se suočio sa federalnim optužbama za zaveru u vezi sa drogom.

Ranije u nedelju Tramp je ponovio da očekuje da ima reč u izboru sledećeg lidera Irana, upozorivši da novi vođa „neće dugo trajati“ ako ne bude imao njegovo odobrenje.

Nakon objave o novom vođi Irana, libanska grupa Hezbolah, koju podržava Iran, podelila je na svom Telegram kanalu portret Modžtabe Hamneija.

Uz fotografiju je stajao natpis: "Vođa blagoslovljene islamske revolucije".

Modžtaba Hamnei je imenovan za novog vrhovnog vođu Irana, nakon što je njegov otac, ajatolah Ali Hamnei, ubijen u američko-izraelskom napadu na Teheran.

Iranska revolucionarna garda (IRGC) čestitala je danas Modžtabi Hamneiju izbor za novog vrhovnog vođu Irana i izrazila punu lojalnost njegovom vođstvu, nakon što ga je za tu funkciju izabrala Skupština eksperata, preneli su iranski državni mediji.

Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da izražava "iskrenu i doživotnu odanost" Modžtabi Hamneiju, naglašavajući da će "slušati naređenja i biti spremni da ih sprovedu", prenosi Al Jazeera.

Iranska agencija Tasnim prenela je i poruku Revolucionarne garde u kojoj se navodi da ta organizacija objavljuje "poštovanje, lojalnost i poslušnost onome koga su izabrali eksperti za vođstvo".

U saopštenju koje su preneli državni mediji navodi se da odluka 88-člane Skupštine eksperata pokazu da se "kretanje islamskog sistema ne zaustavlja i da revolucija i islamski poredak ne zavise od pojedinaca".

Kako se dodaje, izbor Modžtabe Hamneija predstavlja "novu zoru i početak nove faze u Islamskoj Republici Iran".

Prethodno je Iranski Savet stručnjaka, telo zaduženo za izbor vrhovnog vođe te zemlje, velikom većinom glasova, izabralo ajatolaha Sejeda Modžtabu Hamneija za trećeg vrhovnog lidera Islamske Republike Iran, javila je agencija Tasnim.

U saopštenju tog tela navodi se da je izbor održan odmah nakon saznanja o smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i drugih istaknutih komandanta i civila, "uprkos teškim ratnim uslovima i direktnim pretnjama od neprijatelja".

Savet stručnjaka je naglasilo značaj kontinuiteta vođstva i važnost poštovanja Ustava i unutrašnjih pravila u procesu izbora lidera, kako država ne bi ostala bez rukovodstva.

"Izbor Modžtabe Hamneija je sproveden u skladu sa principima islamskog prava i Ustavom, a Savet stručnjaka poziva sve građane i elitu društva da pruže lojalnost novom lideru i očuvaju jedinstvo države", navodi se u saopštenju.

Američki Stejt department naredio je danas zaposlenima i diplomatama Sjedinjenih Američkih Država u Saudijskoj Arabiji da napuste tu zemlju usled rata sa Iranom, nakon napada dronovima na kompleks američke ambasade u Rijadu, objavio je Njujork tajms (NYT), pozivajući se na diplomatske izvore.

Prema navodima njujorškog lista, reč je o prvom slučaju da je Stejt department odobrio takozvani "naređeni odlazak" diplomatskog osoblja od početka napada na Iran 28. februara.

Američkim državnim službenicima koji nisu od ključnog značaja za rad misije, kao i članovima njihovih porodica raspoređenim u diplomatskim predstavništvima u regionu, ranije je bilo omogućeno da dobrovoljno napuste zemlju, ali im je sada naređeno da to učine.

Obavezna evakuacija iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Rijadu usledila je nakon više iranskih napada usmerenih na diplomatski kompleks i okolna područja.

Prema saopštenju saudijskog Ministarstva odbrane, ambasada je u utorak bila meta napada dronovima, u kojem su korišćene dve bespilotne letelice.

Modžtaba Hamnei potvrđen je kao novi vrhovni vođa Irana - tek treći u istoriji Islamske Republike.

Pedestšestogodišnjak nasleđuje svog oca, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u svom kompleksu u Teheranu prvog dana rata. Bio je vrhovni vođa više od 37 godina pre svoje smrti.

Sin bivšeg vrhovnog vođe Irana imenovan je za njegovog naslednika, prema iranskim državnim medijima na koje se poziva Sky News.

Ajatolah Ali Hamnei ubijen je u početnim američko-izraelskim napadima na Iran u subotu.

Njegov sin, Modžtaba Hamnei, 56-godišnji verski zvaničnik, nikada nije obavljao državnu funkciju.

Iran će konfiskovati imovinu iranskih državljana koji žive u inostranstvu, a koji su krivi za "saradnju sa neprijateljem u toku američko-izraelske agresije na Islamsku Republiku", saopštilo je Generalno državno tužilaštvo.

U saopštenju se poziva na zakon iz oktobra prošle godine koji predviđa da svaka saradnja sa Izraelom, Sjedinjenim Američkim Državama ili drugim "neprijateljskim državama i grupama" podleže "konfiskaciji sve imovine" i drugim pravnim kaznama u skladu sa Islamskim krivičnim zakonikom, prenosi iranska TVPress.

Tužilaštvo navodi da će bilo kakva obaveštajna ili špijunska aktivnost za pomenute režime, države ili njihove povezane elemente biti kažnjena istim merama, uključujući i smrtnu kaznu.

"Svaka operativna akcija u ime cionističkog režima ili neprijateljskih vlada, uključujući vladu SAD ili druge neprijateljske režime i grupe, ili u ime bilo kojeg od njihovih povezanih elemenata, protiv bezbednosti zemlje, zahteva konfiskaciju sve imovine, na osnovu Islamskog krivičnog zakonika usvojenog 21. 4. 2013. sa naknadnim izmenama i dopunama, kao i kaznu pogubljenja", navodi se u zakonu.

Tužilaštvo je poručilo da krv poginulog vođe Islamske revolucije, ajatolaha Sejeda Alija Hamneija, "jača jedinstvo nacije" i zahvalilo javnosti na doprinosu očuvanju nacionalne bezbednosti u trenutnoj ratnoj situaciji.

Komandant Centralnog štaba iranske vojske "Hatam al-Anbija", general-major Ali Abdolahi, izjavio je danas da će Iran nastaviti rat sa Sjedinjenim Američkim Državama i izraelskim režimom "sve dok ne zažale" zbog pokretanja agresije protiv Islamske Republike.

