Kina može da zauzme Tajvan bez ispaljenog metka! Pojavio se realan scenario na koji SAD nemaju odgovor!

Dok se svetska pažnja godinama fokusira na mogućnost kineske vojne invazije na Tajvan, sve je više analitičara koji upozoravaju da bi stvarni scenario mogao izgledati znatno drugačije - i daleko suptilnije.

Umesto projektila i ratnih brodova, kriza bi mogla početi "rutinskim" potezima: kineske vlasti uvele bi carinske kontrole nad brodovima i avionima koji ulaze na Tajvan i izlaze iz njega. Formalno, Peking bi tvrdio da samo sprovodi sopstvene zakone. U praksi, to bi značilo preuzimanje kontrole nad tajvanskom trgovinom i saobraćajem.

Preporučujemo

Takav potez ne bi bio klasična blokada. Roba i ljudi mogli bi i dalje da cirkulišu - ali pod kineskim uslovima. Ključne stvari, poput oružja ili strateških tehnologija, bile bi blokirane. Tajvan bi se postepeno našao u situaciji u kojoj ne može samostalno da upravlja sopstvenom ekonomijom, piše Foreign Affairs.

Za međunarodne kompanije izbor bi bio jasan: poslušati ili rizikovati zaplenu imovine i gubitak osiguranja. Većina bi se prilagodila novim pravilima, čime bi Kina de facto uspostavila kontrolu bez ispaljenog metka.

SAD pred dilemom

Ovakav razvoj događaja stavio bi Sjedinjene Države pred ozbiljan izazov. Reagovati znači rizikovati eskalaciju i globalni ekonomski šok. Ne reagovati znači dopustiti Kini da postepeno slomi Tajvan.

Problem je što takve mere ne predstavljaju otvoreni čin rata. Lanci snabdevanja ne bi odmah pukli, a globalna ekonomija nastavila bi da funkcioniše - barem privremeno. Upravo ta "siva zona" čini kinesku strategiju posebno opasnom.

Globalne posledice

Kriza vezana za Tajvan ne bi ostala lokalna. Finansijska tržišta mogla bi reagovati panikom, investitori bi povlačili kapital, a osiguravači bi prestali da pokrivaju ključne pomorske rute. Čak bi i mali poremećaji u proizvodnji poluprovodnika mogli izazvati globalne potrese.

Istovremeno, zemlje poput Japana, Južne Koreje i Filipina postale bi ranjive na slične pritiske. Kina bi time mogla postepeno da preoblikuje regionalni poredak - bez formalnog rata.

Nespremnost Zapada

Uprkos godinama priprema za vojni sukob, SAD i saveznici nemaju jasnu strategiju za takav scenario. Nedostaju koordinisani ekonomski planovi, protokoli za komunikaciju sa tržištima i konkretni planovi za snabdevanje Tajvana u uslovima izolacije.

Dodatni izazov predstavlja i pitanje evakuacije stranih državljana, koje bi moglo izazvati paniku i dodatno destabilizovati situaciju.

Strategija odvraćanja

Stručnjaci zato zagovaraju sveobuhvatan pristup: jačanje političkih i ekonomskih veza sa Tajvanom, razvoj vojnih sposobnosti prilagođenih novim pretnjama, te postepeno smanjivanje zavisnosti od Kine.

Cilj nije sprečiti samo rat, nego i samu krizu. Ključna poruka Pekingu mora biti da bi svaki pokušaj pritiska na Tajvan imao visoku cenu - ne samo vojnu, nego i ekonomsku i političku.

Krajnji ishod

Na kraju krajeva, scenario koji se nazire nije klasičan sukob velikih sila, već dugotrajno nadmetanje u kojem se granica između mira i rata briše.

Ako do krize dođe, možda neće biti jasnog početka, ali njene posledice mogle bi promeniti globalni poredak, zaključuje u svojoj analizi Foreign Affairs.

(Telegraf.rs)