Uživo TENZIJE NA BLISKOM ISTOKU Iran saveznicima nudi iskustva iz ratovanja sa SAD, mogući novi napadi

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf reagovao je na izjave američkog predsednika Donalda Trampa i američkog ministra finansija Skota Besenta, navodeći da "prošla su tri dana, a nijedna naftna bušotina nije eksplodirala".

Kalibaf je u objavi na mreži X kritikovao američke stavove o mogućoj blokadi i rastu cena nafte, tvrdeći da takve ideje doprinose porastu cena iznad 120 dolara po barelu, uz upozorenje da bi mogle da dostignu i 140 dolara.

"Nisu to samo pogrešne ideje, već pogrešan način razmišljanja", naveo je Kalibaf.

Tokom samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Kirgistanu, zamenik ministra odbrane Irana izjavio je da je njegova zemlja spremna da podeli lekcije naučene u suprotstavljanju američkom naoružanju.

Iran je u utorak, 28. aprila, proglasio da je "spreman da podeli iskustva o američkom porazu" sa svojim saveznicima. Govoreći na samitu ŠOS-a, zamenik ministra odbrane Reza Talaei-Nik rekao je da je Teheran voljan da prenese te lekcije "nezavisnim državama", posebno članicama ŠOS-a, prenosi Reuters.

Sjedinjene Američke Države rade na formiranju međunarodne koalicije kako bi omogućile prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, nakon što je saobraćaj kroz taj ključni plovni put zaustavljen, objavio je list The Wall Street Journal.

Prema izveštaju, predložena inicijativa pod nazivom "Konstrukcija pomorske slobode" imala bi za cilj razmenu informacija, koordinaciju diplomatskih aktivnosti i pomoć u sprovođenju sankcija.

U internom telegramu Stejt departmenta navedeno je da je kolektivna akcija neophodna za obnovu slobode plovidbe i zaštitu globalne ekonomije.

Američke diplomate dobile su instrukcije da ispitaju spremnost drugih zemalja da učestvuju kao diplomatski i/ili vojni partneri u ovoj inicijativi, koju bi zajednički vodili Stejt department i Centralna komanda.

Kako se dodaje, nova koalicija bi dopunila postojeće pomorske bezbednosne operacije, uključujući inicijative koje predvode Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska.

SAD su predstavile obogaćeni uranijum Irana kao opasnost kako bi skrenule pažnju sa sopstvenih prekršaja i prekršaja svojih saveznika u oblasti nuklearnog razoružanja, saopštila je Stalna misija Islamske Republike Iran pri Ujedinjenim nacijama.

"Iako je sav obogaćeni uranijum Irana uvek bio pod punim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju i nema izveštaja o preusmeravanju čak i jednog grama iranskog nuklearnog materijala, SAD su iskoristile Konferenciju za pregled Ugovora o neširenju nuklearnog oružja i predstavile obogaćeni uranijum Irana kao opasnost kako bi skrenule pažnju sa sopstvenih prekršaja i prekršaja svojih saveznika u oblasti nuklearnog razoružanja", saopštila je misija Irana o objavi na društvenoj mreži Iks.

Kako je navedeno, Savet bezbednosti UN, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju i Odbor guvernera ne samo da nisu osudili ove nezakonite napade, već su preduzeli akcije koje su zamenile uloge žrtve i agresora.

Najveći svetski nosač aviona, USS "Gerald R. Ford", vraća se u Sjedinjene Američke Države nakon rekordnog raspoređivanja dužeg od 300 dana, koje je obuhvatilo učešće u ratu protiv Irana i operaciju zarobljavanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, naveli su američki zvaničnici.

Prema njihovim rečima, brod će u narednim danima napustiti Bliski istok i sredinom maja stići u matičnu luku u Virdžiniji, preneo je The Guardian.

U međuvremenu, dolazak nosača USS "George H. W. Bush" u region, uz prisustvo USS "Abraham Lincoln", doveo je do raspoređivanja tri američka nosača aviona na Bliskom istoku, što nije viđeno od 2003. godine.

Raspoređivanje broda trajalo je 295 dana, čime je oboren rekord za najdužu misiju nosača aviona u poslednjih 50 godina, nadmašivši prethodni rekord broda USS "Abraham Lincoln" iz 2020. godine.

Dug boravak na moru pokrenuo je pitanja o opterećenju posade i opreme, posebno nakon požara na brodu koji je zahtevao povratak u Sredozemno more radi popravki.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da su produženje raspoređivanja uslovili operativni zahtevi u okviru Južne komande i Centralne komande SAD.

Tokom misije, nosač je delovao u Sredozemlju, Karibima i na Bliskom istoku, uključujući učešće u ranim fazama sukoba sa Iranom.

