Uživo RAT NA BLISKOM ISTOKU, 22. DAN: Iran gađao bazu u Indijskom okeanu, pogođena dva grada u Izraelu

Ministarstvo obrazovanja Izraela saopštilo je danas da se otkazuje nastava u školama širom zemlje u nedelju i ponedeljak, nakon današnjih iranskih napada na gradove Dimona i Arad.

Ministar obrazovanja Joav Kiš naveo je da se ukida nastava u svim obrazovnim ustanovama, uključujući i specijalno obrazovanje, u konsultaciji sa komandom civilne zaštite, prenosi izraelski portal Ynet.

"Nastava će se organizovati isključivo na daljinu u celoj zemlji, uključujući i područja koja su ranije imala blaže mere", dodao je izraelski ministar.

Kako je naveo, nove procene situacije očekuju se do utorka, kada će biti donete dalje odluke.

Foto: AP Photo/Ohad Zwigenberg

Iran je večeras napao dve grada u blizini glavnog izraelskog postrojenja za nuklearna istraživanja, Arad i Dimonu pri čemu je više desetina ljudi teško povređeno, nekoliko sati nakon što je pogođeno i iransko glavno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natancu.

Izraelska vojska je saopštila da njena odbrana nije bila u stanju da presretne rakete koje su pogodile južne gradove Dimonu i Arad.

Broj povređenih u napadu na grad Arad porastao je na najmanje 68, od kojih je 10 u teškom stanju, saopštio je večeras Univerzitetski medicinski centar Soroka u gradu Beršeba.

Prema navodima izraelskih službi, među povređenima ima i dece, dok je više stambenih zgrada teško oštećeno, a pojedinim objektima preti urušavanje.

Očevici navode da su najmanje četiri zgrade pretrpele velika razaranja i da je nakon udara izbio požar, prenosi portal Ynet.

Izraelske odbrambene snage pokrenule su istragu o neuspelom presretanju rakete koja je pogodila Arad, a takva istraga pokrenuta je raniije danas nakon što je iranska balistička raketa pogodila južni grad Dimonu, u čijoj se blizini nalazi Centra za nuklearna istraživanja.

Više od 30 osoba povređeno je u Dimoni, među kojima i 12-godišnji dečak koji je u teškom stanju.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je večeras nakon iranskih raketnih napada u više delova Izraela, uključujući gradove Arad i Dimona na jugu zemlje, da je ovo "veoma teško veče u borbi za budućnost zemlje" i poručio da će Izrael nastaviti da "napada neprijatelje na svim frontovima".

Pročitajte celu vest

Iranske balističke rakete pogodile su večeras Arad, grad na jugu Izraela. Služba "Magen David Adom" saopštila je da ukazuje pomoć desetinama osoba sa povredama različitog stepena, piše Times of Israel.

Na društvenim mrežama već se šire snimci koji, navodno, pokazuju trenutak u udara kao i njegove posledice.

Pročitajte celu vest

Služba "Magen David Adom" saopštila je da ukazuje pomoć desetinama osoba sa povredama različitog stepena, nakon udara iranske balističke rakete u Aradu koji je izazvao oštećenja na nekoliko zgrada, piše Times of Israel.

Kako piše TOI, rakete, za koju se procenjuje da je nosila konvencionalnu bojevu glavu sa stotinama kilograma eksploziva, izazvala je velika oštećenja na pogođenim objektima.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo istražuje neuspeh presretanja balističke rakete koja je pogodila Arad.

Sve žrtve udara prebačene su u bolnice, saopštila je služba "Magen David Adom", piše TOI.

Ukupno je 71 osoba zadobila fizičke povrede, od kojih je 10 u teškom stanju, 13 u umereno teškom, dok je 48 osoba lakše povređeno, navode iz službe hitne pomoći.

Komanda unutrašnjeg fronta i Izraelsko ratno vazduhoplovstvo takođe istražuju raniji udar u obližnjem gradu Dimoni, u kojem su povređene desetine ljudi.

Velika Britanija saopštila je danas da njena vazduhoplovna baza Akrotiri na Kipru neće biti deo odbrambenog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama o korišćenju britanskih baza za dejstva protiv Irana.

Foto: Tanjug/AP

"Baza Kraljevskog vazduhoplovstva Akrotiri neće biti uključena u nastavak sporazuma Velike Britanije sa SAD o korišćenju britanskih baza u kolektivnoj samoodbrani regiona", rekao je portparol Starmera.

Pročitajte celu vest.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je danas da mađarski premijer Viktor Orban predstavlja stabilnost, bezbednost i odbranu, u video-poruci upućenoj učesnicima Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC) Mađarska 2026 koja se održava u Budimpešti.

Netanjahu je zahvalio Orbanu na, kako je naveo, podršci zapadnoj civilizaciji i Izraelu, ističući da je Izrael "isturena odbrana" od pretnji radikalnog ekstremizma, prenosi agencija MTI.

"Hvala vam što ste uz Izrael, jer znate da je Izrael predstraža koja brani našu zajedničku civilizaciju od poplave radikalnih, fanatičnih muslimana koji ne samo da muče svoj narod, već i prete našim arapskim prijateljima i ugrožavaju sve vaše zemlje", poručio je Netanjahu.

Pročitajte celu vest

Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile su na društvenoj mreži X dramatično upozorenje nakon što je iranski režim, kako navode, prvi put od početka operacije "Rika lava", lansirao balističku raketu dometa od približno 4.000 kilometara.