"Iran poseduje napredno oružje visoke preciznosti, koje je van procene neprijatelja o vojnoj moći zemlje. Iranske oružane snage će stajati uz Islamsku Republiku do poslednjeg daha i definitivno će naterati neprijatelje da zažale zbog svojih nedela", upozorio je Abdolahi, prenosi iranska televizija PRESS.

On je naglasio je da su američki i izraelski režim uvek pravili pogrešne procene u vezi sa Iranom.

"Oduvek smo govorili da ćemo odgovoriti neprijatelju... Agresori su do sada shvatili da mi nismo ljudi koji samo uzvikuju parole, već da smo ljudi koje se dokazuju na bojnom polju", istakao je iranski vojni zvaničnik.

IRGC je danas pokrenuo 28. talas vojne operacije "Pravo obećanje 4", navodeći da će se obim i dubina napada na neprijateljske mete proširiti u narednim danima.

"Zli neprijatelj cilja iranske studente i nevine ljude i uništava njihove domove, ali mi ćemo apsolutno ciljati njihove vojne centre i opremu, kao i sve neophodne ciljeve kako bismo naterali neprijatelja da zažali", poručio je Abdolahi.

On je dodao da će "velika iranska nacija postići konačnu pobedu, Božjom milošću".

Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je danas da je još jedan pripadnik američkih oružanih snaga preminuo od povreda zadobijenih tokom početnih napada iranskih snaga na američke ciljeve na Bliskom istoku.

Kako je navedeno u objavi Centralne komande Sjedinjenih Američkih Država na društvenoj mreži Iks, vojnik je teško ranjen na mestu napada na američke trupe u Saudijskoj Arabiji 1. marta.

U saopštenju se navodi da je to sedmi pripadnik američkih oružanih snaga koji je poginuo u borbenim dejstvima tokom operacije "Epski bes".

Identitet poginulog vojnika biće objavljen tek nakon što prođu 24 sata od obaveštavanja njegove porodice, navela je američka Centralna komanda.

Ovo je sedmi vojnik koji je poginuo od početka američko-izraelske agresije na Iran 28. februara.

Vojska je identifikovala prethodnih šest pripadnika vojske poginulih 1. marta u iranskom napadu dronom na američku bazu u Kuvajtu kao majora Džefrija O'Brajena, glavnog zastavnika Roberta Marzana, kapetana Kodija Horka, narednika prve klase Nikol Amor, narednika prve klase Noa Titdžensa i narednika Deklana Koudija.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči uputio je danas pismo Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojem je pozvao to telo i generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da preduzmu potrebne korake kako bi se okončali "ratni zločini" i kako bi SAD i američki predsednik Donald Tramp bili pozvani na odgovornost za kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Kako je naveo, takva akcija će okončati "kulturu nekažnjivosti i sprečiti dalju normalizaciju kršenja međunarodnog prava", prenosi agencija Tasnim.

"Želeo bih da vam skrenem pažnju na najnoviju drsku pretnju predsednika Sjedinjenih Američkih Država protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta Islamske Republike Iran, kao i na njegovo otvoreno priznanje da je počinio ratne zločine protiv iranske nacije. Usred agresivnog rata koji je nametnut mojoj zemlji kršeći Povelju Ujedinjenih nacija i fundamentalne principe utvrđenog međunarodnog prava, predsednik SAD je drsko zapretio, u izjavama na društvenim mrežama, da se „...područja i grupe ljudi koje do sada nisu bile meta sada ozbiljno razmatraju za potpuno uništenje i sigurnu smrt", naveo je iranski ministar.

U pismu, Arakči je istakao da ove pretnje predstavljaju "očigledan znak očaja Sjedinjenih Država zbog sopstvenih neuspeha u regionu".

Stariji iranski verski zvaničnik uključen u glasanje za izbor novog vrhovnog vođe naznačio je da će sin Ajatolaha Alija Hamneija, Modžtaba, biti njegov naslednik, iako se još čeka zvanično saopštenje, nakon što je Izrael zapretio onome ko bude izabran.

Komentar Ajatolaha Hoseinalija Eškevarija, člana Skupštine eksperata, dolazi nakon sve većih očekivanja da će Modžtaba Hamnei, tvrdi verski zvaničnik poput svog oca, biti imenovan za vrhovnog vođu, poziciju koja mu daje poslednju reč u svim državnim pitanjima u Islamskoj Republici.

Prošlog vikenda, severnokorejski državni mediji osudili su Sjedinjene Države i Izrael zbog pokretanja "rata agresije" protiv Irana, ali nisu izvestili o smrti ajatolaha Alija Hamneija, zajedno sa desetinama članova najvišeg iranskog rukovodstva.

General-potpukovnik Ejal Zamir obratio se javnosti tokom procene situacije sa šefom Komande za domaći front i drugim vojnim zvaničnicima, prenela je vojska.

"Izrael je već dve godine u stanju produžene vanredne situacije", rekao je Zamir.

"Ono što nam je sada najpotrebnije jesu istrajnost i strpljenje. Još će potrajati, morate biti spremni na to, i koliko god da traje, trajeće."

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu uputio je direktnu poruku iranskom narodu, pozivajući ga da se suprotstavi režimu.

U videu podeljenom na X, uz filmsku muziku i snimke okupljenih ljudi koji zajedno mašu zastavom Lava i Sunca Irana i zastavom Izraela, Netanjahu kaže da njegova zemlja želi "osloboditi Iran… od jarma tiranije".

On dodaje da je na Irancima da "ustanu" kako bi okončali režim.

"Verujem da, ako ustanete u trenutku istine, dan kada će Izrael i Iran ponovo biti hrabri prijatelji neće biti daleko", rekao je on.

Izraelski zvaničnici, uključujući Netanjahua, javno su rekli da se nadaju da bi trenutni sukob mogao dovesti do promene režima u Iranu.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je u nedelju razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškianom i pozvao ga da zaustavi napade.

"Naglasio sam potrebu da Iran odmah prekine napade na zemlje u regionu", naveo je Makron u objavi na X.

Takođe je pozvao Iran da garantuje slobodu plovidbe "prekidom de fakto blokade Ormuskog moreuza".

