Rusi proširili bizarnu priču o otcepljenju grada u kom "počinje Evropa"? "Napadamo u 9 ujutro"

Rusi, osim vojne, izgleda vode i veoma agresivnu kampanju dezinformisanja, ali u estonskom gradu Narvi, tik uz granicu s Rusijom, stvari su otišle dalje nego igde drugde. Naime, internetom se proširila vest da grad Narva, inače treći po veličini u Estoniji, sprema da se odvoji od matične države i oformiti prorusku Narodnu republiku Narvu.

Poslednjih nedelja čitav niz anonimnih profila na društvenim mrežama objavljuje mimove na ruskom jeziku i proglašava odvajanje Narve i okruga Ida-Viru od Estonije, nazivajući to "ruskom zemljom". Međutim, ništa od toga nije istina.

Preporučujemo

Gradonačelnica Narve Katri Raik već pomalo gubi živce objašnjavajući kako se radi o lažima.

"To je potpuno lažna priča, potpuna glupost", rekla je vidno frustrirana Raik za Politico.

"Ljutim se na sve koji su od ovoga napravili veliku stvar i kažem im: 'Sad sam ja zaglavila s tim problemom, a ne vi'", ističe gradonačelnica.

Te silne objave neodoljivo podsećaju na kampanju dezinformacija koja je prethodila ruskom napadu na Krim i, kasnije, istočnu Ukrajinu, što je već alarmiralo zapadnu javnost koja se boji da bi preko Narve Putin mogao da testira spremnost NATO saveza da deluje na svojoj istočnoj granici.

Raik na to gleda drugačije i kaže kako se radi o "šačici ruskih trolova" koji na ovaj način žele da destabilizuju zemlju i gurnu svoj narativ u mainstream, što na kraju ima implikacije i na stvarni život s kojima se, onda, mora boriti sama gradonačelnica.

Da li je Narva sledeća?

Nije teško videti zašto su upravo Narvu odabrali kao metu. Smeštena na severoistočnoj granici Estonije, od Rusije je deli tek reka široka oko 100 metara, a bliža je Sankt Peterburgu nego glavnom gradu Talinu. Čak 98% od 50.000 stanovnika govori ruski. Više od trećine ima ruske pasoše, a veliki deo su penzioneri koji se s nostalgijom prisećaju sovjetskog vremena, kada je ta regija bila industrijska sila.

Grad je već koketirao s otcepljenjem. Godine 1993, tri godine nakon proglašenja estonske nezavisnosti, gradsko veće organizovalo je referendum o autonomiji.

Od onih koji su izašli, 97% glasalo je ‘za‘. Međutim, estonski Vrhovni sud proglasio je rezultat nezakonitim, a Moskva nije reagovala jer je tada bila zabavljena svojim problemima. Tako je Narva ostala deo Estonije, a danas je i deo EU-a i NATO-a, piše Jutarnji.

Ta istorija Narve ponovno je isplivala na površinu nakon ruske aneksije Krima 2014. Tada su novinari dolazili s istim pitanjem: "Je li Narva sledeća?"

"Morala sam da im objašnjavam da kod nas nema ‘malih zelenih ljudi‘", rekla je Raik, misleći pritom na ruske vojnike bez oznaka u Ukrajini. U junu 2022. Vladimir Putin dolio je ulje na vatru, hvaleći Petra Velikog i poručivši: "Čini se da je i nama palo na pamet da (ovaj prostor) povratimo i ojačamo."

U februaru ove godine, čak je i nemački politikolog Karlo Masala na 120 stranica knjige pod nazivom ‘If Russia Wins‘ (u slobodnom prevodu "Ako Rusija pobedi") predstavio za Evropljane uznemirujući scenario u kojem Rusija pobeđuje u ratu s Evropom, odnosno NATO savezom, s time da je prvi grad koji napada upravo Narva.

Estonska web stranica Protastop, koja se bavi razotkrivanjem propagande, na TikToku, Telegramu i Vkontakteu (ruskoj verziji Facebooka) otkrila je online kampanju grupe botova u kojoj zagovaraju otcepljenje Narve. Grupa je osmislila zastavu, himnu pa čak i raspored kako će teći napad: buđenje u 6, doručak u 8, "napad" u 9, a uveče koncert i vatromet.

