GORI BLISKI ISTOK Sleteo avion iz Katara sa 250 državljana Srbije, pogođena rafinerija u Haifi, oštećen F-35

Rat na Bliskom istoku ušao je u 21. dan. Najnovije informacije pratite u našem novom specijalnom blogu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je od vitalnog značaja da se, nakon završetka rata u Iranu, uspostave "alternativne rute" za prevoz nafte, umesto da se nastavi prolaz samo kroz uska grla Ormuskog moreuza u Persijskom zalivu i Bab el Mandeba u Crvenom moru.

Netanjahu je na konferenciji za novinare rekao da su potrebni "naftovodi, gasovodi koji idu na zapad kroz Arapsko poluostrvo sve do Izraela", i do njegovih mediteranskih luka, i da bi se na takav način "zauvek uklonile zagušljive tačke", prenosi Tajms of Izrael.

"Ova vizija je svakako moguća. Vidim to kao pravu promenu koja će uslediti nakon ovog rata, ali takođe vidim da će se ovaj rat završiti mnogo brže nego što ljudi misle", kazao je Netanjahu, govoreći o ratu u Iranu.

On je citirao britanskog premijera iz vremena Drugog svetskog rata, Vinstona Čerčila koji je rekao da se demokratije bude tek kada čuju "zujanje opasnosti".

Lideri Evropske unije saopštili su da rat u Iranu do sada nije podstakao migracije ka EU, ali su istakli potrebu da se održi visok nivo budnosti i da se obezbedi pripravnost.

U saopštenju se navodi da je EU spremna da u potpunosti mobiliše svoje diplomatske, pravne, operativne i finansijske alate kako bi sprečila nekontrolisane migracione pokrete, i kako bi se zaštitila bezbednost u Evropi, prenosi Rojters.

Jedan francuski mornarički oficir nenamerno je otkrio tačnu lokaciju nosača aviona "Šarl de Gol", tako što je podelio javni trening na aplikaciji "Strava".

Njegovo trčanje, zabeleženo na moru, omogućilo je da se precizno utvrdi pozicija nosača u Mediteranu, u blizini Kipra.

Iako je raspoređivanje nosača bilo javno poznato, deljenje njegove tačne lokacije u realnom vremenu predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik.

Šokantana vest iz Irana: Pogubljen šampion u rvanju (19), svet u neverici zbog brutalne odluke vlasti

Iran je navodno pogubio trojicu muškaraca, među kojima i devetnaestogodišnjeg šampiona u rvanju Saleha Mohamadiija, nakon optužbi da su učestvovali u ubistvu dvojice policajaca tokom antivladinih protesta. Egzekucija je izvršena javnim vešanjem u gradu Kom, a prema navodima međunarodnih organizacija, presuda je doneta manje od tri nedelje nakon njegovog hapšenja.

Prema podacima organizacije "Amnesty International", mladi sportista je negirao krivicu i tvrdio da je priznanje iznuđeno mučenjem, ali su sudske vlasti te navode odbacile bez dodatne istrage. Zajedno sa njim navodno su pogubljeni i Mehdi Gasemi i Saed Davoudi, koji su takođe optuženi za ubistva pripadnika bezbednosnih snaga.

Katar je saopštio da će napadi na njegova energetska postrojenja rezultirati procenjenim gubicima od 20 milijardi dolara godišnjih prihoda.

Katarski ministar energetike Sad Šerida Al-Kabi je naveo u saopštenju da će napadi na energetska postrojenja zemlje smanjiti izvozne kapacitete tečnog prirodnog gasa (TPG) za 17 odsto, što će rezultirati procenjenim gubitkom od 20 milijardi dolara godišnjih prihoda, prenosi Figaro.

"Saniranje štete na postrojenjima za tečni prirodni gas trajaće između tri i pet godina. To će imati posledice po Kinu, Južnu Koreju, Italiju i Belgiju", rekao je katarski ministar energetike.

Rusija je zabrinuta zbog aktuelnog sukoba u Persijskom zalivu i poziva na hitan prekid borbenih dejstava na Bliskom istoku, saopštilo je  Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

"Pozivamo na hitan prekid borbenih dejstava koja su rezultat neisprovocirane agresije Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.

Dodaje se da "Moskva neprestano radi na stvaranju uslova za mir, bezbednost i dobrosusedske odnose sa prijateljskim arapskim zemljama i Iranom".

"Prvi korak na tom putu treba da bude momentalni prekid 'vojne avanture' SAD i Izraela", naglasilo je rusko ministarstvo..

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu sazvao je vanrednu konferenciju za medije na kojoj je izvestio o stanju na frontu dok se sukob sa Iranom i dalje zaoštrava.

Netanjahu je svoje obraćanje započeo porukom izraelskim građanima u kojoj je istakao ponos zbog njihove istrajnosti i hrabrosti.

"Svestan sam da je boravak u sigurnim sobama i skloništima težak, ali ceo svet razume da smo mi nacija lavova", poručio je.

Prema njegovim rečima, Izrael u svojim operacijama sprovodi tri ključna cilja. To su potpuno uništenje iranskog nuklearnog programa, potpuna eliminacija programa balističkih projektila, kao i stvaranje uslova koji će samim Irancima omogućiti da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je Izrael sam izvršio napad na iransko gasno polje Južni Pars i da američki predsednik Donald Tramp nije bio upoznat sa tim.

On je na konferenciji za novinare rekao i da je predsednik SAD zamolio Izrael "da se uzdrži od budućih napada".

"I mi se uzdržavamo“, naglasio je Netanjahu, prenosi Skaj njuz.

Tramp je izjavio danas da je izraelskom premijeru rekao da više ne napada iranska energetska postrojenja.

Avion iz Dohe sa 250 državljana Srbije sleteo u Beograd

Avion Katar ervejza iz Dohe sleteo je večeras u Beograd. To je prvi let posle gotovo tri nedelje prekida, zbog ratnog sukoba na Bliskom istoku.

Avion Boing 787-9 Drimlajner poleteo je iz Dohe u 16.10 po lokalnom vremenu, sa deset minuta zakašnjenja u odnosu na planirani polazak.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu rekao da više ne napada iranska energetska postrojenja.

