Uživo Tramp čeka da čuje "vojne opcije" za Iran, žestoko udario na Fridriha Merca: Izrael spreman za novi napad?

Znak za uzbunjivanje i aktivna dejstva iranski protivvazdušnih odbrambenih sistema čuo se u nekim delovima Teherana, preneli su iranski državni mediji.

Pozivajući se na neimenovane, dobro upućene vojne izvore, iranska državna novinska agencija Tasnim prenela je da je zvuk sirena povezan sa PVO dejstvima protiv neprijateljskih izviđačkih i mini-dronova.

Zvuk sirena za uzbunjivanje se i dalje čuje u nekim oblastima iranske prestonice, uključujući zapad, centar i jugoistok Teherana.

Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata objavilo je zabranu putovanja za državljane te zemlje u Iran, Liban i Irak i pozvalo sve građane koji se nalaze u ovim državama da ih što pre napuste i vrate se u UAE.

U saopštenju se navodi da je odluka doneta "u svetlu aktuelnih dešavanja u regionu", prenosi agencija WAM.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u razgovoru sa novinarima da će cene energenata "pasti kao kamen" čim se završi rat u Iranu.

Globalne cene nafte su dostigle četvorogodišnji maksimum od preko 126 dolara po barelu zbog zabrinutosti da bi sukob mogao dovesti do produžene krize, prenosi Rojters.

Cena nafte tipa Brent porasla je za skoro 7 odsto na 126,31 dolar po barelu, a potom je ponovo pala na oko 114 dolara.

Oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG) trasportuje se kroz Ormuski moreuz, a sukob je doveo do skoka globalnih cena energenata.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u razgovoru sa novinarima da je "u redu" da reprezentacija Irana igra na Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje će se u junu i julu održati u Severnoj Americi.

Ova izjava je usledila nakon što je predsednik FIFA Đani Infantino rekao da će Iran biti prisutan na turniru i igrati u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi Rojters.

"Ako je Đani to rekao, onda je to u redu. Znate šta ? Neka igraju", rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu.

Britanski mediji preneli su ranije danas da je učešće reprezentacije Irana na Mundijalu neizvesno zbog rata sa SAD i Izraelom.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je američka pomorska blokada luka njegove zemlje u stvari "produžetak vojnih operacija“ Vašingtona, uprkos tekućem primirju između dve strane.

„Svet je bio svedok iranske tolerancije i pomirenja. Ono što se radi pod maskom pomorske blokade je produžetak vojnih operacija protiv države koja plaća cenu za svoj otpor i nezavisnost“, saopštio je on na X mreži.

Iranski predsednik je dodao da je „nastavak ovakvog represivnog pristupa nepodnošljiv.“

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da će aktivisti humanitarne flotile koja pokušava da probije blokadu u Gazi “nastaviti da gledaju Gazu na Jutjubu“ nakon što je njihove brodove sinoć zaplenila izraelska mornarica, navodi se u saopštenju kabineta premijera.

"Bravo za našu mornaricu! Naložio sam da se spreči dolazak flotile pristalica Hamasa na obale Gaze. Zadatak je izvršen potpuno uspešno. Nijedan brod, ili pristalica Hamasa nije stigao na našu teritoriju, čak ni u naše vode“, kazao je on, preneo je Tajms of Izrael.

Prema njegovim rečima, oni će biti vraćeni u svoje zemlje porekla i "nastaviće da gledaju Gazu na Jutjubu".

Grupa od 24 italijanska aktivista humanitarne flotile Global Sumud je uhapšena, a do sada su presretnuta 22 njena broda koja su nosila pomoć za stanovnike Gaze, saopštio je ranije danas pravni tim flotile.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da zatvaranje Ormuskog moreuza "guši globalnu ekonomiju".

Tokom konferencije za novinare Gutereš je ukazao da se posledice krize na Bliskom istoku pogoršavaju iz sata u sat uprkos krhkom primirju.

"Kriza na Bliskom istoku ulazi u treći mesec. Uprkos krhkom primirju, posledice se dramatično pogoršavaju sa svakim satom koji prođe. Duboko sam zabrinut zbog ograničavanja prava plovidbe i sloboda u području Ormuskog moreuza. Ometaju se isporuke nafte, gasa, đubriva i druge kritične robe što rezultira poremećajem na globalnom tržištu energije, transporta, proizvodnje i hrane", rekao je Gutereš.

Ministar odbrane Izrael Kac kaže da, iako Izrael podržava diplomatske napore Sjedinjenih Država sa Iranom, možda će uskoro biti potrebno da ponovo deluje kako bi se uklonile "egzistencijalne pretnje" koje predstavlja Islamska Republika.

"Iran je pretrpeo izuzetno teške udarce tokom prošle godine, udarce koji su ga vratili godinama unazad u svim oblastima", rekao je Kac tokom ceremonije unapređenja sledećeg komandanta izraelskog vazduhoplovstva, Omera Tišlera, u čin general-majora.

"Predsednik SAD Donald Tramp, u koordinaciji sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, predvodi napore da se ciljevi kampanje ispune na način koji osigurava da se Iran neće vratiti kao pretnja postojanju Izraela, Sjedinjenih Država i slobodnog sveta za generacije koje dolaze", rekao je on.

