RAT BUKTI, EVROPA STRAHUJE! Nova rampa za Trampa, Albanija na meti, uništen najviši most na Bliskom istoku?

Poštovani čitaoci, najnovije informacije o ratu na Bliskom istoku možete pratiti u našem novom specijalnom blogu.

Uprkos novim merama nemačke vlade za obuzdavanje rasta cena goriva, cena dizela dostigla je rekordnih 2,327 evra po litru, saopštio je nemački auto-klub ADAC, dok stručnjaci upozoravaju na moguće dalje poskupljenje usled kretanja na svetskom tržištu nafte i poremećaja u snabdevanju.

Kako je saopštio nemački auto-klub ADAC, prosečna cena litra dizela na nivou države porasla je na 2,327 evra, čime je za 0,6 centi premašila prethodni rekord iz marta 2022. godine, prenosi Tagesšau.

Istovremeno, značajno je poskupo i benzin, čija je cena dostigla 2,129 evra po litru, što je novi najviši nivo u ovoj godini.

ADAC je ocenio da su ova poskupljenja neprimerena, ukazujući da je cena sirove nafte između 31. marta i 1. aprila zapravo opala.

Nemačka vlada je od 1. aprila uvela takozvanu "kočnicu za cene goriva", kojom je predviđeno da benzinske pumpe smeju da povećaju cene najviše jednom dnevno.

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset zatražio je od načelnika štaba kopnene vojske generala Rendija Džordža da podnese ostavku i odmah ode u penziju, javlja danas CBS Njuz pozivajući se na izvore upoznate sa odlukom.

Prema navodima izvora, Hegset želi da na tu funkciju postavi osobu koja će sprovoditi viziju predsednika Donald Tramp i ministarstva odbrane za razvoj vojske.

Tri tankera, koji su se odašiljanjem signala predstavljali kao plovila u vlasništvu Omana, ušla su u Ormuski moreuz prateći obalu te zemlje, što ukazuje na korišćenje alternativne rute u odnosu na uobičajeni severni put kroz iranske vode, piše Bloomberg.

Prema satelitskim podacima, dva supertankera za naftu i jedan brod za tečni prirodni gas kretali su se ka istoku u četvrtak, a plovilima upravlja "Oman Ship Management Company", navodi baza podataka "Equasis".

Prema dostupnim podacima, svaki od tankera prevozi oko dva miliona barela nafte, dok je brod za tečni gas, kako se čini, prazan.

Jedan tanker je natovaren u Saudijskoj Arabiji i upućen ka Mjanmaru, dok drugi prevozi naftu iz Abu Dabija ka nepoznatoj destinaciji.

Sva tri broda prestala su da emituju signale o poziciji prilikom približavanja poluostrvu Musandam u Omanu, što dodatno otežava praćenje, uz već prisutno ometanje i lažiranje signala u tom području.

Ruta kojom se kreću nalazi se južno od zvaničnih plovnih koridora i znatno dalje od severne trase između iranskih ostrva Larak i Kešm, kojom su se kretali drugi brodovi poslednjih dana, a koja je povezana sa iranskim uslovima za odobrenje i naplatu prolaza.

Savet bezbednosti UN zakazao je glasanje za petak u 11 sati (po istočnoameričkom vremenu) o rezoluciji koju je sponzorisao Bahrein, a kojom se odobrava upotreba odbrambenih sredstava - ali ne i ofanzivnih - kako bi se osigurala međunarodna plovidba u Ormuskom moreuzu, koji je Iran većim delom blokirao.

Konačni nacrt o kojem će se glasati, do kojeg je u četvrtak došao The Associated Press, značajno je ublažio ranije predloge.

Prethodni nacrti bi ovlastili zemlje da "koriste sva neophodna sredstva" - što je terminologija UN-a koja uključuje i moguću vojnu akciju - kako bi se osigurao prolaz i odvratili pokušaji ometanja međunarodne plovidbe.

Konačni nacrt ovlašćuje zemlje da "koriste sva odbrambena sredstva koja su neophodna i srazmerna okolnostima u Ormuskom tesnacu i susednim vodama" radi osiguravanja prolaza i odvraćanja pokušaja ometanja međunarodne plovidbe "u periodu od najmanje šest meseci".

Rusija i Kina su se oštro protivile prethodnim nacrtima koji su odobravali moguću ofanzivnu akciju.

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset zatražio je od načelnika štaba kopnene vojske generala Rendija Džordža da podnese ostavku i odmah ode u penziju, javlja danas CBS News pozivajući se na izvore upoznate sa odlukom.

Prema navodima izvora, Hegset želi da na tu funkciju postavi osobu koja će sprovoditi viziju predsednika Donalda Trampa i ministarstva odbrane za razvoj vojske.

Prema izvorima, odluka o smeni Džordža nije povezana sa nedavnim incidentom u Nešvilu, kada je Hegset poništio suspenziju posade helikoptera zbog preleta iznad kuće muzičara Kida Roka, poručivši da neće biti kazni ni istrage.

Džordž, koji je karijerni pešadijski oficir i diplomac vojne akademije Vest Point, imenovan je na tu funkciju 2023. godine na predlog bivšeg američkog predsednika Džoa Bajden, a njegov mandat je trebalo da traje do 2027. godine.

Tokom karijere služio je u Zalivskom ratu, kao i u operacijama u Iraku i Avganistanu, a ranije je bio i pomoćnik bivšeg ministra odbrane Lojda Ostina.

Kao mogući naslednik pominje se zamenik načelnika štaba vojske general Kristofer LaNev, koji je ranije bio i Hegsetov vojni savetnik i komandant 82. vazdušno-desantne divizije.

Od stupanja na funkciju, Hegset je smenio više od deset visokih vojnih zvaničnika, uključujući predsedavajućeg Združenog generalštaba generala Čarlsa Kju Brauna, načelnicu pomorskih operacija admirala Lizu Frančeti, zamenika načelnika štaba vazduhoplovstva generala Džejmsa Slajfa i direktora Odbrambene obaveštajne agencije generala Džefrija Kruza.