"Tokom operacije "Uspon lava" (Rising Lion) u junu 2025. godine, IDF (Izraelske odbrambene snage) otkrile su da iranski režim ima nameru da razvije rakete dometa 4.000 kilometara, koje predstavljaju opasnost za desetine zemalja u Evropi, Aziji i Africi. Iranski režim je tada to negirao."

Pročitajte celu vest.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da, uprkos izveštajima o raketnom udaru na grad Dimonu, nuklearni istraživački centar Negev nije oštećen niti je zabeležen povišen nivo radijacije u regionu.

"IAEA je upoznata sa izveštajima o incidentu u gradu Dimona u Izraelu, koji uključuje udar rakete, i nije primila nikakve indikacije o oštećenju nuklearnog istraživačkog centra Negev.

Informacije država iz regiona ukazuju na to da nisu otkriveni abnormalni nivoi radijacije.

Pažljivo prateći situaciju, generalni direktor Rafael Grosi naglasio je da se mora poštovati "maksimalna vojna uzdržanost, posebno u blizini nuklearnih postrojenja", navodi se u saopštenju.

Na društvenoj mreži X objavljen je snimak koji, kako piše Times of Israel, prikazuje trenutak kada je iranska balistička raketa večeras pogodila grad Dimonu, u kojem se nalazi izraelski nuklearni kompleks.

Pročitajte celu vest.

Kako javlja Times of Israel, ukupno 47 osoba prebačeno je u bolnicu nakon udara iranske balističke rakete u južnom gradu Dimoni, saopštila je služba "Magen David Adom" (MDA).

Među žrtvama je navodno i dečak koji se nalazi u teškom stanju nakon što ga je pogodio geler, piše TOI.

Pročitajte celu vest.

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper izjavila je danas da Velika Britanije nije uvučena u rat sa Iranom, ali da nastavlja da podržava odbrambene akcije protiv te zemlje.

"Kao što je britanski premijer jasno stavio do znanja, pružićemo odbrambenu podršku protiv nepromišljenih iranskih pretnji. Ali nismo bili i nećemo biti uključeni u ofanzivne akcije i želimo da vidimo najbrže moguće rešenje. Nećemo biti uvučeni u širi sukob jer mislimo da nam je potrebno što brže rešenje koje je u nacionalnom interesu Velike Britanije", rekla je britanska mijistarka spoljnih poslova.

Pročitajte celu vest.

Kako je javila iranska radio-televizija IRIB, iranske pomorske snage izvele su napade balističkim raketama i dronovima i uništile objekte u vojnoj bazi Al Minhad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i vazduhoplovnoj bazi Ali Al Salem u Kuvajtu.

Prema navodima IRIB-a, pogođene baze su korišćene u napadima na iransku teritoriju.

Pročitajte celu vest.

(Telegraf.rs)

Tankeri za naftu i tečni prirodni gas koji prolaze kroz Ormuski moreuz prevoze oko 20% svetskih zaliha. Međutim, za zemlje Persijskog zaliva ovaj plovni put je mnogo više od energetske rute,  on je životna linija za više od 100 miliona ljudi.

Sada, dok rat Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana guši ovaj ključni prolaz, pod pritiskom je i snabdevanje hranom u regionu.

Vrtić je oštećen klaster bombom u Rišon Lecionu u centralnom Izraelu, izveštavaju lokalni mediji.

Odškrabljeni delovi bombe ozbiljno su oštetili zgradu u kojoj se nalazi vrtić, ali bomba nije direktno pogodila objekat.

Klaster municija se raspada u vazduhu nakon ispaljivanja, rasipajući manje eksplozivne naprave po širokom području.

Izraelska Komanda za domaći front izvodi operacije pretrage i spasavanja na nekoliko mesta udara u centralnom Izraelu.

Prema iranskoj državnoj novinskoj agenciji Tasnim, nekoliko eksplozija prijavljeno je na američkoj vojnoj bazi Juffair u Bahreinu, prenosi Sky News.

Poseban izveštaj na Telegramu navodi da se danas popodne u celoj zemlji čulo nekoliko snažnih eksplozija.

Istovremeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina izdalo je upozorenje građanima putem društvenih mreža da "odu do najbližeg sigurnog mesta", dok su sirene upozoravale na dolazeće napade.

Izraelska vojska je negirala da je Izrael odgovoran za udar koji je pogodio iranski nuklearni objekat za obogaćivanje urana u Natanzu.

Zvanična iranska novinska agencija je u subotu izvestila da je objekat oštećen u vazdušnom napadu, ali da nije došlo do curenja radijacije. Izraelska vojska je navela da nije bila upoznata sa izraelskim napadima u tom regionu.

Američka vojska navodi da je sposobnost Irana da preti Ormuskom moreuzu "oslabljena"  nakon što su SAD ove nedelje bombardovale podzemni objekat u kojem je Iran skladištio krstareće rakete i drugo oružje.

"Ne samo da smo uništili taj objekat, već smo uništili i obaveštajne lokacije i radarske sisteme za navođenje raketa koji su korišćeni za praćenje kretanja brodova", rekao je admiral Bred Kuper, komandant Centralne komande SAD, u video-poruci objavljenoj na mreži X.

"Sposobnost Irana da ugrozi slobodu plovidbe u i oko Ormuskog moreuza je time oslabljena, i nećemo prestati da pratimo i gađamo ove ciljeve", dodao je.

Američka vojska je do sada pogodila više od 8.000 vojnih ciljeva u Iranu, saopštio je komandant Centralne komande.

