Putin je očekivao popunu rupe u budžetu zbog poskupljenja nafte: Ali Ukrajina je imala drugačije planove

Rat Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana postavio je rusku ekonomiju u poziciju za značajan oporavak nakon što su cene nafte naglo porasle usled zatvaranja Ormuskog moreuza. Međutim, ako je predsednik Vladimir Putin očekivao ogroman profit, ta perspektiva bi mogla da se izjalovi, prenosi Fortune.

Sa zatvaranjem moreuza kroz koji prolazi petina svetskih potreba za naftom, "crno zlato" iz Rusije je odjednom postalo znatno vrednije. Nakon što se trgovala uz veliki diskont u odnosu na Brent sirovu naftu, nafta tipa Ural gotovo je dostigla paritet sa globalnim referentnim standardom.

Preporučujemo

Sa prvim problemima u Ormuskom moreuzu SAD na čelu sa Donaldom Trampom, istovremeno, ublažavaju sankcije na rusku sirovu naftu, uprkos upozorenjima da bi taj potez obezbedio ključan priliv prihoda finansijski opterećenom Kremlju.

Neposredno pre rata predsednika Trampa protiv Irana, prihodi Rusije od nafte i gasa pali su za 50 odsto, a vlada je trošila svoje rezerve kako bi finansirala rat u Ukrajini, koji sada ulazi u petu godinu, dok su budžetski deficiti rasli.

"Skok cena nafte učinio je Rusiju jednim od najvećih pojedinačnih dobitnika u kratkom roku iz sukoba sa Iranom", rekla je Uša Hejli, profesorka međunarodnog biznisa na Univerzitetu Vičita Stejt.

"To je zapravo spasilo ruske prihode od nafte od pada i dugotrajnog opadanja".

Zatim je Ukrajina pokrenula niz napada dronovima na glavne ruske izvozne čvorove, uključujući Novorosijsk na Crnom moru, kao i Primorsk i Ust-Lugu na Baltičkom moru.

Prema proračunima agencije Reuters, oko 40 odsto kapaciteta Rusije za izvoz sirove nafte bilo je obustavljeno tokom prošle nedelje, što predstavlja najteži poremećaj u snabdevanju naftom u modernoj istoriji Rusije.

Istovremeno, analiza Bloomberg-a zasnovana na podacima o isporukama pokazala je da su Primorsk i Ust-Luga ranije obrađivali oko 45 odsto ruskog izvoza sirove nafte morskim putem.

Talasi ukrajinskih dronova ne jenjavaju, nastavljajući da izbegavaju protivvazdušnu odbranu i dopiru duboko unutar ruske teritorije. Novi napadi u nedelju izazvali su požare u luci Ust-Luga, prema navodima Rojtersa.

"Neplanirano održavanje rafinerije"

Naravno, uklanjanje većeg broja ruskih zaliha sa globalnog tržišta nafte moglo bi još više da podigne cene, a Rusija i dalje može da izvozi sirovu naftu sa svojih istočnih terminala koji opslužuju Aziju.

Ali napadi dronova takođe primoravaju Moskvu da promeni prioritete neke izvozne proizvode i zaštiti potrošače, koji su pogođeni visokom inflacijom. Napad je rano ujutru u subotu pogodio veliku rusku rafineriju nafte u Jaroslavlju, severoistočno od Moskve.

Sada Kremlj planira da ponovo uvede zabranu izvoza benzina kako bi se borio protiv nestašice domaćeg goriva, jer bi proizvođačima bilo zabranjeno da izvoze benzin radi ostvarivanja većeg profita. Ruski list Komersant je naveo "neplanirano održavanje rafinerije" i požare u Primorsku i Ust-Lugi.

Pre rata sa Iranom, zvona za uzbunu u vezi sa ekonomijom dolazila su iz Rusije. Zvaničnici Kremlja upozorili su Putina da bi finansijska kriza mogla da pogodi leto, rekli su izvori za Vašington post prošlog meseca.

Ukazali su na slabe prihode od nafte i budžetski deficit koji nastavlja da se povećava, čak i nakon što je Putin povećao poreze potrošačima. Jedan moskovski poslovni rukovodilac je takođe rekao da bi kriza mogla da se desi za "tri ili četiri meseca" usred rastuće inflacije, dodajući da se restorani zatvaraju, a hiljade radnika biva otpušteno.

Ekonomski problemi sežu do ruske invazije na Ukrajinu. Kako su sankcije stupile na snagu i Putin mobilisao ekonomiju za dugotrajan rat, zategnuto tržište rada i visoka inflacija primorali su centralnu banku da održi visoke kamatne stope. Nedavno ublažavanje nije uspelo da spreči pad potrošnje u nekoliko kategorija potrošača.

Kako su kompanije osećale pritisak visokih stopa i slabije potrošnje, sve više radnika je ostajalo neplaćeno, otpušteno na prinudni odmor ili im je skraćeno radno vreme. Kao rezultat toga, potrošači su imali problema sa servisiranjem svojih kredita, što je izazvalo zabrinutost zbog pada u finansijskom sektoru.

"Bankarska kriza je moguća", rekao je ruski zvaničnik u decembru pod uslovom anonimnosti. „Kriza neplaćanja je moguća. Ne želim da razmišljam o nastavku rata ili eskalaciji".

(Telegraf.rs)