"Podržavamo ovaj napor i pružamo neophodnu podršku, ali možda ćemo uskoro biti obavezni da ponovo delujemo kako bismo osigurali da se ciljevi postignu", dodaje Kac.

Predsednik SAD Donald Tramp hoće da iznese novi plan za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Prema planu, Sjedinjene Države bi nastavile blokadu iranskih luka, dok bi se koordinisale sa saveznicima kako bi nametnule veće troškove pokušajima Irana da potkopa slobodan protok energije, prema rečima visokog zvaničnika administracije.

Tramp razmatra više diplomatskih i političkih opcija kako bi prinudio Iran da okonča svoj kontrolni uticaj na plovni put, rekao je neimenovani zvaničnik.

Američki predsednik Donald Tramp poručio je putem društvene mreže Truth Social nemačkom kancelaru Fridrihu Mercom da se "pozabavi ratom u Ukrajini".

"Nemački kancelar bi trebalo da posveti više vremena okončanju rata sa Rusijom/Ukrajinom (gde je bio potpuno neefikasan!), i popravljanju svoje razorene zemlje, posebno imigracije i energetike, a manje vremena mešanju u one koji se rešavaju iranske nuklearne pretnje, čineći tako svet, uključujući i Nemačku, bezbednijim mestom!", napisao je Tramp na mreži.

• Iran je upozorio da će, ako Vašington obnovi svoje napade, čak i ako su ograničeni, odgovoriti "dugim i bolnim udarima" na regionalne pozicije SAD.
• Tramp bi trebalo da u četvrtak dobije brifing o planovima za seriju novih vojnih udara na Iran u nadi da će Iran učiniti fleksibilnijim po pitanju nuklearnih pitanja u pregovorima, rekao je američki zvaničnik.
• Izveštaji o mogućnosti novih udara podstakli su veliki rast cena nafte, pri čemu je referentni ugovor o siroj nafti Brent u jednom trenutku dostigao više od 126 dolara po barelu, što je najviši nivo od marta 2022. Kasnije je pala na 113 dolara po barelu.
• Kao znak da SAD takođe predviđaju scenario u kojem neprijateljstva prestaju, depeša Stejt departmenta u kojoj su pozvane zemlje partneri da se pridruže novoj međunarodnoj koaliciji kako bi se omogućila brodovima plovidba kroz Ormuski moreuz.
• Hegset bi trebalo da svedoči pred Senatom, dan nakon što je rekao odboru Predstavničkog doma da rat u Iranu nije močvara.

Očekuje se da će predsednik SAD Donald Tramp danas od zvaničnika Pentagona čuti o ažuriranim vojnim opcijama za Iran, dok vrši pritisak na Teheran da pristane na sporazum, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

Tramp se redovno obaveštava o vojnim planovima,a malo toga je ukazivalo na to da njegova ranija nevoljnost da ponovo pokrene američku bombardersku kampanju slabi.

Ipak, brifing je bio znak da Tramp drži svoje opcije otvorenim dok pregovori o okončanju rata sporo odmiču.

Očekuje se da će na brifingu učestvovati admiral Bred Kuper, komandant Centralne komande SAD, i general Den Kejn, predsednik Združenog generalštaba, zajedno sa drugim visokim vojnim zvaničnicima.

Trampova trenutna strategija je osmišljena da nanese što više ekonomske štete Iranu u nadi da će zemlja popustiti njegovim zahtevima za ograničavanje svog nuklearnog programa. On je poslednjih dana rekao svojim glavnim savetnicima da želi da se američka pomorska blokada iranskih luka nastavi, rekli su izvori upoznati sa razgovorima, a njegov tim je počeo da postavlja temelje za takvo produženje, uključujući dugoročno zatvaranje Ormuskog moreuza.

"Blokada je genijalna", rekao je predsednik novinarima u sredu kada su ga pitali koliko će trajati.

"Sada moraju da priznaju poraz, to je sve što treba da urade. Samo da kažu: ‘Predajemo se’", dodao je.

Dok Pentagon nastavlja sa pripremama u slučaju da predsednik odluči da nastavi svoju kampanju bombardovanja, Tramp je odavno interno nagovestio da bi više voleo da postigne dogovor sa Irancima i izbegne dalje napade, rekli su izvori upoznati sa situacijom.

Trenutno važeći prekid vatre je neograničen, a Tramp je rekao da ne oseća vremenski pritisak da postigne dogovor.

Visoki zvaničnik iranske Revolucionarne garde, komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Madžid Musavi, izjavio je danas da bi svaki američki napad na Iran, čak i ograničenog obima, doveo do "dugih i bolnih napada" na američke položaje u regionu.

"Videli smo šta se dogodilo vašim regionalnim bazama, videćemo isto šta će se dogoditi i vašim ratnim brodovima", dodao je Musavi, prenosi Reuters.

Izjava Musavija je reakcija na izveštaj portala Axios, u kojem se navodi da je američka vojska pripremila plan za "kratak i snažan" talas napada na Iran.