Makron je pomenuo i slučaj Sezil Koler i Žaka Parisa, dvojice francuskih državljana koji su pušteni iz iranskog zatvora u novembru i prebačeni u Francusku ambasadu u Teheranu nakon više od tri godine pritvora pod optužbama za špijunažu. On je naglasio da je njihov povratak u Francusku "apsolutni prioritet".

Makron je takođe izrazio duboku zabrinutost zbog razvoja iranskog nuklearnog i balističkog programa i istakao da je neophodno diplomatsko rešenje.

Prema Makronovoj objavi na X, oba lidera su se dogovorila da ostanu u kontaktu.

Takođe, francuski predsednik je imao odvojene razgovore sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, saopštila je Makronova kancelarija.

Devet dana od početka rata, iranski režim i dalje je netaknut i, barem delimično, kontroliše zemlju.

Ulični protesti još nisu izbili, jer opozicija čeka da vidi da li će SAD zadržati kurs. Naglo povlačenje Vašingtona ostavilo bi protestante izloženim i na milost preostalog dela državnog aparata.

Pa zašto, nakon ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija prvog dana sukoba, režim nije kolabirao kao što je to bio slučaj u Libiji, Siriji i Iraku?

Njegovo preživljavanje može se pripisati složenoj hibridnoj strukturi vlasti razvijenoj nakon Islamske revolucije 1979. godine, dizajniranoj da izdrži spoljne i unutrašnje izazove.

Sistem je namerno veći od jedne osobe, što znači da ubistvom vrhovnog vođe ne ubijate sam režim. Moć je raspodeljena na više tela, od kojih većina i dalje funkcioniše, barem donekle.

Ovo je drugačije od bilo koje druge vlade u svetu.

Pitanje svih pitanja od početka rata na Bliskom istoku jeste - da li će SAD proširiti operaciju protiv Irana sa vazdušne na kopnenu? Izvori kažu da se slanje trupa u Iran razmatra u SAD, piše Al Jazeera.

Predsednik SAD Donald Tramp ne isključuje mogućnost slanja američkih trupa u Iran kako bi zaplenile obogaćeni uranijum te zemlje, koji se može koristiti za gorivo za reaktore, ali i za nuklearno oružje.

"Sve je na stolu. Sve", rekao je za ABC News.

Civilna zaštita Saudijske Arabije saopštila je u nedelju uveče da je vojni projektil koji je pao na stambeno područje usmrtio dva strana državljanina i ranio još 12 ljudi u regionu Al-Hardž.

Portparol Civilne zaštite naveo je u saopštenju da su poginuli državljani Indije i Bangladeša, dok su svi ranjeni državljani Bangladeša koji žive u Saudijskoj Arabiji.

Ovo su prve žrtve koje je Saudijska Arabija prijavila otkako je rat počeo pre nedelju dana.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči odbacio je danas pozive na prekid vatre na Bliskom istoku, poručivši da Iran mora da nastavi borbu "zarad svog naroda i bezbednosti", uz poruku da saradnja Irana i Rusije nije nova niti tajna i da Islamska Republika ne napada namerno susedne dražave, već američke ciljeve koji se nalaze na tim teritorijama.

Arakči je u intervjuu za američki NBC News istakao i da da Sjedinjene Američke Države i Izrael ubijaju iranske civile.

"Oni ubijaju naš narod, ubijaju učenice, napadaju bolnice", rekao je Arakči.

On je ocenio da su Izrael i SAD već narušili primirje postignuto posle prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog rata.

"Sada ponovo tražite prekid vatre? To ne funkcioniše na taj način", rekao je Arakči i dodao da je potreban trajan kraj rata.

"Dok se to ne postigne, mislim da moramo da nastavimo borbu zarad našeg naroda i naše bezbednosti", naveo je.

Arakči je, za NBC istakao i da Iran nije namerno napadao susedne države.

"Napadamo američke baze, instalacije i imovinu, koje se, nažalost, nalaze na teritoriji naših suseda", rekao je on.

Arakči je takođe upozorio da bi se Iran suprotstavio eventualnom raspoređivanju američkih kopnenih snaga.

"Imamo veoma hrabre vojnike koji čekaju svakog neprijatelja koji uđe na našu teritoriju da se bore s njim, ubiju ga i unište", rekao je.

Na pitanje o Trampovim izjavama da želi da učestvuje u izboru novog iranskog lidera, Arakči je poručio da Iran neće dozvoliti mešanje u unutrašnje poslove.

"Na iranskom narodu je da izabere svog novog lidera. Oni su već izabrali Skupštinu eksperata, a ona će obaviti taj posao", rekao je.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmer razgovarali su danas telefonom o situaciji na Bliskom istoku i vojnoj saradnji dve zemlje, uključujući korišćenje baza britanskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u okviru kolektivne samoodbrane partnera u regionu, saopšteno je iz Dauning strita.

Kako je naveo portparol britanske vlade, razgovor je obavljen nakon najnovijih kritika koje je američki predsednik uputio na račun britanskog premijera, preneo je Sky News.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da sledeći vrhovni verski vođa Irana "neće dugo trajati" bez njegovog odobrenja.

"Moraće da dobiju odobrenje od nas. Ako ne dobiju odobrenje od nas, neće dugo trajati. Želimo da se uverimo da ne moramo da se vraćamo u Iran svakih 10 godina", rekao je Tramp u intervjuu za ABC News.

Obrazlažući zašto su SAD krenule u rat protiv Irana Tramp je rekao da je "Iran planirao da preuzme ceo Bliski istok" zbog čega je on predložio da ih u tome spreči.

Prema njegovim rečima u trenutku kada se Iran sprema za kopnenu invaziju SAD, Amerika neće prihvatiti ništa manje od bezuslovne predaje Irana.

Tramp je prošle nedelje rekao tokom razgovora sa novinarima da će rat sa Iranom trajati samo četiri do pet nedelja, ali danas je izjavio da ne želi da predviđa koliko će rat trajati naglasivši da se operacije odvijaju "brže nego što je planirano".

"Nikada ne predviđam. Sve što mogu da kažem je da smo ispred roka i u pogledu smrtonosnosti i u pogledu vremena" rekao je Tramp.

U intervjuu za ABC News Tramp je odbacio sve brojnije kritike zbog porasta cena naftnih derivata ocenivši da je to "mali problem".

