IRGC bez lidera: Broje 200.000 ljudi, naoružani su do zuba, kontrolišu Iran, hoće li propasti ili?

Skoro tri nedelje nakon početka zajedničke vojne akcije SAD-a i Izraela u Iranu 28. februara 2026, situacija na Bliskom istoku razvila se drugačije nego što se prvobitno očekivalo, piše Deutsche Welle.

Na početku se pretpostavljalo da će ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija u prvim satima rata, kao i eliminacija drugih političkih i vojnih lidera, brzo destabilizovati centar moći Islamske Republike.

Preporučujemo

"Ipak, s početkom treće nedelje rata vidi se da ta procena ne odgovara stvarnosti. Struktura moći u Iranu prevladala je prvi šok", kaže za DW analitičar za Bliski istok Habib Hoseini-Fard.

Umesto kolapsa, Iranska revolucionarna garda (IRGC) nastavlja borbu na više frontova – protiv SAD-a i Izraela, ali i napadima na ciljeve u susednim arapskim državama. Pritom se oslanja na decentralizovanu i dobro umreženu komandnu strukturu.

Čini se da je to i dalje slučaj, čak i nakon što je Izrael u utorak objavio da je ubio Alija Laridžanija, šefa Vrhovnog veća za nacionalnu bezbednost Irana. On je bio odgovoran za koordinaciju u pitanjima odbrane i spoljne politike. Ubijen je i vođa milicije Basidž, Golam Reza Sulejmani.

Revolucionarna garda, poznata i kao "Vojska čuvara islamske revolucije" (IRGC), osnovana je nakon revolucije 1979. jer novi vlastodršci nisu verovali vojsci koju je izgradio šah. Njen zadatak je sprečavanje puča i zaštita državne ideologije. Zajedno s redovnom vojskom, Revolucionarna garda danas čini oružane snage Irana. Ona je podređena verskom i političkom vođi Islamske Republike, trenutno Modžtabi Hamneiju, koji je izabran za novog vrhovnog vođu. Broj njenih pripadnika procenjuje se na do 200.000.

Prema podacima CENTCOM-a od 16. marta, Iran je u protekle dve nedelje izveo više od 300 raketnih napada i napada dronovima na Kuvajt, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju i Izrael. Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je u ponedeljak da je od ponoći presrelo više od 60 dronova u svom vazdušnom prostoru. To ilustruje razmere ove konfrontacije bez presedana.

Iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prijavljena je jedna žrtva u Abu Dhabiju i jedan povređeni. Prema navodima vlasti, reč je o posledicama padanja ostataka iranskih projektila. Ovi napadi usledili su nakon tvrdnje iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija da su s teritorija Emirata ispaljene rakete na ostrvo Harg, što je tvrdnja koja je izazvala oštre reakcije.

Arakči isključuje pregovore. Dok god napadi traju, neće biti primirja, izjavio je.

Jasno je da se može osloniti na još uvek moćan vojni aparat, sa Iranskim revolucionarnim gardijskim korpusom (IRGC) kao ključnim akterom koji može fleksibilno da reaguje na stalno promenljive situacije.

"IRGC je evoluirao tokom poslednje dve decenije od hijerarhijske institucije do mrežne strukture. Pokrajinske komande imaju široka ovlašćenja i mogu da deluju nezavisno od centra“, kaže Hoseini-Fard, dodajući da "strateška dubina zemlje i podzemni raketni silosi čine potpuno uništenje vojnih kapaciteta u kratkom vremenu nemogućim – realnost koja opravdava nastavak napada uprkos tvrdnjama SAD o maksimalnom uništenju".

Tako je izraelska vojska prijavila nova lansiranja raketa prema Izraelu – uprkos masovnim napadima na iranske ciljeve. Kasetna municija pogodila je stambene oblasti Tel Aviva.

Revolucionarna garda usko isprepletena s režimom

Reza Talebi, politički analitičar, ukazuje na unutrašnju strukturu sistema i upozorava na pojednostavljene pretpostavke o mogućem raspadu vlasti u Iranu.

"Ideja da stanje slabosti države ili čak 'propala država' automatski dovodi do kapitulacije vojnih snaga ne odgovara strukturnoj stvarnosti u Iranu. Ideološki obojene snage unutar vojnog i bezbednosnog aparata su usko povezane sa postojanjem samog sistema", kaže Talebi.

Naglašava da Revolucionarna garda nije samo vojna organizacija.

"Revolucionarna garda istovremeno kontroliše ekonomske i ideološke strukture moći koje se protežu daleko izvan Irana", kaže on.

Tako, Brigade Al-Kuds, specijalna jedinica Revolucionarne garde za operacije u inostranstvu, okupljaju oko sebe terorističke grupe na Bliskom istoku koje podržavaju ciljeve Irana, poput uništenja Izraela.

Organizacija takođe poseduje građevinski konglomerat pod nazivom Hatam-al-Anbija, koji je lider u mnogim strateškim infrastrukturnim projektima i investicijama vrednim milijarde. Kompanija je osnovana krajem osamdesetih godina prošlog veka kako bi se obnovila zemlja nakon rata protiv Iraka.

"Organsko preplitanje znatno otežava brzu ili dobrovoljnu predaju vlasti. Ako je oslabljen samo spoljašnji sloj sistema, to ne mora nužno dovesti do kolapsa, ali može pojačati tenzije i intenzivirati unutrašnje sukobe unutar aparata moći“, kaže Reza Talebi.

Ako bi se sistem urušio, raspad po uzoru na Siriju ili Avganistan je verovatniji nego uredna promena vlasti.

Potpuni kolaps je malo verovatan

Za Talebija, čini se da za SAD i Izrael "potpuno urušen bezbednosni aparat nije nužno cilj".

Iz perspektive Izraela, oslabljen, ali funkcionalan bezbednosni sistem u Teheranu mogao bi biti predvidljiviji od potpunog vakuuma moći.

Prema rečima Hoseini-Farda, Zapad sada teži ka dva cilja: vojno slabljenje preostalih kapaciteta Irana i otvaranje Ormuskog moreuza s jedne strane, i ciljani napadi na bezbednosne institucije kako bi se olakšali unutrašnji protesti.

Međutim, Hoseini-Fard smatra da brzo primirje i raspuštanje Revolucionarne garde nisu na vidiku.

On ističe da je Iran nakon prvog šoka namerno stvorio nesigurnost u Ormuskom moreuzu i time povećao pritisak na svetsku ekonomiju. Napadi na infrastrukturu i vojne baze u regionu Persijskog zaliva povećavaju regionalnu dimenziju sukoba.

"Najverovatniji scenario je nastavak rata – bilo u sadašnjim razmerama ili u proširenom obliku", rekao je on, a prenosi Deutsche Welle.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)