Šta će se desiti kad ovaj čovek preuzme funkciju predsednika Čilea: Nije feministički nastrojen kao Borić

Aktivistkinje za prava žena u Čileu pripremaju se za promene dok se najkonzervativniji predsednik od vremena diktature Augusta Pinočea sprema da preuzme dužnost u sredu. Hoze Antonio Kast, 60-godišnji ultrakatolik čiji je otac bio član nacističke partije, tokom svoje tridecenijske političke karijere dosledno je blokirao progresivne inicijative za prava žena i rodnu ravnopravnost.

Kao poslanik, Kast je glasao protiv razvoda kada je Čile 2004. postao jedna od poslednjih zemalja na svetu koja je legalizovala razvod, a snažno se protivio i legalizaciji abortusa u ograničenim slučajevima, koja je usvojena 2017. godine. Od tada se zalaže za povratak na potpunu zabranu abortusa i za obaveznu saglasnost roditelja za pilulu za "dan posle".

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

Čile je dozvoljavao abortus iz medicinskih razloga od 1930-ih sve dok general Augusto Pinoče nije uveo potpunu zabranu 1989. godine kao jednu od svojih poslednjih uredbi. Kao otvoreni pristalica Pinočea, Kast zastupa mnoge zastarele vrednosti tog režima o društvu i patrijarhalnom porodičnom poretku.

Takvi regresivni stavovi su u suprotnosti sa feminističkim i LGBT pokretima širom Latinske Amerike od 2010., uključujući takozvani "zeleni talas", koji je uspešno izborio pravo na slobodan abortus u Argentini, Kolumbiji i u nekim državama Meksika.

Kastovo imenovanje 30-godišnje evangelističke aktivistkinje Judit Marin za ministarku za žene i rodnu ravnopravnost dodatno naglašava njegov tvrdi stav. Marin, protivnica abortusa, prekinula je sednicu senata o dekriminalizaciji abortusa 2017. godine vičući "vratite se Gospodu", dok ju je policija nasilno izvodila iz sale.

Andrea Alvarez Karimonej, docentkinja javnog zdravlja na Univerzitetu u Čileu, rekla je: "To je veoma provokativno, jer ta osoba, čija su mišljenja nekada smatrana marginalnim, sada će biti ona koja ima moć."

Hoze Antonio Kast je jedan od osnivača Republikanske partije Čilea, čiji su članovi 2023. najavili planove da ukinu postojeći zakon o abortusu koji dozvoljava prekid trudnoće u tri slučaja: silovanje, opasnost po život majke ili neodrživost fetusa.

Iako je Kast u predsedničkoj kampanji naglasak stavio na pitanja imigracije i bezbednosti, rekao je da se njegov stav o abortusu nije promenio.

"Mogli bi da učine pristup abortusu mnogo složenijim", kaže Alvarez, objašnjavajući da čak i bez podrške za ukidanje postojećeg zakona vlada može izmeniti tri zakonska izuzetka kako bi dodatno ograničila pristup.

Državna statistika pokazuje da je oko 7.000 legalnih abortusa obavljeno otkako je 2017. uvedena klauzula o tri izuzetka, ali procene studija govore da se svake godine u Čileu obavi više od 100.000 indukovanih abortusa.

Podele unutar čileanskih feminističkih grupa takođe su otežale pokušaje zaštite teško izborenih prava, prenosi Guardian.

Ovaj pokret je izveo stotine hiljada žena na ulice i bio ključna pokretačka snaga pokušaja iz 2022. da se prepiše ustav iz vremena Augusta Pinočea. Novi nacrt je predviđao da abortus bude ustavno pravo, zajedno sa kvotama za ravnopravno učešće žena u javnim institucijama.

Međutim, nacrt je kritikovan kao previše komplikovan i dalekosežan, pa ga je javnost ubedljivo odbacila. Drugi pokušaj promene ustava 2023. predvodila je Kastova Republikanska partija, ali je i on propao zbog očigledne stranačke pristrasnosti.

Rezultati odlazeće administracije predsednika Gabrijela Borića, koja se predstavljala kao "feministička", takođe su izazvali podele među aktivistima. Neki su kritikovali vladu jer je odlagala predstavljanje zakona o slobodnom abortusu, koji je u parlament ušao tek 2025.

"Borić je vodio kampanju na osnovu reproduktivnih prava i naše autonomije da odlučujemo, ali je zakon predstavljen prekasno i bez dovoljno političkog zamaha da prođe parlamentarnu raspravu", rekla je Vesna Madariaga, portparolka organizacije Koordinadora Feminista 8M, jedne od najvećih feminističkih organizacija u zemlji.

Foto: Tanjug/AP

Odlazeća ministarka za žene i rodnu ravnopravnost Antonija Oreljana branila je postupke vlade, rekavši da je njen prioritet bio poboljšanje uslova za one kojima je abortus dozvoljen prema pravilu o tri izuzetka.

To je uključivalo i priručnik za inspekciju zdravstvenih radnika kako bi se osiguralo poštovanje zakona i izrekle kazne svima koji krše prava osoba koje traže abortus.

Dodala je da vlada nije imala većinu u parlamentu da obezbedi podršku za širi zakon o abortusu, koji bi dozvolio prekid trudnoće do 14. nedelje: "Mi smo zakonodavna manjina. Kako onda da napredujemo?"

Ona je takođe rekla da je javna podrška širem zakonu o abortusu tokom njihove vlasti dostigla rekordni nivo. "U Latinskoj Americi se već godinama strategija zasniva na podsticanju društvene rasprave kako bi se stvorila većinska podrška abortusu, što zatim vodi ka njegovoj legalizaciji."

Uprkos nedavnim neuspesima, nedeljni marš povodom Međunarodnog dana žena okupio je oko 500.000 žena na ulicama, pokazujući trajnu snagu feminističkog pokreta.

Članice mreže za podršku abortusu "Sa prijateljicama i kod kuće" bile su među stotinama grupa koje su preuzele centralnu aveniju u Santjagu, uz skandiranje slogana za pravo izbora preko razglasa.

Sa brojnim ograncima širom zemlje, ova mreža pruža proverene informacije o bezbednoj upotrebi lekova za osobe koje se suočavaju sa neželjenom trudnoćom. Iako su njihovi nalozi na društvenim mrežama više puta blokirani zbog prijava protivnika abortusa, grupa postoji više od 10 godina i ima skoro 170.000 pratilaca na Instagramu.

"Žene sada imaju abortuse, imaće ih i sutra, i nastaviće da ih imaju: nijedna desničarska vlada to neće zaustaviti", rekla je jedna članica koja je želela da ostane anonimna. "Kast je veoma opasan, ali znamo da su žene u Čileu snažne i organizovane. Uverene smo da ćemo nastaviti da idemo napred."

(Telegraf.rs)