Šta Iran zapravo zaista želi od Putina? Spisak želja nije kratak...

Abas Arakči, ministar spoljnih poslova Irana, predao je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pismo na početku njihovog sastanka u Sankt Peterburgu u ponedeljak popodne.

Privatna poruka bila je od Modžtabe Hamneija, vrhovnog verskog vođe, koji je povređen i nije viđen niti se oglašavao od početka rata 28. februra. Putin je zauzvrat zamolio Arakćija da lično prenese njegove najbolje želje i želje za brzo ozdravljenje Hameneiju.

Preporučujemo

Međutim, Arakči je imao želju da se vrati u Teheran sa više od pukih kurtoaznih izraza, prenosi britanski The Telegraph.

Sastanak u Predsedničkoj biblioteci Boris Jeljcin, sa pogledom na reku Nevu, jedan je od najznačajnijih otkako je 8. aprila proglašeno primirje između Sjedinjenih Država i Irana.

Iran želi vojnu opremu, ali i savete, kao i bezbedan prostor za razmatranje ideja o mogućim ustupcima koje bi mogao da ponudi, bez rizika da se te ideje pojave na društvenim mrežama.

Islamska Republika zaobilazi posrednike kako bi poruke direktno prenela lideru koji ima uticaj i u Vašingtonu i u Teheranu, uključujući i među tvrdolinijašima.

Sastanak je održan u trenutku kada je Iran izneo najnoviji predlog Sjedinjenim Državama. Ponudio je otvaranje Ormusog moreuza uz odlaganje razgovora o svom nuklearnom programu. Međutim, to je verovatno bila taktika odugovlačenja.

Donald Tramp je, naravno, izjavio da ima "sve vreme na svetu". Čak je i Fridrih Merc, nemački kancelar, priznao da iransko rukovodstvo "očigledno pregovara veoma vešto".

Arakči je obavestio Putina o pregovaračkim pozicijama koje su razmatrane tokom vikend poseta Islamabadu i Muskatu, gde je razgovarao sa sadašnjim i bivšim posrednicima koji pokušavaju da postignu dogovor.

Iran traži hitnu isporuku dugo odlaganog sistema protivvazdušne odbrane S-400, zahtev koji je dobio na hitnosti nakon američkih udara koji su razotkrili slabosti u iranskoj protivvazdušnoj odbrani i uništili veliki deo postojeće infrastrukture.

Ipak, prava vrednost sastanka je u onome što je Arakči mogao da kaže Putinu, a što ne može da kaže pakistanskim posrednicima, iranskim državnim medijima ili tvrdolinijašima u Teheranu.

Putin nudi poverljiv kanal za razgovor o mogućim ustupcima koji bi bili politički toksični ako bi procureli pre nego što se upakovaju kao međusobni kompromisi.

Jedan zvaničnik otkrio je osnovni razlog zašto je Iran izabrao Putina umesto drugih posrednika, rekavši:

"Napadnuti smo usred razgovora dok smo bili uključeni sa drugim posrednicima, ako možemo da postignemo dogovor preko Putina, to će imati operativnu garanciju".

"Sastanak sa Putinom i traženje od njega da posreduje bio je jedan od poslednjih planova pre nego što se odgovori Amerikancima", rekao je zvaničnik.

Prema rečima Rahmana Gahremanpura, političkog analitičara sa sedištem u Teheranu, ministar Arakči nosi "opsežne predloge, uslove ili crvene linije" za novu rundu pregovora.

"Aragči nosi široke iranske predloge, uslove ili crvene linije za novu rundu pregovora, i čini se da ovog puta iranski establišment teži deklarisanju svojih crvenih linija na jedinstven i konsenzusan način", rekao je on.

Dodao je da je Iran uslovio održavanje pregovora ukidanjem pomorske blokade i, potencijalno, priznavanjem svog prava na obogaćivanje.

Po njegovom mišljenju, putovanje ministra Arakčija imalo je za cilj i da prenese ovu poruku i odluku SAD, i da zatraži od zemalja u regionu da brane stavove Irana ili, kako je rekao, "da im objasne stavove Irana".

Po iranskoj proračunu, Putin može da iznese Trampu ideje koje bi bile toksične ako bi ih predložio Teheran. To uključuje ustupke u vezi sa nivoima obogaćivanja uranijuma, režimima inspekcije i ponovnim otvaranjem Ormuskog moreuza, što bi izazvalo trenutnu reakciju tvrdokornih pristalica ako bi se javno otkrile.

Kazem Džalali, iranski ambasador u Rusiji, najavio je da će se na razgovorima obraditi pitanje "ako postoje inicijative, dve strane će se konsultovati i razgovarati o tim inicijativama, kao i o zajedničkim inicijativama".

Ambasador je dodao da su od početka rata ministri spoljnih poslova razgovarali 11 puta telefonom, pri čemu su "neki od ovih kontakata bili na inicijativu Irana, a neki na inicijativu Rusije".

Putinovo rano priznanje Hamneijevog vrhovnog rukovodstva važno je u unutrašnjim borbama za moć u Teheranu.

Teheranu su takođe potrebni Putinovi saveti o postavljanju prema Trampu. Rusija ima bogato iskustvo u snalaženju u predsednikovom pregovaračkom stilu, transakcionim impulsima i domaćim političkim ograničenjima.

Putin može da ponudi uvid u to koji bi ustupci mogli da zadovolje želju Trampa za diplomatskom pobedom, a da ne izazovu negativnu reakciju u Vašingtonu.

Tramp je produžio primirje prošlog utorka nakon što obe delegacije nisu prisustvovale razgovorima, nazvavši Iran "ozbiljno podeljenim".

Ali Nikzad, zamenik predsednika parlamenta, dodatno je zakomplikovao stvari objavom da se Ormuski moreuz nikada neće vratiti u prethodni status, pozivajući se na naređenja Hamneija.

Kontradikcija sugeriše da ili desnica ne zna šta levica radi, ili tvrdolinijaši namerno sabotiraju pregovore kojima se protive. Arakči ne može javno da prizna pun obim iranskih ustupaka koji se razmatraju jer bi ih tvrdolinijaši osudili kao kapitulaciju.

I ne može da garantuje sprovođenje bilo kog sporazuma jer Revolucionarna garda zadržava pravo veta nad spoljnom politikom.

Ako Putin potvrdi da su uslovi o kojima se raspravlja najbolji koje Iran može da postigne, to pruža političko pokriće za prihvatanje sporazuma koji bi tvrdolinijaši inače mogli da odbace.

(Telegraf.rs)