U video obraćanju objavljenom na društvenim mrežama, admiral Bred Kuper rekao je da je američka vojska uništila "hiljade" iranskih raketa i naprednih jurišnih dronova, kao i kompletnu iransku mornaricu.

"Do sada smo pogodili više od 8.000 vojnih ciljeva, uključujući 130 iranskih plovila, što predstavlja najveće uništenje jedne mornarice u periodu od tri nedelje još od Drugog svetskog rata. Moja operativna procena i dalje je da borbena sposobnost Irana stalno opada kako se naši ofanzivni udari pojačavaju", izjavio je komandant.

Kuper je dodao da je američko ratno vazduhoplovstvo izvelo više od 8.000 borbenih letova, dok "najopsežniji sistem protivvazdušne odbrane na svetu" efikasno funkcioniše širom Bliskog istoka.

Američki PVO sistem Patriot bio je uključen u presretanju iranskog drona koji je leteo iznad naseljenog područja u Bahreinu 9. marta, rekao je portparol bahreinske vlade, ističući da je preseretanje drona "spasilo živote", prenosi Rojters.

Američka vojska prethodno je saopštila da je iranski dron pogodio naseljenu četvrt 9. marta, kada je povređeno više civila.

Bahreinske odbrambene snage saopštile su ranije ove sedmice da su od početka rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana presrele i uništile 130 iranskih raketa i 234 drona.

Detalji o eventualnoj šteti nisu objavljeni.

Jordanska vojska je saopštila u subotu da su napadi ove nedelje, koji su uključivali najmanje 14 raketa, povredili jedno dete.

To je povećalo ukupan broj povređenih na 24 od početka rata 28. februara.

Tokom poslednje tri nedelje, ukupno je 240 raketa i dronova ispaljeno na Jordan, saopštila je vojska.

Iran je obavestio Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) da je danas napadnut nuklearni kompleks Natanz, saopštila je agencija.

Prema navodima, nije prijavljeno povećanje nivoa radijacije izvan lokacije postrojenja.

IAEA je saopštila da ispituje izveštaj o napadu.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi ponovio je na mreži X poziv na vojnu uzdržanost kako bi se izbegao bilo kakav rizik od nuklearne nesreće.

Iranske vlasti su jutros saopštile da je Kompleks za obogaćivanje uranijuma Šahid Ahmadi Rošan u Natanzu ponovo napadnut, ali da nema opasnosti po stanovništvo niti curenja radioaktivnog materijala.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je u subotu da je odgovorilo na tri napada balističkim raketama i osam napada dronovima.

Udari Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i američke vojske na Iran ove nedelje znatno će eskalirati, izjavio je danas izraelski ministar odbrane Izrael Kac.

Kac je, tokom sastanka sa vojnim zvaničnicima, istakao i nastojanje Izraela da se neutrališu iranski komandanti i strateške sposobnosti Islamske Republike.

Izraelski ministar odbrane je dodao da je Izrael "odlučan da nastavi ofanzivu protiv iranskog 'terorističkog režima' dok se ne uklone sve bezbednosne pretnje po državu Izrael i američke interese u regionu".

"IDF i izraelski domaći front su jaki i nećemo stati dok se svi ratni ciljevi ne ostvare", zaključio je Kac.

Iran je saopštio da je jutros izveo napad vojnim dronovima na vojnu infrastrukturu i rezervoare za gorivo na aerodromu Ben Gurion Airport u Tel Avivu.

Iran tvrdi da su brojni napadi iranske vojske i Korpusa Islamske revolucionarne garde na vojne objekte u Jerusalimu ozbiljno poremetili dopunjavanje goriva vojnim avionima, rad aerodroma i letove na aerodromu Ben Gurion, kao i transport vojnih snaga.

U saopštenju se dodaje da su, zbog navodnih poremećaja, snage preusmerene na železnički transport, što bi, kako se navodi, moglo da ugrozi civile.

Iranska vojska navela je da širok spektar ciljeva na "okupiranim teritorijama" omogućava nastavak napada dronovima i da će operacije protiv Izraela biti nastavljene "snažno i odlučno" dok, kako tvrdi Teheran, ne bude uklonjena pretnja po iransku naciju.

Iran takođe tvrdi da se u kompleksu aerodroma Ben Gurion, pored cisterni i rezervoara za gorivo, nalaze specijalne jedinice i vazduhoplovni objekti izraelske vojske, kao i centri za popravku i održavanje borbenih aviona.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je iranska raketa zemlja-vazduh ispaljena na izraelski borbeni avion tokom operacije iznad Irana, ali da letelica nije oštećena.

Prema navodima IDF-a, lovac je naišao na protivvazdušnu vatru, a identifikovano je lansiranje rakete zemlja-vazduh usmerene ka avionu, preneo je Tajms of Izrael.

"Posada je delovala u skladu sa procedurama, avionu nije pričinjena nikakva šteta, a misija je završena kako je planirano", navedeno je u saopštenju IDF-a.

Vojska nije iznela dodatne detalje o incidentu.

Prema ranijim navodima izraelskih vlasti, tokom sukoba izraelski piloti su se u više navrata našli na meti protivvazdušne raketne vatre iz Irana, a u jednom slučaju pilot borbenog aviona bio je, kako je navedeno, "blizu da bude pogođen".

Ministarstvo odbrane Velike Britanije kritikovalo je iranske napade kao "opasnost za britanske interese" nakon izveštaja da su dve balističke rakete ispaljene na američko-britansku vojnu bazu.

