Strah od terorizma, rast cena nafte, sajber napadi: Da li je Evropa spremna za posledice rata u Iranu?

Rat u Iranu ušao je u deseti dan. Sukobi na Bliskom istoku šire se na više frontova, dok broj žrtava nastavlja da raste.

Razvoj situacije izaziva ozbiljnu zabrinutost i u Evropi, gde zvaničnici upozoravaju da se posledice sukoba sve više približavaju granicama Evropske unije.

Preporučujemo

Za Brisel ovaj rat više nije udaljeno pitanje spoljne politike, već potencijalna direktna pretnja stabilnosti EU. Posebna pažnja usmerena je na Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih energetskih pravaca na svetu.

Svaki prekid u tom području mogao bi da utiče na globalno snabdevanje energijom i izazove nagli rast cena gasa i nafte.

Istovremeno, evropske institucije upozoravaju i na druge bezbednosne rizike. Pored energetskog pritiska, sukob povećava strahovanja od sajber napada, terorističkih pretnji i šire ekonomske nestabilnosti unutar EU. Takođe se procenjuje da bi dalja eskalacija mogla da pokrene nove talase migracija iz regiona Bliskog istoka, piše Euronews.

Uprkos tim izazovima, Evropska unija tvrdi da raspolaže razvijenim sistemom kriznih mehanizama koji bi trebalo da omoguće koordinisanu reakciju država članica u vanrednim situacijama.

Za građane evropskih zemalja koji se nalaze u inostranstvu, prvu liniju zaštite predstavljaju nacionalne ambasade i konzulati. Prema pravilima EU, građani mogu da zatraže pomoć i od diplomatskog predstavništva druge države članice ukoliko njihova zemlja nema svoje predstavništvo u određenoj državi.

Iako su evakuacije u nadležnosti nacionalnih vlada, Evropska unija pruža podršku kroz Mehanizam civilne zaštite EU. Taj sistem omogućava organizovanje transporta, deljenje resursa među državama i koordinaciju odgovora u kriznim situacijama. Operativni centar tog sistema, Centar za koordinaciju reagovanja u vanrednim situacijama, funkcioniše neprekidno, 24 sata dnevno.

Evropska komisija u takvim okolnostima koordinira humanitarnu pomoć, upravljanje granicama i pripreme za unutrašnju bezbednost. Istovremeno, evropske agencije poput Evropola prate potencijalne pretnje povezane sa terorizmom i organizovanim kriminalom.

Pored toga, EU nastoji da ojača svoju sajber odbranu i po potrebi aktivira finansijske instrumente za stabilizaciju tržišta. Među tim merama nalaze se podrška Evropske centralne banke i posebni mehanizmi za hitno finansiranje, koji bi trebalo da ublaže ekonomske posledice krize i zaštite širu evropsku ekonomiju.

U takvim okolnostima sve češće se postavlja pitanje da li građani mogu da veruju da će ih Evropska unija zaštititi od posledica rata koji se razvija na Bliskom istoku.

U okviru istraživanja javnog mnjenja organizovana je i anketa namenjena građanima, koja je anonimna i zahteva svega nekoliko sekundi za popunjavanje. Njeni rezultati biće objavljeni širom Evropske unije.

Dobijeni podaci poslužiće kao deo šireg projekta izveštavanja koji obuhvata video sadržaje, tekstove i biltene, a čiji je cilj da istraži na koji način Evropa može da osigura svoju stabilnost i poziciju u svetu koji se ubrzano menja, posebno u eri razvoja veštačke inteligencije.

(Telegraf.rs)