Južna Koreja se priprema za kraj modernog života kakav poznajemo: Vanredno stanje je neizbežno

Demilitarizovana zona (DMZ) koja deli Severnu i Južnu Koreju prepuna je podsetnika na hladnoratovski sukob između dve zemlje od pre više od 70 godina.

Spomenici milionima poginulih u Korejskom ratu isprekidano se nižu kroz pejzaž šumovitih brda i ograda od bodljikave žice, dok se turisti podstiču da istražuju tunele koje su koristili komunistički pobunjenici i da se penju po očuvanim tenkovima američke vojske.

Preporučujemo

Posetioci ovog područja takođe su suočeni sa brojnim svedočenjima o tome koliko su se Sever i Jug udaljili od potpisivanja primirja 1953. godine, prenosi britanski The Telegraph.

Jedna često prikazivana slika Korejskog poluostrva noću sažima kontrast između transformacije juga u tehnološku, industrijsku i kulturnu silu i severa koji i dalje ostaje pod vlašću despotske i zaostale diktature.

Satelitske fotografije otkrivaju jarko osvetljenu Južnu Koreju kojom dominira njen prostrani glavni grad Seul, dom za 26 miliona ljudi, dok se na severu prostire more tame koje se proteže oko 450 kilometara do kineske granice, prekinuto samo tragom svetlosti iz Pjongjanga.

Južnokorejci su dugo smatrali ovu sliku dokazom svoje konačne pobede nad Severom i njegovim ratobornim rukovodstvom, kao i šire pobede kapitalizma i demokratije.

Međutim, za svega nekoliko nedelja, svetla bi mogla početi da se gase i u Seulu, Busanu i drugim gradovima širom Južne Koreje kao rezultat rata sa Iranom.

Dvanaesta najveća ekonomija sveta našla se na prvoj liniji globalne energetske krize izazvane ovim sukobom, pri čemu postoji rizik da njene rezerve nafte presuše čak i ako Teheran odmah ponovo otvori Ormuski moreuz za tankere.

Među razvijenim zemljama, Južna Koreja je gotovo jedinstvena po nedostatku prirodnih resursa poput uglja, nafte i gasa, oslanjajući se na uvoz kako bi zadovoljila 90 odsto svojih energetskih potreba.

Oko 70 odsto njenih isporuka sirove nafte i 20 odsto tečnog prirodnog gasa obično dolazi iz Persijskog zaliva, zajedno sa velikim količinama nafte (nafte) koja se razlaže u petrohemikalije za proizvodnju plastike.

Li Dže Mjung, južnokorejski predsednik, upozorio je ovog meseca da sukob između SAD i Irana predstavlja i "ratnu situaciju" za Korejce.

Rekao je da čak i ako se Ormuski moreuz ponovo otvori, trebalo bi mnogo vremena da se zalihe vrate na prethodni nivo. To je čak i sa 26 biliona južnokorejskih vona (oko 15 milijardi evra) izdvojenih kako bi se osiguralo da Južna Koreja bude prva u redu za isporuke kada nafta ponovo počne da teče.

Svega oko 80 kilometara od aerodroma Inčon, međunarodnog čvorišta četiri puta većeg od Hitroua, do centra Seula i život se ipak čini da se nastavlja uglavnom kao i obično.

Ulice su prepune ljudi, bilbordi koji bi posramili Pikadili cirkus ili Tajms skver sijaju sa svake raskrsnice, a 16.000 gradskih nebodera ostaje jarko osvetljeno.

Ali pošto su poslednje pošiljke nafte koje su napustile Zaliv pre rata sada isporučene i malo je dugoročne sigurnosti oko ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza od strane Teherana, vlasti se spremaju za najgore.

Zabrane vožnje i manje kesa za smeće

Državnim službenicima je zabranjeno da voze jedan radni dan od pet u nastojanju da se sačuvaju zalihe benzina - mada je, s obzirom na to da su cene na pumpama porasle za više od 20 odsto, ovaj potez možda samo akademski.

Stanovnici Seula su se u milionima uputili metrou, a trojica taksista su odvojeno rekla da razmišljaju o odustajanju nakon što su troškovi goriva smanjili zaradu.

U međuvremenu, proizvodi na bazi nafte se racionalizuju, što dovodi do nestašice predmeta kao što su kese za smeće. Ljudi su takođe zamoljeni da pune električne automobile i mobilne telefone samo tokom dana i da razmotre skraćivanje dnevnog tuširanja kako bi se smanjio pritisak na nacionalnu mrežu.

Plan od 12 tačaka koji je objavio predsednik takođe kaže da uređaji poput usisivača i mašina za pranje veša treba da se koriste samo vikendom i da ljudi treba da voze bicikl umesto da voze automobile gde god je to moguće.

Na drugim mestima, vladinim zgradama i javnim preduzećima je rečeno da nalože osoblju da se koristi stepenicama umesto liftom kada mogu. Ograničenja za proizvodnju energije iz uglja su takođe ukinuta, a korišćenje nuklearnih reaktora trebalo bi da se poveća na 80 odsto.

