Trampova "pakistanska kocka": Mogu li pregovori SAD i Irana u Islamabadu doneti mir?

Nakon šest nedelja rata, Sjedinjene Države i Iran vode pregovore na najvišem nivou od osnivanja Islamske Republike Iran 1979. godine. Predvođeni potpredsednikom Džej Di Vensom s američke i predsednikom parlamenta Mohamadom Galibafom s iranske strane, ovi razgovori označavaju neverovatan obrt događaja dva meseca nakon početka krize.

Jedini presedan za angažman na ministarskom nivou između Vašingtona i Teherana bili su pregovori tokom drugog mandata predsednika Baraka Obame, kada se državni sekretar Džon Keri redovno sastajao s iranskim ministrom spoljnih poslova Džavadom Zarifom. Ti razgovori su trajali duže od godinu dana. Pre i posle svake runde na njihovom nivou, timovi eksperata s obe strane provodili su nedelje i mesece u Švajcarskoj ili Beču razrađujući detalje nuklearnog pakta, piše CNN.

Uvod u ove razgovore je drugačiji. Čini se da je bilo vrlo malo diplomatske pripreme. Agenda nije sasvim jasna.

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je dvonedeljni prekid vatre kako bi postavio okvir za razgovore - ali od tada se primirje pokazalo u najmanju ruku krhkim, a Trampov preduslov za "potpuno, trenutno i bezbedno" ponovno otvaranje Ormuskog moreuza nije ispunjen.

Iran tvrdi da prekid vatre mora uključiti i Liban, gde podržava Hezbolah. Vens je izjavio da je to nesporazum.

"Kao bivši diplomata koji je pregovarao sa Iranom - nekada uspešno, nekada ne - izuzetno sam oprezan povodom ovakvog sastanka na visokom nivou bez ikakvih naznaka da dve strane približavaju stavove. Takvih naznaka uopšte nema", navodi Bret Mekgurk, analitičar CNN-a za globalna pitanja koji je služio na visokim pozicijama u sektoru nacionalne bezbednosti pod predsednicima Džordžom V. Bušom, Barakom Obamom, Donaldom Trampom i Džozefom Bajdenom.

"Iran će pristupiti ovim sastancima pretvarajući se da je on sila za pregovaračkim stolom. To je ono što oni rade. Ali ta hvalisavost prikriva zemlju koja je upravo vojno potučena, koja je u ekonomskom rasulu i koja nema podršku sopstvenog naroda."

"Šta možemo očekivati? Što se tiče rezultata, ne mnogo. Razgovori s Iranom su, u najboljem scenariju, dugotrajni i složeni. U Islamabadu neće biti revolucionarnih pomaka. Međutim, u smislu simbolike i pozicioniranja, ulozi su visoki. Na to sam fokusiran", kaže Mekgurk, koji je potom tazmotrio potencijalne negativne, a zatim i pozitivne strane ovih razgovora.

Negativna strana: Legitimisanje novog statusa quo koji ide u prilog Iranu

Iz američke perspektive, iranska vojno-industrijska baza je masovno degradirana, pri čemu je njena sposobnost da proizvodi rakete i dronove, zajedno sa nuklearnim programom, unazađena godinama. Gubici u iranskom rukovodstvu mogu narušiti unutrašnju koheziju i smanjiti sposobnost zemlje da efikasno projektuje moć van svojih granica, uključujući i preko proksija i terorističkih grupa - kao što je to činila godinama.

Iz iranske perspektive, njihovi gubici su podnošljivi, a zadržali su stratešku prednost u svoju korist kroz kontrolu - po prvi put - nad Ormuskim moreuzom. Ovo je oduvek bio pretpostavljeni adut u džepu Irana, a njegovim korišćenjem su dokazali da mogu držati globalnu ekonomiju kao taoca. Kao sredstvo odvraćanja, to bi moglo biti čak i jače od nuklearnog oružja kojem je Iran u prošlosti težio.

To što se potpredsednik SAD javno sastaje sa novim rukovodstvom Irana dok on kontroliše Ormuski tesnac nosi značajan rizik. Za Iran je sam sastanak cilj - a Sjedinjene Države će time legitimisati njegovu novu stratešku poziciju.

Pozitivna strana: Razbijanje iranskog diplomatskog tabua prema "Velikom Satani"

Razlog zašto se ovakav sastanak nikada ranije nije dogodio nije taj što su SAD odbijale susret. Obama, pa čak i Tramp u svom prvom mandatu, bili su spremni da se sastanu sa predsednikom Irana. Ali Iran je odbijao svaki takav direktan angažman. Iranski sistem se predstavljao kao neko ko stoji po strani i iznad "Velikog Satane", bez potrebe za takvom direktnom diplomatijom, dok je sprovodio agendu nasilja kako bi na kraju potpuno istisnuo SAD sa Bliskog istoka.

Sastanak sa Vensom, tako brzo nakon što su novi lideri došli na vlast, srušio je presedan koji je Iran nametnuo još od ranih dana svoje Islamske revolucije. Prednost u ovoj novoj jednačini - ako SAD ostanu čvrste u svojim pregovaračkim pozicijama - može biti na štetu Irana. Model bi ovde bio susret Ronalda Regana sa predsednikom Sovjetskog Saveza, Mihailom Gorbačovom. Regan je ostao čvrst u svojim zahtevima i na kraju oborio domine koje su dovele do kraja SSSR.

"Iranski narod - od kojih su hiljade masakrirane ranije ove godine jer su zahtevali promenu vlasti - mogao bi biti zatečen prizorom Vensa koji se sastaje sa Galibafom, okorelim tvrdolinijašem i bivšim šefom policije. To je razumljivo. I mene to čini nespokojnim. Ali postoji šansa da razbijanjem iranskog tabua, SAD povećaju unutrašnje pukotine u strukturi novog rukovodstva", kaže Mekgurk.

"Na kraju krajeva, Tramp je ove godine srušio i drugi tabu koji je dugo definisao odnose SAD i Irana: upotrebu vojne sile unutar samih granica Irana. Iranski lideri su dugo mislili da su SAD odvraćene od takvih napada, delom zbog pretnji Ormuzu. Sada znaju da Tramp nije bio."

Kako povećati šanse za uspeh?

Najbolji pristup za Vensa je Reganov model. To znači pružiti ruku, ali jasno staviti do znanja da će se Iran - osim ako se ne ispune zahtevi SAD, posebno u vezi sa Ormuskim moreuzom, obogaćivanjem nuklearnog goriva i zalihama - i dalje suočavati sa ekstremnim ekonomskim pritiskom kroz sankcije i pretnju američkom vojnom silom.

Iran će pokušati da iskoristi jedini adut koji sada ima: Ormuski moreuz. Ali mogao bi preceniti svoje snage, jer američke vojne snage ostaju pozicionirane u blizini i u pripravnosti ako diplomatija propadne. Tramp je baš juče rekao da iranska tekuća kontrola moreuza "nije dogovor koji imamo!"

U ovom istorijskom susretu, potpredsednik SAD Džej Di Vens će imati jače karte u rukama - i trebalo bi da ih iskoristi, zaključuje Mekgurk.

Sve informacije o situaciji na Bliskom istoku možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO!

(Telegraf.rs)