"Neodgovorni napadi Irana, koji se šire po regionu i drže kao taoca Ormuski moreuz, predstavljaju pretnju britanskim interesima i britanskim saveznicima. RAF avioni i druga britanska vojna sredstva nastavljaju da brane naše ljude i osoblje u regionu. Ova vlada je dala dozvolu SAD-u da koriste britanske baze za određene i ograničene odbrambene operacije", rekao je potparol.

Jedan oficir poginuo je nakon što je dron danas udario u blizini sedišta iračke obaveštajne službe u Bagdadu, saopštila je Nacionalna obaveštajna služba, preneo je Rojters.

Najmanje četiri drona napala su američku bazu Viktori u Iraku, uz niz eksplozija sinoć i u ranim jutarnjim satima.

Jedan dron udario je u zadnji deo kapije baze, izazvavši požar, dok je drugi lansirao raketnu granatu unutar objekta, prenela je Al Džazira.

Iran je ispalio dva balistička projektila prema američko-britanskoj vojnoj bazi Dijego Garsija, koja se nalazi usred Indijskog okeana. Ovaj napad predstavlja potencijalnu novu eskalaciju sukoba, s obzirom na to da je baza udaljena čak četiri hiljade kilometara od iranske obale.

Napad nije bio uspešan, prema izjavama američkih zvaničnika, prvi projektil je sam od sebe zakazao tokom leta i pao u more, dok je drugi oboren od strane američkog ratnog broda koristeći SM-3 sistem, koji uništava ciljeve kinetičkom silom ("hit-to-kill") bez eksplozivne bojeve glave.

Sjedinjene Američke Države i Izrael izvršili su napad na postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu jutros, prenosi Times of Israel.

Nije došlo do curenja radioaktivnog materijala, a stanovnici u blizini lokacije nisu ugroženi.

Postrojenje u Natanzu bilo je jedna od glavnih meta tokom prethodnog dvanaestodnevnog rata između Izraela i Irana u junu, u koji su se kasnije uključile i Sjedinjene Države, a takođe je bilo meta i tokom tekućih sukoba.

General Sad Man, šef sektora za informisanje bezbednosnih službi Iraka, izjavio je u subotu da je dron gađao sedište Nacionalne obaveštajne službe u bagdadskom području Mansur.

Man nije izneo dodatne detalje, a niko se za sada nije oglasio niti preuzeo odgovornost za napad.

Prema jednom izvoru koji je razgovarao sa kolegama za Al Džazira Arabik, pogođena zgrada pripada iračkoj bezbednosnoj agenciji koja sarađuje sa američkim savetnicima u zemlji.

Izraelske odbrambene snage saopštile su da su ubile četiri člana Hezbolaha u ciljanoj kopnenoj operaciji na jugu Libana.

Snage IDF-a su tokom noći identifikovale nekoliko naoružanih operativaca Hezbolaha u toj oblasti, navodi se u objavi na Telegramu.

Jedan operativac je ubijen u kopnenom sukobu, dok su još trojica ubijena tenkovskom vatrom.

Saopšteno je da nijedan pripadnik IDF-a nije povređen tokom operacije.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo takođe je gađalo "više štabova Hezbolaha" u glavnom gradu Libana, Bejrutu.

Iransko Ministarstvo za naftu odbacilo je danas kao "psihološki trik" izjave američkog ministra finansija Skota Besanta, koji je rekao da Vašington privremeno ublažava sankcije kako bi omogućio Teheranu prodaju sirove nafte "koju je skladištio u moru".

Portparol iranskog ministarstva Saman Godusi nazvao je Besantove izjave "psihološkim trikom" i istakao da Iran trenutno nema sirovu naftu uskladištenu u međunarodnim vodama niti višak količina namenjenih drugim tržištima, preneo je Press TV.

Najmanje četiri drona napala su američku bazu Viktori u Iraku, uz niz eksplozija sinoć i u ranim jutarnjim satima.

Jedan dron udario je u zadnji deo kapije baze, izazvavši požar, dok je drugi lansirao raketnu granatu unutar objekta, prenela je Al Džazira.

Za sada nema izveštaja o žrtvama, ali su napadi izazvali ozbiljnu bezbednosnu zabrinutost, s obzirom na to da su dronovi lansirani iz oblasti poput Abu Graiba i Dore u blizini Bagdada.

Napadi nisu ograničeni samo na Bagdad - američke snage su takođe meta na severu Iraka i u Erbilu, dok su istovremeno američke vazdušne snage izvršile udare na iračke jedinice Snaga narodne mobilizacije.

Južna Koreja je saopštila da će doprineti međunarodnim naporima da se obezbedi bezbedna i slobodna plovidba kroz Ormuski moreuz prenosi agencija Reuters.

Ona je najnoviji potpisnik izjave koja je objavljena u četvrtak i izražava "spremnost da se doprinese" "odgovarajućim" merama za obezbeđivanje moreuza.

Izjavu su prvobitno potpisali lideri Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Japana, a kasnije su joj se pridružile Kanada, Australija, Novi Zeland, Danska, Letonija, Slovenija, Estonija, Norveška, Švedska, Finska, Češka, Rumunija, Bahrein i Litvanija.

Još uvek nije jasno šta bi konkretni napori za obezbeđivanje ovog plovnog puta podrazumevali.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je danas da je Iran izrazio spremnost da obezbedi bezbedan prolaz japanskih brodova kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za globalne isporuke energije.

On je dodao da se pregovori sa Japanom o tom pitanju nastavljaju, ali detalji nisu otkriveni.

"Nismo zatvorili moreuz. On je otvoren", rekao je Arakči u telefonskom intervjuu za Kjodo njuz.

