Iranci traže odgovore od Nemaca: "Šta se tačno dešava u najvećoj američkoj bazi u Evropi!?"

Iranski ambasador u Nemačkoj Madžid Nili zatražio je od nemačke vlade "pojašnjenje" o Ramštajnu: smatra li se upotreba ove vazdušne baze od strane SAD za napade na Iran "agresijom" u smislu Rezolucije UN 3314? Prema toj rezoluciji, činom agresije smatra se situacija kada jedna država napada drugu sa teritorije treće države. Ambasador ne tvrdi da je to već slučaj: "Još ne znamo odnosi li se to na Ramštajn ili ne", rekao je Nili.

Ramštajn, u saveznoj pokrajini Rajna-Palatinat (Rheinland-Pfalz), najveća je američka vazdušna baza u Evropi. "Vazdušna baza Ramštajn je izuzetno važno logističko čvorište američke vojske", kaže bivši direktor NATO-a Vilijam Alberk u razgovoru za DW. "Baza se naziva i vratima ka Evropi. Odavde se letovi iz SAD nastavljaju dalje prema Africi, kao i Bliskom i Srednjem istoku."

Preporučujemo

Osnova za korišćenje Ramštajna je pravo stacioniranja regulisano Sporazumom o boravku od 23. oktobra 1954. Njegova primena potvrđena je i nakon nemačkog ujedinjenja 1990. Tu su i dodatni dogovori iz NATO statuta o vojnim snagama. Baza ima poseban status: iako se nalazi na nemačkoj teritoriji, uživa svojevrsni imunitet - nemački zvaničnici smeju da uđu samo uz odobrenje američkog komandanta.

Nejasna uloga Ramštajna u operacijama protiv Irana

Koju tačno ulogu Ramštajn ima u američkim napadima na Iran, Alberk nije precizirao. Ipak kaže: "Ramštajn nije čvorište za borbene operacije."

Na početku rata Španija je blokirala svoje baze za SAD jer smatra da su napadi na Iran protivni međunarodnom pravu. Nemačka Levica (Die Linke) zatražila je isto za Ramštajn.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) za sada ne vidi razlog da ograniči američko korišćenje Ramštajna. "Trenutno ne vidim razlog za sumnju u zakonitost upotrebe Ramštajna", rekao je on u ponedeljak 16. marta.

Naučna služba Bundestaga: Moguća otkazna klauzula

Može li Nemačka uopšte nešto da promeni po pitanju korišćenja te baze?"Bilo bi vrlo teško ograničiti američke operacije u Ramštajnu", navodi Alberk. "Ako bi zaista hteli, mogli bi, ali bilo bi vrlo neobično - i ne verujem da to žele." Podseća i na to da SAD imaju i druge važne vojne objekte u Nemačkoj, te da Berlin ne želi da dovodi u pitanje savezničku lojalnost.

Naučna služba Bundestaga dala je precizniji odgovor: Sporazum o boravku i NATO statut o vojnim snagama mogu se i otkazati, tvrdi služba, dodajući da bi povlačenje američke vojske bilo moguće tek nakon dvogodišnjeg prelaznog perioda. Takva odluka, koja je vrlo malo verovatna, ne bi imala nikakav uticaj na aktuelne operacije, navodi se dalje.

Upravljanje borbenim dronovima iz Ramštajna

Ramštajn je i ranije bio kontroverzan. Baza ima sve veću ulogu zbog svog centra za nadzor američkih borbenih dronova. To je više puta otvorilo raspravu o mogućoj uključenosti Nemačke u ciljane likvidacije osumnjičenih za terorizam u Aziji i Africi.

Protiv nemačke države vodio se i sudski postupak: radilo se o smrtonosnim napadima dronovima u Jemenu 2012, koje su SAD sprovodile iz Ramštajna. Tužioci su bila dvojica Jemenaca čiji su članovi porodice poginuli u tim napadima. U 2025. godini Savezni ustavni sud presudio je da je Ramštajn u tom slučaju korišćen zakonito - ali presuda nije bila "blanko ček" za neograničenu vojnu upotrebu baze.

Bivši kancelar Šreder staje uz Merca

Bivši kancelar Gerhard Šreder (SPD) izjavio je u međuvremenu u jednom intervjuu da se 2003. nije pridružio SAD u ratu protiv Iraka, ali i da je tada Amerikancima omogućio neograničenu upotrebu Ramštajna - baš kao što to danas čini kancelar Fridrih Merc u ratu protiv Irana, dodao je on.

Za list Süddeutsche Zeitung je rekao: "Mnogi su u mojoj stranci hteli da postupim oštro. Rekao sam im: da zatvorim aerodrom? Kako to zamišljate - to bi značilo kraj nemačko-američkih odnosa."

"Naravno da smo im stavili na raspolaganje aerodrome i odobrili prelete. Ali bitno je bilo da u ratu nismo učestvovali."

Sve najvažnije vest vezane za rat na Bliskom istoku možete pratiti na našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)