Američki ministar odbrane Pit Hegset i načelnik Združenog štaba general Den Kejn odgovaraće danas na pitanja senatora, nakon jučerašnjeg saslušanja u Predstavničkom domu.

Hegset i Kejn će se vratiti na Kapitol Hil na saslušanje o zahtevu Bele kuće za budžet za odbranu od 1,5 biliona dolara pred Odborom Senata za oružane snage. Očekuje se da će saslušanje početi u 11 časova po istočnom vremenu.

Tokom jučerašnjeg saslušanja u Predstavničkom domu, Hegset se više puta sukobljavao sa demokratama oko rata u Iranu. Rekao je da su zakonodavci koji se protive ratu "najveći protivnik" sa kojim se Sjedinjene Države suočavaju.

Obojici će se ponovo pridružiti Džuls Herst III, zvaničnik Pentagona koji trenutno radi kao kontrolor agencije. Herst je juče rekao odboru Predstavničkog doma da je rat u Iranu do sada koštao oko 25 milijardi dolara.

Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei izjavio je danas da je jedino mesto za Amerikance u Persijskom zalivu "na dnu njegovih voda".

Izjava Modžtabe je pročitana na iranskoj državnoj televiziji, prenosi Sky news.

On je naveo da se od izbijanja rata između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela 28. februara oblikuje novo poglavlje za Persijski zaliv i Ormuski moreuz, prenosi Reuters.

Vrhovni lider Irana je istakao da će Teheran osigurati bezbednost regiona Persijskog zaliva i eliminisati, kako je rekao, zloupotrebe koje neprijatelji sprovode na tom plovnom putu.

On je dodao i da bi novo upravljanje Ormuskim moreuzom donelo mir, napredak i ekonomske koristi svim zemljama Persijskog zaliva.

Kako prenosi britanska televizija, postoje izveštaji da je Modžtaba Hamnei, koji nije viđen niti se oglašavao otkako je postavljen na najvišu funkciju u Iranu, teško povređen.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da SAD razmatraju moguće smanjenje broja svojih trupa u Nemačkoj.

Kako je naveo u objavi na mreži Truth Social, odluka o tom pitanju bi mogla da bude doneta u kratkom vremenskom periodu.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je u ponedeljak da ne vidi kakvu strategiju imaju Sjedinjene Američke Države da bi izašle iz rata sa Iranom.

Merc je ocenio da je celu američku naciju "ponizilo" iransko rukovodstvo, a posebno Korpus islamske revolucionarne garde.

Profesor medijskih studija Mohamad Elmasri sa Instituta za postdiplomske studije u Dohi ocenio je da Iran verovatno može da izdrži američku kampanju pritiska "najmanje dva do tri meseca, a možda i duže".

Govoreći za Al Jazeeru, Elmasri je rekao da su procene američke administracije, uključujući i strategiju ekonomskog i pomorskog pritiska, zasnovane na pogrešnom razumevanju iranske pozicije.

Prema njegovim rečima, Iran veruje da ima sposobnost da se prilagođava i pronalazi alternativne puteve za izvoz i snabdevanje.

On je naveo da su tvrdnje Vašingtona o brzoj ekonomskoj izolaciji Irana "preuveličane", ističući da postoje izveštaji o zaobilaženju blokada i nastavku kretanja tankera uprkos ograničenjima.

Elmasri je dodao da bi produženi pritisak imao globalne posledice, uključujući i uticaj na američku i svetsku ekonomiju, ocenjujući da situacija ne može da se posmatra jednostrano.

Takođe je istakao da Iran ovaj sukob vidi kao egzistencijalno pitanje, zbog čega je, kako navodi, spreman da podnese ozbiljne ekonomske gubitke.

Prema njegovim rečima, prihvatanje američkih uslova bi u Teheranu moglo da bude shvaćeno kao pretnja opstanku postojećeg političkog sistema.

Libanska militantna grupa Hezbolah preuzela je odgovornost za jutrošnji napad dronom na sever Izraela, tvrdeći da je meta napada bio izraelski artiljerijski položaj na granici.

U saopštenju, Hezbolah je naveo da je dronom opremljenim eksplozivom pogodio samohodnu haubicu, prenosi Tajms of Izrael.

Izraelske odbrambene snage (IDF) potvrdile su da je dron Hezbolaha pogodio područje u blizini severnog grada Šomera i saopštile da istražuju incident.

Ova oružana grupa, takođe, tvrdi da je danas oborila izraelski dron tipa "hermes 450" iznad južnog Libana, dok je izraelska vojska potvrdila da je jedna njena bespilotna letelica oborena raketom zemlja-vazduh koju je ispalio Hezbolah.

Šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol izjavio je da se svet suočava sa najvećom energetskom krizom u istoriji zbog poremećaja izazvanih sukobom sa Iranom.

"Tržišta nafte i gasa prolaze kroz velike poteškoće. Kada sam poslednji put gledao, cena nafte je bila više od 120 dolara, što vrši veliki pritisak na mnoge zemlje", rekao je Birol na konferenciji u Parizu, preneo je Rojters.

On je upozorio da se svet suočava sa ozbiljnim ekonomskim i energetskim izazovima u trenutku rastuće nestabilnosti na tržištima energenata.