Izvoz mlaznog goriva, čiji je Južna Koreja glavni proizvođač, obustavljen je kako bi se zaštitile zalihe lokalnih avio-kompanija usred strahova da će rafinerije ostati bez sirovina.

Lusinda Voker, glavna izvršna direktorka Britanske privredne komore u Koreji, kaže da nema sumnje da je Južna Koreja u kojoj se nalaze proizvođač automobila Hjundai i gigant u proizvodnji potrošačke elektronike i brodogradnje Samsung "veoma ranjiva" na energetsku krizu.

"Ljudi su zabrinuti. Većina britanskih preduzeća i njihovih korejskih partnera je zabrinuta, ali se snalaze i nadaju se da će sve uskoro biti gotovo", kaže ona.

Robert Vilkinson, koji savetuje strane kompanije o iznajmljivanju kancelarija u Seulu u američkoj firmi za nekretnine CBRE, kaže da postoji zabrinutost da bi korporativne investicione odluke mogle početi da budu pogođene.

Drakonske vladine mere mogu biti udaljene najviše dve ili tri nedelje, a Korejci pravila za javni sektor vide kao probni pokušaj formalnih ograničenja potrošnje električne energije i potencijalni povratak na nestanke struje koji su bili deo života do ranih 1980-ih.

"Vanredno stanje"

Tereza ​​Jang, šefica seulske kompanije za biotehnologiju i kozmetiku WellBiz International (WBI), kaže da je vlada već zatražila od privatnih firmi da dobrovoljno smanje upotrebu automobila i struje i da se "vanredno stanje" čini neizbežnim.

Čak i pre nego što su obavezna ograničenja udarila, firme su se već borile pod teretom rasta troškova.

U kompaniji WBI, koja u Britaniji posluje kao MM Studios, troškovi za plastiku i nusproizvode nafte koji se koriste kao osnova za tretmane kože i kose porasli su za 20 odsto od početka aprila.

Tereza Jang kaže da je samo oko polovina povećanja preneta na kupce i da će, s obzirom na to da će troškovi verovatno biti i do 50 odsto veći kako se bude osetio puni uticaj rasta cena nafte, firma imati problema ako kriza potraje mnogo duže.

"Uticaj rata u Iranu oseća se svuda, ali kontrola troškova za nas je postala ogroman izazov", kaže ona.

"Svaki proizvod koji proizvodimo koristi sirovine na bazi nafte, a naše tretmane prodajemo u plastičnim bocama. Bićemo ozbiljno pogođeni ako se ovo desi, jer što se tiče cena, nećemo biti baš konkurentni drugim zemljama. Nadamo se da će kupci koji su zadovoljni našim proizvodima ostati lojalni uz više cene, ali će mlađa generacija verovatno tražiti jeftinije opcije".

Tereza Jang kaže da očekuje da će se Korejci pridržavati vladinih propisa, koliko god oni bili ozbiljni, s obzirom na otpornost koju su prouzrokovali sukobi 20. veka.

"Naučili smo iz Korejskog rata i pretnje koja uvek postoji sa Severa da moramo da preživimo zajedno i da se ujedinimo. Taj duh je uvek u nama. U našoj istoriji i našoj krvi je da moramo žrtvovati pojedinca zajednici i naciji", uverena je ona.

Ništa slično od 1970-ih

Nakon azijske finansijske krize 1997. godine, 3,5 miliona Južnokorejaca je čak predalo 227 tona zlata na topljenje kao deo kampanje za otplatu kredita Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Đia Čoi, koja predaje korejsku kuhinju u Seulu, kaže da je njen posao, O'ngo Fud, pogođen državnim racionisanjem plastičnih kesa za otpatke, što je dovelo do gomilanja otpada jer će kontejneri sakupljati samo odobrene kese.

"Prošle nedelje su rekli da će biti nekoliko kesa po osobi, sada ih uopšte nema. Takođe nam ponestaje ambalaže za hranu", kaže ona i nastavlja:

Veoma sam zabrinuta jer se stvari pogoršavaju i ne vidim kraj tome. Mislili smo da će to biti politička stvar, ali sada utiče na normalan, običan život. Takođe je sve toplije i ljudi kažu da možda nećemo moći da uključimo klima uređaje".

"Ništa slično se nije desilo od 1970-ih. Mlađa generacija zna za ovo samo od svojih roditelja".

Što se tiče linije prekida vatre sa Severnom Korejom, postoji još jedan veoma jasan pokazatelj nadmoći i urođene ranjivosti Juga.

Gledajući preko granice sa stanovišta Dore u demilitarizovanoj zoni, šume Južne Koreje uskoro ustupaju mesto neplodnim padinama koje su ogoljene od drveća, a severnokorejsko stanovništvo je u stanju da greje svoje domove samo sagorevanjem drveta i ćumura.

Milioni Seulaca se nadaju da će znaci kretanja ka miru između SAD i Irana dovesti do trajnog rešenja i stalnog protoka nafte mnogo pre nego što budu primorani na nešto slično.

(Telegraf.rs)