GORI BLISKI ISTOK Iran propušta samo odabrane tankere kroz moreuz, Nemačka poslala jasnu poruku Trampu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da bi njegova planirana poseta Kini i susret sa kineskim predsednikom Si Đinpingom mogli biti odloženi za "mesec dana ili nešto više" zbog aktuelnog rata u Iranu.

Tramp je novinarima u Beloj kući rekao da je američka strana zatražila odlaganje planiranog putovanja u Peking, navodi CNN.

"Razgovaramo sa Kinom. Voleo bih da idem, ali zbog rata želim da budem ovde", rekao je Tramp.

On je dodao da smatra važnim da ostane u Vašingtonu dok traje sukob.

"Zatražili smo da se poseta odloži za mesec dana ili nešto više i radujem se susretu sa njim (Si). Rat je u toku i mislim da je važno da budem ovde. Moguće je da ćemo je malo odložiti, ali ne mnogo", naveo je Tramp.

Sjedinjene Američke Države prekršile su međunarodno humanitarno pravo time što nisu preduzele sve moguće mere kako bi sprečile stradanje civila tokom rata s Iranom, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel (AI).

U izveštaju je AI optužio američke snage da su napale osnovnu školu u južnom iranskom gradu Minabu, gde je, prema navodima Amnestija, poginulo više od 160 ljudi, uključujući i decu, preneo je NBC News.

AI navodi da je do tog zaključka došao nakon analize fotografija i video-snimaka nastalih pre i posle napada na školu, koja se nalazila pored kompleksa Islamske revolucionarne garde.

Organizacija je saopštila i da je angažovala nezavisnog sudskog patologa koji je sproveo dodatnu analizu.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da Iran nije započeo rat sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, i poručio da je odbrana zemlje od napada "prirodno pravo" Teherana, dodajući da je pokretanje osvajačkih ratova "srednjevekovni čin u 21. veku".

"Mir i stabilnost u regionu ne mogu da se postignu dok se ignoriše cionističko-američka invazija na našu zemlju. Islamska Republika Iran se neće predati nasilnicima", poručio je Pezeškijan, prenela je Al Džazira.

On je dodao da Teheran očekuje da međunarodna zajednica osudi invaziju i ubedi, kako je naveo, napadače da poštuju međunarodno pravo.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči negirao je da je poslednjih dana imao kontakte sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, optuživši Vašington da širi dezinformacije kako bi obmanuo javnost i trgovce naftom.

Arakči je, prenosi Al Džazira, naveo da je poslednja komunikacija između njega i Vitkofa bila pre nego što su američke vlasti, kako je rekao, odlučile da okončaju diplomatske napore pokretanjem "nelegalnog vojnog napada" na Iran.

"Svaka tvrdnja da sam bio u kontaktu sa Vitkofom izgleda da ima za cilj samo da obmane trgovce naftom i javno mnjenje", rekao je Arakči.

U Bagdadu je večeras izvršen novi napad. Dron je pogodio poznati hotel Al-Rašid u prestonici Iraka.

Kako se vidi na snimku koji je objavljen na društvneoj mreži Iks, bivšem Tviteru, dron je udario u gornji sprat i izazvao veliku eksploziju, nakon čega je usledio veliki požar.

Izrael mora da izbegne "veliku kopnenu ofanzivu" na Liban, navele su u zajedničkom saopštenju Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija, upozoravajući da bi takva operacija imala razorne humanitarne posledice i mogla da dovede do dugotrajnog sukoba.

U zajedničkom saopštenju tih zemalja navodi se da bi velika kopnena operacija Izraela mogla dodatno da pogorša već tešku humanitarnu situaciju u Libanu, preneo je Rojters.

"Značajna izraelska kopnena ofanziva imala bi razorne humanitarne posledice i mogla bi da dovede do dugotrajnog sukoba. To mora da se izbegne", navodi se u saopštenju.

Direktan kanal komunikacije između specijalnog izaslanika Sjedinjenih Američkih Država Stiva Vitkofa i ministra spoljnih poslova Irana Abasa Arakčija ponovo je aktiviran poslednjih dana, saznaje Aksios od američkih zvaničnika, dodajući da je fokus razmenjenih tekstualnih poruka bio na okončanju sukoba.

Kako navode izvori, nije poznato koliko su razmenjene poruke bile sadržajne, ali je reč o prvom poznatom direktnom kontaktu između dve strane od početka rata pre više od dve sedmice.

Portal Drop Sajt njuz objavio je prethodno da je Vitkof slao poruke iranskom ministru, pozivajući se na iranske zvaničnike koji su tvrdili da Arakči ignoriše poruke izaslanika Bele kuće.

Američki zvaničnik, međutim, tvrdi da je zapravo Arakči pokušavao da uspostavi komunikaciju, ali je za Aksios naveo da Sjedinjene Američke Države "ne vode pregovore" sa Iranom.

Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani pozvao je zemlje sa većinski mislimanskim stanovništvom da preispitaju svoj stav prema Iranu u jeku rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

U pismu napisanom na arapskom jeziku i upućenom liderima muslimanskih država, Laridžani je pozvao te zemlje da razmisle o budućnosti islamskog sveta, preneo je CNN.

"Danas se sukob vodi između Amerike i Izraela sa jedne strane i snaga otpora sa druge", naveo je Laridžani, dodajući da Sjedinjene Američke Države "nisu lojalne nikome", dok je Izrael, kako je rekao, "njihov neprijatelj".

Požar je izbio večeras na naftnom polju Šah u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) nakon napada dronom, saopštili su lokalni zvaničnici.

Kancelarija za medije Abu Dabija navodi da nema podataka o eventualno povređenima, prenela je Al Džazira. Ističe se da je u toku gašenje požara.

Iran dozvoljava odabranim brodovima tranzit preko moreuza nakon verifikacije. Najmanje 4 broda su prošla kroz Ormuski moreuz u poslednja 24 sata sa kratkim skretanjem preko kanala Larak-Kešm.

Čini se da je ovo proces verifikacije kojim Iran potvrđuje da vlasništvo, teret i brod nisu američki ili da pripadaju onima kojima je Iran dozvolio tranzit. Plovila koja su prošla su 3 broda za rasute terete (2 grčka / 1 indijski) i jedan tanker aframaks (Pakistan).

Oko 200 američkih vojnika ranjeno je od početka rata sa Iranom, od kojih 10 teško, izjavio je kapetan Tim Hokins, portparol američke Centralne komande (CENTCOM), kapetan Tim Hokins.

On je rekao za AP da se od 200 ranjenih američkih vojnika, više od 180 vratilo na dužnost.

Tanker za tečni naftni gas (TNG) Šivalik stigao je u luku Mundra u Gudžaratu nakon što je bezbedno prešao Ormuski moreuz, koji je blokiran ratnim sukobom.

Očekuje se da će još jedan prevoznik TNG pod indijskom zastavom Nanda Devi stići u indijsku Kandlu 17. marta sa sličnim teretom, preneo je Indija tudej.

Ta dva broda pod indijskom zastavom, koja prevoze tečni naftni gas, dobila su odobrenje za tranzit kroz Ormuski moreuz od vlasti Teherana.

Irak pokušava da obnovi severnu rutu za izvoz nafte koja bi sirovu naftu sa polja Kirkuk direktno slala do turske mediteranske luke Džejhan, jer je zbog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana zatvoren južni izvozni koridor kroz Persijski zaliv.

To je primoralo Bagdad na hitnu potragu za alternativnim izlazima, preneo je Oil prajs.

Prema agenciji, irački ministar za naftu Hajan Abdul-Gani rekao je da Irak obnavlja delove mreže naftovoda Kirkuk-Džejhan kako bi nafta mogla da teče na sever bez oslanjanja na infrastrukturu koju kontroliše Regionalna vlada Kurdistana (KRG) na severu Iraka.

Japan će sarađivati sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama radi omogućavanja bezbedne plovidbe u Ormuskom moreuzu, rekao je japanski ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.

U saopštenju japanskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se da je Rubio objasnio Motegiju stavove i napore SAD u vezi sa sukobom na Bliskom istoku, preneo je Kjodo.

Ističe se da su se Rubio i Motegi saglasili da održavaju blisku komunikaciju o situaciji na Bliskom istoku.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da ne veruje da bi Izrael upotrebio nuklearno oružje u ratu sa Iranom, dodajući da Vašington trenutno nema jasnu predstavu o tome ko predstavlja iransko rukovodstvo sa kojim bi mogao da pregovara.

"Izrael to ne bi uradio. Izrael to nikada ne bi uradio", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući, preneo je CNN.

Upitan o mogućnosti pregovora sa Iranom, Tramp je rekao da razgovara sa "svima", jer ponekad iz toga mogu da proisteknu pozitivni rezultati, ali da nije siguran da je Iran "spreman" za pregovore.

"Pod velikim su pritiskom. Ne znam da li su još spremni, a čak ni ne znamo ko su im lideri. Koliko znamo, svi njihovi lideri su mrtvi. Ne znamo sa kim imamo posla", rekao je Tramp, preneo je NBC News.

Tramp je naveo i da su Sjedinjene Američke Države neutralisale dve grupe iranskog rukovodstva.

Američki vojni stručnjak za dronove upozorio je da bi iranski napadački dronovi potencijalno mogli da se provuku kroz odbranu Sjedinjenih Država i pogode ciljeve na američkom tlu.

Bret Veliković, bivši obaveštajac i pripadnik specijalnih operacija američke vojske koji je godinama koristio dronove za lov na vođe ISIS pre nego što je osnovao kompaniju za dronove "PowerUs", rekao je da pretnja dolazi iz novog tipa ratovanja od kojeg se SAD još uvek teško brane.

"Ove nove asimetrične pretnje, gde imate jeftine, male dronove niske cene koji se u nekim slučajevima mogu slati u masovnim talasima, nemaju isti signal kao interkontinentalna balistička raketa", objasnio je Veliković, prenosi Daily Mail.