Cene sirove nafte tipa Brent porasle su danas na najviši nivo u poslednje četiri godine.

Sankcionisani tankeri iz Irana maskirani u iračke brodove prevoze iransku sirovu naftu vrednu 800 miliona dolara kako bi izbegli blokadu Ormuskog moreuza, piše kompanija Vindvord AI (Windward AI) koja tvrdi i da su tankeri emitovali lažne poruke o odredištu iračkim lukama kako bi se prikazivali kao da su usidreni kod obale Iraka dok tajno utovaruju iransku naftu u iranske luke.

"Među tankerima koji lažno prikazuju svoju lokaciju u području koje je identifikovao Vindvord nalaze se četiri vrlo velika prevoznika sirove nafte (VLCC): Alicia (IMO 9281695), RHN (IMO 9208215), Star Forest (9237632) i Aqua (IMO 9248473), koji koriste različite zastave, uključujući lažne registre Jurasaa i Malavija, prenosi Foks njuz.

"Što se tiče četiri VLCC-a, svaki VLCC može da sadrži oko dva miliona barela, tako da bi četiri od njih mogla da sadrže osam miliona barela vrednih oko 800 miliona dolara po ceni od 100 dolara po barelu", saopštio je Vinvord.

To se dogodilo nakon što je američki predsednik Donald Tramp u sredu izjavio da će Iran držati pod pomorskom blokadom dok ne pristane na sporazum kojim se otklanja i pitanje u vezi sa nuklearnim programom.

Vinvord AI tvrdi da je primetio "klaster" sankcionisanih tankera koji su lažno prikazivali lokacije, a viđen je zapadno od Ormuskog moreuza.

"Grupa od 10 tankera koji trguju Iranom i koje su sankcionisale SAD sada lažno prikazuje svoju AIS lokaciju kako bi se lažno prikazivali na sidrištima kod Basre u Iraku, dok blokada nastavlja da ograničava iranske luke. Brodovi koje je identificirala obavještajna služba Windward Multi-Source manipulišu svojim signalima kako bi stvorili digitalni alibi. Emitovanjem lažnih poruka o odredištu iračkim lukama, tankeri se prividno nalaze u iračkim vodama dok tajno plove prema Iranu kako bi utovarili sankcionisanu naftu", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se, nakon što se utovare, plovila ponovo pojavljuju na AIS-u što ukazuje na legitimno iračko poreklo tereta.

Prema navodima više izvora, Pentagon je procenio da je dosadašnji trošak rata protiv Irana oko 25 milijardi dolara, ali ta cifra ne uključuje obnovu oštećenih američkih vojnih baza u regionu.

Kako je preneo CNN, stvarni ukupni troškovi bi mogli da dostignu između 40 i 50 milijardi dolara kada se uračuna sanacija infrastrukture i zamena uništene opreme.

U ranim fazama sukoba, iranski napadi su pogodili više američkih vojnih objekata na Bliskom istoku, uključujući baze u Bahreinu, Kuvajtu, Iraku, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru, navode izvori.

Zvaničnik Pentagona Džuls Herst rekao je pred Kongresom da je većina od 25 milijardi dolara potrošena na municiju, dok američki ministar odbrane Pit Hegset nije precizirao da li su u iznos uključeni troškovi popravke baza.

Prema istim navodima, Pentagon je ranije Kongresu saopštio da je rat u prvim danima koštao oko 11 milijardi dolara, dok se razmatra i dodatno finansiranje koje bi moglo da premaši 200 milijardi dolara.

Zvaničnici navode da konačna procena štete još nije utvrđena, kao i da bi u obnovi američkih vojnih objekata mogle da učestvuju i partnerske zemlje.

Kako je juče objavljeno, visoki zvaničnik Pentagona koji je zadužen za finansije rekao je da je rat SAD u Iranu do sada koštao 25 milijardi dolara, što je prva zvanična procena ratnih troškova.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da će svaki pokušaj blokade Irana na moru "biti osuđen na propast", naglašavajući da Ormuski moreuz ima ključni strateški i nacionalni značaj za Iran.

U poruci povodom Nacionalnog dana Persijskog zaliva, koju prenosi Tasnim, Pezeškijan je istakao da je taj plovni put "neodvojiv deo iranskog identiteta" i simbol suvereniteta zemlje.

On je ukazao na rastući globalni značaj Ormuskog moreuza u energetskim i bezbednosnim pitanjima.

Govoreći o regionalnoj bezbednosti, iranski predsednik je pohvalio iranske pomorske snage, navodeći da njihova uloga pokazuje odlučnost Teherana u zaštiti ključnih transportnih i energetskih ruta.

Pezeškijan je optužio spoljne aktere da koriste ekonomski i pomorski pritisak protiv Irana, ocenjujući takve strategije kao protivne međunarodnom pravu, uz upozorenje da bi odgovornost za eventualnu destabilizaciju u Persijskom zalivu snosile Sjedinjene Američke Države i Izrael.

On je naglasio da Iran podržava slobodu plovidbe, ali smatra da dugoročna stabilnost u regionu može da bude postignuta samo kroz saradnju obalskih država i smanjenje prisustva stranih sila.