"To je mali problem. Morali smo da idemo ovim zaobilaznim putem. Ali lepo je to što smo potopili 44 njihova ratna broda. Uništili smo celokupno njihovo ratno vazduhoplovstvo. Uništili smo sve njihove sisteme komunikacija. Njihovi protivvazdušni sistemi su nestali", rekao je Tramp.

Jedan visoki zvaničnik Trampove administracije rekao je novinarima prošle nedelje da je Iran obogatio dovoljno uranijuma za proizvodnju atomskog oružja u roku od 10 dana ili manje, navoderći da je se veliki deo uranijuma nalazi na lokacijama u Natanzu, Isfahanu i Fordovu, bombardovanim tokom operacije Ponoćni čekić.

"U teoriji, ako bismo imali fizičku kontrolu nad tom teritorijom, ako bismo imali fizičku kontrolu nad tim mestima gde se nalazi uranijum, mogli bismo poslati naše ljude i uništiti ga na licu mesta", rekao je zvaničnik.

Ipak, neki od predsednikovih dugogodišnjih pristalica postavljali su nezgodna pitanja o vojnoj operaciji SAD u Iranu, ali Tramp je negirao da je bilo bilo kakvog otpora u njegovoj glasačkoj bazi.

"Popularnost je veća nego ikad. To je prava MAGA stvar koju radimo", rekao je Tramp.

Izraelska vojska je saopštila da je izvela još jedan talas napada u Teheranu, pogodivši, kako navodi, sedište vazduhoplovnih snaga Islamske revolucionarne garde.

"IDF je gađao i uništio sedište Svemirskih snaga IRGC-a terorističkog režima u Iranu. To sedište je služilo kao centar za prijem, prenos i istraživanje Iranske svemirske agencije, koja je povezana sa vojskom režima", saopštile su Izraelske odbrambene snage (IDF).

Prema navodima izraelske vojske, lokacija je korišćena za istraživačke svrhe i nadzor satelita.

IDF je takođe saopštio da je pogodio desetine drugih lokacija, uključujući oko 50 bunkera u kojima je, kako tvrdi, bila uskladištena municija, kao i kompleks IRGC-a i centar unutrašnje bezbednosti.

Ministarstvo odbrane UAE objavilo je snimak na kojem se prikazuje kako njihove vazdušne snage obaraju iranske dronove koji su ušli u vazdušni prostor Emirata.

IDF saopštio da je upravo krenuo novi udar na ciljeve u Teheranu, ali i na ciljeve u drugim delovima zemlje.

Još dva aviona američkog ratnog vazduhoplovstva sletela su na bazu RAF Ferford, nakon što je Velika Britanija dozvolila Vašingtonu da koristi njihove baze za učešće u odbrambenim operacijama u Iranu.

U bazu su sletela dva transportna aviona Boing C-17 Gloubmaster, nekoliko dana nakon što su stigli bombarderi B-1 Lanser.

Jedan od C-17 stigao je sa aerodroma Glazgov Prestvik, nakon što je preusmeren tamo zbog lošeg vremena i vidljivosti u Ferfordu. BBC je izvestio da je avion prevozio municiju i rezervne delove za bombardere.

Još jedan C-17 stigao je sa vazduhoplovne baze Mekgvajer blizu Rajtstauna, Nju Džerzi, prema podacima praćenja leta.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je danas da će ukrajinski stručnjaci za odbranu od dronova stići na Bliski istok sledeće nedelje.

"Mislim da će sledeće nedelje, kada stručnjaci budu na licu mesta pogledati i pomoći, jer odmah odlaze sa mogućnostima da pomognu. Onda ćemo krenuti dalje", rekao je Zelenski na zajedničkoj konfernciji za novinare sa holandskim premijerom Robom Jetenom u Kijevu.

Ukrajinski predsednik je ponovio da su se zemlje regiona Persijskog zaliva i Sjedinjene Američke Države obratile Ukrajini za podršku.

"Obezbedićemo im neophodna sredstva. Naravno, pre svega, stručnost i iskustvo naše vojske u odbrani od iranskih dronova Šahed i krstarećih raketa", rekao je Zelenski.

Kuvajtsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su na njihovu državu ispaljene 234 rakete i 422 drona od izbijanja sukoba prošle subote.

"Ova agresija je rezultirala brojnim žrtvama među građanima i stanovnicima", uključujući mladu devojku, dva pripadnika kuvajtskih oružanih snaga i dva graničara, piše na X.

Takođe je bilo izveštaja o dva požara u Kuvajtu u poslednja 24 sata nakon napada dronova - jedan na vladinu kulu i drugi na međunarodnom aerodromu u Kuvajtu.

Oba su stavljena pod kontrolu, prema zvaničnicima.

Ni iranska vrhuška u ovom trenutku ne zna ko je novi vrhovni vođa Irana.

"Niko ne zna", rekao je iranski šef diplomatije.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) poziva Irance da ostanu kod kuće, jer tvrdi da režim Islamske Republike izvodi vojne operacije iz gusto naseljenih civilnih oblasti.

Iran je koristio "gusto naseljene oblasti okružene civilima u gradovima kao što su Dezful, Isfahan i Širaz za lansiranje dronova i balističkih raketa", navodi Centcom u saopštenju objavljenom na X.

Dodaje se da ovo ponašanje dovodi u opasnost živote civila jer lokacije koje se koriste u vojne svrhe gube zaštićeni status i mogu postati legitimne mete.

"Iranski teroristički režim očigledno zanemaruje živote civila napadajući partnere u Zalivu, dok ugrožava bezbednost sopstvenog naroda", kaže komandant Centralne komande admiral Bred Kuper.

Stižu fotografije iz Tel Aviva, gde se vidi kako je jedna zgrada oštećena u napadu. Na ulici je vidljiva i velika rupa, najverovatnije gde je projektil udario.

Nije poznato kada je tačno došlo do oštećenja.

Nemačka fregata FGS Nordrhein-Westfalen stigla je u luku Limasol na Kipru.

Nemačka fregata pridružila se rastućem broju međunarodnih vojnih sredstava raspoređenih na Kipru nakon napada dronom u blizini britanske baze RAF Akrotiri ranije ove nedelje.

Francuska je već rasporedila fregatu FS Languedoc, dok su Italija i Španija saopštile da će poslati fregate ITS Federico Martinengo i Cristóbal Colón (F105).

Grčka je takođe poslala borbene avione F-16 i dve fregate na ostrvo, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo rasporedilo helikoptere i sprema se da pošalje razarač HMS Dragon u region.