Evropska unija treba da pojača svoju pomorsku misiju "Aspides" radi zaštite ključnih trgovinskih ruta, usled poremećaja izazvanih ratom koji predvode Sjedinjene Američke Države i Izrael protiv Irana, izjavila je danas Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Ona je, nakon razgovora sa predstavnicima više od 40 zemalja o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, koji je organizovala britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper, poručila da taj plovni put ima globalni značaj, preneo je Rojters.

"Ormuski moreuz je globalno javno dobro. Iranu ne sme biti dozvoljeno da naplaćuje prolaz brodovima, jer međunarodno pravo ne priznaje takve prakse", navela je Kalas u objavi na društvenoj mreži Iks.

Prema njenim rečima, razmatrane su diplomatske, ekonomske i bezbednosne mere za obezbeđivanje bezbedne plovidbe, uz saradnju sa brodskim kompanijama.

Ona je istakla da je pomorska misija EU "Aspides" već pomogla oko 1.700 brodova u Crvenom moru, ali da je neophodno njeno dodatno jačanje kako bi se sprečio gubitak još jedne ključne trgovinske rute.

Ministri spoljnih poslova Rusije i Irana Sergej Lavrov i Abas Arakči razgovarali su danas telefonom o situaciji na Bliskom istoku i bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Prema saopštenju ruskog ministarstva, Lavrov i Arakči su detaljno razmotrili razvoj situacije oko novog sukoba na Bliskom istoku i napore koje preduzimaju pojedine države radi deeskalacije tenzija, prenose RIA Novosti.

Dvojica ministara su razmenila mišljenja i o toku diskusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o obezbeđivanju sigurnosti plovidbe kroz Ormuski moreuz i prevazilaženju posledica, kako se navodi, "neizazvane agresije SAD i Izraela protiv Islamske Republike Iran".

Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je danas da je gađala Amazonov centar za računarstvo u "klaudu" u Bahreinu, u znak odmazde za napade na Iran.

Kako prenosi agencija Tasnim, IRGC je u saopštenju podsetio na svoje upozorenje da će, ako se napadi na iIran nastave, mete biti američke kompanije za informacione tehnologije i veštačku inteligenciju, koje su, kako tvrde, "glavni faktori u praćenju meta i usmeravanju napada na Iran".

Islamska Republika Iran saopštila je danas da je izveden napad na američke borbene avione u vojnoj bazi u Jordanu, dok razmere štete zasad nisu poznate, javlja agencija Mehr.

Prema navodima iranskih medija, meta napada bila je vazduhoplovna baza Al Azrak, koja se smatra jednim od najvažnijih strateških komandnih i operativnih centara američkih snaga u Zapadnoj Aziji.

Iranska vojska je istovremeno ponovila spremnost za odbranu suvereniteta zemlje i da odgovori na pretnje.

Francuska se ne suočava sa nestašicom goriva uprkos ratu na Bliskom istoku, ali postoje povremene logističke poteškoće u pojedinim regionima, izjavila je francuska portparolka vlade i ministarka energetike Mod Brežon.

Brežon je istakla da se Francuska snabdeva pre svega preko Atlantskog okeana, iz Sjedinjenih Američkih Država, Afrike i Brazila, a ne preko Ormuskog moreuza, koji je ključna tačka globalne energetske krize, preneo je Figaro.

Francuska ministarka je odbacila tvrdnje o nedostatku količina goriva i pojasnila da su problemi ograničeni na "povremene logističke napetosti" u pojedinim benzinskim stanicama, posebno onima sa nižim cenama, usled lokalnih skokova potražnje.

Prema javno dostupnim podacima koje su analizirali francuski mediji oko 10 odsto od više od 9.500 benzinskih stanica u Francuskoj ostalo je bez najmanje jedne vrste goriva.

Liderka desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen kritikovala je vladu, navodeći da nema adekvatnog odgovora na situaciju.

Premijer Sebastijen Lekorni ranije je predložio da se dodatni poreski prihodi ostvareni zbog rasta cena goriva iskoriste za dekarbonizaciju privrede, što su kritikovali predstavnici desnice i krajnje desnice.

Pojedini ekonomisti osporavaju postojanje dodatnih prihoda od poreza, navodeći da rast cena goriva usporava ekonomsku aktivnost i smanjuje poresku osnovicu.

Ormuski moreuz je otvoren za Rusiju, izjavio je danas pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

Ušakov je za portal "Vesti" kazao da je situacija u vezi sa Iranom ozbiljna.

Odgovarajući na pitanje da li Rusija pretpostavlja da američki predsednik Donald Tramp namerava da okonča vojnu operaciju u Iranu, Ušakov je rekao da je Tramp najavao završetak rata za dve ili tri sedmice.

"Videćemo. Situacija je teška", naveo je Ušakov.

Iranska advokatica za ljudska prava i dobitnica nagrade Saharov za 2012. godinu Nasrin Sotoudeh uhapšena je u svom domu u Teheranu, saopštila je danas njena ćerka Mehraveh Kandan.

Kandan, koja živi van Irana, objavila je na Instagramu da je Sotudeh uhapšena sinoć dok je bila "sama kod kuće".

Dodala je da njena majka nije stupila u kontakt sa porodicom od hapšenja i da nema io tome koja institucija je izvela hapšenje, prenosi BBC.

On je dodala da su zaplenjeni elektronski uređaji, uključujući laptopove i mobilne telefone njenih roditelja

Kako navodi CNN, Sotudeh je poznata širom sveta po zalaganju za prava žena, dece i aktivista u Iranu, a tokom karijere više puta je bila hapšena i osuđivana na zatvorske kazne.

Njeno delovanje učinilo ju je jednom od ključnih figura pokreta za građanska prava u Iranu, ali i metom pritisaka vlasti, uključujući profesionalne zabrane i sudske postupke.

Uprkos tome, nastavila je da javno istupa, postavši simbol borbe za osnovne slobode i vladavinu prava u zemlji.

Filipini su osigurali bezbedan prolaz svojih brodova i pomoraca kroz Ormuski moreuz, nakon diplomatskih kontakata sa Iranom, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.

Ministarka spoljnih poslova Filipina Tereza ​​Lazaro izjavila je da je imala "veoma produktivan" telefonski razgovor sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem, sa fokusom na jačanje bilateralne saradnje i obezbeđivanje pomorske bezbednosti.

