RAT NA BLISKOM ISTOKU, 30. DAN: Pakistan najavio pregovore, a sukobi sve žešći, uništena fabrika teške vode

Poštovani čitaoci, najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku možete pratiti u našem novom specijalnom blogu.

SAD su danas upozorile svoje građane da odmah napuste Irak zbog povećanog bezbednosnog rizika, uključujući moguće napade Irana i proiranskih militantnih grupa na ciljeve povezane sa SAD, među kojima su i američki univerziteti u Bagdadu i ostatku zemlje.

Pre nekoliko trenutaka u glavnom gradu Iraka, Bagdadu, čula se snažna eksplozija.

Kako javlaj Al Jazeera, očevici su izvestili da su videli ogroman bljesak.

Portparol združene vojne komande Irana izjavio je u nedelju da su privatne rezidencije američkih i izraelskih zvaničnika sada postale legitimne mete za Iran, dok rat na Bliskom istoku ulazi u svoj prvi mesec i nastavlja da se širi regionom.

Pretnja je upućena američkim i izraelskim vojnim i političkim zvaničnicima koji žive na Bliskom istoku, uključujući Izrael.

Ebrahim Zolfagari je rekao da je ova odluka doneta nakon što su SAD i Izrael ciljali stambene objekte Iranaca u različitim gradovima širom Irana.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Emsail Bagei izjavio je danas da je Iran spreman da odgovori na bilo koji napad, uključujući i mogući kopneni napad SAD.

"Naš odgovor biće mnogo širi nego sve što su do sada videli. Ne tražimo rat, ali ako nam bude nametnut, branićemo svoju zemlju", rekao je Bagei u intervjuu za američkog novinara Mehdija Hasana, preneo je Tasnim.

Bagei je podsetio na prethodne napade SAD na Iran, navodeći da su se događali za vreme prošlih pregovora, kao i da su tokom poslednjih devet meseci dva puta napadnuti dok su bili u toku diplomatski razgovori.

On je poručio da takvi napadi ne smeju da postanu norma i da su iranski vojnici i narod odlučni u svom odgovoru.

Tokom intervjua, Bagei je odbacio tvrdnje da Iran pokušava da razvije nuklearno oružje, ponavljajući da je iranski nuklearni program isključivo mirnodopski.

Irački ministar spoljnih poslova Fuad Husein istakao je posvećenost Bagdada državnom suverenitetu i odbacio korišćenje teritorije te zemlje za napad na susedne države.

"Irak neće biti bojno polje za rešavanje regionalnih razmirica i neće dozvoliti da se njegova teritorija koristi za napad na susedne zemlje", istakao je Husein na 165. sednici Saveta Arapske lige, prenosi irački portal Šafak.

On je dodao da iračka vlada ostaje posvećena očuvanju nacionalnog suvereniteta i jačanju veza sa susednim državama.

"Rat je prouzrokovao žrtve među iračkim civilima i pripadnicima bezbednosnih snaga i oštetio vladine institucije, uslužne objekte, stambene zone i diplomatske prostorije", izjavio je on, misleći na nedavni napad usmeren na rezidenciju predsednika Kurdistanskog regiona Nečirvana Barzanija u Duhoku.

Šest arapskih zemalja je 25. marta pozvalo Irak da spreči napade naoružanih grupa koje deluju sa njegove teritorije, upozoravajući na eskalaciju ako se ne preduzmu nikakve mere.

Poziv je usledio nakon tvrdnji naoružane grupe Avlija Al-Dam da je sprovela više od 130 operacija širom Iraka, Kurdistana, Sirije, Jordana i zemalja Persijskog zaliva.

Visoki iranski zvaničnik bezbednosti izjavio je za CNN da će Teheran odrediti kada se rat završava i signalizirao da je Iran spreman da nastavi ofanzivne operacije tokom dužeg vremenskog perioda, odbacujući procene SAD da bi sukob mogao biti okončan u roku od nekoliko nedelja.

Zvaničnik je rekao da su ranije procene SAD da će rat trajati samo nekoliko dana bile pogrešne, i odbacio je kao nerealnu tvrdnju američkog državnog sekretara Marka Rubija da će se borbe nastaviti još svega nekoliko nedelja.

