Uživo KRIZA NA BLISKOM ISTOKU Tramp naredio napade, SAD zaplenile još jedan tanker, i dalje ništa od pregovora

U Ormuskom moreuzu pripadnici Iranske revolucionarne garde upali su na brod na kojem su među posadom i hrvatski pomorci.

Slučaj osam žena iz Irana, navodno osuđenih na smrt vešanjem, dobio je novi neočekivani - a možda i očekivani - obrt.

Američki predsednik Donald Tramp naredio je Ratnoj mornarici SAD da napada i uništava borbene čamce Iranske revolucionarne garde.

Američka vojska saopštila da je zaplenila još jedan naftni tanker povezan sa Iranom.

Sin poslednjeg iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija koji živi u egzilu u Sjedinjenim Američkim Državama, Reza Pahlavi, ocenio je danas da je Evropska unija nakon američko-izraelskih napada krajem februara slala nejasne poruke o Iranu, što bi moglo da preraste u saučesništvo.

U intervjuu za Euraktiv, uoči sastanaka u Berlinu sa članovima Odbora za spoljne poslove Bundestaga, Pahlavi je kritikovao, kako je naveo, neodlučnost Evropske unije da zauzme jasniji stav prema Teheranu.

On je poručio da neutralnost ima posledice i da u određenim istorijskim trenucima oprez prestaje da bude razboritost i postaje saučesništvo.

Pahlavi je optužio evropske vlade da su izložene pritiscima Teherana kroz politiku uzimanja talaca i pretnje, navodeći da su evropske vlade postale taoci svojih talaca.

On je pozvao EU da napusti politiku popuštanja, da razmotri proterivanje iranskih ambasadora i da ne priznaje političke aranžmane koji bi očuvali vlast Islamske revolucionarne garde (IRGC).

Takođe je ocenio da je za bilo kakve pregovore neophodno da Iran obustavi pogubljenja, oslobodi političke zatvorenike i ukine ograničenja pristupa internetu.

"Režim koji ne može da ispuni te tri stvari ne može biti pouzdan ni u pogledu nuklearnog programa", rekao je Pahlavi.

On je pozdravio mogućnost ponovnog uvođenja sankcija UN i razmatranje proglašenja IRGC-a terorističkom organizacijom, ali je ocenio da su te mere nedovoljne.

Njegove izjave dolaze u trenutku kada se lideri EU sastaju na Kipru radi razgovora o posledicama napada i tenzijama oko Ormuskog moreuza.

Pahlavi je upozorio da je u Iranu "rat protiv naroda" i dalje u toku, navodeći da je u poslednje dve nedelje pogubljeno 19 političkih zatvorenika, dok se još 20 suočava sa smrtnim kaznama.

On je zaključio da iranski narod želi potpuni raskid sa sadašnjim sistemom, a ne njegovo prepakivanje.

Iran je prvi put ostvario prihode od putarina za prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, saopštio je zamenik predsednika parlamenta Hamidreza Hadžibabaei, navodeći da su sredstva već uplaćena na račun centralne banke.

Iranski mediji su preneli njegovu izjavu bez dodatnih detalja o visini prihoda ili načinu naplate, preneo je Fars.

Ta mera je usledila u kontekstu pojačanih tenzija i sukoba u regionu, uključujući spor sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

Prethodno je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči najavio otvaranje Ormuskog moreuza za komercijalni saobraćaj, dok je Vašington upozorio da će nastaviti pomorsku blokadu Irana do postizanja konačnog sporazuma.

Nakon toga, Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je moreuz zatvoren dok se blokada u potpunosti ne ukine i pozvao brodovlasnike da se pridržavaju iranskih smernica.

Iranske vlasti su takođe odbacile izjave američkog predsednika Donalda Trampa o situaciji u moreuzu, ocenjujući ih kao "neverodostojne".

Iranski ambasador i stalni predstavnik pri Ujedinjenim nacijama Amir Said Iravani oštro je u pismu, koje je upućeno zvaničnicima UN, protestovao zbog, kako je naveo, zloupotrebe vazdušnog prostora i teritorije pet arapskih zemalja Persijskog zaliva od strane Sjedinjenih Američkih Država za napade na Iran.