Iran je uveo ograničenja za brodove zemalja umešanih u napade na Teheran, dok je drugim državama ponudio pomoć, uključujući i Japan.

Arakči je naglasio da Teheran traži "ne prekid vatre, već potpun, sveobuhvatan i trajni kraj rata".

Japan se oslanja na Bliski istok za više od 90 odsto svog uvoza sirove nafte, koja uglavnom prolazi kroz Ormuski moreuz.

Arakči je potvrdio da je o prolasku japanskih brodova razgovarao sa japanskim ministrom spoljnih poslova Tošimicuom Motegijem i da su u toku dodatni razgovori.

Tokijska vlada je ocenila da su "direktni pregovori sa iranskom stranom" najefikasniji način za ukidanje ograničenja, uz oprez da se "ne provociraju" Sjedinjene Američke Države.

Iranski ministar spoljnih poslova je istakao da je rat "nametnut Iranu" i opisao je američko-izraelske napade kao "nezakonite i ničim izazvane".

Iran je odbacio privremeno primirje, insistirajući da svako rešenje mora da sadrži garancije protiv budućih napada i nadoknadu za štetu.

Arakči je pozvao međunarodnu zajednicu, uključujući Japan, da zauzme stav protiv napada i izrazio zahvalnost Tokiju za "uravnotežen i fer" pristup, ističući dugogodišnje prijateljske veze dve zemlje.

Kako je naveo, Iran je otvoren za sve diplomatske inicijative i spreman je da razmotri predloge za okončanje sukoba.

Izraelska vojska je jutros saopštila da su rakete lansirane prema Izraelu iz pravca Irana i da odbrambeni sistemi deluju kako bi ih presreli.

Sirene su se nakon toga oglasile u centralnom Izraelu, navodi Tajms of Izrael.

Spasilačke službe su reagovale na izveštaje o nekoliko udara, verovatno izazvanih bombama.

Izraelska vojska je saopštila da procenjuje da li je iranska balistička raketa koja je jutros ispaljena na centralni Izrael nosila kasetnu bojevu glavu.

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa razmatra metode za obezbeđivanje ili izvlačenje iranskog nuklearnog materijala, izjavili su izvori za CBS.

Vremenski okvir za bilo kakvu operaciju ostaje nejasan, a Tramp još nije doneo konačnu odluku s tim u vezi.

Planiranje je fokusirano na moguće raspoređivanje snaga iz tajne Zajedničke komande za specijalne operacije, elitne jedinice zadužene za osetljive misije protiv širenja oružja, naveli su izvori.

Cilj administracije je da Iran više ne bude u stanju da proizvede nuklearno oružje.

Do prošlog leta, Teheran je nagomilao oko 440 kilograma obogaćenog uranijuma od 60 odsto, što je blizu nivoa potrebnog za proizvodnju oružja, prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Veći deo tog uranijuma nalazi se ispod nuklearnih lokacija koje su SAD bombardovale prošle godine.

Bilo kakva misija zaplene bila bi tehnički zahtevna i rizična, jer se radi o cilindrima sa visoko kontaminiranim uranijum heksafluoridom, rekao je generalni direktor IAEA Rafael Grosi.

"Ne kažem da je to nemoguće. Postoje vojni kapaciteti da se to uradi, ali bi to svakako bila veoma izazovna operacija", naveo je Grosi.

Tramp je juče na platformi Truth Social poručio da su SAD "veoma blizu ispunjenja svojih ciljeva dok razmatraju smanjenje velikih vojnih napora na Bliskom istoku".

Pre sukoba, SAD i Iran su vodili indirektne pregovore o ograničenju nuklearnog programa Teherana, uključujući mešanje visoko obogaćenog uranijuma kako bi se stepen obogaćenja spustio i njegovu konverziju u gorivo.

Tramp je, međutim, zahtevao potpuni prestanak obogaćivanja uranijuma, što je iranska vlada odbila.

Izraelska vojska (IDF) rano jutros je saopštila da napada ciljeve Hezbolaha u Bejrutu, nakon što je izdala upozorenje o evakuaciji za sedam naselja u južnim predgrađima libanske prestonice.

Za sada nema izveštaja o žrtvama, preneo je Rojters.

Izrael je pojačao vazdušne napade na Liban u trećoj nedelji sukoba sa Hezbolahom, libanskom militantnom grupom koja podržava Iran.

Sukob između Izraela i Hezbolaha postao je posledica američko-izraelskog rata protiv Irana od kada je libanska militantna grupa 2. marta pokrenula napade na Izrael u znak podrške Teheranu.

Do sada je u Libanu u ovom sukobu poginulo više od 1.000 ljudi, a više od milion je raseljeno, navedeno je u izveštajima.

Iranski napadi na vojne baze koje koriste Sjedinjene Američke Države na Bliskom istoku u prve dve nedelje sukoba prouzrokovali su štetu od oko 800 miliona dolara, pokazala je najnovija analiza Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) i BBC-ja.

Najveći deo štete, kako se navodi, nanet je u prvim odmazdnim udarima Irana nakon što su SAD i Izrael započeli sukob.

Procene ukazuju da je šteta u vrednosti od 485 miliona dolara izazvana pogocima nanetim radarskim sistemima protivraketne odbrane Thad u Jordanu, dok je dodatnih 310 miliona dolara štete zabeleženo na zgradama, objektima i infrastrukturi u američkim bazama u regionu.