"Ovo je naš rat i nećemo prestati sa odbranom dok (američkom predsedniku Donaldu) Trampu i (izraelskom premijeru Benjaminu) Netanjahuu ne očitamo istorijsku lekciju", rekao je ovaj zvaničnik za CNN.

Zvaničnik je takođe naveo da je iranski arsenal raketa i dronova spreman da podrži dugoročne operacije i ustvrdio da Iran pojačava svoju protivvazdušnu odbranu ažuriranjem obrazaca raspoređivanja trupa, praćenjem koridora koje borbeni avioni koriste za ulazak u iranski vazdušni prostor i uvođenjem nove opreme - što su koraci za koje zvaničnik kaže da će nametnuti "surovije uslove" neprijateljima Irana.

Rubio je novinarima u Francuskoj, uoči sastanka Grupe sedam (G7) u petak, rekao: "Kada završimo sa (iranskim režimom) ovde tokom narednih nekoliko nedelja, oni će biti slabiji nego što su bili u novijoj istoriji."

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo izvodi talas udara u Teheranu, saopštila je izraelska vojska (IDF).

Vojska navodi da su mete položaji iranskog režima, bez pružanja dodatnih detalja.

Saopštenje IDF-a stiže ubrzo nakon što su iranski mediji izvestili da su pojedini delovi Teherana ostali bez struje nakon vazdušnih napada u toj oblasti.

Nuklearni nadzorni organ UN-a saopštio je u nedelju da su satelitski snimci potvrdili teška oštećenja na postrojenju za proizvodnju teške vode Hondab u blizini Araka.

Međunarodna agencija za atomsku energiju dodala je da u okviru ove instalacije nema prijavljenog nuklearnog materijala. Iranska organizacija za atomsku energiju saopštila je u petak da je postrojenje pogođeno, a Izrael je preuzeo odgovornost za ovaj napad.

Otkako je rat počeo pre mesec dana, meta nekoliko napada bila su nuklearna postrojenja širom Irana.

Izrael planira da pozove Sjedinjene Države da prebace pojedine vojne baze iz drugih bliskoistočnih zemalja na izraelsku teritoriju i uspostave nove objekte nakon završetka rata, prema informacijama koje navodi Kanal 12.

Glavni deo: Izrael navodno priprema predlog Sjedinjenim Državama za prebacivanje dela američkih vojnih baza, koje se trenutno nalaze na Bliskom istoku, na izraelsku teritoriju, kao i za uspostavljanje novih baza u zemlji, stoji u izveštaju Kanala 12 koji se poziva na bezbednosne izvore.

Prema istom izvoru, izraelski bezbednosni aparat veruje da se ukazuje prilika za „prekrajanje mape“ američkog vojnog prisustva na Bliskom istoku, s obzirom na to da se američke snage već nalaze u Izraelu, ali i zbog bezbednosnih izazova u regionu koji se neprestano menjaju.

„Nedavno smo dokazali svoju vrednost kao ključni saveznik Sjedinjenih Država – saveznik koji ne nudi samo stabilnost, već i značajne operativne i informacione kapacitete“, citirane su reči jednog izraelskog izvora za Kanal 12.

Isti izvor je ocenio da bi uspostavljanje američkih baza u Izraelu moglo pružiti stratešku prednost obema stranama, jačajući vojnu saradnju i operativnu spremnost u regionu.

Ova mogućnost povezana je sa širim prestrojavanjem bezbednosne ravnoteže na Bliskom istoku, jer dešavanja u ratu i regionalne tenzije direktno utiču na planiranje budućeg američkog vojnog prisustva u ovom delu sveta.

Iransko ministarstvo energetike saopštilo je da je došlo do prekida u snabdevanju strujom u pokrajinama Teheran i Alborz nakon napada na elektroenergetska postrojenja.

Izveštaji državnih medija u nedelju kasno uveče nisu naveli ko je izvršio napade.

Advokatska grupa Dubai voč tvrdi da je oko 70 britanskih državljana uhapšeno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog snimanja dronova i raketa kako lete ili pogađaju zgrade i aerodrom.

