Tramp se povlači iz rata sa Iranom? Ako to uradi na ova 4 načina, može biti još gore

Američki predsednik Donald Tramp signalizira da bi mogao da se povuče iz rata sa Iranom, jednostrano istupajući bez rušenja Islamske Republike, otvarajući Ormuski moreuz ili osiguravajući sporazum sa Teheranom o zaustavljanju napada na Sjedinjene Države i njihove saveznike.

"Večeras mi je zadovoljstvo da kažem da se ovi ključni strateški ciljevi bliže završetku", rekao je Tramp u udarnom terminu obraćanja naciji u sredu, govoreći o šteti nanesenoj raketnom programu Irana, mornarici, vojsci i posrednicima.

Preporučujemo

Predsednik se pohvalio da je "težak deo završen" i optimističan je da bi takav potez ublažio ekonomsku patnju koju su iranski napadi na brodarsku i energetsku infrastrukturu Persijskog zaliva prouzrokovali potrošačima u SAD i širom sveta.

Međutim, Iran je insistirao da će izabrati kada će se rat završiti i ne pokazuje znake odustajanja dok SAD ne pristanu na njegove zahteve. Teheran odbacuje "rokove" i spreman je da se bori "najmanje šest meseci", rekao je u utorak ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

CNN analizira zašto je težak deo rata možda daleko od završetka...

Ohrabreni iranski režim koji poseduje nuklearni materijal

Tramp je u utorak izjavio da je njegov "jedini cilj" - sprečavanja Irana da razvije nuklearno oružje  - "ostvaren".

SAD su bombardovale nekoliko iranskih nuklearnih postrojenja, ali više od 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma koji bi se mogao koristiti za izradu bombe nije pronađeno.

Uprkos Trampovoj tvrdnji da su "veoma različiti ljudi koji sada vladaju Iranom mnogo razumniji", stručnjaci imaju razloga da veruju da je Iran sada skloniji da izradi bombu nego što je bio pre rata.

Prethodni vrhovni vođa, Ali Hamnei, koji je izdao fatvu kojom se zabranjuje njen razvoj, je ubijen. Sada tvrdolinijaši u zemlji zahtevaju naoružavanje nuklearnog programa, tvrdeći da status Irana kao države na nuklearnom pragu nije bio efikasno sredstvo odvraćanja za sprečavanje napada.

Pošto nisu uspele da sruše Islamsku Republiku, SAD bi ostavile na snazi znatno tvrdolinijašniji režim u kojem civilne lidere potkopava Korpus islamske revolucionarne garde. Garda će verovatno učiniti Iran još povučenijim i značajno pojačati suzbijanje sloboda i neslaganja.

Nastavlja se ekonomski haos u svetu

Rani izlazak iz rata sa Iranom bi u suštini značio priznanje neuspeha Vašingtona da otvori Ormuski moreuz diplomatskim ili vojnim pritiskom. Tramp je rekao da će se moreuz "prirodno otvoriti" i da će cene gasa pasti nakon izlaska SAD, tvrdeći da, pošto SAD uvoze relativno malo energije sa Bliskog istoka, obezbeđivanje plovnog puta treba da padne na teret onih koji to čine.

Ali tržišta ne funkcionišu tako. Cena koju Amerikanci plaćaju na pumpama određuje se na globalnom tržištu, bez obzira na to odakle se gorivo nabavlja, a šok u ponudi – ako se ne reši – i dalje bi podigao cene u SAD.

Izlazak bez sporazuma o ponovnom otvaranju moreuza bi u suštini doneo Iranu pobedu u nametanju svog suvereniteta nad plovnim putem, dajući mu ogroman uticaj na svetsku ekonomiju i daleko više moći nego što je ranije imao. Iransko proveravanje brodova koji prolaze kroz Ormuski moreuz i navodno nametanje putarina do 2 miliona dolara po brodu rizikuje da postane nova norma – stvarajući novi tok prihoda dok Teheran vodi rat koji je pokazao malo namere da okonča.

Konsolidacija iranske kontrole mogla bi, paradoksalno, omogućiti veći protok nafte ako se više država odluči da zatraži dozvolu od Teherana za tranzit kroz moreuz, što bi ponudilo izvesno olakšanje rastućim cenama. Ali to bi postavilo presedan sa malo osnova u međunarodnom pravu i pokrenulo ozbiljna pitanja o efikasnosti pomorskog poretka zasnovanog na pravilima. A stručnjaci kažu da, čak i ako se snabdevanje naftom vrati, mogle bi da prođu nedelje - čak i meseci - da cena na pumpama padnu.

Bezbednost u Zalivu ostaje nerešena

Iran je tokom rata prekršio dva tabua sa svojim susedima iz Zaliva: prvi put je pokrenuo direktne napade na njihovu teritoriju, kažnjavajući ih za postupke njihovog američkog saveznika, i efikasno je zatvorio Ormuz za njihove isporuke nafte, lišavajući ih ekonomskog spasilačkog kanala.

Zalivske države vide obe teritorije kao egzistencijalne, a brz izlazak iz rata bez sporazuma mogao bi ih izložiti ponovljenim napadima u godinama koje dolaze. To bi Iranu takođe dalo značajnu prednost nad njima, omogućavajući mu da diktira uslove pod kojima mogu da izvoze naftu, dok istovremeno održava pretnju daljih raketnih napada na njihove gradove ako odbiju da se povinuju sve ratobornijoj Islamskoj Republici.

Takođe je verovatno da će se postaviti pitanja o implicitnom dogovoru koji povezuje investicije i strateško usklađivanje u Zalivu sa kontinuiranom zaštitom SAD. Kada je Tramp posetio Katar kao deo svog prvog planiranog putovanja u drugom mandatu, izjavio je "da će ih zaštititi", dok su se zalivske države obavezale na trilione dolara američkih investicija. Brz izlazak koji ostavlja zalivske države da se same snalaze verovatno bi se smatrao izdajom tog obećanja.

Šta bi mogao da uradi Izrael?

Ishitreni izlazak SAD iz rata mogao bi da dozvoli da Izrael oblikuje tok sukoba. Izrael je u poslednjem iranskom sukobu signalizirao da želi da fundamentalno oslabi iranski režim, a američki izlaz iz sukoba sa netaknutom Islamskom Republikom mogao bi da ga ostavi sa onim što smatra nedovršenim poslom.

Ali Vašington je ranije pokazao da može da obuzda Izrael kada to želi. Tokom poslednjeg izraelsko-iranskog rata u junu 2025. godine, kada je Tramp pokušao da okonča sukob, rekao je da je primorao Izrael da povuče avione koji su već bili na putu da napadnu Iran.

I čak i ako Izrael obustavi svoje napade na Iran, nema garancije da će Teheran to učiniti. Pošto je dva puta bio meta Izraela u roku od godinu dana, Iran će verovatno tražiti garancije da neće ponovo biti napadnut, nešto što se verovatno neće ostvariti bez formalnog, pregovaračkog okončanja rata.

Iran je takođe više puta insistirao na sveobuhvatnom sporazumu koji bi okončao borbe u Libanu. Malo je verovatno da će povlačenje SAD rešiti taj front. Izrael je intenzivirao svoju kampanju tamo nakon napada Hezbolaha u znak podrške Iranu i planira da sravni sa zemljom i drži delove juga zemlje dok ne proceni da je pretnja Hezbolaha eliminisana.

Sve informacije o događajima na Bliskom istoku možete pronaći u našem SPECIJALNOM BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)