Predsednik SAD Donald Tramp ponovio je poziv savezničkim državama da pomognu u deblokiranju Ormuskog moreuza kritikujući zemlje koje, kako je rekao "nisu bile oduševljene da pomognu".

"Neki su bili veoma oduševljeni, a neki nisu. Među njima su zemlje kojima smo pomagali mnogo, mnogo godina. Zaštitili smo ih od užasnih spoljnih pretnji, a oni nisu bili oduševljeni da pomognu. Nivo entuzijazma mi je važan", rekao je Tramp na sastanku u Beloj kući, prenosi Rojters.

Nekoliko američkih saveznika je u ponedeljak saopštilo da nemaju neposredne planove da pošalju brodove i pomognu u deblokadi Ormuskog moreuza.

Jeftini i smrtonosni, iranski dronovi "Šahid" nanose veliku štetu u sukobima na Bliskom istoku, koji traju već tri nedelje. Zbog sposobnosti izbegavanja ometanja i drugih karakteristika izuzetno ih je teško zaustaviti.

Ove bespilotne letelice, dizajnirane da eksplodiraju pri udaru, postale su ključno oružje u modernom ratovanju, predstavljajući izazov i za najnaprednije sisteme PVO, pišre France24.

Navigacija bez GPS

"Dronovi "Šahid", dizajnirani da eksplodiraju pri udaru, povezuju se s GPS kako bi zabeležili svoju lokaciju neposredno pre ili nakon poletanja, a zatim obično isključuju svoje prijemnike", objašnjava Tomas Vajtington, istraživač s britanskog Kraljevskog instituta za obrambene studije (RUSI).

Fragmenti presretnutih iranskih balističkih raketa pali su na nekoliko delova Jerusalima u današnjim napadima, prema saopštenju policije i spasilačkih službi.

Deo rakete pao je kod najveće hrišćanske svetinje - Hrama Vaskrsenja Hristovog.

Vatrogasno-spasilačka služba kaže da je veliki deo presretnute rakete pogodio kuću u istočnom Jerusalimu, uzrokujući štetu.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je danas da rat sa Iranom nije evropski rat i da ga Evropa nije započela.

"Šta (američki predsednik) Donald Tramp očekuje, da šaka ili dve evropskih fregata urade u Ormuskom moreuzu što moćna američka mornarica ne može?", upitao je on.

Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije izdalo je saopštenje nakon izjava portparola iranskog Ministarstva spoljnih poslova, naglašavajući da Rumunija nije uključena u sukob na Bliskom istoku i da su vojni sistemi smešteni na njenoj teritoriji isključivo odbrambene prirode.

Prema Ministarstvu spoljnih poslova, vojna saradnja između Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država zasniva se na jasnim bilateralnim sporazumima.

"Bilateralni sporazum o pristupu iz 2006. godine pruža SAD garantovani pravni okvir za korišćenje vojnih baza u Rumuniji na kontinuiranoj osnovi", navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je takođe preciziralo ulogu sistema protivraketne odbrane koji se nalazi u Rumuniji.

"Rumunija već više od 10 godina ugošćuje kapacitete protivraketne odbrane od pretnji van evroatlantskog područja. Sistem je strogo odbrambene prirode i koristi se samo u svrhu samoodbrane, u skladu sa Poveljom UN", dodaje se.

Rumunija ističe da država "nije uključena u sukob" i da prioritet ostaje smanjenje tenzija.

"Rumunija nije strana u sukobu. Naš prioritet je diplomatski napor za deeskalaciju, za koju se zalažemo od prvog dana sukoba", dodaje se u saopštenju za javnost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su svi rezervoari i skladišta energenta u Srbiji puni "do čepa" i da imamo rezerve za tri meseca.

On je, ipak, napomenuo da je nafta danas na najvišoj ceni, oko 104 dolara za barela.

"Ako bude išlo preko 110, 120 dolara da budem iskren ne znam šta da radimo. Jedino da kažemo, evo da delimo po najnižim cenama naftu iz rezervi, ali ko će da nam garantuje da će za dva meseca rat da prekine", rekao je Vučić tokom posete porodici Raković u Sevojnu kod Užica.

Ministri odbrane i spoljnih poslova Madrida rekli su da Španija neće učestvovati ni u jednoj vojnoj misiji u Ormuskom moreuzu jer smatra da je američko-izraelski rat protiv Irana nezakonit.

Podsetimo, levičarska koaliciona vlada koju predvodi premijer Pedro Sančez kritikovala je ofanzivu i zabranila američkim avionima koji učestvuju u njoj da koriste zajednički upravljane baze na jugu Španije.

"Španija nikada neće prihvatiti nikakve privremene mere, jer cilj mora biti da se rat završi, i da se završi sada", rekla je ministarka odbrane Margarita Robles.

Situacija u moreuzu je pitanje koje ozbiljno zabrinjava Evropljane, ali stav Evropske unije treba da bude da se rat mora završiti bez obzira na ekonomska razmatranja, rekao je ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares.

