Tramp još nije pobedio u ratu s Iranom, a pitanje je i kako će: Dokazi su jasni, baš kao i problemi koje ima

Predsednik SAD Donald Tramp se približava zamršenom raskršću u Iranu. Ne može iskreno da proglasi pobedu; čini se da gubi kontrolu nad sve širim sukobom; a strateške i ekonomske posledice povlačenja bile bi katastrofalnije nego da ostane uključen u sukob.

Tramp se još ne suočava sa teškom situacijom predsednika poput Lindona Džonsona i Džordža V. Buša, koji su produžavali sukobe koji su već bili izgubljeni.

Ali znakovi opasnosti su svuda, piše CNN.

Postoji jedno poglavlje u gotovo dvonedeljnom ratu koje najbolje oslikava Trampovu sve slabiju sposobnost da kontroliše njegovu eskalaciju - iransko zatvaranje Ormuskog moreuza, ključne tačke za izvoz nafte. Nepokornost iranskog režima pokazuje da, iako SAD uživaju ogromnu vojnu dominaciju, ne može se sve rešiti nasiljem, bez obzira na retoriku administracije o "spaljenoj zemlji".

Zatvaranje moreuza postavlja Trampu vojni problem koji će biti američkoj mornarici biti izuzetno opasan za rešavanje, uprkos tome što je Islamska Republika vojno nadjačana. To je takođe poslednji efekat rata koji je Tramp započeo na osnovu "osećaja" koji deluje kao nepažljivo nepredviđanje. Američki zvaničnici su, ionako, decenijama razumeli kako bi Iran reagovao na napad.

"Ne možete imati pobedu ako ne možete koristiti Ormuski moreuz", rekao je penzionisani kapetan američke mornarice Lorens Brenan za CNN.

"Ormuski moreuz mora biti ponovo otvoren za međunarodnu trgovinu i to je teško, ako ne i nemoguće, učiniti u sadašnjim okolnostima."

Brenan, koji je služio na nosaču aviona USS Nimitz tokom iranske talačke krize 1979–1981, dodao je: "Koliko god cenim optimizam predsednika ... proglašavanje pobede nakon prvog ili dva dana jednostavno nije ispravno. ... Ovo će trajati mnogo duže nego što iko od nas očekuje."

Širenje lančane reakcije prelazi okvire cena nafte. Gubitak američkog tankera kod Iraka u četvrtak u incidentu koji su zvaničnici opisali kao nesreću naglasio je troškove masovnih vojnih mobilizacija, nakon ranijih smrti sedam Amerikanaca u sukobu.

U Sjedinjenim Državama, nasilni incidenti u Virdžiniji i Mičigenu u četvrtak ukazali su na mogućnost domaćih posledica rata. Nije jasno da li su incidenti definitivno povezani sa ratom na Bliskom istoku. Ali u uslovima povećane napetosti i povišenih pretnji, pucnjava u Virdžiniji tretira se kao teroristički čin. FBI je, u međuvremenu, opisao udar vozilom na sinagogu u Mičigenu kao "ciljani čin nasilja protiv jevrejske zajednice".

Proročanski ton potkopava uveravanja Bele kuće da je sukob već učinio Amerikance bezbednijima uklanjanjem mogućnosti iranske nuklearne bombe i uništavanjem balističkog raketnog programa zemlje.

"Situacija sa Iranom se razvija veoma brzo. Ide veoma dobro. Naša vojska je neprevaziđena. Nikada nije bilo ničega sličnog", rekao je Tramp u četvrtak.

Proglašavanje Operacije "Epski bes" epskim neuspehom bilo bi prerano.

Nema sumnje da je kombinovani američko-izraelski vazdušni napad operativni uspeh i da je možda oslabio sposobnost Irana da preti van svojih granica; usporio je sposobnost zamene uništenih raketa i dronova; i oštetio resurse koje režim koristi za sprovođenje represije. Pored toga, tempo iranskih raketnih napada na saveznike SAD u Zalivu je usporen.

