KAKO KUCA SAT? U toku je veliko političko natezanje u SAD po pitanju rata u Iranu i ratnih ovlašćenja Trampa

Upravo je u toku jedno od najvećih ustavnih "natezanja" u američkoj politici - sukob između predsednika SAD Donalda Trampa i Kongresa oko toga ko ima pravo da vodi rat.

Prema američkom Ustavu, samo Kongres može da objavi rat. Međutim, predsednik je vrhovni komandant i često šalje vojsku u brze akcije bez pitanja. Da bi ograničio tu moć, Kongres je 1973. godine uveo Zakon o ratnim ovlašćenjima (War Powers Act) u kom se navodi:

• Predsednik mora da obavesti Kongres u roku od 48 sati nakon što pošalje vojsku u neprijateljstva.
• Čim vojska krene u akciju, sat počinje da kuca. Predsednik ima tačno 60 dana da koristi vojsku bez zvaničnog odobrenja Kongresa.
• Ako Kongres u tih 60 dana ne proglasi rat ili ne izda specifično odobrenje, predsednik ima dodatnih 30 dana da bezbedno povuče trupe.

Zašto je to sada važno za Iran?

Američki napadi na Iran počeli 28. februara. To znači da rok od 60 dana ističe krajem aprila ili početkom maja.

Problem je u tome što Trampova administracija želi da nastavi pritisak i blokadu Irana, ali nema zvanično odobrenje Kongresa za dugotrajan rat.

Ovde je počela prava pravna gimnastika američkog sekretara za odbranu Pita hegseta i Pentagona...

Hegset, naime, tvrdi da ako nastupi prekid vatre, gorepomenuti "sat" prestaje da kuca.

Logika Pentagona je, takođe, "gimnastička", pošto se definiše po sistemu "ako ne pucamo danas, nismo u ratu, pa se onih 60 dana zamrzava."

Republikanci u Senatu sada pozivaju Trampovu administraciju da razjasni kako tumači rok od 60 dana prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima u okviru svoje vojne kampanje protiv Irana.

Rok od 60 dana, zavisno od toga ko broji, upravo ističe, što zahteva od predsednika da ili traži zvanično odobrenje Kongresa ili da obustavi operacije. Podsetimo, prvi udari na Iran izvršeni su 28. februara, piše Axios.

"Stopiranje štoperice"

Međutim, kao što smo već pomenuli, Hegset je izneo drugačiji stav tokom svedočenja pred Komitetom za oružane snage Senata, sugerišući da sat može da se "pauzira ili zaustavi" tokom primirja.

Republikanci, uključujući i neke koji su razmišljali o podršci rezoluciji o ratnim ovlašćenjima, deluju otvoreno za Hegsetovo tumačenje.

"Zvuči kao da je ostavio sebi malo prostora za manevar", rekao je senator Tod Jang novinarima. "Razmotrićemo šta god nam budu poslali."

"Pretpostavljam da će to komunicirati na formalan način", dodao je Jang. "Do sada su se veoma pažljivo pridržavali Zakona o ratnim ovlašćenjima."

"Zamislite da će nam administracija poslati neku vrstu formalnog obaveštenja u kojem stoji: 'Evo gde mislimo da se nalazimo prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima'", rekao je senator Džoš Holi. "Ili tražimo još 30 dana, ili mislimo da nam ne treba dodatno vreme zbog X, Y i Z razloga."

S druge strane, demokrate su oštro odbacile Hegsetov argument.

Da li je blokada neprijateljstvo, odnosno rat?

"Primirje znači da bombe ne padaju", rekao je senator Tim Kejn. "To ne znači da nema neprijateljstava. Ako koristimo američku vojsku da blokiramo sve što ulazi i izlazi iz Irana, to je i dalje neprijateljstvo."

"Taj odgovor je pokazao da su svesni da imaju problem sa rokom od 60 dana i pokušavaju da smisle opravdanje kako bi ga zaobišli", dodao je Kejn.

Debata o 60 dana u Iranu podseća na sukob između Kongresa i Bele kuće tokom konflikta u Libiji 2011. godine.

Kako se približavao rok od 60 dana, tadašnji predsednik SAD Barak Obama tvrdio je da američko učešće - pružanje obaveštajnih podataka i dopuna goriva savezničkim avionima - ne dostiže nivo "neprijateljstava" prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima.

Republikanci su tada oštro negodovali.

"Mi smo deo napora da se bacaju bombe na Gadafijeve objekte", rekao je tadašnji predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner za New York Times. "Po mom mišljenju, jednostavno nije uverljivo tvrditi da se ne nalazimo usred neprijateljstava."

(Telegraf.rs)