Ukrajinska vojska testira egzoskelete: Vojnici izgledaju kao da su stigli iz daleke budućnosti

Zbog svoje povezanosti sa globalnom ekspanzijom veštačke inteligencije i robotskih tehnologija, rat u Ukrajini postao je poligon za testiranje novih vojnih tehnologija.

U mnogim slučajevima, sistemi naoružanja koji proističu iz ovog sukoba sve više liče na priče iz naučne fantastike, jer rojevi vazdušnih dronova, bespilotni kopneni roboti za potragu i spasavanje, kao i laserski topovi visoke energije montirani na kamione, nastavljaju da menjaju oblik i razmere savremenih konflikata, prenosi portal Boy Genius Report.

Jedna nedavna inovacija mogla bi predstavljati prvi korak ka pretvaranju pešadije u polu-bioničke ratnike kakvi su popularizovani u futurističkim filmovima poput "Na ivici sutrašnjice", u kojem glavne uloge tumače Tom Kruz i Emili Blant.

U video-snimku objavljenom na društvenim mrežama od strane ukrajinskih snaga, vojnici se mogu videti kako u borbenim uslovima nose egzoskelete sa ugrađenom veštačkom inteligencijom.

Navodno, ova futuristička oprema ima za cilj da smanji fizičko opterećenje vojnika, dok istovremeno poboljšava njihovu brzinu i izdržljivost na bojnom polju.

U snimku podeljenom na Fejsbuku od strane 7. desantno-jurišnog korpusa Ukrajine, vojnici se prikazuju kako oblače ono što izgleda kao mehaničke potpore za struk i noge, pre nego što izvrše nekoliko zadataka, poput nošenja i utovara artiljerijskih granata.

Jedinica navodi da se tehnologija testira kako u logističkim, tako i u borbenim operacijama u regionu Pokrovska, gde su ukrajinski mediji izvestili da 7. desantno-jurišni korpus odbija veliku ofanzivu.

Ovo nije prvi put da vojske razvijaju egzoskelete. Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija već su radile na ovoj tehnologiji. Kompanija "Lockheed Martin" je, sa druge strane, obezbedila razvojni ugovor za svoj ONYX egzoskelet još pre skoro jedne decenije.

Međutim, novi ukrajinski sistem mogao bi biti jedan od retkih vojno korišćenih egzoskeleta čiju verziju potrošači mogu kupiti na Amazonu, što naglašava kako brzina tehnoloških inovacija, u okviru globalizovane ekonomije, sve više briše granice između potrošačkog tržišta i bojnog polja.

Jače, brže, duže: Era vojnika sa egzoskeletima

Na prvi pogled, novi ukrajinski egzoskelet odmah priziva slike iz možda najpotcenjenijeg akcionog filma Toma Kruza, "Na ivici sutrašnjice".

I, koliko god to vredelo pomenuti, ukrajinska vojna propagandna mašina ne krije svoju futurističku tehnologiju, jer video koji je objavio 7. desantno-jurišni korpus više liči na najzanimljivije trenutke srednjoškolskog fudbalskog tima nego na vojno testiranje. Dubstep muzika prati kadrove vojnika koji pričvršćuju egzoskelete oko struka i nogu, pre nego što požure da utovare samohodnu haubicu CAESAR.

Prema natpisu, visokotehnološke potpore smanjuju teret koji vojnik nosi za 30 odsto. Takođe mogu povećati brzinu hoda, navodno pomažući vojnicima da dostignu 20 km/h. Prema korpusu, domet egzoskeleta se proteže do 16 kilometara sa jednim punjenjem.

U citatu objavljenom uz video, pukovnik Vitalij Serdjuk, načelnik Odeljenja za raketne snage i artiljeriju 7. korpusa, hvali egzoskelete zbog povećanja izdržljivosti, brzine i performansi vojnika. Napravljen od ugljeničnih vlakana, legure aluminijuma i nerđajućeg čelika, egzoskelet teži samo 2 kilograma i sposoban je da funkcioniše na ekstremnim temperaturama.

Još zanimljivije je to što koristi veštačku inteligenciju za prilagođavanje raspodele težine pokretima korisnika u realnom vremenu, omogućavajući vojnicima da se kreću kroz deset režima rada, što video prikazuje kako vojnik podešava kružni panel u visini butina.

Neverovatno, čak dolazi i sa mobilnom aplikacijom. U intervjuu za ukrajinske novine Ukrajinska pravda, Sergej Lefter, portparol 7. korpusa za brzo reagovanje, izjavio je da "aplikacija omogućava prilagođena podešavanja" kao što su "omogućavanje režima veštačke inteligencije ili podešavanje snage".

Međutim, Lefter je naglasio da se futurističke bioničke proteze za noge mogu koristiti i bez aplikacije.

Potrošačka roba ili vojna imovina?

Vojni zvaničnik je za Ukrajinsku pravdu rekao da je egzoskelet deo kapaciteta korpusa za "tehno-vazdušni napad2. Jedinica je stekla reputaciju zbog svojih kreativnih pristupa borbi, dobijajući naslovne strane za obuku vojnika u odbrani od dronova pomoću VR slušalica (preko Ukrajinske pravde). Takav pristup "iz kutije" postao je norma za ukrajinsku vojsku koja mora da prevaziđe značajan tehnološki jaz.

Kao što je naznačeno od strane vojnog osoblja koje govori u videu, egzoskeleti izgledaju kao proizvod koji ljubiteljima prirode prodaje kineski proizvođač Hypershell.

Poređenje video snimka, vojnih saopštenja za štampu i veb stranice Hypershell sugeriše da je verovatno u pitanju "Hypershell X Pro", koji deli iste metrike performansi kao one koje reklamira ukrajinska vojska.

U saopštenju datom časopisu Popular Science, portparol kompanije Hypershell nije negirao da su proizvodi kompanije oni koji su prikazani na slici, već je umesto toga naveo da su njihovi egzoskeleti "dizajnirani za civilnu upotrebu", dodajući "ne podržavamo niti odobravamo bilo kakvu vojnu primenu naše tehnologije".

Do danas je neizvesno kako je ukrajinska vojska dobila egzoskelet. U sadašnjem stanju, kompanija sa sedištem u Šangaju pokrenula je nekoliko pilot programa u Ukrajini u poslednja dva meseca, uključujući one sa konglomeratom dronova DroneUA i veletrgovcem METRO.

Ukrajinski egzoskelet ilustruje njen pristup asimetričnom ratovanju, jer njena vojska često koristi potrošačke proizvode kako bi pojednostavila inače skup i dugotrajan proces nabavke.

Na primer, 2022. godine američka vojska je potrošila 1,2 miliona dolara na razvoj prototipa za svoj program egzoskeleta SABER. Nasuprot tome, Hypershell X Pro se prodaje za nešto manje od 1.000 dolara.

Ovaj pristup je pomogao u smanjenju tehnološkog jaza sa Rusijom, a najznačajnije je pokrenuo njen sada vodeći svetski program dronova. Stoga, pouka iz ukrajinskog poduhvata u oblasti naučnofantastičnih egzoskeleta možda nije sama tehnologija, već njen izvor, što odražava sve manje razdvajanje između vojne i potrošačke sfere.

(Telegraf.rs)