Iako je svaka smrt u borbi tragična, američki gubici se još ne mogu uporediti sa ubistvima američkog osoblja tokom okupacija Iraka i Avganistana - zamki koje Tramp nije obećao da će slediti. Ratovanje je uvek emotivno i teško je proceniti u realnom vremenu.

Iako je ustoličenje novog iranskog vrhovnog vođe razbilo nade da bi režim koji je antagonizovao SAD gotovo 50 godina mogao pasti, njegovo nepojavljivanje u javnosti ne ukazuje nužno na trajnost.

"Procene koje danas pravite ... možda neće biti tačne 5. aprila, a sigurno neće biti tačne 10. novembra", rekao je Rej Takej, viši saradnik u Council on Foreign Relations. "Uvek kažem ljudima u ovom periodu: -Morate biti časovničari.' Morate svakog dana da se razložite i ponovo sastavite, jer je ovo dinamična situacija koja zahteva duboku intelektualnu fleksibilnost."

Tramp se suočava sa rastućim političkim i vojnim izazovima

Tramp prezire takvu uzdržanost kao doživotni prodavac koji barata hiperbolom.

"Da kažem, pobedili smo", rekao je u Kentakiju u sredu. "Znate, nikada ne želite da kažete prerano da ste pobedili. Pobedili smo. Pobedili smo, u prvom satu je bilo gotovo, ali pobedili smo", rekao je Tramp.

Ali objektivno ispitivanje događaja sugeriše da Sjedinjene Države još nisu pobedile. Složenost situacije dovodi u pitanje politički zgodnu naraciju o pobedi.

Kriza u Ormuskom moreuzu

Efektivno zatvaranje moreuza od strane Irana, važne tačke kroz koju prolazi oko petina svetske nafte, i napadi na tankere u Zalivu podigli su cene nafte - i goriva na pumpi. Američka mornarica, svesna rizika od protivbrodskih raketa i dronova iz vazduha i sa mora, ne želi da uđe u kritični prolaz. Osiguranje brodova je poskupelo.

Ne postoji jasno vojno rešenje za brzo otvaranje moreuza. Čak i ako postane prohodan, zahtevao bi stalne pratnje što bi moglo biti van mogućnosti preopterećenih i smanjenih američkih i zapadnih mornarica. Bolja opcija bila bi političko rešenje s Iranom. Ali Tramp zahteva bezuslovnu predaju, a Teheran odbija.

"Problem je što stvarno ne postoji dobar način da se Ormuski moreuz otvori silom, s obzirom na to da Iranci mogu da ga zadrže zatvorenim sa samo malim brojem veoma jeftinih dronova", rekla je Dženifer Kavano, direktorka za vojne analize u Defense Priorities.

"Ovo je ono što smo mnogi od nas naglašavali pre nego što je rat i počeo, da izazovi koje Iran postavlja nisu samo vojni, već politički i zahtevaju političko rešenje. Balistička infrastruktura Irana, nuklearni program, to su stvari koje zahtevaju političko rešenje. I isto važi za ovaj problem", dodala je Kavano. "Ne postoji vojno rešenje, jer čak i ako sada otvorite moreuz, šta će ga održati otvorenim?"

Problem vrhovnog vođe

Atentat na ajatolaha Alija Hamneija u prvim udarima američko-izraelskog rata predstavio je sukob kao direktni pokušaj nametanja promene režima - čak i ako su američki zvaničnici kasnije umanjili značaj tog cilja nakon preživljavanja režima. Dakle, zamena dugogodišnjeg vladara njegovim sinom Moždtabom Hamneijem zamagljuje Trampovu naraciju o uspehu. Omogućava demokratama da predstave Operaciju "Epski bes" kao vojni uspeh, ali taktički neuspeh.