"Tokom razgovora, iranski ministar je obećao da će filipinskim brodovima, energentima i svim filipinskim pomorcima biti omogućeno sigurno, nesmetano i brzo kretanje kroz Ormuski moreuz", navodi se u saopštenju, prenosi portal Gulf News.

Lazaro je ocenila da je dogovor ključan za zaštitu filipinskih pomoraca raspoređenih na Bliskom istoku, a istovremeno će zaštititi snabdevanje zemlje energijom.

"Nadovezujući se na nedavne razgovore, postigli smo razumevanje o bezbednosti naših pomoraca i bezbednosti snabdevanja energijom. Zahvalna sam na toplom duhu saradnje", napisala je ona na platformi Iks.

Manila i Teheran su takođe potvrdili svoju posvećenost "održavanju odličnih odnosa i postizanju trajnog mira kroz kontinuirani dijalog i diplomatiju", navodi se u saopštenju.

Sporazum svrstava Filipine među rastuću listu azijskih zemalja kojima je odobren uslovni pristup strateški važnom plovnom putu.

Iran je ranije saopštio da će omogućiti prolaz kroz Ormuski moreuz brodovima iz zemalja poput Kine, Rusije, Indije, Iraka i Pakistana, uz formalnu koordinaciju sa iranskim vlastima, dok je lista "neprijateljskih" i "prijateljskih" država jasno definisana.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su danas da je tokom vikenda u vazdušnom napadu u Iranu ubijen visoki iranski general Džamšid Ešagi, koji je bio zadužen za finansijske i naftne operacije oružanih snaga.

Izraelska vojska navela je da je Džamšid Ešagi bio na čelu takozvanog "naftnog štaba" Irana, koji, kako tvrdi, ima ključnu ulogu u finansiranju vojnih aktivnosti te zemlje, prenosi Tajms of Izrael.

Prema zvaničnim podacima, Ešagi je obavljao funkciju šefa za budžet i finansijske poslove u Generalštabu iranskih oružanih snaga, telu koje koordinira između regularne vojske i Revolucionarne garde.

Izraelske odbrambene snage ocenile su da je "naftni štab" sastavni deo vojnih struktura Irana, koji omogućava nastavak aktivnosti i vojno jačanje kroz prihode od prodaje nafte.

"Godinama su Revolucionarna garda i druge vojne strukture u Iranu finansirane velikim budžetima iz prihoda od nafte, uz zaobilaženje međunarodnih sankcija", navodi se u saopštenju.

Iranska Revolucionarna garda juče je potvrdila smrt Ešagija nakon izraelskog napada izvedenog u subotu.

Velika Britanija i više od 40 država razmatraju uvođenje dodatnih sankcija Iranu ukoliko Ormuski moreuz ostane zatvoren, saopšteno je nakon onlajn sastanka kojim je predsedavala britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper.

U saopštenju nakon sastanka navodi se da "Iran pokušava da drži globalnu ekonomiju kao taoca u Ormuskom moreuzu", uz poruku da "u tome ne sme da uspe", preneo je Skaj Njuz.

Učesnici su pozvali na hitno i bezuslovno ponovno otvaranje moreuza, kao i na poštovanje osnovnih principa slobode plovidbe i međunarodnog pomorskog prava.

Na sastanku je postignuta saglasnost o mogućim zajedničkim merama, među kojima su pojačavanje međunarodnog diplomatskog pritiska, uključujući i kroz Ujedinjene nacije, kako bi se Iranu uputile jasne i usaglašene poruke.

Takođe je razmatrano uvođenje koordinisanih ekonomskih i političkih mera, uključujući sankcije, ukoliko moreuz ostane zatvoren.

Dogovorena je i saradnja sa Međunarodnom pomorskom organizacijom radi oslobađanja hiljada brodova i mornara zarobljenih u moreuzu i ponovnog pokretanja pomorskog saobraćaja.

Učesnici su se saglasili i o zajedničkim aranžmanima za jačanje poverenja na tržištu i u operativnom funkcionisanju pomorskog saobraćaja.

Dan nakon što je Tramp izjavio da će se američki napadi na Iran intenzivirati, neki Iranci su pokazali svoj prkos organizovanjem roštilja na otvorenom i plesom u parku.

Četvrtak je godišnji praznik i dan za piknik poznat kao Sizdeh Bedar, drevna tradicija kojom se obeležava poslednji dan iranskih novogodišnjih praznika, Novruza.

Argentina je u četvrtak proglasila iranskog otpravnika poslova, Mohsena Soltanija Tehranija, nepoželjnom osobom i naredila mu da napusti zemlju u roku od 48 sati.

Ova odluka usledila je nakon saopštenja iranskog Ministarstva spoljnih poslova u kojem su predsednik Havijer Milej i ministar spoljnih poslova Pablo Kirno optuženi da deluju pod "uticajem okupatorskog i genocidnog cionističkog režima i SAD", kao i da su saučesnici u američkim napadima na Iran.

Krajem marta, Argentina je proglasila Iransku revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom, što omogućava zamrzavanje njene imovine i zabranu rada u finansijskom sistemu zemlje.

Argentina već dugo tvrdi da su bombaški napadi na izraelsku ambasadu (1992) i AMIA centar (1994) u Buenos Ajresu planirani i izvedeni uz direktno učešće iranskog režima.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je u toku novi talas iranskih raketnih udara na Izrael. Lokalni izraelski i iranski mediji prenose da su se eksplozije čule u Jerusalimu.

Zasebno, Ministarstvo odbrane Katara saopštilo je da je presrelo sve dolazne dronove nakon napada koji je Iran pokrenuo u četvrtak.

Ministarstvo odbrane Kuvajta takođe je objavilo da je u poslednja 24 sata presrelo dve rakete i 13 dronova.

Stižu informacije o novim vazdušnim udarima u Teheranu i Karadžu, javlja BBC.

Ovo je drugi put danas da izvori izveštavaju o snažnim udarima u Karadžu.

Iranski mediji prenose da su se dogodile eksplozije u istočnom Teheranu, dok izvori sa severoistoka grada potvrđuju da su se detonacije jasno čule.

Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je danas da je pokrenut 90. talas operacije "Pravo obećanje", usmeren na ciljeve američke industrijske objekte u regionu, uključujući čeličane i fabrike aluminijuma u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Bahreinu.