Prema izveštajima, britanski državljani su uhapšeni zbog fotografisanja i snimanja iranskih raketa koje preleću nad UAE, prenosi Miror.

Iako su se ranije Britanci masovno selili ili posećivali ovu navodno sigurnu i bogatu zemlju, desetinama sada preti zatvor do 10 godina, navodi list.

Među uhapšenima su navodno i posetioci i kabinsko osoblje u Dubaiju i drugim emiratima, kao što je Abu Dabi, jer su jednostavno dokumentovali napade dronova i raketa na popularnu turističku destinaciju.

UAE imaju stroge zakone protiv deljenja sadržaja koji bi mogao da ugrozi javnu bezbednost.

Pakistan je u nedelju saopštio da će uskoro biti domaćin pregovora između SAD i Irana, iako još uvek nema zvaničnih potvrda iz Vašingtona ili Teherana, a ostalo je nejasno da li će razgovori biti direktni ili indirektni.

"Pakistan je veoma srećan što su i Iran i SAD izrazili poverenje u pakistansko posredovanje", rekao je ministar spoljnih poslova Isak Dar u televizijskom obraćanju nakon sastanka visokih diplomata Turske, Egipta i Saudijske Arabije u Islamabadu. Dar je naveo da će se razgovori održati u "narednim danima".

Papa je izjavio da Bog odbacuje molitve lidera koji započinju ratove i čije su "ruke pune krvi".

Obraćajući se desetinama hiljada ljudi u Vatikanu na Cveti, prvi pontifeks iz SAD nazvao je rat u Iranu "zločinačkim" i poručio da se Isus ne može koristiti za opravdavanje bilo kakvih sukoba.

Papa Lav XIV odbacio je tvrdnje da Bog opravdava rat, dok se tokom mise na Trgu Svetog Petra posebno molio za hrišćane na Bliskom istoku.

Lav nije poimence imenovao nijednog svetskog lidera, ali je poslednjih nedelja pojačao kritike rata.

Papa je izjavio: "Ovo je naš Bog: Isus, Kralj mira, koji odbacuje rat, koga niko ne može koristiti da opravda rat."

"(Isus) ne sluša molitve onih koji vode rat, već ih odbacuje, govoreći: ’Iako se mnogo molite, neću vas slušati: vaše ruke su pune krvi’", rekao je on, citirajući odlomak iz Biblije.

Pontifeks, poznat po pažljivom odabiru reči, više puta je pozivao na hitan prekid vatre u sukobu, a u ponedeljak je izjavio da su vojni vazdušni udari neselektivni i da bi ih trebalo zabraniti.

Pojedini američki zvaničnici koristili su hrišćansku terminologiju kako bi opravdali zajedničke američko-izraelske udare na Iran 28. februara, čime je započeo ovaj mesec dana dug rat.

Američki sekretar odbrane Pit Hegset, koji je počeo da predvodi hrišćanske molitve u Pentagonu, molio se na službi u sredu za "nadmoćno nasilno delovanje protiv onih koji ne zaslužuju milost".

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je danas da je naložio dodatno proširenje bezbednosne zone na jugu Libana, naglasivši da je Izrael stvorio "tri bezbednosne zone duboko na neprijateljskoj teritoriji" u sukobima sa libanskim Hezbolahom, palestinskim Hamasom i Iranom.

Netanjahu je saopštio da je izdao naređenje vojsci da proširi postojeću bezbednosnu tampon-zonu na jugu Libana kako bi se definitivno osujetila pretnja Hezbolaha invazijom i antitenkovska raketna vatra udaljila od izraelske granice, prenosi Tajms of Izrael.

"Upravo sam naložio dalje proširenje postojeće bezbednosne zone. Odlučni smo da suštinski promenimo situaciju na severu", rekao je Netanjahu tokom obilaska glavnog štaba Severne komande izraelske vojske u Safedu.

On je naveo da je odluka doneta radi jačanja bezbednosti duž severne granice Izraela, u jeku tenzija i prekograničnih sukoba koji podstiču strah od šire regionalne eskalacije.