"Ne smemo učiniti ništa što bi dovelo do još većih tenzija ili dovelo do dalje eskalacije situacije", rekao je on novinarima u Briselu.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da je od početka rata sedam ljudi poginulo na teritoriji Emirata. Među stradalima su dva pripadnika oružanih snaga UAE, kao i pet civila - strani državljani iz Pakistana, Nepala, Bangladeša i jedan Palestinac.

Kako se navodi, povređeno je 145 ljudi. Ministarstvo odbrane navodi da se na listi povređenih nalaze, između ostalih, državljani Švedske, Turske, Nigerije, Indije i Gane.

Od početka rata u Iranu, UAE tvrde da je njihova protivvazdušna odbrana do sada angažovala 304 balističke rakete, 15 krstarećih raketa i 1.627 bespilotnih letelica.

Sirene za vazdušnu opasnost čuju se širom Bahreina. Ministarstvo unutrašnjih poslova apelovalo je na građane da odmah potraže sklonište.

Portparolka Bele kuće Kerolin Livit rekla je da bi putovanje u Kinu moglo biti odloženo.

Livit je rekla da se vode razgovori dvojice lidera, i da se "u ovom trenutku" Tramp raduje poseti Kini.

"Ali ti datumi mogu biti pomereni", rekla je ona.

„Kao vrhovni komandant, njegov glavni prioritet je trenutno da osigura kontinuirani uspeh operacije Epski bes", rekao je Livit novinarima u Beloj kući.

U Dohi se čulo više eksplozija nakon što su katarske odbrambene snage presrele rakete poslate iz Irana, javlja Sky News.

Nekoliko trenutaka ranije, putem mobilnih telefona je izdato upozorenje ljudima da ostanu u zatvorenom prostoru i da se ne približavaju prozorima.

"Čuli smo četiri eksplozije zaredom - od kojih je jedna bila veoma glasna", navode dopisnici medijske kuće.

Izraelska vojska saopštila je da je uništila kompleks koji pripada iranskom režimu u "napadu na srce Teherana".

"Izraelsko ratno vazduhoplovstvo, delujući na osnovu preciznih obaveštajnih podataka Izraelskih odbrambenih snaga, uništilo je centar terorističkog režima koji je korišćen za razvoj satelitskih napada u svemiru", navodi se u saopštenju Izraelskih odbrambenih snaga.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je da oni koji su pobegli iz južnog Libana pred izraelskim borbama protiv militanata Hezbolaha neće moći da se vrate kući dok severni Izrael, koji je pogođen baražom raketa, ne bude bezbedan.

"Hezbolah će platiti visoku cenu za svoju agresiju i aktivnosti na iranskoj osovini u cilju uništenja Izraela", rekao je.

"Obećali smo bezbednost stanovnicima severa i to je upravo ono što ćemo učiniti", rekao je.

Esmail Bagaei, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, poslao je preteću poruku Rumuniji. Poruka dolazi nakon što su četiri američka aviona za dopunu goriva sletela u Rumuniju u poslednja 24 sata.

"Ako Rumunija obezbedi baze za Sjedinjene Države, to će biti ekvivalentno učešću u vojnoj agresiji protiv Irana", izjavio je Esmail Bagaei.

Vlasti u Kataru su upravo izdale upozorenje o "povišenom" nivou bezbednosne pretnje, pozivajući stanovnike da "ostanu u svojim domovima i na bezbednim mestima".

Predsednik SAD Donald Tramp mogao bi da odloži svoju posetu Kini zbog rata u Iranu, ali je ministar finansija Skot Besent u ponedeljak rekao da "to nije zbog pritiska na Peking zbog Ormuskog moreuza".

Besent je rekao da svako odlaganje Trampove posete Pekingu ne bi bilo zbog neslaganja oko rata u Iranu ili napora da se ponovo otvori Ormuski moreuz.

"Ako bi sastanak iz nekog razloga bio pomeren, bio bi pomeren zbog logistike. Predsednik želi da ostane u Vašingtonu kako bi koordinirao rat, a putovanje u inostranstvo u ovakvom trenutku možda nije optimalno", rekao je.

Podsetimo, Tramp je nagovestio da bi mogao da odloži dugo očekivanu posetu Kini krajem meseca, dok nastoji da pojača pritisak na Peking da pomogne u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i smiri cene nafte koje su skočile tokom rata u Iranu.

Italija je poslednja zemlja koja je oprezno reagovala na Trampov zahtev da saveznici pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je novinarima u Briselu u ponedeljak da Italija podržava jačanje pomorskih misija EU u Crvenom moru.

"Međutim, ne mislim da se ove misije mogu proširiti i na Ormuski moreuz, posebno zato što su to misije protiv piraterije i odbrambene misije", rekao je Tajani.

Reuters je citirao portparola vlade Grčke, koji je rekao da njegova zemlja neće učestvovati u bilo kakvim vojnim operacijama u Ormuskom moreuzu.

