Zašto je Vladimir Putin najveći pobednik rata u Iranu: "Bio pred bolnim izborom, pa preko noći dobio poklon"

Ruski predsednik Vladimir Putin ušao je u novu godinu suočen sa bolnim izborom - da ograniči svoju takozvanu specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini ili da rizikuje ozbiljnu štetu po svoju ekonomiju. A onda mu je skoro preko noći američki predsednik Donald Tramp dao rešenje. Američko-izraelski napadi na Iran doveli su do skoka cena nafte, što je povećalo glavni izvor prihoda Kremlja i olakšalo Putinu da održi svoje ratne napore.

Nakon što je Izrael bombardovao iranska naftna postrojenja ovog vikenda, referentne cene sirove nafte skočile su na iznad 100 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od leta 2022. godine, kada su tržišta porasla nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu.

Za Rusiju, nagli rast cena nafte predstavlja ekonomski dobitak u ključnom trenutku, jer je cena četvorogodišnjeg rata u Ukrajini pretila da se prelije u domaću ekonomsku krizu.

Napad na Iran može potkopati tvrdnju Moskve da stoji uz svoje saveznike, ali već koristi ruskoj ekonomiji i, samim tim, njenom ratu protiv Ukrajine - ostavljajući Kremlj u dobroj poziciji da se pojavi kao jedan od glavnih korisnika širenja sukoba na Bliskom istoku, prenosi Politico.

Ekonomski preokret

Pre samo nekoliko nedelja, raspoloženje među ruskom ekonomskom elitom bilo je sumorno.

Budžetski plan ruskog ministarstva finansija za ovu godinu pretpostavio je osnovnu referentnu cenu od 59 dolara po barelu sirove nafte tipa Ural, glavne izvozne mešavine zemlje. Međutim, u januaru su prihodi od energetike pali na najniži nivo od 2020. godine, što je dodatno pogoršalo razočaravajući poreski pad.

Kako su zapadne sankcije, visoke kamatne stope i nedostatak radne snage opterećivali ekonomiju, tenzije između ministarstva finansija i centralne banke oko načina ublažavanja štete postajale su sve vidljivije.

"Bilo je daleko od kolapsa", rekao je Sergej Vakulenko, viši saradnik u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju. "Ali vlada se suočila sa teškim izborima, morala je da smanji potrošnju i poveća poreze, pa čak i da razmotri smanjenje vojnih rashoda".

Zaustavljanje rata u Ukrajini nikada nije bilo na stolu, dodao je Vakulenko, ali je postajalo jasno da će čak i na tom frontu Rusija morati "malo da štedi".

A onda su Izrael i SAD napali Iran. Kako je Teheran uzvratio i sukob se pretvorio u regionalni rat, brodarski saobraćaj kroz Ormuski moreuz je zaustavljen, što je dovelo do skoka cena nafte.

"Moskva je iznenada dobila ovaj poklon", rekao je Vladimir Milov, bivši zamenik ministra energetike koji je u egzilu postao kritičar Kremlja.

Ovih dana, rekao je, ruski zvaničnici su "veoma, veoma srećni".

"Strateška greška"

Umesto da se prodaje sa popustom zbog zapadnih sankcija, ruska sirova nafta sada može postići premium cene jer se njeni glavni kupci - Indija i Kina - bore da obezbede zalihe.

Štaviše, imaće blagoslov Vašingtona.

Prošlog petka, Ministarstvo finansija SAD izdalo je 30-dnevno izuzeće kojim se Indiji dozvoljava da kupuje rusku sirovu naftu kako bi se "omogućio kontinuirani dotok nafte na globalno tržište".

Dan kasnije, ministar finansija Skot Besent rekao je da SAD mogu "ukinuti sankcije za drugu rusku naftu", što je oštar zaokret u odnosu na prošlogodišnju politiku kažnjavanja zemalja zbog kupovine ruske energije.

Nije iznenađujuće da Kremlj koristi trenutak u maksimalnu korist.

"Rusija je bila i nastavlja da bude pouzdan dobavljač i nafte i gasa", rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov novinarima u petak, što je zvučalo kao prodajna prezentacija, dodajući da je potražnja za ruskim energetskim proizvodima porasla.

U međuvremenu, pomoćnik Kremlja Kiril Dmitrijev se u seriji objava na Iksu hvalio da "cunami naftnog šoka tek počinje", kritikujući odluku Evrope da se isključi iz ruske energije kao "stratešku grešku".

U ponedeljak, prokremljovski komentatori objavili su članak u Wall Street Journal u kojem se predviđa da bi cene nafte mogle skočiti na 215 dolara.

Duga igra

Energetski stručnjaci upozoravaju da je prerano da Moskva proglasi pobedu.

Da li će se iranska kriza pokazati kao lek za rusku ekonomiju direktno zavisi od toga koliko će trajati.

Milov, bivši zamenik ministra energetike, rekao je da bi, da bi se napravila značajna razlika za ekonomiju, Rusiji bilo potrebno da cene nafte ostanu na sadašnjem nivou otprilike godinu dana.

"Jedan ili dva meseca visokih cena bi svakako pomoglo, ali je neće spasiti", rekao je on.

Kratak skok cena će samo "pomoći da se odlože teške odluke", dodao je Vakulenko, analitičar u Karnegi Rusko-Evrazijskom centru.

Postoji još jedan razlog zašto će se Moskva nadati da će se rat odugovlačiti: svakim danom borbi, SAD iscrpljuju zalihe oružja na koje se Ukrajina oslanja da bi se odbranila.

Prema izveštajima medija, Rusija je Iranu pružala obaveštajne podatke kako bi mu pomogla da cilja američke ratne brodove i avione.

Atentat na iranskog lidera Alija Hamneija u američko-izraelskom vazdušnom napadu možda je zadao udarac ruskom obećanju da će braniti svoje saveznike, ali Putin bi na kraju mogao da odluči da je to bila cena koju je vredelo platiti.

Nova cena nafte: Preokret na tržištu

Cene nafte u ponedeljak popodne pale su za deset odsto, na ispod 90 dolara po barelu, nakon što su na otvaranju skočile 20 odsto.

Glavni razlog za to je što su ministri finansija iz sedam najrazvijenijih zemalja saopštili da je G7 spremna da oslobodi naftu iz strateških rezervi ako bude potrebno, preneo je Trejding ekonomiks.

Tako je nafta Brent sada na nivou od oko 89,5 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) kreće se na oko 86 dolara po barelu.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)