Tramp je, odgovarajući na pitanja novinara u Ovalnom kabinetu, rekao da je sa Netanjahuom razgovarao o izraelskom napadu na iransko gasno polje Južni Pars i da mu je rekao da ne vrši dalje napade na iranska naftna i gasna postrojenja, prenosi Gardijan.

"Da, jesam, rekao sam mu da to ne radi... I on to neće uraditi. Nismo o tome raspravljali. Mi delujemo nezavisno, ali se odlično slažemo. Koordinirano je. Ali, povremeno će nešto učiniti, i ako meni to ne bude odgovaralo", rekao je Tramp.

Američki Stejt department saopštio je da je odobrio potencijalnu prodaju oružja za tri zemlje Bliskog istoka, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan i Kuvajt, u ukupnoj vrednosti većoj od 16,5 milijardi dolara.

Stejt department navodi da je odobrio potencijalnu prodaju raketa, dronova, radarskih sistema, municije F-16 i nadogradnji Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u vrednosti većoj od 8,4 milijarde dolara, prenosi Rojters.

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) objavio je saopštenje, praćeno video snimkom, u kojem se tvrdi da se vidi kako je gađan američki "nevidljivi" lovac bombarder "F-35A/B Lightning II".

Snimak je objavljen na nalogu "OSINT defender" na mreži Iks, bivšem Tviteru.

Na letelicu je ispaljena navodno raketa zemlja-vazduh u nebu iznad Irana. Ova tvrdnja IRGC usledila je nakon izveštaja da je F-35 oštećen i primoran na "hitno sletanje" na vazduhoplovnu bazu na Bliskom istoku zbog neprijateljske vatre iznad Irana. Portal Telegraf.rs nije mogao da proveri autentičnost snimka.

U pitanju je letelica vredna preko 100 miliona dolara. Ovo je prvi put da je Iran pogodio američki avion u ratu koji je počeo krajem februara. I SAD i Izrael koriste F-35 u sukobu.

Američki predsednik Donald Tramp primio je danas u Beloj kući japansku premijerku Sanae Takaiči. Tokom razgovora sa novinarima, jedan od reportera upitao je Trampa "Zbog čega nista obavestili saveznike pre nego što ste napali Iran?"

"Želieli smo iznenađenje", rekao je Tramp i nastavio:

"Ko se razume bolje u iznenađenja od Japana? Zašto vi meni niste rekli za Perl Harbor?", upitao je Tramp, aludirajući na japandki napad na ameirčku mornaricu nakon čega su SAD i definitovno ušle u Drugi svetski rat.

U istom obraćanju novinarima Tramp se osvrnuo i na situaciju u Ormuskom moreuzu:

"Mi ne koristimo Ormuski moreuz, mi ga branimo za sve ostale. NATO ne želi da nam pomogne da branimo moreuz, a oni su ti kojima je to potrebno", rekao je Tramp.

(Telegraf.rs)

Nedugo nakon napada iz Irana u više delova Haife je došlo do nestanka električne energije. Iranska raketa ranije danas direkto je pogodila rafineriju u najvećem gradu na severu Izraela, nakon čega je došlo do požara.

Američki predsednik Donald Tramp obratio se javnosti iz Ovalnog kabineta. Tramp je odgovarao na pitanja novinara, a najveću pažnju privukla je aktuelna situacija u sukobi protiv Irana:

"Neću nigde slati trupe. I da hoću to vam ne bih rekao. Ali ih ne šaljem nigde. Uradiću sve što je neophodno da bi cena bila... ", poručio je Tramp.

(Telegraf.rs)

Izraelske odbrambene snage tvrde da je udar na rafineriju u Haifi izazvan padom fragmenata i da nije pričinjena veća šteta.

"Udari na rafinerije nafte u Haifi uzrokovani su padom fragmenata nakon presretanja iranske balističke rakete", prema podacima Izraelskih odbrambenih sila.

Vojska naglašava da nije bilo direktnih udara raketa na objekte u severnom primorskom gradu.

Ministar energetike Eli Koen kaže da "napad nije pričinjena značajna šteta na infrastrukturnim objektima".

Tokom najnovijeg iranskog napada na Izrael došlo je do udara u rafinerijama nafte u Haifi.

U ovom trenutku nema izveštaja o povređenima.

Američki lovac F-35 izvršio je prinudno sletanje u američku vazduhoplovnu bazu na Bliskom istoku nakon što ga je pogodila, kako se veruje, iranska vatra, prema dva izvora upoznata sa situacijom.

Tim Hokins, portparol Centralne komande SAD, rekao je da je avion pete generacije sa stelt tehnologijom "leteo u borbenoj misiji iznad Irana" kada je bio primoran na prinudno sletanje. Hokins je rekao da je avion bezbedno sleteo i da je incident pod istragom.

"Avion je bezbedno sleteo, a pilot je u stabilnom stanju. Ovaj incident je pod istragom", rekao je Hokins.

Ovo bi bilo prvi put da je Iran pogodio američki avion u ratu koji je počeo krajem februara. I SAD i Izrael koriste F-35 u sukobu. Avion košta više od 100 miliona dolara.

Stižu fotografije sa Golanske visoravni, na kojima se vidi kako izraelski vojnici stoje pored fragmenta rakete ispaljene iz Irana, koju je presreo izraelski odbrambeni sistem, a koja se potom zabila u otvoreno polje na visoravni koju kontroliše Izrael.

Premijer Katara Mohamed bin Abdurrahman Al-Tani je rekao da je veoma važno da Iran odmah zaustavi napade na region i ukazao je na potrebu za deeskalacijom.

On se ujedno zahvalio i Turskoj, čijeg šefa diplomatije su ugostili, na podršci državi Katar i stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard danas je tvrdila da je Iran "zadržao nameru da obnovi svoju infrastrukturu i kapacitete za obogaćivanje uranijuma" nakon prošlogodišnjih američkih napada na njegova nuklearna postrojenja.

U komentaru, datom tokom njenog uvodnog izlaganja na saslušanju Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma o globalnim pretnjama, nije navedeno da Iran ulaže napore da obnovi svoje kapacitete, već samo da ima nameru da to učini.

Ipak, izjava je izgleda pokušala da stvori dodatnu distancu između Gabard i procene obaveštajne zajednice koju je navela u svojim pripremljenim uvodnim rečima dan ranije - "da nije bilo napora od (Operacije Ponoćni čekić) da se pokuša obnova njihovih kapaciteta za obogaćivanje".