Priznao je da Hezbolah "i dalje ima sposobnost da lansira rakete na Izrael", a da on i komandanti izraelske vojske razgovaraju o uklanjanju i te pretnje.

Posle procene situacije u vojnom štabu sa visokim oficirima izraelske vojske, Netanjahu je rekao i da izraelske akcije stvaraju "vidljive pukotine u terorističkom režimu u Teheranu".

"Iran nije onaj isti Iran. Hezbolah nije isti Hezbolah, a Hamas nije isti Hamas", istakao je, dodavši da su te tri strane "potučeni neprijatelji koji se bore za samu svoju egzistenciju".

"Umesto da oni iznenade nas, mi iznenađujemo njih. Mi smo strana koja deluje, mi smo strana koja napada, mi smo strana koja inicira i mi smo duboko na njihovoj teritoriji", rekao je Netanjahu.

On je naglasio da je Izrael stvorio "tri bezbednosne zone duboko na neprijateljskoj teritoriji".

Sjedinjene Američke Države zabeležile su svoj prvi potvrđeni borbeni gubitak aviona za rano upozoravanje E-3 Sentry, poznatiji kao AWACS, nakon iranskog raketnog udara na vojnu bazu u Saudijskoj Arabiji.

Prema rečima osobe upoznate sa operacijama, napad se dogodio u vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan poslednjih dana, pri čemu je oštećeno nekoliko vojnih letelica, dok je potpuno uništen sistem AWACS, čija se vrednost procenjuje na oko 300 miliona dolara.

Novi vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, zahvalio je iračkom narodu i verskom rukovodstvu na podršci Iranu "suočenom sa agresijom", izvestili su iranski državni mediji u ponedeljak, ne precizirajući kako je njegova poruka preneta.

Međutim, pre dva dana, jedan iranski zvaničnik izjavio je da je ajatolah Ali Hamnei dobrog zdravlja i da upravlja zemljom, pripisujući njegovo odsustvo sa javne scene bezbednosnim razlozima.

U iranskom raketnom napadu na vojni kamp u Kuvajtu povređeno 10 vojnika

Iranske snage od jutros gađaju dronovima skladišta opreme, podršku i snage američke vojske u bazi Al-Azrak u Jordanu, javlja Tasnim.

Jordanska baza Al-Azrak, sa svojim visoko opremljenim i talentovanim ljudstvom, smatra se jednim od najvažnijih vojnih centara u regionu i ključnom bazom za Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike, navodi se u saopštenju iranske vojske.

Zbog svoje strateške lokacije i položaja u istočnom Jordanu, ova baza je postala osetljiva i ključna operativna platforma sa kombinacijom borbenih i transportnih aviona za izvođenje vazdušnih udara i jedan od najvažnijih komandnih centara za operacije protiv Irana.

U saopštenju se ističe da će branioci nezavisnosti i teritorijalnog integriteta u iranskoj vojsci nastaviti odbranu Irana.

Iranska raketa danas je pogodila hemijsko postrojenje u industrijskoj zoni Neot Hovav, u blizini Beršebe, nakon čega je izbio požar, a nadležne službe trenutno proveravaju mogućnost izlivanja opasnih materija iz tog objekta.

Vatrogasni i spasilački timovi rade na zatvaranju i izolovanju oštećenih skladišta hemijskih materija u postrojenju u južnom Izraelu nakon iranskog raketnog udara i navoda o mogućem izlivanju opasnih materija, prenosi Tajms of Izrael.

Za sada nema izveštaja o eventualnim žrtvama, a osoblje iz pogođenog postrojenja i okolnih fabrika je evakuisano.

Građani su zamoljeni da se ne približavaju toj zoni, a stanovnicima obližnjih oblasti je naloženo da ostanu u zatvorenom prostoru, da zatvore prozore i da prate naloge bezbednosnih i spasilačkih službi dok nadležni ne procene situaciju.

Veliki požar izbio je danas u industrijskoj zoni Neot Hovav, južno od grada Beršebe, nakon najnovijeg iranskog napada balističkim raketama.

Hitne službe i medicinske ekipe su poslate na lice mesta, prenosi Tajms of Izrael.

Prema trenutnim informacijama, nema žrtava u napadu.