Pripadnici Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) oborili su više od 100 iranskih dronova i raketa tokom višenedeljnih napada na koalicionu bazu u Iraku, saopšteno je iz vojnih izvora.

Prema navodima, baza koju britanske snage pomažu da štite bila je meta oko 28 dronova i raketa dnevno tokom perioda pojačanih tenzija između SAD, Izraela i Irana, pre nego što je postignut privremeni prekid vatre, preneo je Skaj njuz.

Britanski vojnici su koristili sisteme za protivvazdušnu odbranu kako bi presretali dolazeće letelice, a iz Ministarstva odbrane te zemlje navode da bi, bez njihove intervencije, baza pretrpela ozbiljna oštećenja.

Tokom posete lokaciji, britanski ministar oružanih snaga Alister Karns ocenio je da je odbrambeni sistem bio ključan za zaštitu objekta, koji je bio među najčešće gađanim koalicionim bazama u regionu.

Načelnik RAF-a Harv Smit rekao je da sukobi u regionu pokazuju sve veći značaj sistema za borbu protiv dronova, uz najavu razmatranja dodatnih ulaganja u britansku protivvazdušnu odbranu.

On je naveo da bi izgradnja sistema sličnog izraelskoj Gvozdenoj kupoli za celu teritoriju Velike Britanije bila izuzetno skupa, ali da se razmatra zaštita ključnih gradova i infrastrukture.

Britanske snage i dalje su raspoređene u bazi kao deo koalicije koja već godinama deluje u regionu, prvobitno usmerene na borbu protiv Islamske države.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf reagovao je na izjave američkog predsednika Donalda Trampa i američkog ministra finansija Skota Besenta, navodeći da "prošla su tri dana, a nijedna naftna bušotina nije eksplodirala".

Kalibaf je u objavi na mreži X kritikovao američke stavove o mogućoj blokadi i rastu cena nafte, tvrdeći da takve ideje doprinose porastu cena iznad 120 dolara po barelu, uz upozorenje da bi mogle da dostignu i 140 dolara.

"Nisu to samo pogrešne ideje, već pogrešan način razmišljanja", naveo je Kalibaf.

Tokom samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Kirgistanu, zamenik ministra odbrane Irana izjavio je da je njegova zemlja spremna da podeli lekcije naučene u suprotstavljanju američkom naoružanju.

Iran je u utorak, 28. aprila, proglasio da je "spreman da podeli iskustva o američkom porazu" sa svojim saveznicima. Govoreći na samitu ŠOS-a, zamenik ministra odbrane Reza Talaei-Nik rekao je da je Teheran voljan da prenese te lekcije "nezavisnim državama", posebno članicama ŠOS-a, prenosi Reuters.

Sjedinjene Američke Države rade na formiranju međunarodne koalicije kako bi omogućile prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, nakon što je saobraćaj kroz taj ključni plovni put zaustavljen, objavio je list The Wall Street Journal.

Prema izveštaju, predložena inicijativa pod nazivom "Konstrukcija pomorske slobode" imala bi za cilj razmenu informacija, koordinaciju diplomatskih aktivnosti i pomoć u sprovođenju sankcija.

U internom telegramu Stejt departmenta navedeno je da je kolektivna akcija neophodna za obnovu slobode plovidbe i zaštitu globalne ekonomije.

Američke diplomate dobile su instrukcije da ispitaju spremnost drugih zemalja da učestvuju kao diplomatski i/ili vojni partneri u ovoj inicijativi, koju bi zajednički vodili Stejt department i Centralna komanda.

Kako se dodaje, nova koalicija bi dopunila postojeće pomorske bezbednosne operacije, uključujući inicijative koje predvode Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska.

SAD su predstavile obogaćeni uranijum Irana kao opasnost kako bi skrenule pažnju sa sopstvenih prekršaja i prekršaja svojih saveznika u oblasti nuklearnog razoružanja, saopštila je Stalna misija Islamske Republike Iran pri Ujedinjenim nacijama.

"Iako je sav obogaćeni uranijum Irana uvek bio pod punim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju i nema izveštaja o preusmeravanju čak i jednog grama iranskog nuklearnog materijala, SAD su iskoristile Konferenciju za pregled Ugovora o neširenju nuklearnog oružja i predstavile obogaćeni uranijum Irana kao opasnost kako bi skrenule pažnju sa sopstvenih prekršaja i prekršaja svojih saveznika u oblasti nuklearnog razoružanja", saopštila je misija Irana o objavi na društvenoj mreži Iks.

Kako je navedeno, Savet bezbednosti UN, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju i Odbor guvernera ne samo da nisu osudili ove nezakonite napade, već su preduzeli akcije koje su zamenile uloge žrtve i agresora.

Najveći svetski nosač aviona, USS "Gerald R. Ford", vraća se u Sjedinjene Američke Države nakon rekordnog raspoređivanja dužeg od 300 dana, koje je obuhvatilo učešće u ratu protiv Irana i operaciju zarobljavanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, naveli su američki zvaničnici.