Na pitanje danas o bilo kakvim dokazima da je Iran nameravao da preventivno napadne SAD, Gabard nije htela da se izjasni i ponovo je rekla da je na predsedniku da utvrdi šta je neposredna pretnja. Prema pisanoj uvodnoj reči Gabardove na saslušanju juče, "kao rezultat operacije 'Ponoćni čekić', iranski program obogaćivanja uranijuma je uništen. Od tada nije bilo napora da se pokuša obnova kapaciteta za obogaćivanje".

Iranski napadi uništili su 17 odsto katarskih kapaciteta za tečni prirodni gas, kaže izvršni direktor kompanije QatarEnergy, prenosi Reuters.

Saad El Kabi je rekao da su iranski napadi na Katar oštetili postrojenja koja proizvode 17% kapaciteta kompanije za izvoz tečnog prirodnog gasa i da će biti potrebno tri do pet godina da se poprave.

"Nikada u najluđim snovima ne bih pomislio da će Katar - Katar i region - biti izložen takvom napadu, posebno od bratske muslimanske zemlje u mesecu Ramazana, koja nas napada na ovaj način", rekao je.

Izraelski napad na iranska gasna postrojenja Južni Pars u sredu bio je koordinisan sa Sjedinjenim Državama, ali se verovatno neće ponoviti, rekla su u četvrtak tri izraelska zvaničnika za Reuters.

Tramp je u objavi na društvenim mrežama u sredu kasno rekao da Vašington "nije znao ništa o ovom konkretnom napadu".

Iran je izveo široko rasprostranjene napade na energetska postrojenja širom Zaliva u znak odmazde.

U Kataru su se upravo oglasile sirene dok se čeka konferencija za novinare katarskog premijera i turskog šefa diplomatije.

Direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD, Tulsi Gabard, rekla je da su ciljevi koje su postavile vlade SAD i Izraela za rat protiv Irana "različiti", dodajući da "ne zna da li bi Izrael podržao sklapanje sporazuma sa Iranom".

"Kroz operacije možemo videti da je izraelska vlada bila fokusirana na onesposobljavanje iranskog rukovodstva i uklanjanje nekoliko članova, očigledno počevši od ajatolaha, vrhovnog vođe, i oni nastavljaju da se fokusiraju na to", rekla je Gabard na saslušanju Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma o svetskim pretnjama u četvrtak.

U međuvremenu, predsednik Donald Tramp "izjavio je da su njegovi ciljevi da uništi iranski kapacitet za lansiranje balističkih raketa, njihov kapacitet za proizvodnju balističkih raketa i njihovu mornaricu, mornaricu IRGC-a i kapacitet za postavljanje mina", rekla je ona.

Gabard je rekla da "ne zna stav Izraela" o sklapanju sporazuma sa Iranom, niti bi rekla da li bi se složila da je Izrael "ignorisao" predsednika o napadu na iransku energetsku infrastrukturu.

"Nisam upoznat ni sa kakvim njihovim razmatranjima niti sa onim što je ušlo u njihovu proračunsku računicu i pokretanje ovog ili drugih napada", rekla je Gabard.

"Mi nismo uključeni u operativni element ovoga. Mi kontinuirano, svakodnevno, pružamo obaveštajne procene događaja koji se dešavaju."

Izraelske vazduhoplovne snage objavile su snimak, na kojem je prikazan trenutak uništavanja iranskog broda u Kaspijskom moru.

"Ratno vazduhoplovstvo je sinoć prvi put napalo raketne brodove iranske mornarice u Kaspijskom moru", navodi se u objavi.

Šest zemalja, među kojima su i one koje su prvo odbile poziv američkog predsednika Donalda Trampa, spremno je da obezbedi prolaz kroz Ormuski moreuz.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa "izgubila je kontrolu nad sopstvenom spoljnom politikom", ocenio je ministar spoljnih poslova Omana Badr Albusaidi.

On je u autorskom tekstu za britanski Ekonomist ocenio da je postojala realna mogućnost da se postigne sporazum o sprečavanju rata između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, a trenutni rat SAD i Izraela protiv Irana opisao je kao "katastrofu".

Albusaidi je posredovao u drugoj rundi pregovora SAD i Irana u Omanu 6. februara, pre nego što je poslednja runda pregovora održana u Ženevi 26. februara, nakon čega je 28. februara otpočeo američko-izraelski napad na Iran.

"Bio je to šok, ali ne i iznenađenje, kada su 28. februara, samo nekoliko sati nakon poslednjih i najsuštinskijih razgovora, Izrael i Amerika ponovo pokrenuli nezakoniti vojni udar na mir koji je nakratko izgledao zaista moguć", napisao je Albusaidi.

Ministar finansija SAD Skot Besent rekao je da bi Trampova administracija mogla da "ukine sankcije" za iransku naftu koja se već isporučuje, pokušavajući da ublaži zabrinutost zbog rasta cene nafte usred rata.

"U suštini, koristićemo iranske barele protiv Iranaca kako bismo održali cenu niskom u narednih 10 ili 14 dana dok nastavljamo ovu kampanju", rekao je Besent.

Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata po treći put danas izdale saopštenje da je u toku raketni i napad dronovima na njihovu teritoriju.

• Američki ministar odbrane rekao je da su SAD "na pravom putu" u ratu i da "idu po planu", ali nije dao tačan vremenski okvir kada bi se sukob mogao završiti.
• Ponovio je ciljeve SAD u Iranu, koji, kako je rekao, uključuju uništavanje iranskih raketnih lansera i mornarice i osiguravanje da Iran nikada ne dobije nuklearno oružje.
• SAD su do danas napale preko 7.000 iranskih ciljeva.
• General Den Kejn, predsednik Združenog generalštaba, rekao je novinarima da američka vojska sada leti dalje na istok u iranski vazdušni prostor kako bi "lovila i uništavala" dronove za jednosmerne napade, i koristi helikoptere AH-64 Apache za ciljanje dronova.
• Kejn je rekao da je Iran ušao u ovu borbu sa puno oružja, zbog čega su SAD što "agresivnije i odlučnije".
• Kejn rekao da Iran i dalje ima "neke" vojne kapacitete.
• Hegset rekao da "treba novac da bi se ubili loši momci", čime je potvrdio izveštaje da je Pentagon zatražio od Bele kuće da zatraži 200 milijardi dolara finansiranja od Kongresa. Hegset je rekao da bi "brojka mogla da se promeni"

Ministar odbrane SAD Pit Hegset danas nije demantovao izveštaj pojedinih medija da je Pentagon zatražio od Bele kuće da odobri zahtev za finansiranje Kongresa od preko 200 milijardi dolara za rat u Iranu.