Prema zvaničnom saopštenju, u napadu dronovima i hipersoničnim raketama uništena je ključna infrastruktura povezana sa američkim i izraelskim vojnim interesima u regionu, prenosi Press TV.

Navodi se i da su pogođene fabrike oružja Rafael i skrivene pozicije američkih snaga u okolini Maname, glavnog grada Bahreina.

U saopštenju se dodaje da su ti napadi odmazda za prethodne napade na iranske industrijske lokacije i upozorava na dalju eskalaciju ako se takvi napadi nastave.

IRGC tvrdi da je u napadu nekoliko američkih vojnika poginulo, a više njih je povređeno.

Pored toga, izraelske vazduhoplovne baze u Tel Nofu, Palmahimu i Ben Gurionu, kao i vojni objekti u Tel Avivu, Haifi, Eilatu, Negevu i Beršebi, pogođeni su raketama i dronovima.

Američke baze u Ahmad al-Džaberu i Ali al-Salemu u Kuvajtu, kao i u Al-Hardžu u Saudijskoj Arabiji, takođe su napadnute.

Radarni sistem baze Al-Dafra u UAE, ključan za rano upozoravanje na vazdušne i raketne pretnje, uništen je tokom operacije.

IRGC je poručio da će napadi na "kriminalnu i terorističku infrastrukturu" u regionu biti nastavljeni i uputio direktnu poruku američkom predsedniku Donaldu Trampu da se suzdrži od daljih akcija koje bi mogle da eskaliraju sukob i "učine svet opasnijim za Sjedinjene Države".

Operacija je, kako se navodi, posvećena porodicama radnika poginulih u prethodnim napadima.

IRGC je upozorio da će bilo koji budući napad na iransku industriju biti uzvratno kažnjen još jačim udarom.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je na rizik od šireg rata na Bliskom istoku i pozvao sve strane da odmah prekinu neprijateljstva.

"Nalazimo se na ivici šireg rata koji bi zahvatio ceo Bliski istok sa dramatičnim posledicama širom sveta", rekao je Gutereš na konferenciji za novinare u Njujorku, preneo je BBC.

On je upozorio da rastuće cene energije i hrane već pogoršavaju situaciju za najsiromašnije i najranjivije širom sveta.

Gutereš je posebno istakao važnost bezbednog prometa kroz Ormuski moreuz i zaštite civilne infrastrukture, uključujući nuklearne objekte.

"Moja poruka je jasna: Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu, krajnje je vreme da se zaustavi rat koji nanosi ogromnu ljudsku patnju i već izaziva razarajuće ekonomske posledice. Iranu, da prestane da napada svoje susede", poručio je on.

Takođe je pozvao na rešavanje svih sporova "mirnim putem" i apelovao je na sve strane da poštuju međunarodno pravo i zaštitu civila.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije najavilo je danas da će se vojni zvaničnici te zemlje sastati sledeće nedelje u zajedničkom štabu Velike Britanije kako bi razgovarali o Ormuskom moreuzu, prenosi BBC.

Na sastanku će se razmatrati "održive opcije da se Ormuski moreuz učini pristupačnim i bezbednim za plovidbu", navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom nalogu Ministarstva na mreži Iks.

U saopštenju se dodaje da su pripadnici britanske vojne avijacije RAF "uspešno oborili više iranskih dronova u podršuju visoke pretnje".

Ranije danas, ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Ivet Kuper bila je domaćin virtuelnog sastanka o zatvaranju Ormuskog moreuza, na kojem se razgovaralo o merama za ponovno otvaranje.

Kuper je rekla da se vojni zvaničnici sastaju kako bi procenili opcije za organizovanje kolektivnih odbrambenih kapaciteta, uključujući razminiranje i aktivnosti nakon smirivanja sukoba.

Fokus onlajn sastanka je na diplomatskim i međunarodnim merama, uključujući koordinaciju sa industrijom, osiguravačima i energetskim tržištima, kao i zaštitu brodova i pomoraca.

Kuper je istakla da iransko zatvaranje te ključne brodske rute pogađa trgovinu tečnim prirodnim gasom, đubrivom i gorivom širom sveta, utičući ne samo na regionalne države Zaliva, već i na globalnu ekonomsku bezbednost i troškove života u mnogim zemljama.

Tramp je više puta kritikovao NATO i ponovo izneo ideju o napuštanju alijanse tokom privatnog ručka u sredu. Međutim, svako povlačenje zahtevalo bi odobrenje Kongresa - što je lider većine u Senatu, Džon Tun, ocenio kao teško ostvariv scenario.

"Imamo mnogo ljudi koji smatraju da je NATO kritičan i neverovatno uspešan savez nastao nakon Drugog svetskog rata. Mislim da su u današnjem svetu saveznici neophodni", dodao je Tun.

Iranska državna televizija emitovala je u četvrtak video-snimak na kojem se vidi kako pripadnici Revolucionarne garde ispisuju poruke osude protiv Trampa na projektilima spremnim za lansiranje.

Jedna od poruka je glasila: „Hvala svima onima koji, čak i u samoj Americi, osuđuju rat koji vodi "KRIMINALNA BANDA IZ BELE KUĆE". Druga poruka se odnosila na Džefrija Epstina.

Abdul Malik al-Huti, vođa jemenskih pobunjenika koje podržava Iran, izjavio je u četvrtak da je njegova grupa ove nedelje učestvovala u zajedničkim operacijama protiv SAD i Izraela lansiranjem raketa i dronova.

"Nećemo mirno stajati dok neprijatelj ostvaruje svoje ciljeve, niti ćemo sav teret ostaviti drugima kao da nas se to ne tiče", poručio je on tokom televizijskog obraćanja.

Al-Huti je pohvalio iranske napade na američke i izraelske interese u regionu, poput ključnih vojnih baza, i najavio nastavak zajedničkih operacija. Takođe je izrazio podršku režimu Islamske Republike i pozvao na skupove solidarnosti u Sani u petak.

Francuskai predsednik Emanuel Makron rekao je da Sjedinjene Države ne mogu da se žale na nedostatak podrške nakon što su odlučile da pokrenu rat u Iranu bez konsultacija.

