SAD imaju najmoderniju vojsku na planeti: Međutim, ratovi u Ukrajini i Iranu ističu ovo u prvi plan

Rat SAD protiv Irana otkrio je jedno dvostruko lice najnaprednije vojske sveta: visoka tehnologija i veštačka inteligencija (AI) omogućile su zapanjujuće udare neverovatnom brzinom, dok se odbrana od naleta projektila i dronova lansiranih u odmazdi pokazala kao neodrživo skupa i neproporcionalna.

Predvođene masovnom vazdušnom kampanjom, SAD tvrde da su izvele više od 8.000 udara na ključne ciljeve, dok je Izrael izveo sličan broj napada, dok AI alati poput "Anthropic’s Claude" predlažu ciljeve na neki način brže nego što misao može da reaguje“.

Neumoljivo bombardovanje uništilo je iranske vojne snage, dok je desetkovalo političko i vojno rukovodstvo u zemlji, prenosi Fortune.

Međutim, zahvaljujući masovnoj proizvodnji jeftinih dronova, preostale snage i dalje zadržavaju dovoljno borbene moći da napadaju zalivske susede i plaše komercijalne tankere od prolaza kroz Ormuski moreuz, blokirajući put za oko 20 odsto svetske nafte.

Iranski odmazdni napadi takođe su primorali SAD i njihove saveznike da troše skupe rezerve presretača. Ova taktika ističe brutalnu ekonomiju trenutnog rata: projektili koji koštaju milione dolara obaraju dronove koji koštaju desetine hiljada dolara. Drugim rečima, to je kao da SAD koriste Formulu 1 da bi se branile od polovnog automobila.

Rat u stilu SAD nije jeftin. Prvih šest dana sukoba u Iranu koštalo je SAD više od 11 milijardi dolara, iako je prelazak na jeftinije bombe od tada usporio dnevni račun.

Lideri Pentagona tvrde da SAD imaju dovoljno municije, iako je tačna veličina zaliha poverljiva. Ipak, intenzivna upotreba izazvala je zabrinutost zbog preostalih resursa, posebno dok saveznici razmatraju šta bi bilo potrebno u slučaju rata sa Rusijom ili Kinom.

Zakonodavci su se šokirali kada su saznali da Ministarstvo odbrane traži dodatnih 200 milijardi dolara za rat u Iranu. Deo računice Pentagona, međutim, bio je da se reši manjak precizne municije i podstakne odbrambena industrija da brzo dopuni zalihe, rekli su izvori za The Washington Post.

Predsednik Donald Tramp je početkom ovog meseca pozvao vrhunske izvođače radova u Belu kuću kako bi ih podstaknuo. Međutim, povećanje proizvodnje na visoke nivoe moglo bi da potraje godinama. Na primer, Lokid Martin je prošle godine napravio 620 presretača PAC-3 za sistem protivvazdušne odbrane Patriot i planira da proizvede 650 ove godine. Međutim, cilj proizvodnje preko 2.000 godišnje neće biti dostignut do 2030. godine, prema Blumbergu.

Trenutna dilema podseća na citat koji se pripisuje Josifu Staljinu tokom Drugog svetskog rata, dok je merio brojčanu prednost Crvene armije u odnosu na superiornije oružje nacističke Nemačke: "kvantitet ima svoj kvalitet".

Sukob u Ukrajini transformiše ratovanje

SAD su dugo davale prioritet najsavremenijoj opremi kako bi održale superiornost u odnosu na sve vojne rivale. Ali kako se tempo tehnološkog unapređenja ubrzavao poslednjih decenija, troškovi su rasli, a Pentagon se borio da održi korak. Tokom rata u Iraku, zvaničnici za nabavke su tražili "gotove" komercijalne opcije koje bi se mogle brzo integrisati u vojsku.

Pojava jeftine komercijalne tehnologije dronova dramatično je promenila jednačinu, što je pokazalo usvajanje novih taktika ukrajinske vojske za borbu protiv ruske invazije.

Četvorogodišnji sukob je transformisao ratovanje. Bespilotno oružje je sada odgovorno za većinu žrtava na bojnom polju, jer mali dronovi sa pogledom iz prvog lica love pojedinačne vojnike ili vozila. Ukrajinska odbrambena industrija je takođe evoluirala u masovnu proizvodnju jeftinih dronova koji mogu da obore "Šahide" koje je Rusija dobila od Irana, nakon čega je počela i samostalnu proizvodnju.

Nekada takav dron, P1-San, košta nešto više od 1.000 dolara i može da leti iznad 10.000 metara, jer ga 3D štampači proizvode u ukrajinskim fabrikama.

"Budućnost ratovanja je da Ukrajina trenutno proizvodi 7 miliona dronova godišnje", rekao je ranije ovog meseca bivši direktor CIA i penzionisani general Dejvid Patreus.

"Prošle godine proizveli su 3,5 miliona. To im je u osnovi omogućilo da koriste do 10.000 dronova dnevno".

A kada se to kombinuje sa veštačkom inteligencijom koja dronove čini autonomnijim, rezultat će biti rojevi kojima je "zaista, zaista teško“ suprotstaviti se, dodao je on.

Odbrana od takvog napada može zahtevati energetsko oružje, poput snažnih mikrotalasa, koji mogu odjednom da obore velike količine dronova.

"Zapravo nismo tamo gde bi trebalo da budemo u odnosu na to, na osnovu onoga što smo trebali da učimo od Ukrajine već veoma dugo“, upozorio je Patreus.

"I oni uče napred-nazad. Prave izmene softvera svake nedelje ili dve, hardvera svake dve do tri nedelje".

Zemlje Persijskog zaliva koje se suočavaju sa iranskim napadima zatražile su pomoć Ukrajine u borbi protiv drona Šahid. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da njegova zemlja može da proizvede najmanje 2.000 "efikasnih i u borbi dokazanih" presretača dnevno.

Pentagon takođe razume novu ekonomiju ratovanja i čak je u američku vojsku ugradio kopiju Šahida, koristeći američku verziju protiv Irana tokom rata.

Emil Majkl, podsekretar odbrane za istraživanje i inženjerstvo, rekao je na konferenciji da Pentagon planira da krene velikim putem sa novim dronom LUKAS.

"Posle samo nekoliko godina, nastavljamo da ga usavršavamo i pravimo to nešto što možemo masovno da proizvodimo u velikim razmerama. Do sada su veoma dobro funkcionisali i pokazalo se kao korisno oruđe u arsenalu", rekao je on.

Sve informacije o situaciji na Bliskom istoku možete pronaću u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)