"Mislim da bi se taj broj mogao promeniti. Potreban je novac da se ubijaju loši momci", rekao je Hegset novinarima kada je upitan o zahtevu.

"Dakle, vraćamo se Kongresu i našim ljudima tamo da bismo osigurali da smo pravilno finansirani za ono što je urađeno, za ono što ćemo možda morati da uradimo u budućnosti, da osiguramo da je naša municija - sve dopunjeno i ne samo dopunjeno, već i više od toga", rekao je Heset dodajući da bi se traženi iznos "mogao promeniti".

Vrhovni američki general Den Kejn je rekao da će američke snage nastaviti "sa velikim borbenim operacijama".

"Kao što je sekretar rekao, nastavljamo da budemo sve zauzetiji", rekao je Kejn, pozivajući se na Hegseta.

Na pitanje koliko su SAD blizu okončanja svoje operacije u Iranu, Hegset je rekao: "Ne bismo želeli da postavimo definitivan vremenski okvir za to. Ali kao što smo rekli, idemo po planu."

"Trampov izbor će biti da kaže kada SAD postignu ono što je potrebno za bezbednost", dodao je.

Američki ministar odbrane Pit Hegset je na današnoj konferenciji rekao da iranska "površinska flota više nije faktor", te da su i "njihove podmornice nestale".

"Nekada su ih imali 11, nestale su", rekao je.

Plovila na koja se Hegset poziva su male podmornice dizajnirane za rad u plitkim vodama Persijskog zaliva i njegovog uskog ušća, Ormuskog moreuza.

Mala plovila su dizajnirana da izbegavaju sonar dok postavljaju mine i ispaljuju torpeda.

Prvi čovek Pentagona Pit Hegset se upravo obraća i poručuje da su ciljevi operacije "Epski bes" isti kao i kad je operacija počela.

On je odgovorio na kritike da je Trampova administracija ušla u sukob sa Iranom bez jasnog cilja, rekavši da su ciljevi danas isti kao i prvog dana - "nepromenjeni, na meti i po planu".

Hegset je rekao da su ciljevi uništavanje raketnih lansera, uništavanje iranske odbrambeno-industrijske baze, uništavanje iranske mornarice, osiguravanje da Iran nikada ne dobije nuklearno oružje.

Hegset je rekao da će današnji dan biti dan jakih udara.

"SAD će danas ponovo pojačati svoje udare protiv Irana. Ponovo će danas biti najveći paket udara do sada, baš kao što je bio juče", rekao je američki ministar odbrane.

Hegset je započeo konferenciju za novinare rekavši da je razgovarao sa porodicama šest američkih vojnika koji su poginuli kada se vojni avion za dopunjavanje gorivom srušio iznad Iraka prošle nedelje.

"Rekli su, završite ovo. Poštujte njihovu žrtvu. Ne oklevajte. Ne stajte dok se posao ne završi. Moj odgovor, zajedno sa odgovorom predsednika, bio je jednostavan, naravno da ćemo ovo završiti. Poštovaćemo njihovu žrtvu", rekao je Hegset.

Direktor ruske državne nuklearne korporacije Rosatom pozvao je SAD i Izrael da se uzdrže od napada na iransku nuklearnu elektranu koju je izgradila Rusija.

Aleksej Lihačov upozorio je da "nijedna strana u sukobu neće izbeći posledice radijacije ukoliko dođe do ozbiljne nesreće". On je ranije naveo da je u utorak izveden napad u blizini aktivnog nuklearnog reaktora, ali da nije bilo povređenih niti materijalne štete.

Lihačov je dodao da je Rosatom evakuisao deo svog osoblja iz Bušera i da planira povlačenje većine od oko 480 zaposlenih koji su tamo ostali, ostavljajući samo nekoliko desetina radnika neophodnih za upravljanje postrojenjem.

Italijanska vlada je odobrila uredbu kojom će se cene goriva smanjiti na 20 dana kako bi se pomoglo potrošačima pogođenim naglim rastom cena izazvanim ratom na Bliskom istoku.

Uredbu, kojom se smanjuju akcize, usvojio je kabinet u sredu i trebalo bi da znači smanjenje cena dizela i benzina na pumpama za oko 25 centi po litru. Paket mera takođe uključuje poreske olakšice za vozače kamiona.

Najavljujući meru, zamenik premijera Mateo Salvini rekao je da će to značiti da Italijani plaćaju manje nego oni u Španiji, Nemačkoj i Francuskoj. Očekuje se da će mera koštati vladu oko milijardu evra i predstavlja privremenu meru koja bi mogla biti produžena, u zavisnosti od situacije.

Ova mera dolazi uoči važnog i žestoko osporavanog referenduma u ​​Italiji ovog vikenda o ustavnoj reformi - promenama pravosuđa - koji je postao veliki politički test za premijerku Đorđu Meloni.

Nagli rast cena goriva i zabrinutost zbog troškova života rizikuju da umanje podršku njoj - i reformi koju je učinila ključnim pitanjem za svoju koaliciju.

Sirene za vazdušnu opasnost upravo su se oglasile u Bahreinu, a građani su pozvani da odmah potraže sklonište.

Društvenim mrežama kruži snimak, na kojem se navodno vidi eksplozija izazvana iranskim napadom na postrojenje naftnog giganta Saudi Aramco u Rijadu.

Na snimku se vidi raketa kako pada na horizontu, a potom se vidi džinovska "lopta" plamena se diže ka nebu, a onda i druga eksplozija.

Energetska kompanija Shell PLC saopštila je da procenjuje štetu nakon što je Iran pokrenuo napade na Katar.

Shell PLC navodi da se ispituje šteta na postrojenju za pretvaranje gasa u tečnost u Ras Lafanu.

"Trenutno procenjujemo svaku potencijalnu štetu na Perl GTL-u i sarađujemo sa Katar Enerdži i nadležnim vlastima kako bismo razumeli štetu na širim objektima industrijskog grada Ras Lafan", navodi se u saopštenju.