"Teško se mogu žaliti što nisu podržani u operaciji koju su odlučili da preduzmu sami. Ovo nije naša operacija. Ono što želimo je da se mir uspostavi što je pre moguće", rekao je Makron novinarima u Seulu.

Makron se osvrnuo i na Trampove kritike NATO-a: "Kada se obavežete savezu, vi ispunjavate te obaveze. Ne komentarišete ih svakog jutra. Onog dana kada nastane problem, vi ste tu."

Berze beleže pad, dok cene nafte naglo rastu nakon Trampovog obećanja da će nastaviti napade na Iran bez jasnog vremenskog okvira za okončanje sukoba.

Indeks S&P 500 pao je za 1,2%, Dow Jones je potonuo za 600 poena, dok je Nasdaq oslabio za 1,7% nakon otvaranja američkih tržišta u četvrtak. Cena američke sirove nafte skočila je za više od 10%, premašivši 110 dolara po barelu.

U svom prvom nacionalnom obraćanju od početka rata, Tramp nije pomenuo rok koji je postavio Iranu za otvaranje Ormuskog moreuza, kritičnog vodenog puta za transport nafte i gasa.

Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi izjavio je danas da Iran i Oman pripremaju zajednički protokol za obezbeđivanje bezbednog pomorskog prolaza kroz Ormuski moreuz u posleratnom periodu.

Garibabadi je naveo da su nedavni oružani napadi i američko-izraelski udari poremetili bezbednu plovidbu i stvorili ozbiljne izazove, ali da su dve priobalne države posvećene uspostavljanju koordinisanog sistema tokom mirnodopskog vremena, preneo je Tasnim.

Prema njegovim rečima, brodovi bi trebalo da se unapred koordiniraju sa vlastima Irana i Omana i dobiju neophodne dozvole, uz poštovanje ekoloških i bezbednosnih standarda.

Zamenik iranskog ministra je naglasio da će novi protokol olakšati bezbedan tranzit brodova i pružiti bolje usluge, ali da će u slučaju budućih sukoba prolaz kroz moreuz za "agresorske sile ili njihove pristalice biti zabranjen".

Kako je rekao, proces izrade protokola je u završnoj fazi, a formalni pregovori sa Omanom uslediće nakon interne finalizacije nacrta.

Šef ruske državne nuklearne korporacije Rosatom Aleksej Lihačov izjavio je danas da će Rusija zatražiti od Sjedinjenih Američkih Država i Izraela da obezbede prekid vatre kako bi omogućila dodatna evakuacija ruskog osoblja iz nuklearne elektrane Bušer u Iranu.

Lihačov je rekao da će rute kretanja konvoja biti saopštene vlastima u Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama, uz zahtev da se tokom evakuacije strogo poštuje prekid vatre, prenela je Ria novosti.

Prema njegovim rečima, "poslednji talas evakuacije", koji uključuje oko 200 ljudi, preliminarno je planiran za sledeću nedelju.

Rusija je izgradila nuklearni reaktor u Bušeru, a osoblje Rosatoma trenutno radi na izgradnji dodatnih energetskih blokova u toj elektrani.

Američki nosač aviona USS Džerald R. Ford u četvrtak je napustio sidrište ispred splitske Gradske luke, gde je boravio od 28. marta radi planirane posete i održavanja, potvrdila je Lučka uprava Split.

Nosač aviona US S Džerald R. Ford uplovio je u Split u subotu u planiranu posetu i tehničko održavanje, saopštila je Ambasada SAD u Hrvatskoj. Dodaje se da poseta služi služi jačanju američko-hrvatskih odnosa i potvrdi NATO savezništva. Tokom boravka nije organizovana poseta brodu za medije.

Reč je o najvećem ratnom brodu ikada izgrađenom, s posadom od oko 4.500 članova i najmodernijom mornaričkom opremom, koji je poslednjih meseci bio aktivan u različitim međunarodnim misijama pre dolaska u Split.

Brod je prethodno posetio splitsku luku u oktobru 2025, a prvi put je u Split doplovio u junu 2023. godine.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da veruje da bi kralj Čarls III zauzeo drugačiji stav od britanskog premijera Kira Starmera u vezi sa ratom protiv Irana.

"Sviđa mi se. Oduvek mi se sviđao kao princ. On je dobar čovek, odličan predstavnik vaše zemlje. Mislim da bi on zauzeo sasvim drugačiji stav, ali on to ne radi. On je veliki gospodin", rekao je Tramp u intervjuu za britanski Telegraf.

Tramp je istakao da ima dobar lični odnos sa kraljem Čarlsom III, napominjući da se dugo poznaju.

"On je divan i hrabar čovek, da budem iskren sa vama. Prošao je kroz mnogo toga, na mnogo načina", naveo je američki lider.

Jedan diplomatski izvor je za Telegraf rekao da su Tramp i Čarls III bili u redovnoj prepisci, često pišući pisma jedno drugom.

Britanske diplomate u Vašingtonu nadaju se da će kralj tokom posete pomoći u popravljanju narušenih posebnih odnosa.

Poseta dolazi u trenutku pogoršanih odnosa između Vašingtona i Londona, nakon što je britanska vlada odbila da podrži američke vojne akcije protiv Irana.

Ispaljujući raketu visoko iznad Nemačke, ovo je eksperimentalni presretač "Bird of Prey" (Ptica grabljivica), dron namenjen za borbu protiv letećeg arsenala Irana i Rusije.

Ovu bespilotnu letelicu, koju je dizajnirao Airbus, sastavljena je za samo devet meseci i ima potencijal da obara kamikaze dronove poput sada već ozloglašenih iranskih Šaheda.

Tokom ispitivanja, "Bird of Prey" je bio raspoređen u realističnom scenariju misije, gde je tražio, otkrio i klasifikovao dron za jednokratni napad srednje veličine. Nakon identifikacije cilja, angažovao ga je koristeći raketu vazduh-vazduh Mark I, koju je razvio odbrambeno-tehnološki startap Frankenburg Technologies.

Predsednik iranskog parlamenta objavio je poruku na društvenim mrežama nakon obraćanja Donalda Trampa tokom noći.

Mohamad Bager Galibaf izjavio je da je za manje od nedelju dana "snažna nacionalna kampanja" koja se širi zemljom iznedrila "oko sedam miliona Iranaca koji su već istupili i proglasili da su spremni da uzmu oružje u ruke i stanu u odbranu Irana".

