Iranski nuklearni program je preživeo američko-izraelske napade: I dalje može da proizvodi bombe?

Iranski nuklearni program ostao je otporan uprkos ponovljenim američkim i izraelskim napadima, a stručnjaci upozoravaju da Teheran i dalje poseduje sposobnost da proizvede nuklearne bombe.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens označio je iranske nuklearne ambicije kao "ključnu tačku zapaljenja" iza propasti 21-časovnih hitnih pregovora u Islamabadu, protekle subote.

Govoreći o diplomatskom zastoju, Vens je naveo da je nuklearni program Teherana bio glavni spor koji je sprečio postizanje sporazuma između dve strane tokom pregovora u Pakistanu, prenosi Daily Mail.

"Prosta činjenica je da moramo da vidimo jasnu obavezu da neće težiti nuklearnom oružju i da neće tražiti sredstva koja bi im omogućila da brzo dođu do nuklearnog oružja".

Uprkos dve intenzivne runde vojnih akcija usmerenih na razgradnju iranske nuklearne infrastrukture, američki i izraelski zvaničnici suočavaju se sa sumornom realnošću jer napadi nisu zadali odlučujući udarac.

Iako su nedavni precizni napadi uspešno uništili istraživačke laboratorije i postrojenja za razvoj bojevih glava, kao i ključnu lokaciju za proizvodnju uranijuma "yellowcake", stručnjaci upozoravaju da srž programa ostaje netaknuta.

Obaveštajni podaci ukazuju na to da Iran verovatno i dalje raspolaže funkcionalnim centrifugama i utvrđenim podzemnim postrojenjem za obogaćivanje, projektovanim da izdrži vazdušne udare.

Najkritičnije, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) nuklearni nadzorni organ Ujedinjenih nacija potvrdio je da Teheran i dalje ima zalihe od gotovo 450 kilograma uranijuma blizu nivoa za izradu oružja, od čega je, kako se navodi, polovina skrivena u kontejnerima duboko unutar mreže tunela u nuklearnom postrojenju u Isfahanu.

"Iran se toga neće lako odreći. Njegovi zahtevi biće veći nego što su bili tokom pregovora u februaru za predaju tog materijala", rekao je Erik Bruer, bivši zvaničnik Bele kuće koji je radio na pitanju Irana tokom prve Trampove administracije.

Predsednik SAD Donald Tramp je, prema navodima lista The Wall Street Journal, razmatrao rizičnu vojnu operaciju s ciljem zaplene iranskih zaliha obogaćenog uranijuma tokom nedavnih sukoba.

Međutim, zvaničnici upozoravaju da bi takva misija bila "izuzetno složena i opasna". Portparolka Bele kuće, Kerolajn Livit, potvrdila je da uklanjanje visoko obogaćenog uranijuma iz Irana ostaje "glavni prioritet" za američke pregovarače.

Republikanci se sada takođe plaše da će platiti na međuizborima, jer su SAD i dalje umešane u strani sukob koji je Tramp obećao da će izbeći. Iako se fisioni materijal trenutno prati putem satelita, bez znakova kretanja od prošlog juna, diplomatski prozor ostaje nesiguran.

Sa dvonedeljnim prozorom za diplomatiju koji je trenutno na snazi tokom prekida vatre, ostaje nejasno da li će se razgovori u Islamabadu nastaviti ili će se bilo koja strana vratiti vojnom sukobu koji je pauziran prošlog utorka.

Bilo koji trajni sporazum mora ne samo da neutrališe nuklearnu pretnju, već i da se pozabavi uticajem Teherana na Ormuski moreuz, usko grlo koje Iranu omogućava da "stisne globalnu ekonomiju".

Tokom 12-dnevnog rata 2025. godine, SAD su rasporedile masivne prodorne bombe na postrojenja za obogaćivanje uranijuma Fordou i Natanz, dok su rakete Tomahavk pogodile kompleks u Isfahanu.

U nedavnom petonedeljnom sukobu, američke snage su se fokusirale na neutralizaciju iranskih zaliha raketa i lansirnih sistema kako bi smanjile "cenu" budućih udara.

Istovremeno, Izrael je ciljao "mozak" operacije, napadajući laboratorije, univerzitet i vojni objekat Parčin, dok je navodno ciljao nuklearne naučnike. Uprkos bombardovanju, stručnjaci upozoravaju da iransko nuklearno srce možda još uvek kuca.

Teheran verovatno zadržava svoje centrifuge i kritične zalihe uranijuma, od kojih je veći deo skriven u utvrđenom tunelskom kompleksu na planini Pikaks blizu Natanza, koji bi mogao biti dovoljno dubok da izdrži čak i najmoćnije američke bunker rušitelje.

Oni i dalje tvrde da je njihov program namenjen za mirnodopske svrhe, iako je ranije ponudio da razblaži svoj 60 odsto obogaćeni uranijum na 20 odsto, što američki zvaničnici gledaju sa skepticizmom, jer prelazak na materijal za oružje ostaje opasno kratak.

Iako su SAD i Izrael postigli duboko obaveštajno pronikanje, tehnička stručnost potrebna za oblikovanje fisionog materijala u funkcionalnu bojevu glavu ostaje poslednja, nevidljiva prepreka u višedecenijskim nuklearnim ambicijama Teherana.

(Telegraf.rs)