Italijanski proizvođač luksuznih sportskih automobila "Ferari" saopštio je danas da je privremeno obustavio isporuke na Bliski istok zbog rata u regionu.

Kompanija je navela da pažljivo prati razvoj situacije i moguće posledice po svoje poslovanje, preneo je Reuters.

"Pažljivo pratimo dešavanja na Bliskom istoku i potencijalne implikacije po naše poslovanje. U ovoj fazi smo privremeno obustavili isporuke u tom području", navedeno je u saopštenju.

"Ferari" je dodao da je manji broj isporuka ipak realizovan avionskim transportom.

Trampova administracija razmatra raspoređivanje hiljada američkih vojnika kako bi pojačala svoje operacije na Bliskom istoku, prenosi Reuters reči neimenovanog američkog zvaničnika i izjave još tri osobe upoznate sa situacijom.

Raspoređivanje bi moglo da pruži Trampu dodatne opcije dok razmatra proširenje američkih operacija. Te opcije uključuju obezbeđivanje bezbednog prolaza za tankere sa naftom kroz Ormuski moreuz, misija koja bi se prvenstveno ostvarila vazdušnim i pomorskim snagama, rekli su izvori.

Ali obezbeđivanje moreuza moglo bi da znači i raspoređivanje američkih trupa na iransku obalu, rekla su četiri izvora, uključujući dva američka zvaničnika.

Trampova administracija je takođe razmatrala opcije slanja kopnenih snaga na iransko ostrvo Harg, čvorište za 90% iranskog izvoza nafte, rekli su tri osobe upoznate sa situacijom i tri američka zvaničnika.

Jedan od zvaničnika je rekao da bi takva operacija bila veoma rizična. Iran ima mogućnost da dođe do ostrva raketama i dronovima.

Bilo kakva upotreba američkih kopnenih trupa - čak i za ograničenu misiju - mogla bi predstavljati značajan politički rizik za Trampa, s obzirom na nisku podršku američke javnosti kampanji u Iranu i Trampova predizborna obećanja da će izbeći uplitanje SAD u nove sukobe na Bliskom istoku.

Vlasti Emirata izdale su upozorenje usled novog vazdušnog napada na njihovu teritoriju.

Kako se navodi, vazduhoplovne snage presreću iranske rakete i dronove.

Globalni aviosaobraćaj i dalje je ozbiljno poremećen zbog rata u Iranu, koji je doveo do zatvaranja ključnih čvorišta na Bliskom istoku, uključujući Dubai, Dohu i Abu Dabi, ostavljajući više desetina hiljada putnika blokiranim.

Iranska vojska preti "potpunim uništenjem" energetske infrastrukture ako iranski objekti ponovo budu napadnuti.

"Izraelski napad na iransko gasno polje Južni Pars bio je teška greška", rekao je portparol zajedničke komande iranskog generalštaba.

Dodao je da "sledeći napadi na vašu energetsku infrastrukturu i infrastrukturu vaših saveznika neće prestati do potpunog uništenja" ako iranski energetski objekti ponovo budu meta.

"Naš odgovor će biti mnogo oštriji od sinoćnjih napada", dodao je.

Iran je sinoć napao ključni energetski objekat u susednom Kataru, a jutros je ciljao i UAE, kao i Kuvajt i Saudijsku Arabiju, kao odmazdu za izraelski napad na njegova gasna polja.

Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštile su da su danas, 19. marta, presrele sedam balističkih raketa i 15 dronova lansiranih iz Irana ka njihovoj teritoriji.

Kako navode, od početka sukoba ispaljene su 334 balističke rakete, 15 krstarećih raketa i lansirano je 1714 dronova ka UAE.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da će, kako tvrdi, američko-izraelski napadi na Iran imati velike posledice po ekonomiju Sjedinjenih Američkih Država, navodeći da bi troškovi rata mogli da dostignu više stotina milijardi američkih dolara.

On je dodao da će "obični Amerikanci snositi teret", za šta je optužio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegove saveznike u američkom Kongresu, prenosi iranska televizija Press TV.

Arakči je u objavi na mreži Iks reagovao na pisanje lista Vašington post, koji je naveo da američko Ministarstvo odbrane traži više od 200 milijardi dolara dodatnog budžeta za vojne operacije protiv Irana.

Iranski ministar ocenio je da je taj iznos "samo vrh ledenog brega", s obzirom na to da rat ulazi u četvrtu nedelju, uprkos očekivanjima da će kratko trajati.

Prema navodima Vašington posta, pozivajući se na neimenovane izvore, zahtev Pentagona odnosi se na povećanje proizvodnje naoružanja koje je uništeno ili potrošeno tokom sukoba.

Preliminarne procene ukazuju da je u prvih šest dana rata potrošeno oko 11,3 milijarde dolara, dok je samo u prva dva dana utrošena municija vredna više od 5,6 milijardi dolara.

Oman je osudio napade Irana na energetska postrojenja u Kataru, UAE i Saudijskoj Arabiji, prema državnoj novinskoj agenciji zemlje.

"Oman potvrđuje imperativ poštovanja međunarodnih zakona i normi, uzdržavajući se od napada na civilne objekte i globalne zalihe energije", piše u objavi na X.

Ovo dolazi nakon što je Iran u sredu napao katarski energetski kompleks Ras Lafan. Gasno postrojenje Habšan i polje Bab u UAE takođe su bili primorani da se zatvore, dok je Saudijska Arabija izvestila o sprečavanju napada na istoku zemlje i u glavnom gradu Rijadu.

Generalni sekretar Arapske lige Ahmed Abul Geit osudio je ono što je opisao kao "flagrantan iranski napad" na veliko gasno postrojenje u industrijskom gradu Ras Lafan u Kataru.

Takođe je osudio iranske napade u sredu na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate i upozorio u saopštenju na opasnu eskalaciju izazvanu ciljanjem naftnih i gasnih postrojenja u Zalivu.

Šef Arapske lige ponovio je punu podršku zemljama Zaliva u "svim merama koje preduzimaju da se suprotstave ovim zlonamernim iranskim napadima i njihovom pravu da zaštite bezbednost svojih građana i integritet svojih postrojenja".

Izrael je, drugi put za sat vremena, upozorio na nadolazeći napad iz Irana.