Iranski udari ciljali su sisteme protivvazdušne odbrane i satelitske komunikacije u Jordanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama Bliskog istoka, uključujući vazduhoplovne baze u Kuvajtu, Kataru i Saudijskoj Arabiji.

Satelitski snimci pokazuju uništenja u ključnim radarskim i zaštitnim kućištima.

Od početka sukoba, SAD su izgubile 13 vojnika, dok organizacije za ljudska prava procenjuju da je ukupno stradalo oko 3.200 ljudi, uključujući 1.400 civila.

Zvaničnici Pentagona procenjuju da su prvih šest dana rata SAD koštala 11,3 milijarde dolara, a prvih 12 dana 16,5 milijardi dolara.

Američki ministar odbrane Pit Hegset zatražio je dodatnih 200 milijardi dolara za finansiranje sukoba.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da Amerika postiže ciljeve uništavanja iranskog nuklearnog programa, degradacije konvencionalne vojne moći Irana i prekida podrške Teherana regionalnim militantnim grupama, istovremeno priznajući da sukob utiče na globalnu ekonomiju i neizvesnost oko trajanja rata.

Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država Skot Besent izjavio je da je administracija predsednika SAD Donalda Trampa izdala 30-dnevno izuzeće od sankcija koje omogućava kupovinu iranske nafte na moru, kako bi se ublažili pritisci na globalno snabdevanje energijom nakon početka američko-izraelskog sukoba sa Iranom.

Prema opštoj licenci objavljenoj na sajtu američkog Ministarstva finansija, dozvoljena je prodaja iranske sirove nafte i naftnih derivata koji su utovareni na brodove u periodu od 20. marta do 19. aprila, preneo je Rojters.

Besent je naveo da će privremenim otključavanjem postojećih zaliha oko 140 miliona barela nafte biti plasirano na globalno tržište.

"Privremenim otključavanjem ove postojeće zalihe za svet, Sjedinjene Američke Države će brzo doneti približno 140 miliona barela nafte na globalna tržišta, povećavajući količinu svetske energije i pomažući u ublažavanju privremenih pritisaka na snabdevanje", naveo je Besent u objavi na platformi Iks.

On je dodao da će SAD "koristiti iranske barele protiv Teherana" kako bi održale niske cene energenata dok nastavljaju vojnu operaciju protiv Irana.

Ovo je treći put da su SAD privremeno ublažile sankcije za trgovinu iranskom naftom u poslednjih nekoliko nedelja.

Ranije su, kako se navodi, ublažene i sankcije na rusku naftu.

Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto izjavio je sinoć da NATO nije ničim pokazao kukavičluk, i da, naprotiv, pomaže u kompleksnoj situaciji, komentarišući izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je saveznike u Alijansi nazvao “kukavicama”.

“Pročitao sam da je Tramp sve saveznike u NATO nazvao kukavicama. Nisam, međutim, razumeo zbog čega. Čini mi se da niko u Alijansi nije počinio nijedan kukavički akt. Naprotiv, mislim da je ponašanje mnogih saveznika takvo da pomaže Amerikancima kako bi se i u teškim trenucima izašlo iz kompleksne situacije kao što je ona u Ormuskom moreuzu”, kazao je Krozeto, prenela je Ansa.

Tramp je ranije juče kritikovao saveznike u NATO-u zbog, kako je naveo, odbijanja da učestvuju u operacijama protiv Irana i poručio da će Vašington "zapamtiti" takvo ponašanje.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social naveo da je NATO bez Sjedinjenih Američkih Država "papirni tigar" i da su saveznici "kukavice" jer nisu želeli da učestvuju u borbi za zaustavljanje "nuklearnog Irana".

Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani izjavio je sinoć da ne vidi neposredne bezbednosne pretnje za Italiju, uprkos upozorenjima Irana o mogućim napadima na turističke destinacije.

Tajani je ocenio da su iranske pretnje "veoma neodređene", ali da ih, kako je istakao, "ne treba potcenjivati", prenosi Ansa.

On je naglasio da su italijanske bezbednosne i obaveštajne službe pojačale kontrolu od početka sukoba, dodajući da povećane mere ne bi trebalo da izazovu strah među građanima.

"U ovom trenutku ne vidim neposredne rizike za našu zemlju, ali je važno podići nivo bezbednosti, jer je prevencija ključna", rekao je Tajani.

Prema njegovim rečima, sve aktivnosti nadležnih službi usmerene su na zaštitu italijanskih građana, ali i stranih turista koji borave u Italiji.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da UN sarađuju sa Odborom za mir u Gazi, koji je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, ali je ocenio da je šira uloga tog tela "lični projekat" američkog lidera.

U intervjuu za Politiko, Gutereš je rekao da UN podržavaju cilj Odbora da finansira i sprovede plan obnove Gaze, koji predviđa obnovu palestinskih domova i infrastrukture.

"Postoji cilj koji je definisao i odobrio Savet bezbednosti i mi aktivno sarađujemo sa strukturama koje je stvorio Odbor za mir", rekao je Gutereš.

Međutim, on je doveo u pitanje šire ambicije organizacije, koju je Tramp pokrenuo u septembru 2025. godine kao alternativu, kako je tada naveo, "propalim" međunarodnim institucijama, proglasivši se "doživotnim predsednikom tog tela".

Za stalno članstvo u odboru potreban je doprinos od milijardu dolara.

Velika Britanija, Kanada, Francuska i Nemačka "ostale su po strani", dok su Rusija i Kina takođe odbile članstvo, pa su u organizaciji ostale uglavnom druge države, među kojima su Belorusija i Azerbejdžan.