Ujedinjeni Arapski Emirati izdali su saopštenje u kojem tvrde da "deluju u samoodbrani od brutalne i neopravdane iranske agresije".

U saopštenju, koje je objavilo ministarstvo spoljnih poslova, navodi se da je Iran lansirao više od 1.400 dronova na UAE, sa civilnim žrtvama.

"Ovo krši međunarodno pravo i predstavlja kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta UAE", navodi se.

Dodaje se da UAE "ne želi da bude uvučen u bilo kakav sukob ili eskalaciju", ali se kaže da "potvrđuje svoje puno pravo da preduzme sve neophodne mere da zaštiti svoj suverenitet i nacionalnu bezbednost" u skladu sa međunarodnim pravom.

Iranski ministar spoljnih Abas Arakči komentarisao je spekulacije o tome da im Rusija dostavlja obaveštajne informacije i tako pomaže u ratu.

Dva vojnika IDF-a poginula su u napadu Hezbolaha na jugu Libana rano jutros, saopštila je izraelska vojska.

Incident se, navodi IDF, dogodio u blizini vojnog položaja na jugu Libana, preko puta izraelske granične zajednice Manara.

Prema preliminarnoj istrazi IDF-a, incident je počeo kada se oklopni transporter Puma zaglavio usred operacija u tom području. IDF je poslao još jedan oklopni transporter Puma i dva oklopna buldožera D9 u pokušaju da ga izvuku.

Jedan od buldožera D9 je pogođen projektilom, verovatno protivtenkovskom raketom ili minobacačem, što je izazvalo požar u kojem su poginula dva vojnika, prema istrazi IDF-a. Jedan oficir je takođe lakše povređen u incidentu.

Snimci "vatrene pečurke" koja se vinula u nebo obišli su svet, a ništa manje se ne govori ni o crnom oblaku koji je "progutao" izlazak sunca u nedelju ujutru, dok je dim i dalje kuljao iz rezervoara u plamenu.

Društvenim mrežama kružio je još jedan, podjednako jeziv snimak, na kojem se vidi kako "vatrena reka" teče ulicama...

Iranski zvaničnik osudio je američko-izraelske napade na naftna postrojenja u Iranu, rekavši da su oni sukob doveli u "opasan rat".

"Ovi napadi na skladišta goriva predstavljaju ništa manje od namernog hemijskog ratovanja protiv iranskih građana", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei u objavi na društvenim mrežama.

Rekao je da će takvi napadi "razarati životnu sredinu i ugroziti živote u velikim razmerama" zbog opasnih materijala i toksičnih supstanci koje ispuštaju u vazduh.

"Posledice ove ekološke i humanitarne katastrofe neće biti ograničene na granice Irana", rekao je.

Grčka fotografija usnimljena je kod obala Kipra. Podsetimo, Grčka je poslala dva broda na Kipar pre nekoliko dana, kako bi štitili ostrvo.

Foto: Tanjug/AP

Velika Britanija se suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju gasom, jer trenutne rezerve mogu da pokriju samo dva dana potrošnje. Ova situacija nastaje usled sukoba na Bliskom istoku, koji je doveo do gašenja najveće gasne fabrike na svetu, dok je Iran zatvorio ključni transportni kanal.

Prema podacima kompanije National Gas, britanske rezerve gasa pale su sa 18.000 GWh prošle godine na 6.700 GWh – što je dovoljno za samo 1,5 dana potrošnje. Slična količina gasa nalazi se u skladištima tečnog gasa (LNG). U Evropi, za razliku od Britanije, skladišta sadrže višenedeljne rezerve, što zemljama omogućava veću sigurnost u slučaju poremećaja u snabdevanju.

Pročitajte celu vest

Avion "Air Serbia" koji je jutros poleteo iz Beograda za Dubai, bezbedno je sleteo na odredište.

Očekuje se da uskoro počne ukrcavanje putnika, a avion će potom krenuti put Beograda.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac kaže da je vojni sekretar iranskog vrhovnog vođe, koji je imenovan prošle nedelje uprkos tome što je mesto vrhovnog vođe bilo upražnjeno, ubijen u izraelskom napadu.

Tokom procene sa najvišim zvaničnicima IDF-a, Kac je obavešten da je Abu-el-Kasem Babajan, novi šef vojnog biroa vrhovnog vođe, koji je imenovan pre samo nekoliko dana nakon što je njegov prethodnik eliminisan u početnom napadu, takođe eliminisan, navodi se u njegovom kabinetu.

Ministarstvo odbrane UAE upravo je saopštilo da je na snazi nova opasnost od raketnih napada i udara dronova.

"Zvuci koji se čuju širom zemlje su prouzrokovani dejstvovanjem PVO", navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, podignuti su i borbeni avioni.

Libanski ministar zdravlja rekao je da je 83 dece među 394 ubijenih do sada u sukobu između Izraela i militantne grupe Hezbolah tokom prošle nedelje.

"Jasno sam im to stavio do znanja", rekao je Vitkof odgovarajući na pitanje novinara u američkom predsedničkom avionu da li je kontaktirao Moskvu povodom navoda da Iranu dostavljaju obaveštajne podatke.

Policija u Norveškoj i dalje sprovodi istragu o eksploziji kod američke ambasade u Oslu, a u ovom trenutku nije isključena mogućnost da je u pitanju bio teroristički napad.

Neke avio-kompanije na Bliskom istoku imaju ograničene rasporede letova, dok su druge operacije i dalje obustavljene, jer haos u vazduhoplovstvu i dalje traje usred na Bliskom istoku.

Qatar Airways je saopštio da su letovi za repatrijaciju danas poleteli sa međunarodnog aerodroma Hamad u Dohi, na putu ka Amsterdamu, Berlinu, Frankfurtu, Londonu i Cirihu. Očekuje se da će dodatni letovi stići u Dohu sutra iz istih gradova, kao i iz omanske prestonice Muskata, saopštila je avio-kompanija.

U prvim danima sukoba posebno su pogođeni najveći aerodromski habovi Persijskog zaliva – Dubai (DXB), Abu Dabi (AUH) i Doha (DOH) – kroz koje u normalnim okolnostima svakodnevno prolaze stotine hiljada putnika na interkontinentalnim presedanjima između Evrope, Azije, Afrike i Australije. Samo u prvoj nedelji krize otkazano je više od 23.000 letova, a većina aerodroma u regionu imala je drastično smanjen obim operacija ili su privremeno bili zatvoreni...