Iran i libanski Hezbolah nastavili su danas napade na Izrael.

Dva tankera sa 94.000 metričkih tona tečnog prirodnog gasa (TNG) koji plove za Indiju bezbedno su prošla kroz Ormuski moreuz, saopštila je danas indijska vlada.

U saopštenju indijskog Ministarstva nafte i prirodnog gasa navodi se da bi tankeri sa TNG trebalo tokom naredne nedelje da stignu u Mumbaj i dodaje se da je reč o poslednjim brodovima pod indijskom zastavom koji su prošli kroz Ormuski moreuz, prenosi Al Džazira.

Prema podacima analitičke službe za praćenje brodova londonske berze (LSEG), četiri tankera sa TNG su već prošla kroz Ormuz, a tri tankera još su još uvek u zapadnom delu moreuza.

Međutim, ukupno 18 brodova pod indijskom zastavom sa 485 indijskih pomoraca ostaje usidreno u zapadnom delu Persijskog zaliva, saopštila je indijska vlada.

Indija je drugi najveći svetski uvoznik TNG-a i prošle godine je potrošila 33,15 miliona tona gasa, pri čemu je iz uvoza obezbeđeno oko 60 procenata, a približno 90 procenata tog gasa uvezeno je u Indiju sa Bliskog istoka.

Izraelska vojska (IDF) je saopštila da su njene elitne vojne snage izvršile prekogranični prelaz sa teritorije Sirije u Liban u okviru napora da se spreči učvršćivanje položaja terorističkih organizacija u tom području.

"Rezervisti Alpinističke jedinice IDF, koja deluje u okviru 810. brigade Planine, izvršili su operaciju na nepristupačnom planinskom terenu i stigli su preko područja pod snegom od sirijskog Hermona do područja planine Dov u južnom Libanu kako bi skenirali područje, prikupili obaveštajne podatke i locirali neprijateljsku terorističku infrastrukturu u tom području", navodi se u saopštenju IDF, prenosi Tajms of Izrael.

Od pada režima sirijskog predsednika Bašara al Asada u decembru 2024. godine, izraelska vojska je raspoređena na devet položaja u južnoj Siriji, uglavnom unutar tampon zone u pograničnom području kojim patroliraju snage Ujedinjenih nacija (UN).

Izraelske snage su izvele operaciju sa ciljem da oduzmu oružje od paravojnih formacija koje Izrael smatra bezbednosnom pretnjom i podrškom libanskoj militantnoj grupi Hezbolah.

Iz IDF je ranije saopšteno da je u protekloj godini sprečeno nekoliko pokušaja krijumčarenja oružja iz Sirije u Liban preko planine Hermon.

Katarska televizijska mreža Al Araby saopštila je da je njena kancelarija u Teheranu oštećena projektilom.

U objavi na platformi X, ova mreža je podelila video-snimak na kojem se vide ruševine i razbijeno staklo.

Nije jasno ko je ispalio projektil. Izrael se nije oglasio povodom ovog događaja.

Muhamed Bager Galibaf konzervativni je iranski političar sa vojnom pozadinom i predsednik je iranskog parlamenta od svibnja 2020. godine.

Rođen 1961. godine, pridružio se Revolucionarnoj gardi 1980. te je tokomIransko-iračkog rata postao jedan od njegovih zapovednika.

Galibaf se četiri puta kandidirao za predsednika bez uspeha. Bio je četvrti 2005., drugi 2013., povukao se pre izbora 2017., a treći je bio na prevremenim izborima 2024. godine.

Po struci je pilot, bio je zapovednik vazdušnih snaga IRGC-a od 1997. do 2000., a potom i šef iranske policije od 2000. do 2005. godine.

Galibaf je optuživan da je koristio svoju ulogu u IRGC-u kako bi prikrio korupcijske afere tokom mandata gradonačelnika Teherana.

Prema nekim nepotvrđenim izveštajima, administracija Donald Tramp razmatrala ga je kao mogućeg partnera, pa čak i budućeg vođu Irana, piše Sky News.

Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Bager Ghalibaf rekao je da su iranske snage spremne za dolazak američkih trupa.