Sadržaj koji objavljuje je često bio bizaran – sve je puno životinja i mimova. U jednoj objavi prikazan je pas s baltičkim zastavama i natpisom: "NATO neće doći". Međutim, Protastop upozorava da se iza šaljivih objava krije poruka koja "normalizuje retoriku o secesiji i separatizmu".

Kasnije se pokazalo da spomenuta informaciona akcija i nije bila nešto posebno uspešna jer ju je pratilo tek 60 ljudi. Estonski premijer Kristen Mihal nazvao ju je "ruskom operacijom za sejanje razdora", a ministar Margus Tsakna poručio je "Ostanite smireni i informisani".

Zasad, estonska bezbednosna služba ne vidi jasnu vezu te online akcije s Kremljom već kažu da je reč je o marginalnoj grupi: "To je kampanja virtualne stvarnosti… ljudi koji žele da izgledaju važni".

"Demokratija se ovde završava"

Narva se danas brendira kao mesto "gde počinje Evropa".

"Demokratija završava ovde, Rusija počinje tamo", kaže čuvar granice Erik Liva pokazujući most između dve zemlje.

Most je zatvoren za vozila i osiguran protivtenkovskim preprekama. Dnevno ga pređe oko 1.600 ljudi – deset puta manje nego pre rata. Kontrole su stroge - pregledava se svaka torba kako bi se sprečilo kršenje sankcija.

Nekad je bilo drugačije. Estonski i ruski graničari sarađivali su, čak i zajedno patrolirali. Međutim, 2024. Rusija je uklonila granične oznake iz reke - bez objašnjenja. Na pitanje o dezinformacionoj  kampanji, Liva odmahuje: "Rusija oduvek pokušava da utiče na nas… za mene je ovo običan četvrtak".

Za većinu stanovnika Narve najveći strah nije invazija, već da će biti označeni kao ‘proruska‘ regija. Nakon napada na Ukrajinu, Estonija je zabranila ruske TV kanale, uklonila sovjetske spomenike i odlučila da ukine ruske škole do 2030. Građani van EU-a više ne mogu glasati na lokalnim izborima.

Rusija te mere naziva "rusofobnim", a stanovnici samo žele mirno da žive i često ne žele da biraju stranu.

"Godinama smo živeli bez problema. Sve je bilo dobro. Nije bilo diskriminacije", kaže penzionerka Svetlana, dok njen muž dodaje: "Nema nikakve pretnje, Rusija nije pretnja".

Ipak, iako ima rusko državljanstvo, ne želi da živi u Rusiji.

"Mi tamo ne pripadamo… Mi smo samo Estonci koji govore ruski. Živeću ovde do smrti. Ovo je moje mesto… ali brinem za budućnost svoje dece", ističe.

Jesu li mediji proširili propagandu?

Cela priča izazvala je raspravu u Estoniji: jesu li mediji zapravo proširili propagandu? Sama grupa online botova zahvalila je političarima na ‘besplatnoj reklami‘ i prikupila nove pratioca kad se o svemu ovome počelo govoriti. Obaveštajne službe upozoravaju da ovakve kampanje odvlače pažnju od stvarnih pretnji i da ih treba tretirati kao spam.

Ipak, obaveštajni analitičar Marek Kov kaže da je iz ruske perspektive, ovo veliki uspeh.

Ipak, odlučno odbacuje tvrdnje da je Estonija ranjiva poput Ukrajine 2014. godine. Članica je NATO-a i EU-a i ima snažnu granicu. U međuvremenu, Estoniju muče drugi, stvarni problemi - sigurnost i cene energije koje su se utrostručile u poslednje dve godine.

Gradonačelnicu Narve, stoga silno nervira što se mora baviti online botovima umesto pravim problemima.

"Rusija je uvek bila dobra u propagandi. I stvarno me živcira kad ljudi to ne shvataju", kaže Raik.

(Telegraf.rs)