Iran traži rešenje za Trampovu blokadu Ormuza: Razmatrali i 'plan delfina', ali opcija je izgleda samo jedna

Skoro pet decenija, vlast u Iranu preživljavala je finansijski pritisak SAD tako što je prodavala naftu Kini. Suočavala se sa američkom vojnom moći gerilskim taktikama. Ali, sa blokadom američke mornarice, ta strategija je možda naišla na svoj kraj, smatraju analitičari.

Teheran je mislio da stiče prednost nakon što je rat počeo u februaru, jer je napadao brodove koji su plovili kroz Ormuski moreuz, zaustavljajući komercijalni saobraćaj i blokirajući petinu svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Šest nedelja nakon početka sukoba, SAD su odgovorile blokadom isporuka iz svih iranskih luka.

Preporučujemo

To je zaustavilo iransku mrežu "sivih" brodova, koji su godinama prkosili američkim sankcijama na značajan iranski izvoz nafte tako što su na moru gasili transpondere pre nego što bi tajno prebacivali teret Kini. Tankeri nisu mogli da probiju kordon američkih ratnih brodova koji su ih pratili sve do Indijskog okeana.

"U Ormuzu, Iran je uspeo da stvori krizu poverenja na tržištu. Ali poremećaj nije kontrola", rekao je Dejvid Des Roš, bivši direktor zadužen za politiku Persijskog zaliva u Ministarstvu odbrane.

"Sa američkom blokadom, suočava se sa obračunom", ističe za The Wall Street Journal.

Alternativne trgovačke rute neće biti dovoljne. Iran je radio na tome da deo svoje nafte šalje železnicom u Kinu i da uvozi hranu drumskim putem sa Kavkaza i Pakistana. Samo 40% iranske trgovine može se preusmeriti dalje od blokiranih luka, saopštilo je Iransko brodarsko udruženje u četvrtak preko agencije Fars, koja je povezana sa iranskim bezbednosnim službama.

Rizik od eskalirajuće krize podelio je iranski politički sistem između umerenih, poput predsednika Masuda Pezeškijana, i tvrdolinijaša, uključujući Saida Džalilija, bivšeg predsedničkog kandidata koji vodi najkonzervativniju frakciju u Iranu.

Umereni veruju u uzdržanost i pregovaranje o povoljnom sporazumu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, za koga smatraju da želi da izađe iz ovog komplikovanog rata što je pre moguće. Oni se plaše da su Iranci umorni od sukoba nakon početnog porasta nacionalizma.

"Režim mora nešto da uradi da bi prekinuo ovu blokadu. Umereni žele dogovor jer misle da je više razaranja političko samoubistvo", rekao je Saeid Golkar, koji proučava Iran na Univerzitetu Tenesi u Čatanugi.

Sve veći broj tvrdolinijaša veruje da Iran mora da preuzme vojnu inicijativu i ponovo započne oružani sukob kako bi podigao cene nafte i povećao pritisak na Trampa. Oni tvrde da blokada prevazilazi sankcije sa kojima se Iran ranije suočavao i predstavlja čin rata koji mora imati vojni odgovor.

U četvrtak je iranski vrhovni lider, Modžtaba Hamnei, uputio novu pretnju SAD.

"Stranci koji čine zlo pripadaju dubinama vode", rekao je u pisanoj izjavi koju je pročitao voditelj na državnoj televiziji. Hamnei nije viđen u javnosti otkako je nasledio svog oca, Alija Hamneija, koji je ubijen 28. februara u izraelskom napadu.

"Blokada se u Teheranu sve više ne vidi kao zamena za rat, već kao druga njegova manifestacija. Kao rezultat toga, iranski donosioci odluka bi uskoro mogli da zaključe da je obnavljanje sukoba manje skupo nego nastavak dugotrajne blokade", rekao je Hamidreža Azizi, gostujući istraživač specijalizovan za Bliski istok u SWP, istraživačkom institutu sa sedištem u Berlinu.

Iranski zvaničnici su rekli da Teheran može da koristi prethodno neupotrebljeno oružje za napade na američke ratne brodove, od podmornica do delfina koji nose mine. Islamska revolucionarna garda je zapretila eskalacijom tako što bi sekla telefonske kablove u Ormuskom moreuzu, što bi poremetilo internet saobraćaj širom sveta.

Novinska agencija Tasnim, povezana sa Revolucionarnom gardom, nedavno je objavila mapu podmorskih internet kablova koji prelaze Ormuski moreuz kao prikrivenu pretnju da bi telekomunikaciona infrastruktura regiona mogla biti meta.

Tokom prošlog vikenda, Teheran je regionalnim posrednicima predstavio ponudu da zaustavi napade u moreuzu u zamenu za potpuno okončanje rata, ukidanje američke blokade iranskih luka i odlaganje nuklearnih pregovora.

Tramp je u ponedeljak rekao saradnicima da se pripreme za produženu blokadu koja bi mogla da traje dok Iran ne prihvati njegove nuklearne zahteve.

"Blokada je genijalna, u redu, blokada je 100% sigurna", rekao je Tramp kasnije te nedelje novinarima.

Oko 44 komercijalna broda koja rade za Iran dobila su naređenje da se okrenu ili vrate u luku, saopštila je američka Centralna komanda, koja nadgleda američke vojne operacije na Bliskom istoku, u četvrtak.

Prema podacima kompanije Kpler, koja se bavi robnim podacima, nema dokaza da je bilo koji iranski teretni brod sa naftom probio američku blokadu i stigao do kineskih ili drugih kupaca.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči nedavno je rekao da će Teheran pronaći načine da "neutralizuje ograničenja" u pomorskom saobraćaju. Smatra se da je do 90% iranske konvencionalne mornarice uništeno američkim bombardovanjem, što joj onemogućava da se suprotstavi američkim ratnim brodovima.

Iran računa da će Amerika prva popustiti i ukinuti blokadu iranskih luka kako bi smirila globalna tržišta i smanjila cene benzina u SAD. Američki zvaničnici računaju da će Iran popustiti zbog produbljivanja ekonomske krize. Rat je naneo težak udarac iranskoj ekonomiji, sa više od milion ljudi bez posla, rastućim cenama hrane i produženim gašenjem interneta koje je pogodilo onlajn biznise. Iranska, krizom pogođena ekonomija, sada se suočava sa rizikom kolapsa.

Vrednost iranske valute je više nego prepolovljena u odnosu na pre godinu dana, a kurs američkog dolara je nedavno skočio na 1,81 milion rijala, dok blokada ne pokazuje znakove da će biti okončana.

Sve najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)