Prema njihovim rečima, brod će u narednim danima napustiti Bliski istok i sredinom maja stići u matičnu luku u Virdžiniji, preneo je The Guardian.

U međuvremenu, dolazak nosača USS "George H. W. Bush" u region, uz prisustvo USS "Abraham Lincoln", doveo je do raspoređivanja tri američka nosača aviona na Bliskom istoku, što nije viđeno od 2003. godine.

Raspoređivanje broda trajalo je 295 dana, čime je oboren rekord za najdužu misiju nosača aviona u poslednjih 50 godina, nadmašivši prethodni rekord broda USS "Abraham Lincoln" iz 2020. godine.

Dug boravak na moru pokrenuo je pitanja o opterećenju posade i opreme, posebno nakon požara na brodu koji je zahtevao povratak u Sredozemno more radi popravki.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da su produženje raspoređivanja uslovili operativni zahtevi u okviru Južne komande i Centralne komande SAD.

Tokom misije, nosač je delovao u Sredozemlju, Karibima i na Bliskom istoku, uključujući učešće u ranim fazama sukoba sa Iranom.

Uprkos rekordnom trajanju, raspoređivanje je kraće od istorijskog maksimuma iz vremena Hladnog rata, koji drži USS "Midway" sa 332 dana na moru početkom 1970-ih.

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens izjavio je da pažljivo prati vojnu spremnost te zemlje, demantujući navode lista The Atlantic prema kojem je navodno bio zabrinut zbog smanjenja kapaciteta usled rata SAD i Izraela protiv Irana.

On je rekao da su u tom izveštaju navedeni komentari za koje je "stopostotno siguran da ih nikad nije rekao", dodajući da se veliki deo izveštaja oslanja na neimenovane izvore, prenosi Fox News.

"Ono u šta sam siguran jeste da niko ko zapravo zna šta mislim, niko ko mi je blizak nije razgovarao sa tim novinarom", rekao je Vens, ocenjujući da bi priča bila potpuno drugačija da se oslanjala na njegove bliske saradnike.

Na pitanje da li je zapravo zabrinut zbog stanja vojske SAD, Vens je rekao da je deo njegove uloge da ostane oprezan.

"Naravno da sam zabrinut zbog naše spremnosti, jer je to moj posao", istakao je Vens.

Istovremeno, Vens je izrazio poverenje u rukovodstvo administracije u oblasti nacionalne bezbednosti, ukazujući na ministra odbrane Pita Hegseta i načelnika Združenog štaba generala Dena Kejna, rekavši da rade "neverovatan posao".

"Imamo odličnu vojsku. Ne verujte svemu što pročitate", naveo je Vens.

Cena nafte marke "Brent" porasla je iznad 122 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od 2022. godine, zbog zastoja u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i blokade Ormuskog moreuza.

Nakon jednodnevnog skoka od gotovo 10 odsto, cena se stabilizovala na oko 120 dolara, preneo je Gardijan.

Prema proceni organizacije "Oxford Economics", šestomesečni zastoj bi mogao da podigne cenu nafte na 190 dolara do avgusta.

Ekonomista Pol Krugman je upozorio da bi produžena blokada mogla da izazove globalnu recesiju ukoliko potraje još nekoliko meseci.

Rast cena nafte već utiče na globalnu ekonomiju, podstičući inflaciju.

Inflacija u SAD je porasla na 3,3 odsto u martu, dok se Velika Britanija suočava sa ekonomskim gubicima i povećanim rizikom od recesije 2026. godine.

Američki predsednik Donald Tramp pozdravio je odluku Ujedinjenih Arapskih Emirata o napuštanju Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), ocenivši da to može dovesti do sniženja cene nafte.

- Mislim da je to sjajna odluka. Mislim da će to dovesti do smanjenja cena gasa, cena nafte, svih cena. Oni imaju problema u OPEK-u - rekao je Tramp novinarima u Beloj kući, prenosi Independent.

Ujedinjeni Arapski Emirati najavili su u utorak da će 1. maja napustiti Organizaciju zemalja proizvođača nafte OPEK i OPEK Plus.

Mediji su ocenili da potez UAE predstavlja težak udarac članicama OPEK i njihovom de fakto lideru, Saudijskoj Arabiji, u vreme kada je rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana izazvao istorijski energetski šok i poremetio globalnu ekonomiju.

Tramp je prethodno optuživao OPEK za "pljačkanje ostatka sveta" nametanjem "visokih" cena nafte. On je takođe povezao američku vojnu podršku Zalivu sa cenama nafte, rekavši da, dok njegova zemlja brani članice OPEK-a, one "to eksploatišu nametanjem visokih cena nafte".

Zemlje članice OPEK-a proizvodi više od trećine svetske ponude nafte.

Organizacija je osnovana 1960, a zemlje članice su Alžir, Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Libija, Nigerija, Irak, Iran, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela, a nakon 2016. i velikog pada cena nafte, OPEK je potpisao sporazume sa još 10 zemalja koje proizvode naftu: Rusijom, Azerbejdžanom, Bahreinom, Brunejem, Brazilom, Kazahstanom, Malezijom, Meksikom, Omanom, Južnim Sudanom i Sudanom, stvarajući tako organizaciju OPEK Plus. Svrha organizacije je da se obezbedi stabilizacija tržišta i efikasna, ekonomična i redovna ispoluka goriva.