Trampovi bombarderi koji su leteli ka Evropi, morali su da budu preusmereni iz Velike Britanije u bazu Ramštajn.

Gust crni dim i dalje prekriva nebo iznad Irana nakon što su izraelske snage pogodile više rezervoara za gorivo.

Iranski Crveni polumesec (ICP) upozorio je danas na rizik od toksične kiše nakon eksplozija u naftnim postrojenjima u Iranu.

ICP je upozorio civile u objavi na Telegramu da preduzmu mere predostrožnosti, navodeći da kiša može da postane toksična nakon eksplozija u naftnim postrojenjima.

Francuski predsednik Emanuel Makron posetiće Kipar u ponedeljak kako bi se sastao sa predsednikom Nikosom Hristodulidesom. Francuska je prošle nedelje poslala odbrambene sisteme i fregatu na mediteransko ostrvo nakon što je dron pogodio britansku bazu Akrotiri.

Makron će se tokom putovanja sastati i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom.

Jelisejska palata je saopštila da je cilj posete bio da se pokaže solidarnost Francuske sa Kiprom, članicom EU, kako bi se "ojačala bezbednost oko Kipra i istočnog Mediterana sa našim evropskim partnerima i doprinelo deeskalaciji u regionu".

Ahmad Alamolhoda, član iranske Skupštine stručnjaka, izjavio je da su izbori za sledećeg lidera održani i da je lider izabran.

On je rekao da sada sve zavisi od šefa Sekretarijata Skupštine stručnjaka, Hoseinija Bušehrija, koji je trenutno zadužen za javno objavljivanje odluke, javlja poluzvanična novinska agencija Mehr, prenosi BBC.

Pakistanski vozač je poginuo je tokom noći kada su ostaci rakete iz vazduha pali na vozilo u Dubaiju, saopštile su vlasti u nedelju. To je druga smrt pakistanskog državljanina tamo u poslednjih nekoliko dana.

Pakistanski premijer Šehbaz Šarif izrazio je žalost zbog smrti dvojice Pakistanaca u Dubaiju.

Još dva civila, iz Nepala i Bangladeša, poginula su od ostataka rakete u Dubaiju otkako su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana 28. februara, što je izazvalo iranske raketne i napade dronovima na njegove susede u Zalivu.

Avion kompanije FlyDubai, na redovnom letu iz Dubaija, sleteo je jutros u Beograd, a u večernjim satima očekuje se još jedan let iste kompanije. Prema podacima sa internet sajta beogradskog aerodroma, let je obavljen avionom Boing 737 MAX 8, kapaciteta od 162 do 200 putnika.

Večeras u 21:25 se očekuje još jedan redovan dolazak Flajdubaija u Beograd.

Podsetimo, jedan avion Er Srbije u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova poleteo je ovog jutra iz Beograda za Dubai radi evakuacije naših građana, a očekuje se da će se oko ponoći vratiti sa oko 260 srpskih državljana.

Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Bosne i Hercegovine zahvalilo je danas Srbiji na pomoći u evakuaciji državljana BiH sa Bliskog istoka.

"Ovim putem izražavamo zahvalnost našim susedima, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, na pruženoj pomoći i saradnji, zahvaljujući kojoj je deo naših državljana evakuacionim letovima sigurno vraćen svojim domovima", navodi se u saopštenju MSP BiH objavljenom na mreži Iks.

Kako ističe MSP BiH, ova podrška još jednom potvrđuje značaj međusobne solidarnosti, dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, posebno u trenucima kada je zajedničko delovanje od posebne važnosti.

Državljani Srbije, Severne Makedonije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, koji su evakuisani iz Izraela, stigli su u Beograd 4. marta oko dva časa posle ponoći specijalnim letom Er Srbije iz Šarm el Šeika, u organizaciji Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova.

Stanovnici Osla kažu da ih je snažna eksplozija kod američke ambasade probudila.

Foto: Javad Parsa / NTB Scanpix / Profimedia

inistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je do sada sa područja Bliskog istoka bezbedno evakuisano 329 srpskih državljana i da se evakuacija nastavlja i danas, novim letom iz Dubaija.

Kompanija Oman Air objavila je da zbog tekućeg zatvaranja regionalnog vazdušnog prostora, otkazuje sve letove do i iz Amana (Jordan), Dubaija, Bahreina (BAH), Dohe (Katar), Kuvajta, Damama (Saudijska Arabija) i Kopenhagena (Danska) tokom cele nedelje, od sutra do nedelje.

Avio-kompanija je precizirala da su "dodati letovi" na drugim rutama, uključujući i one za Rim.

Iranski predsednik je zapretio da će pojačati napade na američke mete širom Bliskog istoka dok SAD i Izrael nastavljaju svoju vazdušnu kampanju.

"Kada smo napadnuti, nemamo drugog izbora nego da odgovorimo. Što nam veći pritisak vrše, to će naš odgovor prirodno biti jači", rekao je predsednik Masud Pezeškijan.

"Naš Iran, naša zemlja, neće se lako pokloniti pred maltretiranjem, ugnjetavanjem ili agresijom - i nikada nije", dodao je.

Činilo se da se Pezeškijan u subotu povlačio od pomiriteljskih komentara upućenih svojim susedima u Zalivu. Te komentare, u kojima se činilo da se izvinjava zbog napada na njihovom tlu, brzo su opovrgli iranski tvrdolinijaši. Pezeškijan je rekao da Iran ne traži bitku protiv susednih arapskih zemalja, od kojih mnoge imaju američke vojne baze.

"Oni su naša braća", rekao je, optužujući SAD da pokušavaju da sukobe zemlje regiona jedne protiv drugih. Mnogi iranski napadi su otišli ​​dalje od američkih baza u regionu, napadajući energetska postrojenja, hotele i gradove.

Rezervoari za gorivo koji su sinoć i tokom noći bili meta napada u Teheranu i dalje gore.

Konflikt između Sjedinjenih Američkih Država, pod predsedništvom Donalda Trampa, i Irana ubrzano prerasta u međunarodni sukob. Više od deset zemalja je već pogođeno, dok druge mobilizuju svoje oružane snage, a Iran odgovara na američke i izraelske napade...

Avion kompanije Air Serbia je pre nekoliko minuta poleteo za Dubai, odakle bi trebalo da vrati naše državljane.