Ovo je osma salva raketa lansirana na Izrael danas, u jednom od najintenzivnijih dana iranske vatre na zemlju.

Vlada Republike Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila 2026.godine.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sazvao je danas hitan sastanak sa nadležnim ministarstvima i institucijama oko sagledavanja situacije na tržistu goriva i stanja rezervi u zemlji...

Grčki sistemi protivvazdušne odbrane „Patriot“ raspoređeni u Saudijskoj Arabiji oborili su danas iranske rakete koje su ispaljene ka Saudijskoj Arabiji, prema izvorima iz Ministarstva nacionalne odbrane.

Kako je objavljeno, sistemi Helenskih snaga Saudijske Arabije (ELDISA) aktivirani su nakon upozorenja na pretnju, što je rezultiralo lansiranjem dve rakete za presretanje mete.

Presretanje se dogodilo u okviru njihovog učešća u misiji međunarodne inicijative "Koncept integrisane protivvazdušne raketne odbrane (IAMD)" za podršku protivvazdušnoj odbrani Kraljevine Saudijske Arabije. Napominje se da je ranije saudijsko Ministarstvo odbrane izvestilo da je balistička raketa oborena dok se kretala ka gradu Janbu.

Grad Janbu je trenutno u centru iranskih vazdušnih napada, jer se u njemu nalazi rafinerija Saudi Aramko-Ekson, ali su izvori rekli da je uticaj napada bio minimalan.

Ovo je luka na Crvenom moru gde se završava cevovod koji je alternativa Saudijske Arabije za izvoz nafte.

Predsednik Donald Tramp mogao bi da iskoristi danas sastanak u Beloj kući sa japanskom premijerkom kako bi izvršio pritisak za pomoć u ratu protiv Irana, dovodeći Sanae Takaiči u nezgodan položaj dok Tokio razmatra koliko podrške može da pruži.

Austrijski kancelar Kristijan Štoker rekao je da Evropa neće biti "ucenjena" da se umeša u vojnu kampanju SAD i Izraela na Bliskom istoku.

"Evropa, a ni Austrija, neće dozvoliti da budu ucenjene. Intervencija u Ormuskom moreuzu ionako nije opcija za Austriju", rekao je Štoker danas u Briselu.

Štoker je pozvao na stabilizaciju snabdevanja i cena energije nakon blokade Ormuskog moreuza.

Napad na nalazište Pars u Persijskom zalivu - najveće svetsko nalazište prirodnog gasa koje Iran deli sa Katarom - naveo je Teheran da upozori susedne države da bi njihova energetska infrastruktura mogla biti meta "u roku od nekoliko sati", i izazvao je gnevne kritike Katara i drugih zemalja u regionu.

Usledili su napadi Irana na Katar i Kuvajt. Vlasti u Kataru saopštile su da je balistička raketa pogodila ogromno postrojenje za tečni prirodni gas, izazvala požar koji je prouzrokovao veliku štetu, a Katar je naredio nekim zvaničnicima iranske ambasade da napuste zemlju...

Saudijska Arabija je saopštila da je dron pogodio rafineriju SAMREF u lučkom gradu Janbu na Crvenom moru. Saudijsko ministarstvo odbrane navelo je da je "procena štete u toku".

SAMREF je zajedničko preduzeće kraljevskog naftnog giganta Saudi Aramka i EksonMobila koje prerađuje više od 400.000 barela sirove nafte arapske lake boje dnevno.

Napad dolazi nakon što su dronovi pogodili i dve rafinerije nafte u Kuvajtu.

Podsetimo, tokom noći, iranske snage pogodile su nalazišta prirodnog gasa u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što je dovelo do skoka cena gasa širom sveta.

Napad na Crveno more sada doseže imovinu Saudijske Arabije tamo, gde je pokušavala da transportuje sirovu naftu na svetsko tržište putem cevovoda kako bi izbegla Ormuski moreuz, usko ušće Persijskog zaliva, koji je i dalje pod iranskim napadom.

Helikopter Mi-17 uništen je u napadu na aerodrom Sanandadž u iranskom Hamadanu, saopštile su Izraelske odbrambene snage.

"Iraelske snage nastavljaju da produbljuju štetu vojnim sposobnostima vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde i šire vazdušnu nadmoć u zapadnom Iranu“, saopštila je vojska o napadu izvedenom juče, dodajući da je došlo kao rezultat "obaveštajnih podataka u realnom vremenu".

Cena gasa je naglo porasla nakon napada na katarski kompleks Ras Lafan. U ranom trgovanju bila je skočila za više od 25% na veleprodajnim tržištima u Velikoj Britaniji i Evropi, pre nego što je blago pala.

Trenutno je ispod vrhunaca zabeleženih ranije ovog meseca, ali više nego dvostruko veća od nivoa pre početka sukoba.

Požar koji je izbio u rafineriji nafte u Kuvajtu nakon što je bila meta napada dronom, je lokalizovan.

Kuvajtska naftna korporacija saopštava da nije bilo povređenih u rafineriji Mina Al-Ahmadi i da je "ograničeni požar" stavljen pod kontrolu, izveštava KUNA.

Na jugu Iraka, u pomorskoj bazi Um Kasr blizu granice sa Kuvajtom, izbio je požar nakon što je tokom noći bazu pogodio dron.

Izvor iz iračkih bezbednosnih službi rekao je za Al Džaziru da se dron srušio na stanicu za prečišćavanje vode.

Snimci sa lica mesta su prikazali plamen i dim koji se dižu sa mesta udara.

Trenutno nema izveštaja o povređenima niti o pričinjenoj šteti.

Kuvajt je saopštio da je napad dronom u četvrtak zapalio drugu rafineriju nafte u maloj, naftom bogatoj zemlji, prenosi AP.

Požar je izbio u rafineriji Mina Abdulah.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas će održati sastanak sa nadležnim ministarstvima i institucijama oko sagledavanja situacije na tržistu goriva, stanja rezervi.

Podsetimo, na svetskom tržištu vlada prava drama usled abnormalnog skoka cena nafte, koje su po barelu porasle na 112 dolara, nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.

Kuvajt je u četvrtak saopštio da je napad dronom izazvao požar u rafineriji nafte u maloj, naftom bogatoj zemlji.

Navodi se da je napad dronom izazvao požar u rafineriji Mina Al-Ahmadi, ali da nije bilo povređenih.

