Robijao jer se suprotstavio Kremlju: Prigožin i Kadirov ga želeli mrtvog, otkrio o čemu je pričao s Putinom

Mihail Hodorkovski, nekada najbogatiji čovek u Rusiji, proveo je 10 godina u zatvoru. Sada govori o svojoj viziji zemlje koja je izolovana i konfrontirana sa Evropom, i koja se sve više udaljava od demokratskog ideala kojem teži.

Bio je najvažniji među oligarsima postsovjetske Rusije i šesnaesta najbogatija osoba na svetu dok je bio na čelu naftne kompanije Yukos.

Preporučujemo

Ali sve se promenilo kada je Mihail Hodorkovski 2001. godine osnovao Open Russia Foundation, usmerenu na jačanje civilnog društva u Rusiji. Njegove kritike korupcije režima Vladimira Putina dovele su ga do zatvora i gubitka kompanije, koju je na kraju država gurnula u bankrot.

Proveo je gotovo deceniju u zloglasnom logoru broj 13 kaznenog kompleksa u Krasnokamensku, u bivšoj oblasti Čita, na jugoistoku Sibira. Pomilovan, emigrirao je u London, gde živi i radi kao osnivač NEST Centre, posvećenog analizi Rusije i njenog okruženja.

Ove nedelje bivši magnat boravio je u Madridu na poziv Fondacije Rafael del Pino, gde je pristao da u intervjuu za El Mundo govori o trenutnoj situaciji u svojoj zemlji, najtežim iskustvima iz zatvora i budućnosti posle "putinizma".

Upitan šta misli ko će naslediti Putina, Hodorkovski odgovara da je to veoma teško znati.

"Zamislimo da mu cigla padne na glavu. To je kao u ruskom vicu gde dve cigle hodaju po krovu. Jedna pita: 'Misliš li da će danas padati kiša?' A druga mirno odgovara: 'Nije važno… Važno je biti dobar čovek'. Mogao bih da navedem nekoliko imena, kao na primer Mišustin, ali ono što mi je jasno jeste da će, ko god da bude, naslednik Putina biti mnogo slabiji i ranjiviji od njega. Čak je verovatno da će zemljom upravljati neka vrsta kolektiva, a ne jedna konkretna osoba", rekao je Hodorkovski.

Ruski oligarh ne očekuje da njegova zemlja može uskoro da postane stabilna demokratija?

"Procena je da joj treba 20 godina ne da postane demokratija, već da njeno stanovništvo povrati ravnotežu i prestane da sebe vidi okruženo neprijateljima. Kada je reč o demokratiji, biće potrebno još više vremena. Rusija je prevelika i ima mnogo različitih zajednica. U velikim gradovima može se videti veća težnja ka demokratiji nego u unutrašnjosti, gde je teško zamisliti sistem poput evropskog", kaže za El Mundo.

Ističe i da Evropa "treba da se navikne na Hladni rat sa Rusijom"

"Evropa mora da shvati da je jedino što je može spasiti od pravog rata njena sposobnost da se brani. Putin se navikao da svoje unutrašnje političke probleme rešava spoljnim agresijama. To je učinio već četiri puta. To je njegov način delovanja i u njegovim godinama neće ga menjati", kaže on.

Na opasku da je istorijski gledano, ishod ratova određivao rusku politiku – od promene režima kada bi rezultat bio katastrofalan, do njegovog učvršćivanja kada bi pobedila, odgovara i o tome da li veruje da budućnost Putina zavisi od rata u Ukrajini.

"Za sada ga dobija. Istorija pokazuje da ako dobijaš ratove, diktator opstaje. Da je Putin mislio da može da izgubi, ne bi ga ni započeo. Zato je veoma važno da ne pomisli da može da potceni NATO i, na primer, pripoji estonski grad Narvu", ističe on.

Upitan da li produžavanje rata u Ukrajini može biti strategija za stvaranje ratne ekonomije koja bi omogućila Rusiji da preko vojne industrije smanji tehnološki jaz sa Zapadom, odgovara da u to ne veruje, jer ruska vojna industrija nazaduje.

"Postoje kašnjenja. To nazadovanje se nadoknađuje samo isporukama iz Kine. Cilj vlasti je da poboljša efikasnost vojske. Ne zaboravimo da u Evropi sada postoje samo dve ozbiljne vojske: ruska i ukrajinska", ističe Hodorkovski.

Ističe i da ne zna da li bi Kremlj mogao biti zabrinut zbog unutrašnjeg slabljenja Donalda Trampa

"Jasno je da mu je Trampovo predsedništvo veoma odgovaralo", ističe Hodorovski.

Na pitanje da li vidi sličnosti između ruskih oligarha koje poznaje i odnosa mnogih biznismena iz Silicijumske doline sa Belom kućom ističe da ne razume u potpunosti uticaj tehnoloških preduzetnika na američku politiku.