U izjavama koje prenosi novinska agencija IRNA, Ghalibaf je kritikovao Trampa zbog izražavanja spremnosti na pregovore s Iranom, dok istodobno "potajno planira kopneni napad".

Rekao je i kako spremno čekaju američke vojnike, na koje će se, preti, sručiti pakao

Ranije danas američki mediji izvestili su da Pentagon priprema nedeljne kopnene operacije u Iranu. Izveštaj je objavljen u trenutku kada je američka vojska najavila dolazak 3500 vojnika iz 31. ekspedicijske jedinice marinaca na Bliski istok.

Katarska televizija Al Arabi objavila je danas da je raketa pogodila njeno sedište u glavnom gradu Irana Teheranu.

"Izraelska raketa je ciljala zgradu televizije Al Arabi u Teheranu. Pričinjena je velika šteta i obustavljen je prenos uživo", navela je stanica u objavi na društvenoj mreži Iks.

U snimku koji je objavljen uz vest prikazani su razbijeni prozori i uništena oprema.

Ispred zgrade, ulice su prekrivene ruševinama, a oštećene su i okolne zgrade i automobili.

Sinoć je iransko ministarstvo spoljnih poslova osudilo vazdušne napade na dva vodeća univerziteta u zemlji. Danas je Islamska revolucionarna garda upozorila da neće mirno preći preko napada na državne institucije, te da će izraelske univerzitete i ispostave američkih univerziteta u regionu smatrati "legitimnim ciljevima".

Grupa je, kako prenose državni mediji, poručila da bi američka vlada, ukoliko želi da njeni univerziteti u regionu budu pošteđeni, trebalo da do ponedeljka, 30. marta u 12 sati, u službenom saopštenju osudi bombardovanje iranskih univerziteta. Takođe traže da SAD zaustavi Izrael u napadima na iranske univerzitete i istraživačke centre koji su poslednjih dana bili na meti. Ovo je prvi put da Iran preti napadima na izraelske i američke univerzitete.

Ova pretnja dodatno zaoštrava ionako kritičnu situaciju, jer se sukob sa vojnih i infrastrukturnih ciljeva potencijalno seli na obrazovne institucije, dok rok koji je Teheran postavio ističe već sutra.

Izraelske odbrambene snage (IDF) objavile su da su sprovele još jedan talas napada na Teheran, ciljajući privremene komandne centre i pogone za proizvodnju oružja. Prema navodima IDF-a, iranski režim je nakon prethodnih napada premestio deo komandnih centara u mobilne jedinice. Kako tvrde, nekoliko njih je sada uništeno. Takođe navode da su pogođeni i komandanti koji su delovali unutar tih štabova.

Ovaj nastavak vazdušnih operacija dolazi u trenutku kada Pentagon razmatra opcije za kopnenu invaziju, dok se broj civilnih i vojnih žrtava u Iranu i okolnim zemljama svakodnevno povećava. Situacija ostaje krajnje napeta dok se čekaju dalje odluke administracije u Vašingtonu o eventualnom slanju dodatnih kopnenih snaga.

Pentagon se priprema za nedelje kopnenih operacija u Iranu, izvestio je Vašington post u subotu, pozivajući se na američke zvaničnike. Planovi bi mogli da uključuju napade specijalnih operacija i konvencionalnih pešadijskih trupa, izvestio je Post.

Trampova administracija rasporedila je američke marince na Bliski istok dok rat u Iranu traje već petu nedelju, a takođe je planirala da pošalje hiljade vojnika iz osamdeset druge vazdušno-desantne pukovnije američke vojske u region.

Ovi pokreti trupa dolaze u trenutku kada su SAD i Izrael već pogodili preko jedanaest hiljada ciljeva, dok Teheran drži Hormuški tesnac u blokadi, što direktno utiče na svetsko tržište energenata i sirovina poput aluminijuma. Dok vojska čeka na potencijalno zeleno svetlo za kopnenu invaziju, broj žrtava na svim stranama nastavlja da raste, a humanitarne organizacije upozoravaju na sve težu situaciju u samom Iranu i susednom Libanu.