Iravani je u pismima koja su upućena generalnom sekretaru UN Antoniu Guterešu i Savetu bezbednosti UN naglasio da zemlje snose međunarodnu odgovornost da ne dozvole drugima da koriste njihovu teritoriju za izvršenje agresije i oružanih napada na treću državu, prenosi iranska televizija Press.

On je u pismima rekao da Iran poziva vlade Katara, Kuvajta, Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije da poštuju principe dobrosusedstva, i da spreče kontinuirano iskorišćavanje svoje teritorije za napade na Iran.

Iravani je dodao da su američki dronovi MQ-9 i MQ-4C, kao i P-8A i AWACS, pomorski patrolni avioni, bombarderi B-1 i borbeni avioni F-22, F-15, F-16 i F-35, koristili teritoriju pomenutih arapskih zemalja Persijskog zaliva za napade na Iran.

Prekid vatre u ratu Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana stupio je na snagu 8. aprila, 40 dana nakon početka napada na tu zemlju, a u toku je organizovanje pregovora za postizanje trajnog mirovnog rešenja.

Izraelsko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je naručilo municiju za avione za još 200 miliona dolara, od kompanije za vojnu tehnologiju Elbit.

U saopštenju se navodi da porudžbina avionske municije, koja se odnosi na nekoliko narednih godina, predstavlja deo "jačanja spremnosti za kratkoročne borbene scenarije", kao i pripreme za obezbeđivanje bezbednosti u narednoj deceniji, prenosi Tajms of Izrael.

Municija za avione koja je naručena odnosi se na rakete i druge bombe koje koriste avioni izraelskog ratnog vazduhoplovstva za napade i presretanja.

U januaru je sličan ugovor, vredan 183 miliona dolara, potpisan između ministarstva i kompanije Elbit, čije je sedište u Izraelu, za municiju za avione.

Iran je u četvrtak saopštio da je pogubio vešanjem još jednog člana iranske opozicione grupe u egzilu, Narodni mudžahedini Irana (MEK).

Novinska agencija iranskog pravosuđa, Mizan, identifikovala je čoveka kao Soltanalija Širzadija Fahra.

Optužen je za saradnju sa izraelskom obaveštajnom službom Mosad, bez navođenja konkretnih detalja. Takođe nije saopšteno kada i gde je on uhapšen.

Iran je mnoge koje je pogubio tokom rata optužio za povezanost sa Izraelom. Aktivisti navode da Iran rutinski vodi procese za kapitalna dela iza zatvorenih vrata, koristi iznuđena priznanja i ne dozvoljava optuženima da adekvatno ospore dokaze protiv njih.

Ovim se ukupan broj pogubljenih članova MEK-a od početka rata popeo na devet.

Japanska premijerka Sanae Takaiči i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman danas su se u telefonskom razgovoru dogovorili o saradnji na transportu sirove nafte za Japan preko Crvenog mora, što je ruta koja zaobilazi Ormuski moreuz, izjavio je izvor iz japanske vlade.

Takaiči i Bin Salman takođe su potvrdili svoju posvećenost koordinaciji napora ka brzoj deeskalaciji tenzija između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, prenosi agencija Kjodo.

Izvor je za tu japansku agenciju rekao da Saudijska Arabija sarađuje sa Pakistanom, koji posreduje u pregovorima zmeđu SAD i Irana o postizanju trajnog mirovnog rešenja, kao i da je Takaiči obaveštena o najnovijim dešavanjima.

Iran je objavio snimke upada na dva broda koja su pokušavala da izađu iz Persijskog zaliva preko Ormuskog tesnaca nakon što je na njih i još jedan brod otvorio vatru. Ovo je prvi slučaj zaplene od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom u februaru.

Iranska novinska agencija Tasnim, povezana sa Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), izvestila je o zaplenama i dodala da je mornarica Garde takođe upozorila da će se svako narušavanje reda i sigurnosti u tesnacu smatrati "crvenom linijom".

Iran i dalje raspolaže značajnijim vojnim kapacitetima nego što su to javno priznali Bela kuća i Pentagon, navodi više američkih zvaničnika upoznatih sa obaveštajnim podacima.

Prema njihovim navodima, oko polovine iranskog arsenala balističkih raketa i pratećih lansera ostalo je operativno na početku prekida vatre početkom aprila, prenosi Si-Bi-Es njuz.