Telo zaduženo za imenovanje vrhovnog vođe Irana postiglo je većinski konsenzus o imenovanju novog vrhovnog lidera, izjavio je danas jedan od članova veća, ajatolah Mohamedmehdi Mirbakeri.

Mirbakeri je rekao da je postignut većinski konsenzus, ali da treba rešiti "neke prepreke" oko procesa izbora vrhovnog vođe.

Iranski mediji su naveli da je telo zaduženo za imenovanje vrhovnog vođe Irana imalo manje neslaganje oko toga da li njihova konačna odluka treba da usledi nakon ličnog sastanka sa izabranim vrhovnim vođom, ili bez poštovanja ove formalnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina saopštilo je da su najmanje tri osobe povređene i da je univerzitetska zgrada u gradu Muharak oštećena nakon iranskog napada. Kako se navodi, došlo je do pada raketnih ostataka.

Muharak je treći najnaseljeniji grad u Bahreinu.

Američki predsednik Donald Tramp i njegova supruga, prva dama Melanija Tramp sinoć su u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Dover u Delaveru dočekali tela šest vojnika koji su stradali ove nedelje u Kuvajtu.

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Dubaiju.

Bahrein je saopštio da je iranski napad dronom prouzrokovao materijalno oštećenje postrojenja za desalinizaciju.

To je prvi put da jedna arapska zemlja kaže da je Iran ciljao postrojenje za desalinizaciju tokom devetodnevnog rata.

Stotine postrojenja za desalinizaciju nalaze se duž obale Persijskog zaliva, a arapske zemlje u regionu u velikoj meri zavise od tih postrojenja za vodu za piće.

Izraelske odbrambene snage saopštile su da su izraelske ratne vazduhoplovne snage u subotu pogodile neodređeni broj iranskih borbenih aviona F-14 na aerodromu u Isfahanu.

Navode da su ciljali iranske sisteme za detekciju i protivvazdušnu odbranu.

Izraelska vojska je saopštila da će "nastaviti da cilja sve sisteme iranskog terorističkog režima širom Irana i da će proširiti svoju vazdušnu nadmoć".

Poslednja runda udara dogodila se dan nakon što je izraelska vojska uništila 16 aviona Kuds snaga Islamske revolucionarne garde na aerodromu Mehrabad u Teheranu.

Sjedinjene Američke Države i Izrael su razgovarali o slanju specijalnih snaga u Iran kako bi osigurali njegove zalihe visoko obogaćenog uranijuma u ​​kasnijoj fazi rata, izjavila su četiri izvora koja su upoznata sa razgovorima.

Izraelski zvaničnik u sektoru odbrane rekao je za Aksios da američki predsednik Donald Tramp i njegov tim ozbiljno razmatraju slanje jedinica za specijalne operacije u Iran za specifične misije.

Američki zvaničnik je rekao da je Trampova administracija razmatrala dve opcije - potpuno uklanjanje materijala iz Irana ili dovođenje nuklearnih stručnjaka da ga razblaže na licu mesta.

Dva izvora upoznata sa tim pitanjem rekla su da su takve operacije bile deo opcija koje su predočene Trampu pre početka rata sa Iranom.

Američki zvaničnik je kazao da je prvo pitanje gde je uranijum, a drugo pitanje je kako dođi do njega.

"Prvo pitanje je gde je. Drugo pitanje je kako da dođemo do njega i kako da dobijemo fizičku kontrolu. A onda bi to bila odluka predsednika i Ministarstva rata, Centralne obaveštajne agencije (CIA), da li želimo da ga fizički transportujemo ili razblažimo na licu mesta", kazao je američki zvaničnik.

Foto: Tanjug/AP

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je sinoć da je američki predsednik Donald Tramp gotovo "ugušio iransku otvorenost za deeskalaciju" u regionu Bliskog istoka, koja je postojala pod uslovom da se vazdušni prostor, teritorija i vode susednih zemalja ne koriste za napade na Iran.

On je upozorio da će SAD biti odgovorne za "intenziviranje" iranskih akcija.

"Trampova pogrešna interpretacija iranskih namera i sposobnosti ubila je šansu za smanjenje tenzija. Odgovornost za dalje jačanje iranske odbrane biće na američkoj administraciji", istakao je Arakči na platformi Iks.

Dodao je da je sedmodnevna Trampova avantura već koštala američku vojsku 100 milijardi dolara i života mladih vojnika, a da će troškovi biti prebačeni na obične Amerikance kroz rast cena na pumpama.

Arakči je, takođe, podsetio da je Nacionalni savet za obaveštajne poslove SAD, koji okuplja 18 američkih obaveštajnih agencija, procenio da rat protiv Irana nije održiv i da su upozorenja američkim pregovaračima o neuspehu rata bila upućena, ali je upitao da li su ta upozorenja preneta.

Iranski zvaničnik je ocenio da je rat u Iraku vođen po izboru male grupe "Izrael pre svega" pristalica, dok američki narod želi kraj skupih ratova na Bliskom istoku.

On je upozorio američkog predsednika da, ako želi eskalaciju, "to je upravo ono za šta su naše moćne oružane snage odavno spremne".

Iranski predsednik Masud Pezeškijan ranije je nagovestio da Teheran neće ciljati susedne države Persijskog zaliva, "osim ako ne budu napadnute prve".

Rat protiv Irana će se nastaviti nesmanjenom žestinom i bez kompromisa, poručio je sinoć izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

"Izrael ima organizovan plan sa mnogo iznenađenja za sledeću fazu rata sa Iranom", rekao je Netanjahu u video-obraćanju, prenosi Tajms of Izrael.

Kako je naveo, cilj je da se destabilizuje režim u Teheranu i "omoguće promene".

Netanjahu je zapretio pripadnicima Iranske revolucionarne garde (IRGC).

"I vi ste nam na nišanu. Ko god spusti oružje, neće mu se ništa loše dogoditi. Ko god to ne učini, snosiće posledice svojih postupaka", upozorio je Netanjahu.

U obraćanju iranskom narodu, Netanjahu je rekao da Izrael "ne pokušava da podeli Iran, već da ga oslobodi", ali da konačni uspeh zavisi od samih Iranca.

"Trenutak istine se približava. Od vas zavisi da li ćete da oslobodite Iran", rekao je on, napominjući da će to doneti mir između Izraela i Irana i prošireni krug mira.