Uprkos rekordnom trajanju, raspoređivanje je kraće od istorijskog maksimuma iz vremena Hladnog rata, koji drži USS "Midway" sa 332 dana na moru početkom 1970-ih.

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens izjavio je da pažljivo prati vojnu spremnost te zemlje, demantujući navode lista The Atlantic prema kojem je navodno bio zabrinut zbog smanjenja kapaciteta usled rata SAD i Izraela protiv Irana.

On je rekao da su u tom izveštaju navedeni komentari za koje je "stopostotno siguran da ih nikad nije rekao", dodajući da se veliki deo izveštaja oslanja na neimenovane izvore, prenosi Fox News.

"Ono u šta sam siguran jeste da niko ko zapravo zna šta mislim, niko ko mi je blizak nije razgovarao sa tim novinarom", rekao je Vens, ocenjujući da bi priča bila potpuno drugačija da se oslanjala na njegove bliske saradnike.

Na pitanje da li je zapravo zabrinut zbog stanja vojske SAD, Vens je rekao da je deo njegove uloge da ostane oprezan.

"Naravno da sam zabrinut zbog naše spremnosti, jer je to moj posao", istakao je Vens.

Istovremeno, Vens je izrazio poverenje u rukovodstvo administracije u oblasti nacionalne bezbednosti, ukazujući na ministra odbrane Pita Hegseta i načelnika Združenog štaba generala Dena Kejna, rekavši da rade "neverovatan posao".

"Imamo odličnu vojsku. Ne verujte svemu što pročitate", naveo je Vens.

Cena nafte marke "Brent" porasla je iznad 122 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od 2022. godine, zbog zastoja u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i blokade Ormuskog moreuza.

Nakon jednodnevnog skoka od gotovo 10 odsto, cena se stabilizovala na oko 120 dolara, preneo je Gardijan.

Prema proceni organizacije "Oxford Economics", šestomesečni zastoj bi mogao da podigne cenu nafte na 190 dolara do avgusta.

Ekonomista Pol Krugman je upozorio da bi produžena blokada mogla da izazove globalnu recesiju ukoliko potraje još nekoliko meseci.

Rast cena nafte već utiče na globalnu ekonomiju, podstičući inflaciju.

Inflacija u SAD je porasla na 3,3 odsto u martu, dok se Velika Britanija suočava sa ekonomskim gubicima i povećanim rizikom od recesije 2026. godine.

Američki predsednik Donald Tramp pozdravio je odluku Ujedinjenih Arapskih Emirata o napuštanju Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), ocenivši da to može dovesti do sniženja cene nafte.

- Mislim da je to sjajna odluka. Mislim da će to dovesti do smanjenja cena gasa, cena nafte, svih cena. Oni imaju problema u OPEK-u - rekao je Tramp novinarima u Beloj kući, prenosi Independent.

Ujedinjeni Arapski Emirati najavili su u utorak da će 1. maja napustiti Organizaciju zemalja proizvođača nafte OPEK i OPEK Plus.

Mediji su ocenili da potez UAE predstavlja težak udarac članicama OPEK i njihovom de fakto lideru, Saudijskoj Arabiji, u vreme kada je rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana izazvao istorijski energetski šok i poremetio globalnu ekonomiju.

Tramp je prethodno optuživao OPEK za "pljačkanje ostatka sveta" nametanjem "visokih" cena nafte. On je takođe povezao američku vojnu podršku Zalivu sa cenama nafte, rekavši da, dok njegova zemlja brani članice OPEK-a, one "to eksploatišu nametanjem visokih cena nafte".

Zemlje članice OPEK-a proizvodi više od trećine svetske ponude nafte.

Organizacija je osnovana 1960, a zemlje članice su Alžir, Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Libija, Nigerija, Irak, Iran, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela, a nakon 2016. i velikog pada cena nafte, OPEK je potpisao sporazume sa još 10 zemalja koje proizvode naftu: Rusijom, Azerbejdžanom, Bahreinom, Brunejem, Brazilom, Kazahstanom, Malezijom, Meksikom, Omanom, Južnim Sudanom i Sudanom, stvarajući tako organizaciju OPEK Plus. Svrha organizacije je da se obezbedi stabilizacija tržišta i efikasna, ekonomična i redovna ispoluka goriva.

Sumiranjem aktuelnih dešavanja, mogu se sumirati tri ključne stavke od jučerašnjeg dana.

Saslušanje o odbrani

Američki ministar odbrane Pit Hegset je tokom saslušanja u Kongresu oštrog kritikovao protivljenje ratu u Iranu, opisujući zakonodavce koji kritikuju napore kao "najvećeg protivnika". Saslušanje je prvi put da je on svedočio od početka sukoba i dolazi u trenutku kada Bela kuća traži oko 1,5 milijardi dolara za svoj odbrambeni budžet.