Ovo dolazi nakon što je Donald Tramp pozvao Veliku Britaniju, Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i druge zemlje da pošalju brodove na najprometniju brodsku rutu na svetu, koju Iran efikasno blokira.

Međutim, odgovor na poziv je bio uglavnom nevoljan, a zemlje su izdale neobavezujuća saopštenja u kojima se navodi da je dijalog u toku i da sarađuju sa saveznicima, ali, što je ključno za Trampa, nisu pristale da pošalju bilo kakvu imovinu u neverovatno opasan moreuz.

Iran je napao brodove i navodno počeo da postavlja mine u moreuzu, zapravo ga zatvarajući za morski saobraćaj, što je dovelo do ogromnog rasta globalnih cena nafte. Prošle godine, oko 20 miliona barela nafte je prolazilo kroz moreuz svakog dana.

Britanski premijer Kir Starmer kaže da Velika Britanija radi sa saveznicima na planu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ali "neće biti uvučena u širi rat".

Govorio je nakon što je predsednik SAD Donald Tramp rekao da je zahtevao od američkih saveznika da pošalju ratne brodove kako bi otvorili ključnu rutu za isporuku nafte.

Starmer je rekao da Velika Britanija razgovara sa SAD i saveznicima u Evropi i Zalivu o mogućnosti korišćenja dronova za traženje mina koje Velika Britanija ima u regionu. Ali je signalizirao da je malo verovatno da će Velika Britanija poslati ratni brod.

Tramp je kritikovao Starmera zbog uočenog nedostatka podrške ratu, nakon što je premijer u početku odbio da dozvoli SAD da koriste britanske baze za napad na Iran.

Starmer je na konferenciji za novinare rekao da Velika Britanija traži "održiv kolektivni plan" za ponovno otvaranje moreuza, dodajući da to, "blago rečeno, nije lako".

Iranska vojska je upozorila da će objekti u Crvenom moru koje koristi američka mornarica biti smatrani "potencijalnim metama", što predstavlja prvu eksplicitnu pretnju Teherana prisustvu američke vojske u kritičnom morskom putu.

"Prisustvo američkog nosača aviona Džerald R. Ford u Crvenom moru smatra se pretnjom Iranu", saopštila je u ponedeljak iranska ujedinjena vojna komanda, prema poluzvaničnoj novinskoj agenciji Fars.

"Stoga će logistički i servisni centri koji podržavaju pomenutu pomorsku grupu u Crvenom moru biti smatrani potencijalnim metama od strane iranskih oružanih snaga", navodi se.

Crveno more je dom nekoliko saudijskih luka koje se bave izvozom nafte i drugim komercijalnim brodarstvom. Saudijska Arabija je povećala izvoz nafte iz Janbua i drugih terminala na svojoj obali Crvenog mora usred gotovo potpunog obustavljanja saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

Nemačka je u ponedeljak saopštila da NATO ne bi trebalo da igra ulogu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza nakon što je američki predsednik Donald Tramp upozorio da će se odbrambeni savez suočiti sa "veoma lošom budućnošću" ako ne pruži pomoć.

Govoreći uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU u Briselu, nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je da Nemačka ne vidi da NATO "preuzima odgovornost" za Ormuski moreuz.

Vadeful je rekao da je Nemačka za uvođenje sankcija odgovornima za blokadu ključnog brodskog prolaza.

Neki američki vojni kapaciteti su već stigli u Rumuniju radi povećavanja bezbednosti zbog rata u Iranu. U nedelju su tri američka aviona sletela u Bazu 90, a biće premeštena u bazu Kogalničanu.

U ponedeljak ujutru, oko 10 časova, u Rumuniju je stigao i četvrti avion...

Vatra i gust crni dim snimljeni su nakon što je dron udario u rezervoar za gorivo, što je dovelo do privremene obustave letova u blizini Međunarodnog aerodroma u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, rano ujutru u ponedeljak, 16. marta 2026.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei kaže da Ormuski moreuz neće biti otvoren nijednoj zemlji koja želi da napadne Iran.

Bagaei je rekao da će se prolaz brodova kroz moreuz odvijati pod posebnim uslovima zbog onoga što je opisao kao nesigurnost koju su stvorili Izrael i SAD u regionu, dodajući da iranske oružane snage kontrolišu prolaz i nijedna zemlja ne može da ga koristi za pokretanje napada na Iran.

Dodao je da Iran, kao priobalna zemlja, ima pravo da preduzme neophodne mere u Ormuskom moreuzu kako bi osigurao nacionalnu bezbednost i sprečio ono što je opisao kao agresore da zloupotrebe plovni put.

Bagaei je rekao da je Iran istorijski bio čuvar bezbednog prolaza kroz moreuz, ali je okrivio SAD i Izrael za stvaranje trenutnih uslova.

Izraelske vazduhoplovne snage upravo su saopštile da je počeo novi talas udara na Iran.

"Vazduhoplovne snage su sada započele širok talas napada na infrastrukturu iranskog terorističkog režima u Teheranu, Širazu i Tabrizu istovremeno", navodi se u saopštenju.