"Ali, moram reći da je percepcija ruskih oligarha bila mit…  Mit koji dugujemo Borisu Berezovskom, a kasnije je dodatno ojačan slučajem Borisa Nemcova… Poslovni ljudi nikada nisu igrali značajnu ulogu u političkom životu Rusije. Postoji izreka u Rusiji: 'Zlato može kupiti sve, ali nož može uzeti sve'. Državne bezbednosne službe uvek su imale mnogo veću moć od biznismena. Uveravam vas da, da je bilo obrnuto, Rusija danas ne bi bila u ratu", ističe Hodorkovski.

Kao stručnjak za naftnu industriju, rekao je i kakav uticaj očekuje da će rat sa Iranom imati na ekonomiju.

"Rusija je izvozila koliko je mogla. Ne bi mogla značajno da poveća proizvodnju, jer bi to bilo moguće samo u bušotinama sa vodonosnicima, što ne donosi veliki rast. Bilo bi potrebno otvarati nova nalazišta", rekao je on.

Govoreći o ruskoj podršci populističkim i separatističkim pokretima u Evropi, ističe da je siguran da će Putin u narednim godinama voditi hibridni rat protiv Evrope, sa ciljem da oslabi institucije.

"Veruje da će, ako razbije evropsko jedinstvo, Rusija postati hegemon na kontinentu. Zainteresovan je za izazivanje razdora i koristiće postojeće slabosti. Tako je bilo i sa spaljivanjem Kurana, gde je podsticana reakcija muslimanskog sveta protiv Švedske. U Španiji postoje separatističke grupe, koje smatram marginalnim, ali ih Putin vidi kao slabe tačke sistema. Ne bi bilo loše istražiti finansijske tokove u tom kontekstu", navodi on.

Smatra i da je cenzura interneta u Rusiji znak slabosti režima.

"Takva kontrola je tipična za autoritarne režime. Putin je iskusan političar i, po mom mišljenju, uvek primenjuje princip ograničenih represija – onoliko koliko je potrebno da bi zadržao vlast. Problem je što, kako stari i kako režim slabi, te represije moraju biti sve jače. U tom smislu, FSB se nije mnogo promenio u odnosu na slobodu izražavanja – ponaša se kao KGB u sovjetsko vreme", navodi sagovornik El Mundo-a.

Otkrio je i o čemu je razgovarao sa Vladimirom Putinom kada su se poslednji put sreli.

"Razgovarali smo o mogućem spajanju Yukosa sa Sibnjeftom, kompanijom Romana Abramoviča (ta kompanija je na kraju prodata Gazpromu 2005. godine, op. aut.).

U tom trenutku je bio najbogatiji čovek u zemlji, a na pitanje koja je bila ključna strateška greška koja je dovela do njegovog pada u očima Kremlja, odgovara: "Bio sam biznismen, ne političar".

"Krajem devedesetih, posle krize, počeo sam da se više interesujem za javne poslove i način na koji se gradi sistem. Previše sam se uključio i pokušao da menjam stvari, ne shvatajući da je Putin već odlučio da sistemska korupcija bude stub režima. Da sam to znao, moja poslovna karijera bi možda trajala duže. To je kao priča o žabi: ako padne u ključalu vodu, iskoči; ali ako padne u mlaku, kuva se dok ne ugine, a da toga nije svesna. Ne znam šta bi se dogodilo da sam i ja bio u toj mlakoj vodi… Možda bih danas bio na drugoj strani. Da li bi to bilo bolje ili gore za mene? Mislim gore. Moja porodica me sada podržava, što se ne bi desilo da sam bio na drugoj strani", navodi ruski oligarh.

Ističe i da se ne plaši za svoju bezbednost.

"Na moju sreću, država nije pokušala da me ubije. Da jeste, šanse za preživljavanje bile bi oko 10%. U zatvoru sam bio napadnut nožem, ali to nije bila državna naredba, već nešto drugo. Istina je da su me neki ljudi bliski režimu pretili. Jevgenij Prigožin je raspisao nagradu za moju glavu, a Ramzan Kadirov me je nazvao "neprijateljem islama" jer sam branio časopis Charlie Hebdo i tražio dozvolu od Putina da mi odseče glavu", prisetio se Hodorkovski.

Ujedno se prisetio i dana sa robije. Ističe da to nije bilo nimalo prijatno iskustvo, ali da je jedna od stvari koja ga je najviše impresionirala bilo upoznavanje sjajnih ljudi iz ruralne Rusije.

"Nekima od njih dugujem život. Što se tiče loših iskustava, sa užasom se sećam transporta do suda, koji su trajali satima. Stavljali su me u metalnu kutiju, poput kovčega, u kojoj nisam mogao da se pomerim. Leti je temperatura dostizala 50 stepeni, a kada biste izgubili svest, to je bilo toliko neobično da niste mogli ni da padnete na pod. Čuvarima je bilo zabranjeno da me izvade iz tog prostora. Gubio sam svest iznova i iznova", naveo je on.

(Telegraf.rs)