"Dozvolite mi da vam kažem nešto direktno iz srca", napisao je on. "Iranci ne pričaju samo o odbrani svoje zemlje, mi za nju krvarimo. Radili smo to ranije, i spremni smo da to uradimo ponovo. Ako udarite na naš dom... upoznaćete celu porodicu. Zaključani, napunjeni i uspravni. Samo izvolite (Bring it on)."

Njegova poruka dolazi nakon što je Tramp izjavio da SAD drže "sve karte u rukama" i da će "veoma snažno udariti" na iranske elektrane ako se ne postigne mirovni sporazum.

Prošle nedelje, Galibaf se pojavio kao ključna figura u Trampovim naporima za mirovne pregovore sa Teheranom.

Axios je preneo da je Galibaf pokazao spremnost da se angažuje sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.

Politico je izvestio da američki zvaničnici vide upravo Galibafa kao partnera za pregovore.

Međutim, iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim, za koju se veruje da je bliska Islamskoj revolucionarnoj gardi, opisala je izveštaje u zapadnim medijima kao "političku bombu" čiji je cilj da izazove pometnju među liderima zemlje.

Austrija je zabranila Sjedinjenim Američkim Državama korišćenje svog vazdušnog prostora za vojne operacije u ratu protiv Irana, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane te zemlje. Kao razlog za ovakvu odluku naveden je domaći Zakon o neutralnosti, javlja ORF.

Više od 40 zemalja, na virtuelnom sastanku čiji je domaćin Velika Britanija, razgovara o zatvaranju Ormuskog moreuza i merama za njegovu bezbednu ponovnu upotrebu.

Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Ivet Kuper, rekla je da se vojni zvaničnici sastaju kako bi procenili opcije za organizovanje kolektivnih odbrambenih kapaciteta, uključujući razminiranje i aktivnosti nakon smirivanja sukoba, preneo je Skaj njuz.

Fokus onlajn sastanka je na diplomatskim i međunarodnim merama, uključujući koordinaciju sa industrijom, osiguravačima i energetskim tržištima, kao i zaštitu brodova i pomoraca.

Kuper je istakla da iransko zatvaranje te ključne brodske rute pogađa trgovinu tečnim prirodnim gasom, đubrivom i gorivom širom sveta, utičući ne samo na regionalne države Zaliva, već i na globalnu ekonomsku bezbednost i troškove života u mnogim zemljama.

Most koji povezuje iranski glavni grad Teheran sa zapadnim gradom Karaj, i preko kojeg se prostire auto-put pogođen je u vazdušnim napadima na Iran, izveštava agencija Fars, dodajući da rane procene ukazuju na nekoliko povređenih, kao i da su pogođena i druga područja Karaja.

Fars dodaje da se most B1 smatra najvišim mostom na Bliskom istoku i da je otvoren ranije ove godine.

Društvenim mrežama kruži fotografija na kojima se, navodno, vidi uništeni most. Telegraf.rs nije uspeo odmah da proveri navode agencija Fars niti da potvrdi autentičnost fotografije.

Dve najveće iranske železare saopštile su da su primorane da obustave rad zbog nekoliko talasa američkih i izraelskih napada.

"Naša početna procena je da će ponovno pokretanje ovih pogona trajati najmanje šest meseci, a najviše godinu dana", rekao je Mehran Pakbin, zamenik šefa operacija u kompaniji Huzestan.

Železara Mobarakeh u centralnoj provinciji Isfahan saopštila je da su njene "proizvodne linije potpuno zatvorene nakon velikog broja napada".

Obe fabrike su pretrpele višestruke udare od prošle nedelje.

Pretnja iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom tera zemlje Zaliva da razmotre skupe i složene projekte za cevovode koji bi omogućili izvoz nafte i gasa bez prolaska kroz zagušenu strategijsku tačku, piše Financial Times.

Strateški važan saudijski cevovod Istok-Zapad, dug 1.200 kilometara i izgrađen 1980-ih, trenutno transportuje sedam miliona barela nafte dnevno, potpuno zaobilazeći Ormuz, ali region traži dodatna rešenja za smanjenje trajne ranjivosti.

Iran je pogubio čoveka osuđenog za učešće u napadu na vojni objekat tokom protesta koji su se održali u januaru, objavila je u četvrtak poluzvanična novinska agencija Tasnim, pozivajući se na pravosudne vlasti.

"Čovek je pokušao da uđe u vojni centar i uništi ga kako bi zaplenio oružje koje se tamo nalazi", naveo je Tasnim, dodajući da je čovek po imenu Amirhosein Hatami obešen jutros.

Hatami je priznao optužbe tokom ispitivanja, naveo je Tasnim.

Izveštaji iranskih državnih medija sugerišu da je u poslednjih mesec dana izvršeno najmanje devet pogubljenja. Međutim, ova brojka je verovatno konzervativna procena, jer mnoga pogubljenja nisu javno objavljena, a transparentnost je ograničena, posebno tokom perioda nemira i sukoba.

Francuski predsednik Emanuel Makron kaže da bi bilo nerealno pokrenuti vojnu operaciju za otvaranje Ormuskog moreuza, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izazvao američke saveznike da rade na njegovom ponovnom otvaranju.

"Neki ljudi brane ideju o oslobađanju Ormuskog moreuza silom putem vojne operacije, stav koji ponekad iznose Sjedinjene Države, iako se menjao", rekao je Makron novinarima tokom posete Južnoj Koreji.

"Ovo nikada nije bila opcija koju smo podržavali jer je nerealna. Trajalo bi večno i izložilo bi sve one koji prođu kroz moreuz rizicima od 'čuvara revolucije', ali i balističkih raketa", kaže on.

Irak je počeo da izvozi lož-ulje kopnenim putem preko Sirije, pri čemu je 178 tankera stiglo do terminala Banijas od planirane pošiljke od 299 kamiona, saopštili su zvaničnici u četvrtak.

Iračko Ministarstvo nafte navelo je da je cilj ovog poteza da podrži državne prihode i održi izvoz usled rastućih rizika za brodarstvo u Zalivu.