Pre nedelju dana, američki predsednik Donald Tramp јe rekao Velikoj Britaniјi da se ne trudi da šalje brodove na Bliski istok јer јe već pobedio u ratu sa Iranom. Međutim, on sada poziva saveznike, pa čak i Kinu, da pošalju brodove kako bi otvorili Ormuski moreuz.

Ministarstvo odbrane Bahreina saopštilo je da su sistemi protivvazdušne odbrane odgovorili na napade u ponedeljak ujutru.

Ministarstvo navodi da su ispaljene četiri rakete i tri drona.

Izraelska vojska saopštila je da je poslala dodatne kopnene trupe u Liban za ono što naziva "ograničenom i ciljanom operacijom".

Vojni portparol, potpukovnik Nadav Šošani, kaže da je najnovije raspoređivanje namenjeno odbrani izraelskih pograničnih zajednica od napada militantne grupe Hezbolah.

Šošani kaže da je Hezbolah poslao stotine boraca iz svoje elitne jedinice Radvan prema granici otkako je militantna grupa ušla u rat pre dve nedelje.

On kaže da je Izrael izvršio artiljerijske i vazdušne napade na više lokacija pre nego što je poslao trupe.

Ranije u ratu, Izrael je pojačao prisustvo kopnenih trupa u Libanu u, kako kaže, pokušaju da spreči napade na svoje severne pogranične gradove.

Izraelske odbrambene snage tvrde da su uništile avion bivšeg iranskog lidera Alija Hamneija na teheranskom aerodromu.

Fragment iranske rakete pogodio je stambenu zgradu koju koristi američki konzul u Jerusalimu, prenose izraelski mediji, dok je Stejt department saopštio da nije bilo povređenih među zaposlenima.

Portparol Stejt departmenta naveo je da je krhotina pogodila stambeni deo nakon što je raketa presretnuta, prenosi Rojters.

Troje stranih državljana, koji su se nalazili u zgradi u Dubaiju koju je pogodio dron, privedeni su nakon što su poslali fotografije ili poruke članovima porodice kojima su potvrdili da su bezbedni, saopštila je jedna organizacija za zaštitu javnosti.

Grupa "Zatvoreni u Dubaiju" rekla je da su stanovnici bili kod kuće kada je dron udario i izazvao eksploziju, i odmah nakon toga su fotografisali štetu i privatno poslali sliku porodici kako bi ih uverili da su preživeli.

Jedna osoba je poginula nakon što je raketa pala na vozilo u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštili su zvaničnici u ponedeljak.

U objavi na Iksu neposredno pre 11 časova po lokalnom vremenu, Kancelarija za medije Abu Dabija je saopštila da je raketa pala na civilno vozilo u oblasti Al Bahjah.

Nije jasno da li je raketa presretnuta ili je pogodila metu.

Poremećaj na energetskim tržištima koji je izazvao rat u Iranu je "žalosna lekcija" o rizicima koje donosi oslanjanje na fosilna goriva, i naglašava potrebu da vlade odviknu ekonomije svojih zemalja od nafte i gasa, reći će danas, prema najavama, sekretar Ujedinjenih nacija Sajmon Stil zvaničnicima Evropske unije i ministrima vlada, prenosi Rojters.

"Zavisnost od fosilnih goriva uništava nacionalnu bezbednost i suverenitet i zamenjuje ih poslušnošću i rastućim troškovima. Evropa se više oslanja na uvoz fosilnih goriva nego skoro bilo koja druga velika ekonomija", reći će Stil, koji je izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), prema pripremljenom govoru namenjenom zvaničnicima u Briselu.

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je da se NATO suočava sa "veoma lošom" budućnošću ako američki saveznici ne pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza, koji je blokirao Iran.

Tramp je za "Fajnenšel tajms" rekao i da bi mogao da odloži sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji je planiran krajem marta, ako Peking ne pomogne u deblokiranju ključnog plovnog puta za petinu nafte na svetskom tržištu.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su započele "ograničene i ciljane kopnene operacije protiv ključnih Hezbolahovih uporišta" u južnom Libanu. Informacija je objavljena u izjavi na društvenoj mreži Telegram.

Iz IDF-a navode da su ulasku vojnika u južni Liban prethodili udari "protiv brojnih terorističkih ciljeva" na tom području. Operacija je, kako tvrde, usmerena na "jačanje prednjeg odbrambenog područja" i "razbijanje terorističke infrastrukture" u regiji.

IDF je poručio da će nastaviti "odlučno delovati" protiv Hezbolaha.

Zvaničnici Ujedinjenih Arapskih Emirata kažu da je Međunarodni aerodrom u Dubaiju postepeno nastavio neke letove nekoliko sati nakon napada dronom.

Uprava civilnog vazduhoplovstva Dubaija objavila je da se letovi obavljaju ka odabranim destinacijama, prema podacima Dubaijske medijske kancelarije.