Američka blokada

Američki predsednik Donald Tramp i njegovi pomoćnici sastali su se juče sa rukovodiocima energetskih kompanija kako bi razgovarali o merama koje bi mogle biti preduzete da bi se blokada iranskih luka nastavila mesecima, ako je potrebno i kako ograničiti posledice po potrošače. Iranski ministar za naftu, u međuvremenu, pozvao je Irance da smanje potrošnju.

Mirovni pregovori

Pakistan bi mogao da dobije revidirani mirovni predlog Irana do petka, kažu izvori, jer je Tramp odgovorio na trenutni zastoj u mirovnim pregovorima upozoravajući Iran da "bolje uskoro postane pametan", objavljujući lažnu sliku sebe na svojoj platformi Truth Social kako drži pištolj.

U intervjuu za Džima Skiuta sa CNN-a, savetnik za spoljnu politiku izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, Ofir Folk, okrivio je Hezbolah za obnovu borbi, rekavši da je više puta kršio primirje.

- Hezbolah krši primirje. To nije iznenađujuće i mi im uzvraćamo veoma snažno - rekao je Folk.

Folk je optužio grupu koju podržava Iran da cilja izraelske civile, rekavši da Izrael odgovara napadima na militante Hezbolaha.

- Hezbolah... je držao Liban za taoca poslednjih desetak godina...i oni ciljaju civile, a mi ciljamo teroriste Hezbolaha. To je glavna razlika između nas - kazao je.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost smanjenja broja trupa u Nemačkoj, dan nakon što je rekao da nemački kancelar Fridrih Merc "ne zna o čemu priča" o Iranu.

"Sjedinjene Države proučavaju i razmatraju moguće smanjenje broja trupa u Nemačkoj, sa odlukom da se to uradi u narednom kratkom vremenskom periodu", napisao je Tramp na Truth Social u sredu.

Merc je ranije ove nedelje rekao da Iran "ponižava" Sjedinjene Države. U sredu, pre Trampove poslednje objave na Truth Social, kancelar je rekao da je njegov odnos sa američkim predsednikom i dalje "dobar".

Tramp je prezreo evropske saveznike i NATO alijansu zbog onoga što smatra nedovoljnom pomoći u američko-izraelskom ratu protiv Irana. U Nemačkoj se nalazi vazduhoplovna baza Ramštajn, koja je sedište američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi - uključujući jedinicu koja obavlja "operacije vazdušnog transporta, desanta i aeromedicinske evakuacije" i objekat Severnoatlantskog saveza.

Dok su tenzije na Bliskom istoku bile usredsređene na Iran, izraelske snage presrele su flotilu pomoći u međunarodnim vodama koja je išla ka Gazi.

U objavi za X, Globalna Sumud flotila je saopštila da su joj se približili vojni gliseri koji su se samoidentifikovali kao "Izrael", a osoblje na gliserima je usmerilo oružje na članove flotile, govoreći im da se pomere na prednji deo plovila.

"Izraelski vojni čamci su ilegalno okružili flotilu u međunarodnim vodama i pretili otmicom i nasiljem", saopštila je flotila u drugoj objavi za X.

Portparol flotile Gur Cabar rekao je za CNN da do sada nije bilo potvrđenih pritvaranja, ali da je kontakt sa izraelskim snagama ostvaren u 20:47 po grčkom vremenu (13:47 po istočnom vremenu), 671 milju od Izraela.

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova je na X saopštilo da se ukrcalo na "flotilu za PR trik" i tvrdilo da je na brodu pronašlo "kondome i drogu". Portparol flotile nazvao je izraelsku tvrdnju i prateći video "dezinformacijama" i rekao da to nije povezano sa brodovima flotile.

Video sa flotile snimljen iz jednog od njenih brodova prikazuje radio sa glasom koji dopire iz njega i predstavlja se kao izraelska mornarica.

"Molimo vas da promenite kurs i vratite se u svoju luku porekla", navodi se.

Grinpis je potvrdio da je njihov pridruženi brod Arktik Sanrajz primio radio upozorenje i da je kontakt izgubljen sa nekoliko brodova flotile nakon što su komunikacioni kanali bili ometani.

Flotila je isplovila iz Barselone 12. aprila, kao "pažljivo strukturirana civilna intervencija u trenutku eskalacije nasilja i humanitarne krize", prema njihovoj veb stranici. Globalna Sumud flotila je ranije pokušavala da dopremi pomoć u Gazu. U oktobru prošle godine, presrele su je izraelske snage. Tom prilikom, mornarica se ukrcala na brodove i privela stotine ljudi, uključujući švedsku aktivistkinju Gretu Tunberg.

Predsednik SAD Donald Tramp je u sredu izjavio da se pregovori o okončanju rata sa Iranom odvijaju "telefonski", žaleći se zbog dugog putovanja potrebnog za slanje delegacije u Islamabad, jer razgovori još uvek nisu okončali neprijateljstva.