Kamioni prolaze preko prelaza Tanf ka mediteranskoj obali Sirije, zaobilazeći glavno južno čvorište Iraka u Basri.

Ministarstvo je saopštilo da će se količine postepeno povećavati, navodeći koordinaciju sa Sirijom uprkos infrastrukturnim ograničenjima.

Sirijska državna televizija takođe je izvestila o dolasku tankera sa naftom u Banijas.

Irak je ranije nastavio izvoz sirove nafte preko turske luke Džejhan.

Američki predsednik Donald Tramp signalizira da bi mogao da se povuče iz rata sa Iranom, jednostrano istupajući bez rušenja Islamske Republike, otvarajući Ormuski moreuz ili osiguravajući sporazum sa Teheranom o zaustavljanju napada na Sjedinjene Države i njihove saveznike.

Kako je rat na Bliskom istoku smanjio zalihe mlaznog goriva i dizela u Aziji, Evropa je sledeća koju će pogoditi nestašica, prema rečima šefa Međunarodne agencije za energiju.

"Najveći problem danas je nedostatak mlaznog goriva i dizela. To su glavni izazovi. I to već vidimo u Aziji", rekao je Fatih Birol u podkastu objavljenom juče, dodajući da će nestašice verovatno pogoditi i Evropu ovog meseca ili možda početkom maja.

Rekao je da su u martu globalne luke još uvek primale terete nafte i prirodnog gasa koji su napustili Bliski istok pre nego što je počeo sukob u regionu.

"Ali u aprilu nema ničega", dodao je.

Birolovo predviđanje odjekuje komentarima izvršnog direktora naftne kompanije i nemačkog ministra ekonomije prošle nedelje, koji je upozorio da će nestašica energije pogoditi Evropu počev od ovog meseca ako se sukob u Iranu ne završi. Globalne cene mlaznog goriva sada su više nego dvostruko veće od nivoa iz februara, na osnovu najnovijih podataka Međunarodnog udruženja vazdušnog saobraćaja, koji pokrivaju nedelju koja se završava 27. marta.

Avio-kompanije su odgovorile povećanjem cena, doplatama i smanjenjem broja letova.

Češka vlada je odobrila mere kako bi se izborila sa problemom rasta cena goriva usred sukoba na Bliskom istoku.

Premijer Andrej Babiš rekao je da će vlada ograničiti marže prodavaca goriva, počev od 8. aprila. Pored toga, akciza na dizel će biti smanjena za 2,35 kruna (0,11 dolara) po litru istog dana.

Babiš je trenutnu situaciju nazvao "haosom".

Vlasti Filipina navode da su od iranskog šefa diplomatije u četvrtak dobili uverenje da će njihovim brodovima, uvozu goriva i filipinskim pomorcima biti dozvoljen bezbedan i brz prolaz kroz Ormuski moreuz, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Manili.

"Iranski ministar spoljnih poslova dao je uveravanje tokom telefonskog razgovora sa filipinskom ministarkom spoljnih poslova Terezom Lazaro, koja je zatražila da Iran označi Filipine kao ne-neprijateljsku zemlju i osigura bezbedan prolaz svojih brodova i pošiljki nafte kroz strateški moreuz", saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova bez navođenja detalja.

"Ovaj pozitivan razvoj događaja je od vitalnog značaja za Filipine jer će ne samo osigurati bezbednost filipinskih pomoraca koji posluju u tom području, već će pomoći i u obezbeđivanju energetske bezbednosti zemlje", rekla je Lazaro u saopštenju.

Filipini, dugogodišnji saveznik Sjedinjenih Država, uvoze najveći deo svog goriva sa Bliskog istoka.

Načelnik iranske vojske upozorio je u četvrtak da, ukoliko se američka vojska iskrca u Islamskoj Republici, "nijedna osoba" neće preživeti među osvajačima.

General-major Amir Hatami dao je ovaj komentar u prilogu koji je emitovala iranska državna televizija.

"Senka rata mora biti skinuta sa naše zemlje i mora postojati bezbednost za sve, jer nije moguće da mesta budu bezbedna, a naši ljudi nebezbedni", rekao je on.

Ambasada SAD u Tirani upozorila je da bi grupe povezane sa Iranom mogle napasti entitete povezane sa SAD u Albaniji.

"Grupe povezane sa Iranom mogu nastojati da ciljaju entitete povezane sa SAD ili iranskim opozicionim elementima u Albaniji. Takođe mogu ciljati uobičajena mesta, kao što su turističke lokacije, tržni centri, hoteli, klubovi i restorani. Podstičemo američke građane da pokažu povećanu opreznost", navodi se u saopštenju ambasade.

Bes američkog predsednika Donalda Trampa prema saveznicima u NATO-u zbog odbijanja da se pridruže ratu protiv Irana do sada je postigao jednu stvar, mnogima nezamislivu...

Najmanje dvoje ljudi ranjeno je kad je na desetine raketa ispaljeno na nekoliko lokacija na severu Izraela, saopštile su vlasti. U napadu je pričinjena i materijalna šteta.

U napadu su povređeni muškarci stari 85 i 34 godine. Prema navodima službe Magen David Adom, u pitanju su lakše povrede.

Vatrogasci reaguju na curenje gasa u gradu Kirjat Šmona, gde su šrapneli pogodili dve boce sa gasom. Vatrogasne ekipe su isključile izvore energije kako bi sprečile izbijanje požara, prema podacima Vatrogasno-spasilačke službe koja pokriva severni Izrael.

Spasilačke jedinice takođe reaguju na nekoliko lokacija u Galileji gde su prijavljeni udari, prema podacima Izraelskih odbrambenih snaga.

Izraelske odbrambene snage su saopštile da njihovi i spasilački timovi trenutno deluju na mestima nesreća na severu zemlje gde su primljeni izveštaji o udarima.

"Treba izbegavati okupljanje u ovim područjima. Komanda poziva javnost da nastavi da poštuje uputstva", ističe se u saopštenju.

Bivši iranski ministar spoljnih poslova koji je jednom sugerisao da bi Teheran mogao da razvije nuklearno oružje, navodno je teško povređen u vazdušnom napadu.

U napadu u sredu ranjen je Kamal Harazi (81) i ubijena je njegova supruga, navode iranski mediji.