Rafinerija je jedna od najvećih na Bliskom istoku, sa kapacitetom proizvodnje nafte od 730.000 barela dnevno.

Arapske zemlje su izdale zajedničko saopštenje kao odgovor na iranske napade, nakon sastanka ministara spoljnih poslova u Rijadu u sredu.

Među predstavnicima su bili predstavnici Bahreina, Kuvajta, Libana, Katara, Saudijske Arabije, UAE i drugih zemalja u regionu.

U svom saopštenju, oni osuđuju "namerne napade" Irana, za koje kažu da su usmereni na stambena područja, civilnu infrastrukturu i diplomatske prostorije. Oni se ne mogu opravdati "ni pod kakvim izgovorom", kažu oni.

Takođe ističu svoje pravo na samoodbranu u skladu sa članom 51 UN.

Njihovo saopštenje poziva Iran da "odmah obustavi svoje napade" i poštuje međunarodno pravo i "principe dobrosusedstva", i da se uzdrži od "mera ili pretnji" usmerenih na zatvaranje Ormuskog moreuza.

Takođe su osudili napade Izraela na Liban i ono što nazivaju njegovom "ekspanzionističkom politikom u regionu".

Iran je pogubio trojicu muškaraca osuđenih za ubistvo dvojice policajaca tokom nemira koji su izbili za vreme januarskih protesta, preneli su jutros državni mediji.

Iransko pravosuđe je saopštilo da je kazne potvrdio Vrhovni sud.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči kritikovao je stavove francuskog predsednika Emanuela Makrona koji se nije oglasio kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael započele napad na Iran, ali je iskazao, kako navodi, "zabrinutost" kada je Teheran odgovorio.

"Emanuel Makron nije izgovorio nijednu reč kojom bi osudio zajednički izraelsko-američki rat protiv Irana", napisao je Arakčina svom nalogu na mreži X, prenosi agencija Tasnim.

On je istakao da je Makron ćutao i kada je Izrael digao u vazduh rezervoare za gorivo u Teheranu, izlažući milione ljudi toksičnim supstancama.

"Njegovo 'izražavanje zabrinutosti' nije usledilo ni nakon izraelskog napada na naša gasna postrojenja, već nakon naše odmazde. To je žalosno!", zaključio je Arakči.

Saudijska Arabija zadržava pravo da vojno deluje protiv Irana, a svako poverenje u odnosu s Teheranom je narušeno, rekao je saudijski ministar spoljnih poslova rano u četvrtak, nakon što je Rijad bio meta iranskih balističkih projektila.

Iran je u sredu optužio Izrael da je napao njegova postrojenja u ogromnom plinskom polju Južni Pars, u velikoj eskalaciji američko-izraelskog rata koji je doveo do naglog porasta cena nafte, te je uzvratio obećanjem napada na naftne i gasne ciljeve širom Zaliva, ispaljujući projektile na Katar i Saudijsku Arabiju.

Neidentifikovani dronovi primećeni su iznad američke vojne baze Fort Lesli DŽ. Makner, u kojoj žive američki državni sekretar Marko Rubio i ministar odbrane Pit Hegset, što je izazvalo pojačane bezbednosne mere, saopštili su američki zvaničnici upoznati sa situacijom, objavio je list "Vašington post".

Dronovi su primećeni poslednjih deset dana što je dovelo do sastanka u Beloj kući kako bi se razmotrile moguće reakcije.

Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.

Referentna cena sirove nafte marke Brent dostigla je 112 dolara po barelu rano jutroa u Aziji, što je za više od 5 odsto od cena u utorak, prenosi BBC.

Tim britanskih vojnih stručnjaka poslat je u Centralnu komandu Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM) koja rukovodi američkim vojnim operacijama na Bliskom istoku, kako bi zajedno radili na ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, javljaju britanski mediji.

Izvori iz resora odbrane naglasili su, međutim, da je situacija u Ormuskom moreuzu toliko opasna da ne bi mnogo zemalja bilo spremno da postavi ratne brodove usred te pretnje u ovom trenutku, navodi Independent.

Podsekretar za oružane snage u britanskom ministarstvu odbrane Alister Karns podsetio je da je 1987. godine u sličnoj situaciji, bilo potrebno 30 ratnih brodova za vojnu pratnju kroz Ormuski moreuz. Istakao je da je situacija sada još složenija, s obzirom na to da iranski arsenal uključuje brze čamce, različite vrste mina, balističke rakete i bespilotne letelice u vazduhu, na moru i ispod talasa.

Britanski ministar odbrane Džon Hili razgovarao je u sredu o situaciji sa kolegama iz Francuske, Nemačke, Italije i Poljske.

Od početka tekuće krize na Bliskom istoku piloti britanske Kraljevske mornarice i RAF-a leteli su 650 sati u vojnim operacijama, a britanske snage su oborile više od 40 dronova.

Predsednik Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država Majk Džonson izjavio je da će se misija Sjedinjenih Američkih Država u Iranu uskoro završiti, prenosi CNN.

Upitan koliko dugo će trajati sukob, on je ponovio stav ameirčkog predsednika Donalda Trampa da će to biti uskoro.

- To je rekao i glavnokomandujući. Već smo nekoliko nedelja u tome. Mislim da misija samo što nije završena i verujem da će ubrzo biti gotova - rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Na pitanje novinara koliko vladu SAD košta rat sa Iranom, Džonson je rekao da se to ne može u ovom trenutku izračunati jer rat još traje.

Istakao je da su iranski udari koji su doveli do zatvaranja Ormuskog moreuza iskomplikovali projekcije o okončanju rata.

- Stvar sa Ormuskim moreuzom malo odugovlači - smatra Džonson.

Katarsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su svi požari u energetskom postrojenju Ras Lafan sada stavljeni pod kontrolu bez prijavljenih povređenih.

U novoj izjavi na X, ministarstvo je navelo da je hlađenje i obezbeđivanje lokacije u toku, a opasnim materijalima rukuje specijalizovana jedinica.

Podsećanja radi, postrojenje Ras Lafan je pogođeno iranskim raketama rano u četvrtak ujutru, kao odmazda za izraelski napad na gasno postrojenje Južni Pars.

Bivši direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Sjedinjenih Država Džo Kent je pod istragom FBI-ja, rekli su više izvora američkom medijskom partneru BBC-ja, CBS-u.