Japan, Australija, Južna Koreja, Velika Britanija i Evropska unija do sada nisu donele odluku da prihvate poziv američkog predsednika Donalda Trampa da pomognu u obezbeđivanju slobodne plovidbe u Ormuskom moreuzu, koju je blokirao Iran, prenosi Rojters.

Japan trenutno ne planira da šalje ratne brodove koji bi pratili brodove na Bliskom istoku, izjavila je danas premijerka te zemlje Sanae Takaiči.

Nekoliko vazdušnih napada potreslo je južna predgrađa Bejruta preko noći, a višestruki napadi su prijavljeni širom južnog Libana, prema državnoj vesti NNA.

Snimci novinske agencije Rojters pokazuju veliki oblak dima koji se nadvija nad južnim predgrađima Bejruta, uporištem Hezbolaha koje je bombardovano izraelskim vazdušnim napadima.

Izrael je izdao upozorenja na evakuaciju za veći deo južnog Libana, delove prestonice Bejruta i dolinu Beka dok pokušava da cilja Hezbolah širom zemlje.

Dve nedelje nakon što su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli napade na Iran, predsednik SAD Donald Tramp sve više se nalazi u političkoj defanzivi.

Postao je sve razdražljiviji zbog medijskog izveštavanja i nije uspeo da pronađe način da objasni zašto je započeo rat ili kako će ga završiti.

To bi odjeknulo u javnosti zabrinutoj zbog američkih pogibija u sukobu, naglog rasta cena nafte i pada finansijskih tržišta, navodi agencija AP u analizi, koju prenosimo, a više o tome saznajte u odvojenoj vesti.

Portparol kineske ambasade u Vašingtonu nije želeo da kaže da li zemlja planira da rasporedi pomorska sredstva u regionu, rekavši u subotu za CNN da zemlja poziva na trenutni prekid neprijateljstava i da "sve strane imaju odgovornost da obezbede stabilno i nesmetano snabdevanje energijom".

Podsetimo, predsednik SAD Donald Tramp zatražio je pomoć drugih zemalja oko Ormuskog moreuza.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je Iran vojno neefikasan i slab, ali "dobar" u objavljivanju lažnih informacija.

"Iran je odavno poznat kao majstor medijske manipulacije i odnosa s javnošću. Vojno su neefikasni i slabi, ali su zaista dobri u 'hranjenju' lažnim informacijama veoma zahvalnih medija lažnih vesti. Sada je veštačka inteligencija postala još jedno oružje dezinformacija koje Iran koristi, prilično dobro, s obzirom na to da se svakodnevno uništavaju", rekao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth social.

Predsednik SAD je optužio Teheran da je pokazao lažne "kamikaze čamce" koji pucaju na razne brodove na moru, što izgleda, kako kaže, "divno, moćno i žestoko", dodajući da ti čamci ne postoje i da su sve to lažne informacije da bi se pokazalo koliko je "jaka" već poražena vojska Irana.

Više o tome pročitaje u odvojenoj vesti.

Ministar energetike Velike Britanije Ed Miliband izjavio je u nedelju da Ujedinjeno Kraljevstvo istražuje "sve opcije" kako bi pomoglo u obezbeđivanju Ormuskog moreuza.

Nije ponudio detalje, ali je rekao da "postoje različiti načini na koje bi mogli da doprinesu" i da se te opcije razmatraju sa saveznicima.

Indijski ministar spoljnih poslova Subrahmanjam Džaišankar izjavio je sinoć da je postigao "izvestan napredak" tokom razgovora sa iranskim zvaničnicima u vezi sa ponovnim otvaranjem Ormuskog moreuza, koji je gotovo u potpunosti zatvoren nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli rat protiv Irana.

- Trenutno razgovaram sa njima i moji razgovori su dali neke rezultate - rekao je Džaišankar u intervjuu za "Fajnenšel tajms".

On je ocenio da su direktni razgovori sa Iranom najefikasniji način da se ponovo omogući plovidba kroz Ormuski moreuz.

Očekuje se da će Izrael i Liban održati razgovore u narednim danima s ciljem postizanja trajnog primirja koje bi uključivalo razoružavanje Hezbolaha, izjavila su sinoć dva izraelska zvaničnika.

Zvaničnici su za Rojters kazali da razgovore za Izrael predvodi bliski saradnik izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Ron Dermer i da je Francuska uključena u inicijativu, prenosi Tajms of Izrael.

Bejrut formira pregovaračku delegaciju, ali datum razgovora još nije utvrđen, navodi izraelski portal.

Tri libanska zvaničnika su u subotu navela da Libanu treba jasno obećanje da će Izrael poštovati prvi zahtev predsednika Libana Žozefa Auna - potpuni prekid vatre kako bi pregovori mogli da se održe. Ranije juče, ministar spoljnih poslova Izraela Gideon Sar je negirao da su planirani razgovori između Izraela i Libana o Hezbolahu.

Odgovor na zahtev predsednika SAD oko pomoći u Ormuskom moreuzu stigao je i od Australije, odakle je poručeno da ta zemlja neće slati brodove.