Nije bilo jasno da li su vazdušni napadi ciljali Harazija ili neku drugu lokaciju u blizini.

Harazi je bio ministar spoljnih poslova iranskog reformističkog predsednika Mohameda Hatamija, a zatim savetnik za spoljne poslove pokojnog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

On je 2022. godine rekao da Teheran ima "tehnička sredstva za proizvodnju nuklearne bombe, ali da Iran nije doneo odluku da je izgradi", što je izazvalo zabrinutost zbog namera Teherana.

Nakon što je rat počeo, Harazi je za CNN rekao: "Više ne vidim prostora za diplomatiju. Zato što je Donald Tramp obmanjivao druge i nije ispunjavao svoja obećanja, a to smo doživeli u dva perioda pregovora - dok smo mi bili u pregovorima, oni su nas udarili".

Vlasti Saudijske Arabije saopštile su da su u poslednjih sat vremena presrele novi talas dronova.

Kako je navedeno, četiri drona su presretnuta i uništena. Ranije je ministarstvo saopštilo da je oborilo i balističku raketu koja je išla ka istočnom regionu zemlje.

Iranska vojska je zapretila novim razaranjem i hvalila svoju moć, kao odgovor na obraćanje predsednika SAD Donalda Trampa, u kojem je rekao da se "sukob bliži kraju" i zapretio da će Iran "vratiti u kameno doba"

"Rat će se nastaviti dok se SAD i Izrael ne suoče sa poniženjem, sramotom, trajnim žaljenjem i konačnom predajom", rekao je portparol iranskog vojnog štaba u saopštenju, koje je preneo iranski državni medij IRIB.

"Nakon snažnih i nezamislivih udaraca koje ste već primili, očekujte još razornije, opsežnije i destruktivnije akcije od nas", navodi se u saopštenju.

Iran je takođe odbacio Trampove tvrdnje da je njegova vojska ozbiljno oslabljena, rekavši da SAD "ništa ne znaju o našim ogromnim i strateškim kapacitetima".

"Centri za koje verujete da ste ciljali su beznačajni. Naša strateška vojna proizvodnja se odvija na lokacijama koje potpuno ne znate – i do kojih nikada nećete moći da dosegnete", ističe se u saopštenju.

Američka ambasada u Iraku upozorila je da militantne grupe povezane sa Iranom mogu izvesti napade u centralnom Bagdadu u narednih 24 do 48 sati, ponovo pozivajući Amerikance da napuste zemlju.

Iran i njegovi proksi već su napali američke građane i ciljeve povezane sa SAD u susednom Iraku, navela je ambasada u objavi na X-u u četvrtak.

"Mogu da ciljaju američke građane, preduzeća, univerzitete, diplomatske objekte, energetske infrastrukture, hotele, aerodrome i druga mesta koja se percipiraju kao povezana sa Sjedinjenim Državama, kao i iračke institucije i civilne ciljeve. Terorističke milicije ciljale su Amerikance radi otmica. Američki državljani treba da napuste Iran odmah", navodi se u objavi.

Podsetimo, američka novinarka Šeli Kitleson oteta je u glavnom gradu u utorak, navela je njena medijska kuća. Vlada SAD trenutno radi na obezbeđivanju njenog oslobađanja.

Sistemi protivvazdušne odbrane Abu Dabija uspešno su presreli raketu u blizini industrijskog centra izvan glavnog grada Ujedinjenih Arapskih Emirata, saopštila je u četvrtak gradska kancelarija za medije.

Presretanje rakete u blizini ekonomskih zona Halifa Abu Dabija (KEZAD) izazvalo je manju štetu i nije bilo povređenih, saopštila je kancelarija.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute će sledeće nedelje posetiti Vašington u "dugo planiranoj" poseti, najavila je portparolka Severnoatlantske alijanse.

- Mogu da potvrdim da će generalni sekretar biti u Vašingtonu sledeće nedelje u dugo planiranoj poseti - rekla je u sredu portparolka NATO-a Alison Hart, prenosi Rojters.

Dodatni detalji o putovanju još nisu poznati.

Cene nafte su ponovo skočile na preko 100 dolara po barelu nakon ranijeg obraćanja Donalda Trampa.

Brent sirova nafta skočila je sa 99 na 106 dolara nakon govora, tokom kojeg je Tramp za rast cena okrivio Iran.

Rekao je da je skok "u potpunosti rezultat poremećenih terorističkih napada iranskog režima na komercijalne tankere za naftu i susedne zemlje koje nemaju nikakve veze sa sukobom".

Ujedinjeni Arapski Emirati saopštile su da rade na presretanju raketa i dronova neposredno pre obraćanja američkog predsednika Donalda Trampa.

Ministarstvo je saopštilo da napadi dolaze iz Irana i upozorilo javnost na zvukove koji se čuju širom zemlje dok rade na presretanju raketa.

Predsednik SAD Donald Tramp je u obraćanju branio svoju odluku da krene u rat sa Iranom, opisujući ga kao "ubilački režim" koji je "ubio 45.000 svojih ljudi" tokom protesta ranije ove godine.

"Bila bi nepodnošljiva pretnja da ovi teroristi imaju nuklearno oružje", kaže je Tramp.

On je tvrdio da je Iran "radio na oružju koje bi moglo da stigne do Evrope".

"Ovo je trebalo da se reši mnogo pre nego što sam stupio na dužnost", rekao je Tramp iznova ponavljaći kritike oko toga kako su se prethodni predsednici nosili sa Iranom, posebno sa nuklearnim sporazumom koji je pregovarao Barak Obama.

Tokom noći sirene su se oglasile u Izraelu, usled još jednog napada iz pravca Irana

Predsednik SAD Donald Tramp se tokom noći obratio naciji i svetu kako bi predstavio, ono što je Bela kuća nazvala "važno ažuriranje" o ratu u Iranu.

Tramp je započeo svoje obraćanje o ratu u Iranu ponavljajući ono što naziva američkim vojnim uspesima na Bliskom istoku. Tvrdio je da je operacija Epski bes donela "brze, odlučne, ubedljive pobede".

Američki predsednik je u svom obraćanju tvrdio da je "iranska mornarica nestala. Njihovo ratno vazduhoplovstvo je u ruševinama".