Demokratski kongresmen Džejk Očinklos, veteran Marinskog korpusa, rekao je za CNN da je novi vrhovni vođa "još ekstremniji, još tvrđi nego njegov otac".

Da li bi Izrael prestao da se bori?

Ako Tramp dođe do tačke da želi da okonča rat iz političkih razloga, nema garancije da bi Izrael - koji je geografski naviknut na mogućnost dugotrajnih sukoba - pristao. Već postoje znaci da se strateški ciljevi SAD i Izraela mogu razlikovati, nakon što je Izrael bombardovao iransku naftnu infrastrukturu.

Tramp je rekao u nedelju da bi kraj rata bio "zajednička odluka" njega i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Ova izjava je ponovo otvorila zabrinutost da strana država ima preteran uticaj na vojne odluke američkog vrhovnog komandanta. Česti ratovi i vojne akcije Izraela - u Gazi, Libanu, Iranu i Siriji - pokazuju da Izrael vidi regionalnu bezbednost kao kontinuiranu misiju, a ne kao pobednički kraj koji preferira Tramp.

Nema jasne ratne naracije

Zbunjenost i kontradikcije u opisima ciljeva rata administracije mogu takođe onemogućiti formiranje koherentne priče o pobedi - naročito ako događaji na Bliskom istoku nastave da izmiču kontroli Trampa.

Nuklearno pitanje

Tramp tvrdi da je dodatno uništio iranski nuklearni program, za koji je prethodno rekao da ga je "uništio" u vazdušnim napadima prošle godine. Ali ako Iran zadrži zalihe visoko obogaćenog uranijuma, Teheran bi zadržao teorijsku mogućnost ponovnog pokretanja nuklearnog programa u budućnosti.

Postojala je špekulacija da bi Tramp mogao narediti specijalnu operaciju da izvuče radioaktivni materijal. Ali to bi zahtevalo ogromnu kopnenu silu i misiju izuzetnog rizika. Telo UN za nuklearni nadzor veruje da u nuklearnoj elektrani u Isfahanu i dalje ima oko 200 kilograma visoko obogaćenog uranijuma. Bez eliminacije tih zaliha, Vašington nikada ne može biti siguran u iranske nuklearne ambicije.

Politička stagnacija Irana

Tramp je započeo rat govoreći Irancima da "sat vaše slobode otkucava" i da imaju jedinstvenu priliku da se pobune protiv teokratske autokratije. Do sada, međutim, nema javnih znakova pobune. Mnogi analitičari smatraju da je verovatniji scenario još jedan brutalan obračun vlade sa neistomišljenicima kada američko-izraelsko bombardovanje prestane. Dok Tramp još može da tvrdi da je ostvario stratešku pobedu ako je pretnja režima za širi Bliski istok oslabila, to bi značajno odstupalo od njegove ranije javne retorike o ratu.

Politička situacija u Americi

Zvaničnici uveravaju Amerikance da je porast cena nafte izazvan ratom privremena i neophodna kratkoročna žrtva za dugoročni dobitak. Ali perspektiva iranske nuklearne bombe - koja još nije postojala kada je rat izbio - mnogo je dalje u američkim novembarskim međuizborima nego u Izraelu, gde predstavlja potencijalnu egzistencijalnu pretnju. Dok Amerikanci tuguju zbog poginulih vojnika i vide da su već opterećeni kućni budžeti dodatno pogođeni rastom cena goriva i sekundarnim troškovima, malo je verovatno da će deliti Trampov osećaj pobede.

Završetak ratova retko je tako čist i nedvosmislen kao američka pobeda nad nacizmom i imperijalnim Japanom 1945. Argumentovano gledano, ta nacija je od tada izgubila znatno više ratova nego što ih je dobila.

Ali Tramp se suočava sa neizbežnom posledicom rata po izbore. Morа da izađe iz sukoba sa pobedom pre nego što rana prednost vojne moći oslabi i slabiji protivnik postavi SAD na test izdržljivosti u završnoj fazi.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)