- Imamo razgovore, sada razgovaramo sa njima i više ne letimo 18-časovnim letovima svaki put kada želimo da vidimo papir - rekao je predsednik u obraćanju iz Ovalnog kabineta.

- Radimo to telefonski i to je veoma lepo. Ja pozovem ili moji ljudi pozovu i znate odgovor za 15 sati - uvek volim licem u lice, znate, smatram da je to bolje, ali kada morate da letite 18 sati svaki put kada želite da imate sastanak i znate o čemu se radi na sastanku, znate da će vam dati papir koji vam se ne sviđa čak i pre nego što krenete, to je smešno, a oni su prešli dug put - rekao je.

Izvori kažu da bi Pakistan mogao da dobije revidirani mirovni predlog Irana do petka. Tramp je odgovorio na trenutni zastoj u mirovnim pregovorima upozoravajući Iran da "bolje uskoro postane pametan", objavivši u sredu ujutru na svojoj platformi Truth Social svoju lažnu sliku kako drži oružje.

- Pitanje je da li će otići dovoljno daleko, tako da u ovom trenutku nikada neće biti sporazuma osim ako se ne slože da neće biti nuklearnog oružja - dodao je Tramp iz Ovalnog kabineta.

Načelnik Centralne komande SAD, admiral Bred Kuper, u sredu je pohvalio "veoma efikasnu" pomorsku blokadu Irana, objavivši da su američke snage preusmerile 42 komercijalna broda koja pokušavaju da uđu ili izađu iz luka zemlje.

- Trenutno postoji 41 tanker sa 69 miliona barela nafte koju iranski režim ne može da proda. To je procenjeno na preko 6 milijardi dolara od kojih iransko rukovodstvo ne može finansijski da profitira - rekao je Kuper u saopštenju koje je objavio CENTCOM.

Kuper je dodao: "Blokada je veoma efikasna i američke snage ostaju potpuno posvećene potpunom sprovođenju".

Iran je pogubio najmanje 21 osobu od početka rata protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela i uhapsio više od 4.000 ljudi po optužbama za ugrožavanje nacionalne bezbednosti, izjavio je danas visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk.

Prema njegovim rečima, najmanje devetoro ljudi pogubljeno je u vezi sa protestima u januaru, a oko deset zbog navodnog članstva u opozicionim gruapma, a dve po optužbama za špijunažu, prenosi Rojters.

"Zapanjen sam što, i pored već teških posledica sukoba, prava iranskog naroda i dalje ugrožava iranska vlast, na grub i brutalan način", rekao je Tirk, pozivajući Teheran da obustavi dalja pogubljenja i uspostavi moratorijum na primenu smrtne kazne.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da mu je ruski predsednik Vladimir Putin, tokom telefonskog razgovora, ponudio pomoć u ratu Sjedinjenih Američkih Država sa Iranom, posebno oko obogaćenog uranijuma.

"Želeo bi da pomogne. Rekao sam, pre nego što mi pomognete, želim da okončam vaš rat (u Ukrajini)", rekao je Tramp za CNN.

Tramp je rekao da je razgovor sa Putinom bio "veoma dobar" i da će rešenje za sukob u Ukrajini doći "relativno brzo".

Povodom njegove namere da SAD iz Irana iznesu zalihe obogaćenog uranijuma te zemlje, Tramp je naveo da mu je Putin u razgovoru rekao da bi želeo da bude u uključen u pitanja oko obogaćenog uranijuma.

"Može nam pomoći da ga dobijemo", rekao je Tramp.

Načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-potpukovnik Ejal Zamir izjavio je da "nema prekida vatre" u južnom Libanu, dok se nastavljaju dejstva protiv pretnje libanske militantne grupe Hezbolah, koju podržava Iran.

Zamir je, tokom posete gradu Tajbeh na jugu Libana, gde su raspoređene trupe IDF-a, kazao da se "neće tolerisati" napadi Hezbolaha, kao i da Izrael neće napustiti svoju novu bezbednosnu zonu dok se ne otkloni pretnja zajednicama na severu Izraela, prenosi Tajms of Izrael.

"U Libanu, misija koju nam je dodelio politički ešalon jeste da se pozicioniramo duž linije kako bismo sprečili direktnu vatru na zajednice. To smo postigli, ovo je linija na kojoj se nalazimo. Možda će biti potrebno da ostanemo na njoj", istakao je Zamir.

Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Tokom razgovora Putin je izjavio da je "spreman da proglasi za primirije u Ukrajini na Dan pobede", prenosi Rai News. Tramp i Putin razgovarali o miru u dugom telefonskom razgovoru. Razgovor je trajao više od sat i po.