Aluminium Bahrain, jedna od najvećih svetskih topionica aluminijuma, poznata takođe kao Alba, potvrdila je u nedelju ujutru da su njeni objekti bili meta iranskog napada dan ranije, izvestila je bahreinska državna novinska agencija.

Alba je izjavila da su dve osobe lakše povređene u napadu, dodajući da procenjuje štetu na objektima.

Potvrda dolazi nakon što je Iranska revolucionarna garda (IRGC) izjavila da je ciljala Albu i Emirates Global Aluminium kao odgovor na napade na dve iranske čeličane. IRGC je, bez navođenja detalja, rekla da te dve kompanije imaju veze sa američkim vojnim i vazduhoplovnim kompanijama. Reuters nije mogao nezavisno da proveri tvrdnje IRGC-a.

Alba je ranije u martu pokrenula zatvaranje tri linije za topljenje aluminijuma, što čini 19% njenih kapaciteta, kako bi očuvala kontinuitet poslovanja usred stalnih poremećaja u Hormuškom tesnacu. Zbog više sile izazvane zatvaranjem ovog strateškog prolaza, kompanija nije mogla da isporučuje metal kupcima.

Ova zatvaranja su najnoviji uticaj američko-izraelskog rata protiv Irana na sektor aluminijuma na Bliskom istoku, koji čini oko 9% globalne ponude.

Odvojeno, bahreinski Foulath Holding, matična kompanija Bahrain Steela, proglasio je u subotu višu silu na svoje poslovanje zbog regionalnog sukoba i "povezanih bezbednosnih i logističkih poremećaja".

Iz kompanije su poručili da je situacija u regionu "stvorila okolnosti van kontrole grupe koje su uticale na poslovanje i logistiku u svim delovima poslovanja", bez pružanja detalja o razmeri tog uticaja.

Dodatni američki mornari i marinci stigli su na Bliski istok na brodu USS Tripoli, amfibijskom jurišnom brodu, objavila je u subotu američka vojska.

USS Tripoli, vodeći brod kombinovanih pomorskih snaga od oko 3500 pripadnika, stigao je u region u petak, objavila je na X-u američka Centralna komanda (CENTCOM), regionalna vojna komanda odgovorna za to područje.

Nove snage se pridružuju hiljadama američkih marinaca koji su već raspoređeni na Bliskom istoku kao deo masovnog gomilanja snaga uoči rata sa Iranom. Ukupno su, prema ranijim izjavama, SAD rasporedile preko 50.000 vojnika u region, navodi Dpa.

SAD i Izrael pokrenuli su zajedničke napade na Iran 28. februara. Teheran je odgovorio napadom na Izrael i zalivske države u kojima se nalaze američki vojni objekti, a istovremeno je efikasno blokirao Hormuški tesnac, ključni plovni put za globalne pošiljke nafte.

Od početka rata, američke snage su napale više od 11.000 ciljeva u Iranu i oštetile ili uništile više od 150 iranskih brodova, saopštio je CENTCOM kasnije u subotu u posebnoj objavi.

Hiljade ljudi ubijeno je širom Bliskog istoka u iranskom ratu, koji je započeo napadom SAD-a i Izraela na Iran 28. februara, što je izazvalo iranske napade na Izrael, američke baze i zalivske države, a istovremeno je otvorilo novi front u Libanu. Reuters je objavio najnovije podatke za koje napominje da ih nije nezavisno potvrdio.

IRAN

Američka grupa za ljudska prava HRANA izjavila je da je od izbijanja rata ubijeno 3461 osoba. Navela je da je 1551 od njih bilo civila, uključujući najmanje 236 dece. Grupa tvrdi da njeni podaci dolaze iz terenskih izveštaja, lokalnih kontakata, medicinskih i hitnih izvora, mreža civilnog društva, materijala otvorenog tipa i službenih izjava.

Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca izjavila je u petak da je u dosadašnjim američko-izraelskim napadima u Iranu ubijeno najmanje 1900 ljudi, a 20.000 ih je povređeno. Nije jasno uključuju li te brojke najmanje 104 osobe za koje je iranska vojska rekla da su ubijene u američkom napadu na iranski ratni brod kod Šri Lanke 4. marta.