Zvaničnici navode i da je oko 60 odsto pomorskih snaga Iranske revolucionarne garde i dalje funkcionalno, uključujući brze jurišne čamce.

Iranski patrolni čamci su u sredu napali nekoliko trgovačkih brodova u Ormuskom moreuzu, ubrzo nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio produženje prekida vatre.

Iransko ratno vazduhoplovstvo je, prema procenama, znatno oslabljeno, ali ne i uništeno, a oko dve trećine aviona i dalje je operativno nakon intenzivne američko-izraelske kampanje.

S druge strane, Tramp i američki ministar odbrane Pit Hegset tvrde da je američka operacija "Epski bes" gotovo potpuno uništila iranske vojne kapacitete.

"Uništili smo njihovu mornaricu, vazduhoplovstvo i komandnu strukturu", rekao je Tramp.

Pentagon navodi da je uništeno oko 92 odsto najvećih iranskih ratnih brodova i oko 44 minopolagača, ali i da deo snaga, posebno mornaričke jedinice Iranske revolucionarne garde, i dalje funkcioniše i nastavlja da ugrožava pomorski saobraćaj u regionu.

Prema procenama američke obaveštajne agencije za odbranu (DIA), Iran i dalje poseduje hiljade raketa i bespilotnih letelica koje mogu da ugroze američke i savezničke snage u regionu, uprkos pretrpljenim gubicima.

Pentagon je saopštio da je tokom operacije gađano više od 13.000 ciljeva, uz ocenu da je iranska mornarica pretrpela "teške gubitke", ali ne i potpuno uništenje.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da je Iran otvoren za dijalog i postizanje sporazuma i da to ostaje njegov stav, ali da su kršenje preuzetih obaveza, blokade i pretnje glavne prepreke za stvarne pregovore.

"Svet vidi vašu beskrajnu licemernu retoriku i kontradikciju između izjava i dela“, napisao je Pezeškijan u sredu uveče na platformi Iks, uz poruku da postoje neslaganja između proklamovanih stavova i konkretnih postupaka.

Iran još nije zauzeo zvaničan stav povodom produženja perioda primirja sa Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos ranijim medijskim navodima da je Iran pristao na produžetak, preneo je Tasnim pozivajući se na neimenovane izvore.

Kako navodi iranska agencija, prethodni navodi medija koji se pripisuju iranskom ministru spoljnih poslova Abasu Arakčiju nisu tačni.

Dodaje se da je Iran u procesu razmatranja različitih aspekata tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa o produžetku primirja.

Predsednik iranskog parlamenta i glavni pregovarač Mohamed Bager Kalibaf rekao je ranije danas da bi primirje imalo smisla jedino ako ga ne krši pomorska blokada i "uzimanje svetske ekonomije za taoca".

Pošto je američki predsednik Donald Tramp juče tvrdio da "nema vremenskog okvira" za sukob sa Iranom, evo i drugih stvari koje su ključne.

Promene u američkoj mornarici: Ministar američke mornarice Džon Felan smenjen je sa svoje pozicije, reklo je šest izvora upoznatih sa situacijom za CNN, dok je portparol Pentagona Šon Parnel objavio da će Felan otići "odmah". Promene dolaze dok američka mornarica nastavlja blokadu iranskih luka tokom primirja.

Ponovno otvaranje Ormuškog moreuza: Zvaničnici Pentagona su ove nedelje obavestili zakonodavce o obaveštajnoj proceni koja je pokazala da bi moglo biti potrebno i do šest meseci da se Ormuški moreuz potpuno očisti od mina nakon završetka rata sa Iranom, rekao je izvor upoznat sa situacijom za CNN.

Ponovo odbijeno: Senat je po peti put ove godine odbacio meru usmerenu na ograničavanje Trampovih ratnih ovlašćenja zahtevanjem odobrenja Kongresa za bilo kakvu buduću vojnu akciju u Iranu. Mera nije uspela da se unapredi, 46 prema 51.

Dokumentovanje napada: Teheran je počeo da dokumentuje američko-izraelske napade na svoje naučne centre i sastavlja pravni slučaj za pokretanje na međunarodnim forumima, prema iranskim poluzvaničnim Mehr njuzovima.

Ubijena novinarka: U međuvremenu, uoči sledeće runde razgovora između Izraela i Libana o produženju krhkog primirja, libanska novinarka Amal Halil je ubijena u izraelskom vazdušnom napadu na jugu Libana, prema libanskim vlastima.