Istraga je povezana sa curenjem poverljivih informacija, izveštava CBS, a izvori su rekli da je počela pre njegove ostavke ranije ove nedelje zbog rata u Iranu.

Azijske berzanske vrednosti pale su rano u četvrtak, nakon što je Iran napao velika energetska postrojenja na Bliskom istoku, što je dovelo cene nafte iznad 110 dolara po barelu.

Japanski referentni indeks Nikkei 225 pao je za 2,7% u ranom trgovanju, dok je južnokorejski Kospi izgubio 2,6%. Hongkonški indeks Hang Sang pao je za 1,4%, a tajvanski Taiex je pao za 1,4%.

Ministri spoljnih poslova 12 arapskih i islamskih država pozvali su Iran da "odmah obustavi svoje napade" i poštuje međunarodno pravo, u zajedničkom saopštenju objavljenom u četvrtak nakon njihovog sastanka u saudijskoj prestonici Rijadu.

U saopštenju, ministri su osudili iranske napade na države Zaliva, Jordan, Azerbejdžan i Tursku, za koje su rekli da su ciljali "stambena područja, civilnu infrastrukturu, uključujući naftna postrojenja, postrojenja za desalinizaciju, aerodrome, stambene zgrade i diplomatske prostorije".

Zajedničko saopštenje je usledilo dok je Iran ciljao energetsku infrastrukturu širom Zaliva, a prijavljeni su požari u objektima u Kataru i presretnute balističke rakete u Saudijskoj Arabiji.

Saopštenje je izdato u ime ministara koji predstavljaju Azerbejdžan, Bahrein, Egipat, Jordan, Kuvajt, Liban, Pakistan, Katar, Saudijsku Arabiju, Siriju, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate.

Prijavljeno je da je brod pogođen "nepoznatim projektilom" blizu Ras Lafana u Katru, saopštila je britanska Pomorska trgovinska operacija (UKMTO).

Brod je navodno pogođen 4 nautičke milje istočno od Ras Lafana, energetskog čvorišta koje je Iran više puta napadao u poslednjih 12 sati, prouzrokujući veliku štetu, prema katarskim vlastima. Sva posada je bezbedna i dobro, saopštila je UKMTO.

Ovo je drugi izveštaj o brodu pogođenom u ili blizu Persijskog zaliva preko noći. Brod je navodno pogođen kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata u blizini Ormuskog moreuza kasno u sredu, prema UKMTO, koja je odgovorna za region.

Više od 20 tankera za naftu, teretnih brodova i drugih plovila prijavilo je incidente u i oko Arapskog zaliva, Ormuskog moreuza i Omanskog zaliva od početka rata, prema prethodnim podacima UKMTO.

Predsednik SAD Donald Tramp je zapretio da će "masovno dići u vazduh" najveće gasno polje na svetu, Južni Pars u Iranu, ako nacija nastavi napade na Katar kao odmazdu za izraelski napad na gasno polje.

"Izrael, iz besa zbog onoga što se dogodilo na Bliskom istoku, žestoko je napao veliki objekat poznat kao gasno polje Južni Pars u Iranu", objavio je Tramp na Truth Social: "Sjedinjene Države nisu znale ništa o ovom konkretnom napadu", rekao je.

Dodao je i da Katar takođe nije bio svestan: "Nažalost, Iran nije znao za ovo, niti za bilo koju od relevantnih činjenica koje se odnose na napad na Južni Pars i neopravdano i nepravedno je napao deo katarskog postrojenja za tečni prirodni gas", pa je kazao da Izrael neće ponovo napasti gasno polje osim ako Iran ne udari nevinu stranu, "u kom slučaju", rekavši: "Sjedinjene Američke Države, sa ili bez pomoći ili saglasnosti Izraela, će masovno dići u vazduh celokupno gasno polje Južni Pars snagom i moći koju Iran nikada ranije nije video niti video".

Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) u sredu je optužio SAD i Izrael da ciljaju njegova naftna i gasna postrojenja, uključujući prirodno gasno polje Južni Pars, najveće na svetu.

Iran je pogodio industrijski grad Ras Lafan, glavno energetsko čvorište Katara, balističkim raketama nekoliko sati nakon ranijeg napada, saopštilo je katarsko Ministarstvo odbrane rano u četvrtak. Državna kompanija QatarEnergy saopštila je da je čvorište pretrpelo veliku štetu nakon napada.

Iran je izveo nove napade na glavno gasno čvorište u Kataru uzrokujući veliku štetu, dok su zemlje širom Bliskog istoka izveštavale o kontinuiranim raketnim i napadima dronova.

Napadi su usledili nakon što je Iran pogodio energetsku infrastrukturu u zemljama Persijskog zaliva, što je izazvalo nagli skok već visokih globalnih cena nafte.

Glavno energetsko čvorište Katara, industrijski grad Ras Lafan, pretrpeo je "veliku štetu" nakon što je dva puta napadnut iranskim raketama u roku od 12 sati. Službe za hitne intervencije su se borile sa požarima u objektu, najvećem postrojenju za tečni prirodni gas (LNG) na svetu. Ministarstvo odbrane je saopštilo da je lokacija pogođena balističkim raketama.

Jedan muškarac poginuo je u eksploziji kasetne bombe u Mošavu Adanim u centralnom Izraelu, saopštile su hitne službe.

Izraelska nacionalna služba za hitne medicinske pomoći katastrofe Magen David saopštila je da je pokušavala da zbrine ranjenog muškarca, 30-godišnjeg stranog radnika, koji je zadobio teške povrede od šrapnela, ali on je ubrzo podlegao povredama.

Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da će iranske snage uništiti čitavu gasnu i naftnu industriju zemalja Persijskog zaliva u slučaju da energetski sektor Irana ponovo bude meta napada.

"Ponovo vas upozoravamo da ste napravili veliku grešku time što ste napali infrastrukturu Irana. Ako se to ponovi, dalji napadi na vašu energetsku infrastrukturu i vaših saveznika neće prestati do potpunog uništenja, a naš odgovor biće mnogo teži od večerašnjih napada", navodi se u saopštenju IRGC, prenosi Al Džazira.

Iranske snage ranije danas pokrenule su napade na energetske objekte više zemalja Persijskog zaliva, uključujući Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, nakon što je Izrael izveo napade na iransko gasno polje Južni Pars.