LIBAN

Libanske vlasti kažu da je od 2. marta u izraelskim napadima ubijeno 1189 ljudi, uključujući najmanje 124 dece. Više od 400 boraca Hezbolaha ubijeno je otkako je libanska oružana grupa pokrenula napade u novom ratu sa Izraelom 2. marta, rekla su Reutersu dva izvora upoznata sa brojem grupe. Nije jasno uključuje li broj poginulih koji su prijavile vlasti i broj boraca.

IRAK

Najmanje 100 ljudi ubijeno je od početka krize, prema iračkim zdravstvenim vlastima. Među njima su civili, pripadnici Šiitskih narodnih mobilizacionih snaga povezanih sa Iranom, kurdski borci Pešmerge saveznici SAD-a i vojnici. Jedan strani član posade ubijen je u napadu na tankere u blizini iračke luke, prema bezbednosnim zvaničnicima luke.

IZRAEL

Rakete lansirane iz Irana i Libana prema Izraelu ubile su 19 ljudi u Izraelu, prema izraelskoj hitnoj pomoći. Izraelska vojska saopštila je da su četiri njihova vojnika takođe ubijena u južnom Libanu. Odvojeno, izraelske snage su 22. marta promašile cilj i ubile izraelskog poljoprivrednika u blizini granice sa Libanom.

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE

Trinaest pripadnika vojske je ubijeno. Šestoro je potvrđeno mrtvima nakon što se američki vojni avion za dopunu goriva srušio iznad Iraka, saopštila je američka vojska, dok je sedam drugih poginulo u akciji tokom operacija protiv Irana. Dvanaest američkih vojnika ranjeno je, od kojih dvojica teško, u iranskom vojnom napadu na vazdušnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, rekao je američki zvaničnik Reutersu u petak.

UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI

Deset osoba ubijeno je u iranskim napadima, uključujući dva vojnika, prema vlastima UAE-a.

KATAR

Sedam osoba poginulo je 22. marta u smrtonosnom padu helikoptera u katarskim teritorijalnim vodama nakon tehničkog kvara tokom "rutinske dužnosti", prema katarskom ministarstvu odbrane. Nisu dati dalji detalji. Četiri poginula bila su pripadnici katarskih oružanih snaga, jedan turski vojnik iz združenih snaga Katara i Turske, a dvojica tehničari koji su radili za turskog odbrambenog giganta ASELSAN.

KUVAJT

Vlasti su izvestile o šest smrtnih slučajeva, uključujući dve osobe ubijene u iranskim napadima, dva oficira ministarstva unutrašnjih poslova i dva vojnika.

ZAPADNA OBALA

Četiri palestinske žene ubijene su u iranskom raketnom napadu na Zapadnu obalu koju je okupirao Izrael.

SIRIJA

Četiri osobe su ubijene kada je iranski projektil pogodio zgradu u južnom gradu Sueidi 28. februara, izvestila je državna novinska agencija SANA.

BAHREIN

Dve osobe su ubijene u dva odvojena iranska napada, a poslednji je pogodio stambenu zgradu u glavnom gradu Manami, prema ministarstvu unutrašnjih poslova. Ministarstvo odbrane UAE-a saopštilo je 24. marta da je jedan od njihovih civilnih izvođača radova ubijen u iranskom napadu na Bahrein. Izvođača radova identifikovali su kao marokanskog državljanina.

OMAN

Dve osobe su ubijene 13. marta u napadu dronom na industrijsku zonu u pokrajini Sohar, što su prvi smrtni slučajevi unutar zemlje, koja je bila domaćin posredničkih pregovora između SAD-a i Irana. Jedna osoba je ranije poginula kada je projektil pogodio tanker kod obale Muskata, rekao je upravnik broda.

SAUDIJSKA ARABIJA

Dve osobe su poginule kada je projektil pao na stambenu lokaciju u gradu Al-Hardž, jugoistočno od glavnog grada Rijada.

FRANCUSKA

Jedan francuski vojnik je poginuo, a šestoro ih je ranjeno nakon napada dronom na severu Iraka, gde su pružali obuku za borbu protiv terorizma.