Zvaničnici Pentagona su ove nedelje obavestili zakonodavce o obaveštajnoj proceni koja je pokazala da bi moglo biti potrebno i do šest meseci da se potpuno očisti Ormuški moreuz od mina nakon završetka rata sa Iranom, rekao je izvor upoznat sa Si-Enom.

Oružane snage Predstavničkog doma su obaveštene o ovom vremenskom okviru tokom poverljivog brifinga u utorak, rekao je izvor.

Drugi kontekst brifinga, koji je prvi objavio Vašington post, nije bio odmah jasan, ali služi kao podsetnik na ogromne ekonomske i političke posledice rata. Si-En-En je prošlog meseca izvestio da je interna procena Odbrambene obaveštajne agencije utvrdila da bi Iran potencijalno mogao da drži prolaz zatvorenim od jednog do šest meseci, prema četiri izvora upoznata sa dokumentom. U to vreme, zvaničnici Bele kuće i Pentagona su insistirali da se procena - posebno duži vremenski okvir, koji neki smatraju najgorim mogućim scenarijem - ne razmatra ozbiljno.

Foto: Tanjug/AP

Portparol Pentagona je u sredu ponovio da bi šestomesečno zatvaranje bilo "neprihvatljivo".

"Medijsko biranje procurelih informacija, od kojih su mnoge lažne, iz poverljivog, zatvorenog brifinga je nepošteno novinarstvo. Kao što smo rekli u martu, jedna procena ne znači da je procena verodostojna, a šestomesečno zatvaranje Ormuskog moreuza je nemoguće i potpuno neprihvatljivo za sekretara", rekao je portparol Šon Parnel.

Centralna komanda SAD je večeras objavila da su američke snage preusmerile 31 brod da se vrati u luku ili okrene u okviru tekuće američke blokade Irana.

Većina preusmerenih brodova bili su tankeri za naftu, saopštila je Centralna komanda u objavi na X.

U utorak je predsednik Donald Tramp produžio primirje između SAD i Irana, iako je rekao da će se američka blokada nastaviti.

Po peti put ove godine, Senat SAD je odbacio meru usmerenu na ograničavanje ratnih ovlašćenja američkog predsednika Donalda Trampa zahtevanjem odobrenja Kongresa za bilo kakvu buduću vojnu akciju u Iranu.

Mera nije usvojena, 46 prema 51. Demokratski senator Džon Feterman pridružio se republikancima u njenom odbacivanju, dok je republikanski senator Rand Pol glasao sa demokratama. Vođa manjine u Senatu Čak Šumer objavio je prošle nedelje da će demokrate svake nedelje u doglednoj budućnosti primorati na jedno glasanje o ratnim ovlašćenjima.

Foto: Tanjug/AP

Neki republikanci, poput senatora Toma Tilisa i senatorke Lise Murkovski, naznačili su da su otvoreni za podršku glasanju o ovlašćenju vojne sile kada sukob dostigne granicu od 60 dana, a rukovodstvo republikanaca u Senatu nije isključilo preduzimanje tog koraka nakon 90 dana, ako se sukob do tada ne smiri.

Međutim, kada je u ponedeljak upitan o glasanju o ovlašćenju, lider većine u Senatu Džon Tun rekao je novinarima: "Još ne vidim da će se to dogoditi".

Ministarstvo odbrane SAD obјavilo јe da sekretar mornarice Džon C. Felan napušta Trampovu administraciјu.

"Felanov odlazak stupa na snagu odmah", navodi se u saopštenju portparola ministarstva Šona Parnela.

Ministar mornarice nadgleda skoro milion pripadnika američke voјske, uključuјući američku mornaricu i marince, kao i civilne zaposlene. Odlazak Felana dolazi u trenutku kada SAD sprovode pomorsku blokadu Irana na Ormuskom moreuzu.

Felan јe drugi visoki američki voјni zvaničnik koјi јe ovog meseca napustio svoјu funkciјu. Ministar odbrane SAD Pit Hegset zatražio јe pre nekoliko dana od načelnika Generalštaba voјske Rendiјa Džordža da podnese ostavku na tu funkciјu.

Američka mornarica je izdala naredbu za 29 plovila da se vrate u iranske luke iz kojih su isplovila!

