VELIKA POTRAŽNJA Krstareće rakete dronovi i jeftine kopije Šahida na prodaju preko sajta Alibaba

Napadački dronovi kamikaze opisani kao "krstareće rakete", kao i kopije iranskih dronova tipa Šahid, bili su ponuđeni na popularnoj onlajn platformi Alibaba po ceni manjoj od 50.000 dolara.

Prodavci su ove dronove velikog dometa sa fiksnim krilima, slične po dizajnu onima koji se koriste u ratovia u Ukrajini i Iranu, opisivali kao pogodne za "vazdušno mapiranje", prenosi ABC.

Preporučujemo

Međutim, PDF prodajni katalozi istih prodavaca, do kojih je došao ABC News putem platforme Alibaba, jasno su pokazali da su dronovi takođe namenjeni za rat. Nakon što je upućena primedba čelnicima platforme, Alibaba je uklonila oglase i saopštila da je suspendovala naloge prodavaca.

Ali stručnjaci navode da je širenje borbenih dronova rastući problem, pri čemu se oni obično prodaju pod izgovorom "komercijalne" upotrebe.

Borbeni dronovi reklamirani kao prskalice za pesticide

Katalog jednog dobavljača sa sedištem u Kini navodio je dve vrste autonomnih "krstarećih raketa", opremljenih termalnim snimanjem i "AI navođenjem".

Isti dobavljač je te dronove na Alibabi oglašavao kao "komercijalne". Prema katalogu dobavljača, dronovi su mogli da "ostvare autonomno zaključavanje ciljeva (ljudi, zgrade, vozila, brodovi itd.) i autonomni udar".

Mali dron, opisan u katalogu kao sposoban da nosi bombu od 2 kilograma na udaljenosti od 100 kilometara, bio je na Alibabi predstavljen kao pogodan za "prskanje pesticida".

U drugom katalogu, dobavljač iz Kine naveo je pet vrsta "samoubilačkih napadačkih dronova", uključujući dva sa gotovo identičnim dimenzijama i sposobnostima kao iranski kamikaza dron tipa "Šahid 136".

Pretnja od napada iranskih dronova, kao i balističkih raketa i bespilotnih čamaca, praktično je zatvorila Ormuski moreuz i ugušila globalne zalihe nafte. Neki prodavci su takođe javno nudili vojnu opremu direktno na Alibabi, a ne samo u svojim katalozima.

Jedan prodavac je naveo niz malih kamikaza dronova, sličnih onima koji se koriste za presretanje dronova u Ukrajini i Persijskom zalivu, i dronove za „vazdušnu dostavu“ prikazane sa minobacačkim granatama.

Zvanična politika kompanije Alibaba zabranjuje prodaju vojne opreme. U saopštenju, kompanija u kineskom vlasništvu je navela da "strogo zabranjuje prodaju vojnog oružja" i da je "odmah po obaveštenju delovala kako bi uklonila neusaglašene liste trećih strana".

Za razliku od topova, tenkova ili borbenih aviona, dronovi mogu imati dvostruku namenu. Komercijalne verzije se relativno lako mogu pretvoriti u vojnu upotrebu.

Kao rezultat toga, dronovi dugog dometa mogu se legitimno prodavati za komercijalnu logistiku i geodetske radove, uprkos činjenici da su takođe sposobni da lete stotinama kilometara da bi isporučili bojevu glavu od 50 kg.

Ovo zamagljivanje konvencionalnih granica između komercijalne i vojne opreme čini veoma teškim regulisanje ili na drugi način kontrolu prodaje i širenja ovih dronova kao opasnog oružja.

"Ono za šta ih koriste nema nikakve veze sa nama", tvrde prodavci.

Kina, koja snabdeva više od 70 odsto svetskih komercijalnih dronova, ograničava izvoz visokoperformansnih komponenti za dronove kako bi sprečila upotrebu civilnih dronova u vojne svrhe.

Takođe, otvoreno održava politiku da ne isporučuje oružje ili vojnu opremu aktivnim zonama sukoba.

Međutim, nekoliko dobavljača se hvalilo za ABC da mogu da izbegnu ograničenja izvoza tvrdeći da su dronovi koje prodaju, uključujući i "dronove za samoubilačke napade", isključivo za komercijalnu upotrebu.

Jedan dobavljač, koji je rekao da želi da prodaje "ukrajinskim i zapadnim bojištima", rekao je da dronovi nisu naoružani, "tako da ga ne možemo nazvati borbenim dronom".

"To je kao automobil, može se koristiti za kućne poslove, a može se koristiti i za vojsku ako se na njega ponovo ugradi neprobojno staklo".

Prodavac trećeg dobavljača rekao je da ne misle da se njihovi proizvodi koriste kao oružje, ali da je to na kraju bila odluka kupca.

"Baš kao i automobil, to je samo prevozno sredstvo. Nakon što kupac izvrši kupovinu, ono za šta ga koristi nema nikakve veze sa nama", rekao je on.

Mnogi od oglasa su sadržali video snimke testiranja dronova, kao i fotografije iz fabrika dronova. Lak pristup dronovima je tema za širu raspravu. Nekoliko stručnjaka sa kojima je ABC razgovarao reklo je da su oglasi verovatno autentični.

"Kina je bila glavni dobavljač borbenih dronova i Rusiji i Ukrajini", rekla je Aleksandra Moloj, viši predavač avijacije na Univerzitetu Južnog Velsa.

"Morate nabaviti bojevu glavu posebno, ali oni mogu da šalju vojne dronove širom sveta", rekla je dr Moloj i nastavila:

"Sada smo u doba dronova gde se jeftini, gotovi komercijalni dronovi koriste vojno".

Dejvid Dan, profesor na Univerzitetu u Birmingemu i stručnjak za smrtonosnu upotrebu dronova, rekao je da je pristup tehnologiji borbenih dronova „međunarodna rasprava za sve“.

"Tradicionalno, pristup naprednom oružju bio je ograničen zbog cene i mogućnosti da se razlikuje koje su od tih tehnologija vojne. Ove stvari su toliko tražene i toliko korisne u komercijalnim uslovima da su dostupne svima, svuda. Ono što sada posmatramo je svet potencijalno povećane ranjivosti na mnogo više igrača u razmerama koje nikada ranije niste iskusili", rekao je on.

Malkolm Dejvis, viši analitičar Australijskog instituta za stratešku politiku, rekao je da prilagođavanje malih kvadrokopter dronova kineske proizvodnje za vojnu upotrebu "nije ništa novo", ali da će Kina "veoma pažljivo pratiti" izvoz većih dronova dugog dometa, poput onih navedenih na Alibabi.

Dr Dejvis je rekao da je rat na Bliskom istoku pokazao kako dronovi dugog dometa mogu neutralisati konvencionalnu protivvazdušnu odbranu.

"Ovo je problem sa kojim se suočavaju Amerikanci. Koriste veoma skupe rakete zemlja-vazduh poput Patriota, koje mogu koštati milion dolara po lansiranju, da bi oborili Šahid, koji je koštao 30.000 dolara po komadu. Ponestaje im presretača čak i dok Iranci raspoređuju veliki broj jeftinih dronova".

(Telegraf.rs)