Sumiranjem aktuelnih dešavanja, mogu se sumirati tri ključne stavke od jučerašnjeg dana.

Saslušanje o odbrani

Američki ministar odbrane Pit Hegset je tokom saslušanja u Kongresu oštrog kritikovao protivljenje ratu u Iranu, opisujući zakonodavce koji kritikuju napore kao "najvećeg protivnika". Saslušanje je prvi put da je on svedočio od početka sukoba i dolazi u trenutku kada Bela kuća traži oko 1,5 milijardi dolara za svoj odbrambeni budžet.

Američka blokada

Američki predsednik Donald Tramp i njegovi pomoćnici sastali su se juče sa rukovodiocima energetskih kompanija kako bi razgovarali o merama koje bi mogle biti preduzete da bi se blokada iranskih luka nastavila mesecima, ako je potrebno i kako ograničiti posledice po potrošače. Iranski ministar za naftu, u međuvremenu, pozvao je Irance da smanje potrošnju.

Mirovni pregovori

Pakistan bi mogao da dobije revidirani mirovni predlog Irana do petka, kažu izvori, jer je Tramp odgovorio na trenutni zastoj u mirovnim pregovorima upozoravajući Iran da "bolje uskoro postane pametan", objavljujući lažnu sliku sebe na svojoj platformi Truth Social kako drži pištolj.

U intervjuu za Džima Skiuta sa CNN-a, savetnik za spoljnu politiku izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, Ofir Folk, okrivio je Hezbolah za obnovu borbi, rekavši da je više puta kršio primirje.

- Hezbolah krši primirje. To nije iznenađujuće i mi im uzvraćamo veoma snažno - rekao je Folk.

Folk je optužio grupu koju podržava Iran da cilja izraelske civile, rekavši da Izrael odgovara napadima na militante Hezbolaha.

- Hezbolah... je držao Liban za taoca poslednjih desetak godina...i oni ciljaju civile, a mi ciljamo teroriste Hezbolaha. To je glavna razlika između nas - kazao je.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost smanjenja broja trupa u Nemačkoj, dan nakon što je rekao da nemački kancelar Fridrih Merc "ne zna o čemu priča" o Iranu.

"Sjedinjene Države proučavaju i razmatraju moguće smanjenje broja trupa u Nemačkoj, sa odlukom da se to uradi u narednom kratkom vremenskom periodu", napisao je Tramp na Truth Social u sredu.

Merc je ranije ove nedelje rekao da Iran "ponižava" Sjedinjene Države. U sredu, pre Trampove poslednje objave na Truth Social, kancelar je rekao da je njegov odnos sa američkim predsednikom i dalje "dobar".

Tramp je prezreo evropske saveznike i NATO alijansu zbog onoga što smatra nedovoljnom pomoći u američko-izraelskom ratu protiv Irana. U Nemačkoj se nalazi vazduhoplovna baza Ramštajn, koja je sedište američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi - uključujući jedinicu koja obavlja "operacije vazdušnog transporta, desanta i aeromedicinske evakuacije" i objekat Severnoatlantskog saveza.

Dok su tenzije na Bliskom istoku bile usredsređene na Iran, izraelske snage presrele su flotilu pomoći u međunarodnim vodama koja je išla ka Gazi.

U objavi za X, Globalna Sumud flotila je saopštila da su joj se približili vojni gliseri koji su se samoidentifikovali kao "Izrael", a osoblje na gliserima je usmerilo oružje na članove flotile, govoreći im da se pomere na prednji deo plovila.

"Izraelski vojni čamci su ilegalno okružili flotilu u međunarodnim vodama i pretili otmicom i nasiljem", saopštila je flotila u drugoj objavi za X.

Portparol flotile Gur Cabar rekao je za CNN da do sada nije bilo potvrđenih pritvaranja, ali da je kontakt sa izraelskim snagama ostvaren u 20:47 po grčkom vremenu (13:47 po istočnom vremenu), 671 milju od Izraela.

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova je na X saopštilo da se ukrcalo na "flotilu za PR trik" i tvrdilo da je na brodu pronašlo "kondome i drogu". Portparol flotile nazvao je izraelsku tvrdnju i prateći video "dezinformacijama" i rekao da to nije povezano sa brodovima flotile.

Video sa flotile snimljen iz jednog od njenih brodova prikazuje radio sa glasom koji dopire iz njega i predstavlja se kao izraelska mornarica.

"Molimo vas da promenite kurs i vratite se u svoju luku porekla", navodi se.

Grinpis je potvrdio da je njihov pridruženi brod Arktik Sanrajz primio radio upozorenje i da je kontakt izgubljen sa nekoliko brodova flotile nakon što su komunikacioni kanali bili ometani.

Flotila je isplovila iz Barselone 12. aprila, kao "pažljivo strukturirana civilna intervencija u trenutku eskalacije nasilja i humanitarne krize", prema njihovoj veb stranici. Globalna Sumud flotila je ranije pokušavala da dopremi pomoć u Gazu. U oktobru prošle godine, presrele su je izraelske snage. Tom prilikom, mornarica se ukrcala na brodove i privela stotine ljudi, uključujući švedsku aktivistkinju Gretu Tunberg.