Iz američke Centralne komande (Centcom) su demantovali medijske izveštaje da je više komercijalnih brodova uspelo da se probije kroz blokadu i naglasili da su među brodovima kojima je naređeno da se vrate u iranske luke i "MV Hero II" i "MV Dorena".

"'Hero II' i 'Hedi' nisu prošli kroz blokadu u okviru flotile koja je prevozila više miliona barela nafte na spoljna tržišta. Zankeri pod iranskom zastavom zapravo su usidreni u Čah Baharu u Iranu nakon što smo ih ranije ove sedmice presreli. 'Dorena' je pod pratnjom američke moranrice u Indijskom okeanu". navodi se u objavi Centcom-a na mreži Iks.

Dodaje se da američke snage sprovode operacije i drže blokadu na celom Bliskom istoku.

"Američka vojska ima domašaj širom sveta", navodi se u saopštenju.

Predsednik SAD Donald Tramp je u sredu izjavio da "nema vremenskog okvira" za sukob sa Iranom i odbacio sugestije da politička razmatranja utiču na njegov pristup.

Takođe je, u intervjuu za Fox news, rekao da "nema vremenskog pritiska" na prekid vatre koji je produžio u utorak popodne ili na nove mirovne pregovore.

Na pitanje kada bi rat mogao da se završi, Tramp je rekao da nema vremenskog okvira i da nema žurbe. Ranije je rekao da će rat trajati četiri do šest nedelja, ali sada je u sedmoj nedelji.

"Ljudi kažu da želim da ga završim zbog međuizbora, što nije istina", rekao je Tramp, dodajući da administracija želi da "postigne dobar dogovor za američki narod".

Tramp se zakleo da će nastaviti američku blokadu iranskih luka čak i kada je produžio prekid vatre i nije precizirao krajnji datum, vršeći pritisak na Teheran da podnese jedinstveni predlog za oživljavanje pregovora.

Portparolka Bele kuće Karolina Livit izjavila je da predsednik SAD Donald Tramp ne smatra tvrdnju Iranske revolucionarne garde da je zaplenila dva broda u Ormuskom moreuzu kršenjem prekida vatre.

"Ovo nisu bili američki brodovi. Ovo nisu bili izraelski brodovi. Ovo su bila dva međunarodna broda", rekla je Livit za Fox News.

"Ova dva broda zaplenjena su od strane brzih naoružanih čamaca. Iran je od najubojitije mornarice na Bliskom istoku spao na to da se ponaša kao grupa pirata. Oni nemaju kontrolu nad moreuzom. Ovo je piraterija kojoj svedočimo, a pomorska blokada koju su Sjedinjene Države uvele i dalje je izuzetno efikasna", rekla je Livit.

Podsetimo, Iranska revolucionarna garda (IRGC) ranije danas je saopštila da je zaplenila dva plovila koja su "navodno radila bez odgovarajuće dozvole, više puta kršila propise i manipulisala navigacionim sistemima".

Livit je umanjila značaj zaplene ta dva broda.

"To su dva, samo dva broda u poređenju sa više od 160 pomorskih plovila koje su Sjedinjene Države potopile", navela je.

Iranski mediji su takođe naveli da je treće plovilo, brod u grčkom vlasništvu, bio meta IRGC i da je "sada onesposobljen kod obale Irana".

Suprotno ranijim izveštajima, američki zvaničnici kažu da predsednik SAD Donald Tramp nudi Iranu ograničen rok za prihvatanje primirja.

Prema navodima, Sjedinjene Države daju Iranu rok od tri do pet dana da odgovori na predloženi sporazum i vrati se pregovorima, ili rizikuje kolaps trenutnog primirja, javlja Channel 12, pozivajući se na tri američka zvaničnika.

Portal, pozivajući se na političke izvore u Jerusalimu, kaže da efektivni rok koji je postavio američki predsednik Donald Tramp pada u nedelju – generalno se poklapajući sa prijavljenim vremenskim okvirom od tri do pet dana.

Izveštavanje je u suprotnosti sa ranijim izveštajem Reutersa, koji je naveo izvor koji kaže da Tramp nije formalno postavio rok za produženje primirja.

Juče je Tramp najavio produženje dvonedeljnog primirja sa Iranom, nekoliko sati pre roka, bez preciziranja vremenskog okvira.