- Znamo koliko je to neverovatno važno, ali to nije nešto što nam je traženo niti čemu doprinosimo - rekla je ministarka saobraćaja Ketrin King.

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je sinoć da je tokom razgovora sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom uputio poziv da Iran odmah okonča neprihvatljive napade koje sprovodi protiv zemalja u bliskoistočnom regionu, bilo direktno ili preko svojih posrednika, uključujući Liban i Irak.

"Podsetio sam ga da Francuska deluje u strogo odbrambenom okviru, sa ciljem zaštite svojih interesa, regionalnih partnera i slobode plovidbe i da je neprihvatljivo da naša zemlja bude meta", napisao je Makron na platfromi Iks.

On je istakao da nezaustavljena eskalacija kojoj sada svedočimo uvodi ceo region u haos, sa ozbiljnim posledicama kako danas, tako i u godinama koje dolaze.

"Narod Irana, kao i ljudi u celom regionu, plaćaju cenu. Samo novi politički i bezbednosni okvir može da garantuje mir i sigurnost za sve. Takav okvir mora da osigura da Iran nikada ne stekne nuklearno oružje, istovremeno se suprotstavljajući opasnostima od njegovog balističkog raketnog programa i destabilizujućih aktivnosti u regionu i svetu", naveo je predsednik Francuske.

On je naglasio da sloboda plovidbe u Ormuskom moreuzu mora da bude obnovljena što pre.

Južna Koreja će pažljivo razmotriti Trampov zahtev, objavio je Rojters u nedelju, pozivajući se na saopštenje iz svog predsedničkog kabineta.

- Tesno ćemo komunicirati sa SAD u vezi sa ovim pitanjem i doneti odluku nakon pažljivog razmatranja - navodno je rečeno.

Podsećanja radi, izjava se odnosi na prethodno iznet zahev američkog predsednika Donalda Trampa koji je zatražio asistenciju drugih zemalja oko Ormuskog moreuza.

Japan trenutno ne planira da šalje brodove u moreuz, rekla je premijerka te zemlje Sanae Takaiči.

- Još nismo doneli nikakve odluke u vezi sa slanjem ratnih brodova. Trenutno ispitujemo šta Japan može samostalno da uradi u okviru našeg pravnog okvira - izjavila je u parlamentu.

Podsetimo, prethodno je predsednik SAD Donald Tramp zatražio pomoć drugih zemalja oko moreuza.

Dvadeset članova posade spasenih sa tajlandskog teretnog broda koji je napadnut u Ormuskom moreuzu prošle nedelje bezbedno je stiglo u Bangkok.

Sleteli su na glavni aerodrom u Bangkoku oko 8 sati ujutru po lokalnom vremenu i odmah su ih ispratili zvaničnici. Svi članovi posade koji su se vratili su u dobrom zdravstvenom stanju i "spremni su da se ponovo vrate svojim dužnostima", rekao je za Rojters zvaničnik tajlandskog odeljenja za konzularne poslove.

Na brod "Majuri Nari" je pucano prošle srede nakon što je "ignorisao upozorenja i uporno pokušavao da ilegalno prođe kroz Ormuski moreuz", saopštila je tada Iranska revolucionarna garda (IRGC), prema poluzvaničnoj nacionalnoj novinskoj agenciji Fars. Najmanje tri člana posade se vode kao nestali.

Brod pod liberijskom zastavom "Ekspres Rim" takođe je "pogođen iranskim projektilima istog jutra nakon što je ignorisao upozorenja mornarice IRGC-a", saopštile su oružane snage, izvestio je Fars.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da su SAD imale "neki pozitivan odgovor" nakon što su se obratile zemljama da zatraže pomoć za obezbeđivanje vitalnog Ormuskog moreuza.

- Kontaktirani su danas i sinoć, ali smo imali neke pozitivne odgovore. Imali smo nekoliko koji bi radije izbegli da se umešaju - rekao je novinarima u nedelju u avionu Air Force One. Nije imenovao zemlje koje je njegova administracija kontaktirala.

Nekoliko zemalja je reagovalo na Trampov poziv, ali se nisu obavezale da će poslati brodove u moreuz, koji je efikasno zatvoren od početka rata.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da u roku od nedelju dana objavi da je više zemalja pristalo da formira koaliciju koja će pratiti brodove kroz Ormuski moreuz, javlja Voltstrit džornal (WSJ), pozivajući se na američke zvaničnike.

Prema izvorima lista, još se vode razgovori o tome da li će te operacije početi pre ili posle završetka sukoba na Bliskom istoku.

Letovi su privremeno obustavljeni, a ljudi evakuisani na Međunarodnom aerodromu u Dubaiju, jednom od najprometnijih vazdušnih čvorišta na svetu, nakon što se rezervoar za gorivo u blizini zapalio tokom "incidenta povezanog sa dronom", saopštile su vlasti.

Cena nafte u nedelju je porasla na najviši nivo od jula 2022. Brent sirova nafta je bila preko 105 dolara po barelu.