Gutereš je rekao da, osim plana obnove Gaze, ne vidi potrebu za postojanjem Trampovog odbora.

"Sve ostalo je sada lični projekat predsednika Trampa, u kojem on ima potpunu kontrolu nad svim", rekao je on, dodajući da to nije efikasan način za rešavanje međunarodnih kriza i da je potrebno poštovati međunarodno pravo i principe Povelje UN.

Gutereš je te izjave dao tokom posete Briselu povodom sastanka Evropskog saveta, na kojem je jedna od glavnih tema bila situacija u Iranu.

Na pitanje da li je razgovarao sa Trampom od početka iranske krize, Gutereš je odgovorio da nije, ali je naveo da komunicira sa drugim predstavnicima američke administracije.

Generalni sekretar UN je istovremeno istakao da bi ta organizacija mogla da ima ulogu u deeskalaciji tenzija u Ormuskom moreuzu i zaštiti ključnog pomorskog puta.

Kao primer naveo je Crnomorsku inicijativu za izvoz žita, koju su UN posredovale 2022. godine kako bi se omogućio izvoz ukrajinske hrane i đubriva kroz humanitarni koridor.

Mađarska neće slati vojnike na Bliski istok, izjavio je sinoć ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto.

"Sjedinjene Američke Države nisu tražile pomoć od Mađarske, a mi ne šaljemo vojnike na Bliski istok, a o tome je jasno govorio i premijer Viktor Orban", rekao je Sijarto, prenosi portal Origo.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

On je optužio lidera opozicione stranke Tisa, Petera Mađara, za "laganje" u vezi sa ovom temom.

Takođe je naveo da se ne plaši da bi se Rusija mešala u izbore u Mađarskoj, napominjući da je Mađar "izmislio priču da su oficiri ruske tajne službe došli u Mađarsku, a cilj je da se skrene pažnja sa očiglednog ukrajinskog mešanja".

Iran je ispalio dva balistička projektila srednjeg dometa na američko-britansku vojnu bazu Dijego Garsija, koja se nalazi usred Indijskog okeana, javlja Vol Strit Džurnal, a prenosi Rojters.

Kao izvor ove informacije navode se nekoliko neimenovanih zvaničnika SAD.

Kako piše Rojters, jedan projektil je skrenuo s putanje pre dolaska u rejon baze, dok je američki ratni brod ispalio raketu-presretač SM-3 prema drugom projektilu.

Nije navedeno kad je došlo do ispaljivanja ovih projektila, a Bela kuća i Ministarstvo odbrane nisu odgovorili na upit Rojtersa o ovom slučaju.

Baza Dijego Garsija je udaljena od Irana nešto manje od 4.000 kilometara (oko 3.800 km).

Najviša operativna komandna jedinica Irana upozorila je Ujedinjene Arapske Emirate da ne dozvole da se njihova teritorija koristi kao polazna tačka za napade na iranska ostrva Abu Musa i Veliki Tunb u Persijskom zalivu.

Upozorenje je izdao Centralni štab Hatam al-Anbije, koji koordinira operacije između iranske vojske i Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), prenosi Press TV.

Portparol štaba, potpukovnik Ebrahim Zolfakari, rekao je u saopštenju da će Iran gađati izvor "svake agresije na svoju teritoriju i nacionalni suverenitet".

"Upozoravamo Ujedinjene Arapske Emirate da će, ukoliko sa njihove teritorije počne dalja agresija protiv iranskih ostrva Abu Musa i Veliki Tunb, moćne iranske oružane snage izložiti Ras el Hajmu u UAE teškim i razornim udarima", naveo je Zolfakari, misleći na industrijski lučki grad koji je ujedno i glavni grad emirata Ras el Hajma.

Upozorenje je usledilo usred iranske odmazde pod nazivom "Operacija Pravo obećanje 4", pokrenute nakon, kako Teheran navodi, američko-izraelskih napada na Islamsku Republiku.

Iran tvrdi da su u okviru te operacije pogođeni ključni američki vojni objekti u regionu, uključujući baze u UAE, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Kuvajtu, Kataru i Jordanu.

Teheran je ponovio da smatra da ima pravo na odmazdu u skladu sa međunarodnim pravom i pozvao države regiona da spreče korišćenje svoje teritorije za napade na Iran.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči upozorio je da Iran neće pokazati "nikakvu uzdržanost" ukoliko njegova infrastruktura bude napadnuta.

"Imamo obaveštajne podatke o izraelskim planovima za napad na infrastrukturu. Još jednom: nulta uzdržanost ukoliko naša infrastruktura bude napadnuta", napisao je sinoć Arakči.

Predsednik SAD Donald Trump izjavio je da se Sjedinjene Američke Države približavaju ispunjenju svojih ciljeva u ratu protiv Irana i da razmatraju smanjenje vojnih aktivnosti u toj zemlji.

Celu vest pročitajte ovde.

Bivši direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma vlade SAD Džo Kent koji je ove nedelje podneo ostavku u znak protesta zbog rata u Iranu, negirao je optužbe da je delio poverljive informacije.

Agencija AP je prenela da FBI istražuje da li je Kent otkrivao takve informacije, pozivajući se na upućeni izvor koji je naveo da je istraga prethodila njegovoj
ostavci u utorak.

“Što se tiče navoda o curenju informacija, nisam zabrinut jer znam da nisam učinio ništa loše“, rekao je Kent u emisiji na SiriusXM-u.

On je takođe sugerisao da se našao na meti optužbi ''jer je progovorio''.