Predsednik SAD Donald Tramp je u sredu izjavio da se pregovori o okončanju rata sa Iranom odvijaju "telefonski", žaleći se zbog dugog putovanja potrebnog za slanje delegacije u Islamabad, jer razgovori još uvek nisu okončali neprijateljstva.

- Imamo razgovore, sada razgovaramo sa njima i više ne letimo 18-časovnim letovima svaki put kada želimo da vidimo papir - rekao je predsednik u obraćanju iz Ovalnog kabineta.

- Radimo to telefonski i to je veoma lepo. Ja pozovem ili moji ljudi pozovu i znate odgovor za 15 sati - uvek volim licem u lice, znate, smatram da je to bolje, ali kada morate da letite 18 sati svaki put kada želite da imate sastanak i znate o čemu se radi na sastanku, znate da će vam dati papir koji vam se ne sviđa čak i pre nego što krenete, to je smešno, a oni su prešli dug put - rekao je.

Izvori kažu da bi Pakistan mogao da dobije revidirani mirovni predlog Irana do petka. Tramp je odgovorio na trenutni zastoj u mirovnim pregovorima upozoravajući Iran da "bolje uskoro postane pametan", objavivši u sredu ujutru na svojoj platformi Truth Social svoju lažnu sliku kako drži oružje.

- Pitanje je da li će otići dovoljno daleko, tako da u ovom trenutku nikada neće biti sporazuma osim ako se ne slože da neće biti nuklearnog oružja - dodao je Tramp iz Ovalnog kabineta.

Načelnik Centralne komande SAD, admiral Bred Kuper, u sredu je pohvalio "veoma efikasnu" pomorsku blokadu Irana, objavivši da su američke snage preusmerile 42 komercijalna broda koja pokušavaju da uđu ili izađu iz luka zemlje.

- Trenutno postoji 41 tanker sa 69 miliona barela nafte koju iranski režim ne može da proda. To je procenjeno na preko 6 milijardi dolara od kojih iransko rukovodstvo ne može finansijski da profitira - rekao je Kuper u saopštenju koje je objavio CENTCOM.

Kuper je dodao: "Blokada je veoma efikasna i američke snage ostaju potpuno posvećene potpunom sprovođenju".

Iran je pogubio najmanje 21 osobu od početka rata protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela i uhapsio više od 4.000 ljudi po optužbama za ugrožavanje nacionalne bezbednosti, izjavio je danas visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk.

Prema njegovim rečima, najmanje devetoro ljudi pogubljeno je u vezi sa protestima u januaru, a oko deset zbog navodnog članstva u opozicionim gruapma, a dve po optužbama za špijunažu, prenosi Rojters.

"Zapanjen sam što, i pored već teških posledica sukoba, prava iranskog naroda i dalje ugrožava iranska vlast, na grub i brutalan način", rekao je Tirk, pozivajući Teheran da obustavi dalja pogubljenja i uspostavi moratorijum na primenu smrtne kazne.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da mu je ruski predsednik Vladimir Putin, tokom telefonskog razgovora, ponudio pomoć u ratu Sjedinjenih Američkih Država sa Iranom, posebno oko obogaćenog uranijuma.

"Želeo bi da pomogne. Rekao sam, pre nego što mi pomognete, želim da okončam vaš rat (u Ukrajini)", rekao je Tramp za CNN.

Tramp je rekao da je razgovor sa Putinom bio "veoma dobar" i da će rešenje za sukob u Ukrajini doći "relativno brzo".

Povodom njegove namere da SAD iz Irana iznesu zalihe obogaćenog uranijuma te zemlje, Tramp je naveo da mu je Putin u razgovoru rekao da bi želeo da bude u uključen u pitanja oko obogaćenog uranijuma.

"Može nam pomoći da ga dobijemo", rekao je Tramp.

Načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-potpukovnik Ejal Zamir izjavio je da "nema prekida vatre" u južnom Libanu, dok se nastavljaju dejstva protiv pretnje libanske militantne grupe Hezbolah, koju podržava Iran.

Zamir je, tokom posete gradu Tajbeh na jugu Libana, gde su raspoređene trupe IDF-a, kazao da se "neće tolerisati" napadi Hezbolaha, kao i da Izrael neće napustiti svoju novu bezbednosnu zonu dok se ne otkloni pretnja zajednicama na severu Izraela, prenosi Tajms of Izrael.

"U Libanu, misija koju nam je dodelio politički ešalon jeste da se pozicioniramo duž linije kako bismo sprečili direktnu vatru na zajednice. To smo postigli, ovo je linija na kojoj se nalazimo. Možda će biti potrebno da ostanemo na njoj", istakao je Zamir.

Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Tokom razgovora Putin je izjavio da je "spreman da proglasi za primirije u Ukrajini na Dan pobede", prenosi Rai News. Tramp i Putin razgovarali o miru u dugom telefonskom razgovoru. Razgovor je trajao više od sat i po.