Nikaragva sve bliža diktaturi: Ortega zabranio opoziciji učešće na izborima

Narodna skupština Nikaragve jednoglasno je usvojila ustavnu reformu koju je predložio predsednik Danijel Ortega, kojom se protivnicima vlasti onemogućava učešće na izborima, saopštio je predsednik parlamenta Gustavo Poras.

Izmenama se izbornog procesa isključuju oni koji učestvuju u "planovima za državni udar", "izdaji nacije" ili "pozivaju na stranu vojnu intervenciju". Ortega je obrazložio da ova mera štiti Nikaragvu od mešanja Vašingtona, koji optužuje da je pokušao da ga svrgne putem protestnog pokreta 2018. godine. U gušenju tih protesta, prema podacima Ujedinjenih nacija, poginulo je oko 350 ljudi.

Preporučujemo

Reforma je uglavnom simbolična u zemlji u kojoj su opozicionari zatvarani ili primorani da odu u egzil, dok su uz Ortegin Sandinistički front nacionalnog oslobođenja (FSLN) ostale samo manje partije koje podržavaju vlast, navodi Le Monde.

Novim Ustavom, usvojenim 2025. godine na inicijativu lidera i njegove supruge Rosario Muriljo, već je bilo zabranjeno učešće političkim partijama koje ne dele "istu ideološku liniju kao FSLN". Ovom reformom su takođe parlamentarni izbori, prvobitno planirani za novembar 2026. godine, odloženi za godinu dana, odnosno za novembar 2027.

Parlament, koji ima samo jedan dom, u utorak je na vanrednoj sednici u Leonu, 90 kilometara severozapadno od Managve, takođe produžio predsednički mandat na sedam godina. Mandat je prethodno, 2025. godine, produžen sa pet na šest godina.

"Dolazimo da vam predstavimo ovu kopiju delimične reforme Ustava koju ćemo danas usvojiti pred vašim mauzolejem, vašom katedralom", rekao je Poras pre glasanja, položivši tekst na grob nikaragvanskog pesnika Rubena Darija u Leonu.

Foto: Profimedia/INTI OCON / AFP

Široko međunarodno protivljenje

Gustavo Porras iz FSLN-a najavio je pre nekoliko dana da će ustavne izmene onemogućiti "organizatorima državnog udara" i "krivcima za dela koja podrivaju nezavisnost, suverenitet i samoopredeljenje Nikaragve" da se kandiduju za izabrane ili javne funkcije.

Takođe je naveo da će biti isključeni i oni koji "pozivaju na vojnu intervenciju" Sjedinjenih Američkih Država ili "pozdravljaju i zahtevaju sankcije protiv svih nas", što je bila aluzija na opozicionare u egzilu.

Nakon usvajanja, tekst mora da bude potvrđen tokom drugog zasedanja parlamenta, koje će početi početkom 2027. godine.

Reformu je Ortega najavio 19. jula, na godišnjicu Sandinističke revolucije, a ona je izazvala široko međunarodno protivljenje. Tada je, govoreći o svojim protivnicima, poručio da više neće biti "izbora koji im omogućavaju da pokušaju da preuzmu vlast".

"Era partija koje su instalirali Jenkiji i koje se vraćaju na vlast zauvek je završena", dodao je bivši marksistički gerilski lider pred svojim pristalicama.

Početkom avgusta, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici u Organizaciji američkih država pozvali su tu organizaciju da preduzme mere protiv Nikaragve zbog reformi, ali sastanak o tom pitanju još nije zakazan.

Foto: Tanjug/AP

Pojačana represija od 2018. godine

Danijel Ortega vladao je Nikaragvom tokom 1980-ih, nakon ustanka kojim je svrgnut diktator Anastasio Somoza, kojeg su podržavale SAD.

Na vlast se vratio 2007. godine i od tada je ponovo biran na izborima praćenim brojnim nepravilnostima. Postepeno je učvršćivao kontrolu nad ovom srednjoameričkom zemljom od oko sedam miliona stanovnika, u kojoj Kina ima značajne interese u oblasti rudarstva.

Represija je dodatno pojačana nakon protesta 2018. godine, zbog čega je gotovo milion Nikaragvanaca otišlo u egzil, dok je nezavisni medijski sektor praktično ućutkan. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države od tada su uvele sankcije Nikaragvi.

Tokom prethodnih izbora 2021. godine, Danijel Ortega je naredio hapšenje glavnih opozicionih kandidata, uz sve veći broj proterivanja iz zemlje i oduzimanja državljanstva. Na meti vlasti našlo se i oko 500 političkih aktivista, humanitaraca, intelektualaca, novinara i sveštenika.

Kritičari optužuju Ortegu da pokušava da uspostavi "dinastičku diktaturu", iako će u novembru napuniti 81 godinu i ima zdravstvenih problema.

Ustavna reforma iz 2025. godine postavila je Rosario Muriljo, koja je pet godina mlađa od njega, na funkciju kopredsednice. Osmoro od devetoro dece ovog para zauzima strateške položaje u državnom aparatu.

Opozicija u egzilu pozvala je međunarodnu zajednicu da uvede strože ekonomske sankcije. Uprkos pritisku administracije predsednika Donalda Trampa, Sjedinjene Američke Države ostaju glavni trgovinski partner Nikaragve, dok zemlja takođe koristi kredite međunarodnih banaka i Međunarodnog monetarnog fonda, u trenutku kada postoje strahovanja od humanitarne katastrofe.

(Telegraf.rs)