Foto: Credit: Ron Sachs/CNP / SplashNews.com / Splash / Profimedia

“Zabrinut sam jer smo svi videli kako se FBI i vlada svom silinom obrušavaju na pojedince koji progovore“, rekao je Kent.

Kako se navodi, Ministarstvo pravde je sprovelo nekoliko istraga o navodnim političkim neprijateljima predsednika Donalda Trampa, uključujući bivšeg direktora FBI-ja Džejmsa Komija.

Kent je podneo ostavku u utorak rekavši da “ne može sa čistom savešću“ da podrži rat Trampove administracije u Iranu.

“Iran nije predstavljao neposrednu pretnju našoj naciji i jasno je da smo započeli ovaj rat zbog pritiska Izraela i njegovog moćnog američkog lobija“, napisao je Kent na mreži X.

Tramp je kasnije novinarima rekao da je uvek mislio da je Kent “slab po pitanju bezbednosti“ i da ako neko u njegovoj administraciji nije verovao da je Iran pretnja, onda takvi ljudi nisu poželjni.

Drugi zvaničnici Trampove administracije, uključujući direktora CIA Džona Retklifa, od tada su pokušali da se distanciraju od Kenta i njegove procene, navodi AP.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi "bilo lepo" kada bi se Japan, Kina i druge zemlje koje su u velikoj meri zavisne od uvoza energenata sa Bliskog istoka pridružile njegovim naporima u zaštiti brodarstva u Ormuskom moreuzu.

Tramp je rekao da bi "jednostavan vojni manevar" mogao da se iskoristiti za ponovno otvaranje moreuza koji je efikasno zatvoren od početka američko-izraelskog rata sa Iranom 28. februara.

Ali, dodao je, taj potez bi zahtevao raspoređivanje mnogih brodova u to područje.

Foto: Shutterstock Gen AI

"Relativno je bezbedno, ali nam je potrebna velika pomoć. NATO bi nam mogao pomoći, ali oni, do sada, nisu imali hrabrosti da to urade, a i drugi bi mogli da nam pomognu. Znate, mi ne koristimo moreuz... Ne treba nam. Potreban je Evropi. (Južnoj) Koreji, Japanu, Kini, mnogim drugim ljudima. Dakle, moraće malo da se uključe u to", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući..

Trampove izjave usledile su dan nakon što je u Beloj kući razgovarao sa japanskom premijerkom Sanae Takaiči, prenosi agencija Kjodo.

Na početku sastanka Tramp je pohvalio Japan što je "preuzeo odgovornost", za razliku od NATO-a.

Takaiči je rekla da je Japan spreman da doprinese bezbednosti Ormuskog moreuza dok se američko-izraelski rat protiv Irana intenzivira, ali da postoje zakonska ograničenja Tokija u vezi sa slanjem brodova japanskih odbrambenih snaga u region Bliskog istoka, prenosi Japan Today.

Takaiči je novinarima, nakon sastanka sa Trampom u Beloj kući, rekla da je američkom lideru "detaljno objasnila šta Japan može, a šta ne može da uradi" sa pravne tačke gledišta, prema Ustavu zemlje kojim se odriče rata.

Tramp je, sa svoje strane, ponovio očekivanje da će Japan biti angažovan, rekavši tokom dela razgovora otvorenog za medije da veruje da je Japan poslednjih dana "preuzeo odgovornost" u vezi sa ratovima u Iranu, "za razliku od NATO-a".

Američki lider je javno izrazio nezadovoljstvo saveznicima Vašingtona, uključujući Tokio i članice transatlantskog vojnog saveza, zbog njihove nevoljnosti da se uključe u obezbeđivanje Ormuskog moreuza, vitalnog plovnog puta za globalni transport nafte koji je blokirao Iran.

"Očekujem da će se Japan angažovati, jer, znate, imamo takav odnos. Imamo 45.000 vojnika u Japanu. Trošimo mnogo novca na Japan...tako da očekujem da se angažuju", rekao je Tramp.

Napomenuvši takođe da više od 90 odsto japanskog uvoza sirove nafte obično prolazi kroz moreuz, Tramp je rekao da Japan ima "veliki razlog" da učini više.

Takaiči je rekla da je Trampu predložila zajednički projekat rezervi nafte kako bi se ublažile zabrinutosti oko snabdevanja izazvane sukobom na Bliskom istoku.

Bivši potpredsednik SAD Majkl Pens izjavio je danas da je izuzetno ponosan na američkog predsednika Donalda Trampa zbog pokretanja vojne operacije protiv Irana, ističući da je Tramp "ignorisao izolacionističke glasove unutar Republikanske stranke".

Pens je u intervjuu za Fox News rekao da su napadi, poznati kao operacija "Epski bes", dokaz da Tramp nije izolacionista i da je odlučno delovao protiv neprijatelja koji je, prema njegovim rečima, ugrožavao američke živote i saveznike.

Foto: Tanjug/AP

"Ne bih mogao biti ponosniji na predsednika Trampa što je direktno suprotstavio naše trupe neprijatelju koji je ubio hiljade Amerikanaca, uključujući gotovo 1.000 pripadnika naših oružanih snaga", naveo je Pens.

Bivši potpredsednik je dodao da je napade odobrila većina republikanaca, koja i dalje podržava ulogu SAD kao "arsenala demokratije i lidera slobodnog sveta".

Pens je ocenio da američke snage sada direktno napadaju "izvor globalnog terorizma" i da je važno uništiti pretnju ''koju Iran predstavlja američkom narodu, Izraelu i zemljama širom regiona i Zapada".