Netanjahu je zahvalio američkom predsedniku Donaldu Trampu na "istorijskom vođstvu" u jačanju američko-izraelskog saveza i poručio da Izrael "stoji uz zemlje koje je Iran napao", ističući da mnoge države sada traže saradnju sa Izraelom zbog njegove snage i pravednosti.

"Svi sada razumeju da režim ajatolaha ugrožava svet. Mnoge nacije se okreću Izraelu, tražeći saradnju, jer smo jaki, jer smo u pravu, jer se borimo", naglasio je Netanjahu.

On je dodao da mnoge države u regionu priznaju licemerje UN, koje su "neosnovano kritikovale" Izrael dok je vodio "pravedni rat protiv Hamasa", ali su ćutale dok su Irance ubijali njihovi sopstveni rukovodioci.

"Mnoge zemlje danas vide tačno na koga mogu da računaju. Izrael je svetionik moći i nade... Zahvaljujući toj moći možemo proširiti krug bezbednosti, mira i ekonomskog procvata u budućnosti do nivoa kakve nikada nismo videli. Ali trenutno još smo usred teške kampanje. Nećemo prestati da napadamo diktatore u Iranu... bez kompromisa", istakao je Netanjahu.

Izraelski premijer je upozorio i libansku vladu da je njena odgovornost sprovođenje primirja iz 2024. godine i razoružanje Hezbolaha, naglašavajući da će Izrael preduzeti sve mere za zaštitu svojih građana i gradova.

Kina poziva na hitan prekid vojnih operacija na Bliskom istoku kako bi se sprečila dalja eskalacija i izbeglo prelivanje sukoba, izjavio je danas kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.

Vang je na konferenciji za novinare u Pekingu kazao da tekuća američko-izraelska vojna operacija protiv Irana "nikada nije trebalo da se dogodi", i pozvao je na prekid neprijateljstava, kao i na povratak za pregovarački sto, prenosi agencija Sinhua.

Ministar je istakao da sila "nikada neće rešiti" tekuću krizu.

"Čvrsta pesnica ne znači jak razlog. Svet se ne može vratiti zakonu džungle", zaključio je Vang.

Dodao je da veruje da ne postoji narodna podrška za promenu režima u Iranu.

Foto: Tanjug/AP

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je njegova izjava da Iran neće napadati susedne zemlje osim ukoliko ga one ne napadnu prve "pogrešno protumačena od strane neprijatelja koji želi da poseju podele među susedima", prenela je danas iranska državna televizija.

"Više puta je rečeno da smo braća i da moramo imati dobre odnose sa susedima. Međutim, primorani smo da uzvratimo na napade, ali to ne znači da imamo spor sa (susednom) zemljom ili da želimo da uznemirimo njen narod", rekao je Pezeškijan, prenosi Rojters.

Izjava koju je Pezeškijan dao juče da je Iranski prelazni savet, telo koje upravlja zemljom do izbora novog vrhovnog vođe, odlučio da obustavi napade na susedne države, osim u slučajevima napada sa njihove strane, bila je protumačena kao odluka o obustavi napada na zemlje oko Persijskog zaliva, ali su se iranski udari na te zemlje nastavili.

"Ne nameravamo da vršimo invaziju na susedne zemlje. Savet je juče odlučio da ne napada ili ne lansira rakete na susedne zemlje, osim u slučaju njihovih napada na Iran. Mnogo puta smo rekli da su oni naša braća. I moramo zajedno da radimo na uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu", rekao je Pezeškijan juče u video-poruci na iranskoj državnoj televiziji.

Norveška policija blokira područje oko američke ambasade u Oslu gde je tokom noći odjeknula eksplozija.

Prema saopštenju, policija je oko 1 sat iza ponoći dobila više dojava o eksplozijama.

"Stigli smo posle kratkog vremena i utvrdili da je došlo do eksplozije koja je pogodila američku ambasadu", rekao je šef interventnog tima policija Majkl Delemir.

On kaže da se eksplozija dogodila na javnom ulazu u ambasadu.

Policija je blokirala područje oko američke ambasade gde je oko 1 sat iza ponoći odjeknula eksplozija.

Foto: Javad Parsa / NTB Scanpix / Profimedia

Snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju vatrene lopte na nebu iznad Teherana.

Ovo se dešava nakon što su Izraelske odbrambene snage saopštile da su pogodile "nekoliko kompleksa za skladištenje goriva" u iranskoj prestonici.

Vlasti Bahreina pozvale su građane da odmah potraže sklonište. Sirene se čuju širom države.

Stižu prvi snimci iz Kuvajta, gde je pogođen soliter u kojem su smeštene vladine kancelarije.

Američka ambasada u Oslu pretrpela je manju štetu nakon što je pogođena eksplozijom rano u nedelju. Prema prvim informacijama, nije bilo povređenih.

Portparol policije Mikael Delemir rekao je za NRK da se eksplozija dogodila na ulazu u konzularno odeljenje ambasade, dodajući da je u toku potraga za osumnjičenima.

Očevici su rekli lokalnim medijima da su čuli glasnu eksploziju u blizini kompleksa ambasade u zapadnom Oslu oko 1 sat ujutru po lokalnom vremenu.

Nije poznato ko je odgovoran za napad.

Sirene su se oglasile u Emiratima. Građani u UAE su pozvani da se sklone na bezbedno zbog pretnje od napada.

Platforma za praćenje letova, Flightradar24, saopštila je da su letovi koji su išli ka saudijskoj prestonici Rijadu preusmereni ili se vraćaju u mesta polaska u poslednjih nekoliko sati.

Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da reaguje na napade dronova na Rijad.

Vatrogasci su se u nedelju ujutru borili sa požarima u rezervoarima za gorivo na Međunarodnom aerodromu u Kuvajtu, a mete su bile i zgrade vlade.

Kuvajtsko ministarstvo odbrane saopštilo je da su rezervoari za gorivo na aerodromu direktno pogođeni u napadu dronom.

Zvanično sedište agencije za socijalno osiguranje u glavnom gradu takođe je pogođeno dronom, saopštile su vlasti.

Tokom noći zabeležene eksplozije u južnim delovima Bejruta.

Širom Kuvajta čuju se sirene za vazdušnu opasnost.

Ranije je Ministarstvo unutrašnjih poslova ranije saopštilo da su dva pripadnika granične policije stradali u napadu dronovima i raketama. Nisu saopšteni detalji kako su stradali