Sveopšte uništenje: Ovako su Amerikanci sravnili sa zemljom ostrvo Karg

Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da je američka vojska izvela vazdušne udare na ostrvo Karg, ključnu tačku iranske ekonomije i nervni centar njegove naftne industrije. Iako je reč o malom komadu kopna u Persijskom zalivu, otprilike trećine veličine Menhetna, njegova strateška važnost je ogromna. Napad na vojne ciljeve na ostrvu predstavlja dosad najozbiljniju eskalaciju sukoba, sa potencijalno nesagledivim posledicama po globalno energetsko tržište.

Ostrvo Karg, smešteno manje od 30 kilometara od iranske obale, decenijama je bilo i ostalo nezamenljivo središte za izvoz iranske nafte. Prema procenama energetskih stručnjaka, između 90 i 95 odsto ukupnog iranskog izvoza sirove nafte prolazi upravo kroz terminale na ovom ostrvu. Njegova ključna prednost leži u geografiji. Duboke vode koje ga okružuju omogućavaju pristajanje najvećih svetskih supertankera, što je nemoguće duž većeg dela plitke iranske obale. Naftovodi iz najvećih iranskih polja na jugozapadu zemlje, poput Ahvaza i Maruna, završavaju upravo ovde, gde se nafta skladišti i ukrcava na tankere, uglavnom za kinesko tržište. Kina je, uprkos zapadnim sankcijama, glavni kupac, a prodaja nafte toj zemlji čini oko šest odsto iranske ekonomije i finansira gotovo polovinu državnog budžeta.

Preporučujemo

Prihodi od nafte, koji se procenjuju na oko 50 milijardi dolara godišnje, ključni su izvor finansiranja za moćnu Revolucionarnu gardu. Kako je za RFI objasnio Emanuel Aš, direktor istraživanja na Institutu za međunarodne i strateške odnose (IRIS), „paralisanje izvoza preko Karga moglo bi da parališe i sam režim“. Svesni opasnosti, Iranci su u nedeljama pre napada drastično povećali izvoz, koji je u jednom trenutku dostigao više od tri miliona barela dnevno, gotovo trostruko više od uobičajenog nivoa.

Američki vojni zvaničnici naglasili su da su vazdušni udari u petak bili usmereni isključivo na vojne objekte na ostrvu. Ciljana su skladišta raketa i mina za koje Vašington tvrdi da ih je Iran koristio za blokiranje međunarodnih pomorskih ruta u Hormuskom tesnacu. Naftna infrastruktura je, barem zasada, ostala netaknuta. Međutim, predsednik Tramp uputio je jasno upozorenje.

- Uništili smo vojne objekte. Mogli bismo da udarimo i na energetska postrojenja ako Iran nastavi da ometa plovidbu Hormuskim tesnacem  poručio je Tramp.

Ova izjava otkriva stratešku dilemu sa kojom se suočava Vašington. Potpuno uništenje terminala na Hargu bacilo bi iransku ekonomiju na kolena, ali bi istovremeno izazvalo haos na svetskim tržištima. Energetski analitičari upozoravaju da bi takav potez gotovo sigurno podigao cenu barela nafte na 150 dolara ili više. Iranski zvaničnici su nakon napada poručili da su eksplozije bile „ogromne i razorne“ i da su potresale ostrvo gotovo dva sata „poput zemljotresa“, navodi Njujork tajms.

Karg nije prvi put u centru sukoba. Tokom Iransko-iračkog rata osamdesetih godina, iračke snage pod vođstvom Sadama Huseina su ga više puta bombardovale u pokušaju da slome iransku ekonomiju. Iako su postrojenja pretrpela veliku štetu, Iran je uspeo da ih obnovi i modernizuje. Ironično, terminal je prvobitno izgradio američki naftni konzorcijum Amoco, ali ga je Iran preuzeo nakon Islamske revolucije 1979. godine. Njegov strateški položaj vekovima ga je činio metom, pa su u prošlosti pokušavale da ga kontrolišu i evropske sile poput Portugalije i Holandije. Danas je ostrvo snažno utvrđena vojna zona pod strogom kontrolom Revolucionarne garde, sa veoma ograničenim pristupom za civile.

Sve događaje u ratu na Bliskom istoku pratite na našem blogu.

(Telegraf.rs/24sata)