Uživo Tramp nezadovoljan novim predlogom Irana, traži se rešenje za blokadu Ormuskog moreuza, kriza ne jenjava

U eksploziji zaostalih bombi od napada tokom rata protiv Irana poginulo je 14 pripadnika Korpusa iranske revolucionarne garde na severu Irana, javili su iranski mediji.

Sajt Nournews, za koji se veruje da je blizak iranskim bezbednosnim snagama, navodi da se eksplozija dogodila u blizini grada Zandžana na severu Irana koji se nalazi severozapadno od Teherana.

To je najveći broj prijavljenih poginulih pripadnika IRGC od početka prekida vatre između Irana i Sjedinjenih Američkih Država i Izraela 7. aprila.

Iran je izvršio smrtnu kaznu nad 21-godišnjim karatistom Sasanom Azadvarom, koji je uhapšen tokom januarskih protesta, a međunarodne organizacije za ljudska prava upozoravaju na rast broja egzekucija i masovnih hapšenja od početka rata u Iranu.

Prema iranskim medijima, Azadvar je pogubljen rano u četvrtak ujutro u zatvoru Dastgerd u Isfahanu.

Njegova sahrana obavljena je, kako navodi Juronjuz, uz strogu sigurnost, a za samo 10 članova njegove porodice bilo je dopušteno da prisustvuje, izjavili su izvori bliski porodici.

Azadvar je uhapšen 8. januara tokom protesta širom Irana i bio je optužen za "neprijateljstvo prema Bogu" i "efektivnu saradnju sa neprijateljem".

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je nezadovoljan najnovijim iranskim pregovaračkim predlogom za okončanje rata i da dovodi u sumnju sposobnost zemlje da ikada prihvati sporazum.

"Oni žele da postignu dogovor. Nisam zadovoljan njime", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući, prenosi CNN.

Tramp nije precizno precizirao šta u najnovijem iranskom dokumentu ne može da prihvati i nastavio je da sugeriše da zvaničnici u Teheranu možda nikada neće doći do pregovaračkog rešenja za rat.

"Napravili su korake, ali nisam siguran da li će ikada stići do toga", rekao je Tramp na Južnom travnjaku, opisujući "ogromno neslaganje" među iranskim liderima.

Iran je u četvrtak poslao svoj najnoviji predlog za pregovore sa Sjedinjenim Državama pakistanskim posrednicima, javila je iranska državna novinska agencija IRNA.

Pentagon je postigao sporazum sa vodećim kompanijama za veštačku inteligenciju nakon borbe sa Antropikom. Ministarstvo odbrane je u petak objavilo da je postiglo sporazume sa sedam vodećih svetskih kompanija za veštačku inteligenciju nakon žestoke javne borbe sa Antropikom.

Kompanije koje su pristale da "rasporede svoje napredne mogućnosti veštačke inteligencije na klasifikovanim mrežama Ministarstva za zakonitu operativnu upotrebu" uključuju SpaceX, OpenAI, Google, NVIDIA, Reflection, Microsoft i Amazon Web Services, saopštilo je ministarstvo.

"Ovi sporazumi ubrzavaju transformaciju ka uspostavljanju vojske Sjedinjenih Država kao borbene snage prvenstveno zasnovane na veštačkoj inteligenciji i ojačaće sposobnost naših boraca da održe superiornost u odlučivanju u svim domenima ratovanja", naveo je Pentagon u saopštenju.

Wall Street Journal je primetio da sporazum pokazuje da su mnogi AI giganti uspeli da prevaziđu zabrinutosti koje je izneo Antropik, što je dovelo do njegove borbe sa ministarstvom.

Ministar odbrane Pit Hegset nazvao je izvršnog direktora Antropika Darija Amodeija "ideološkim ludakom koji ne bi trebalo da ima isključivo pravo odlučivanja o tome šta radimo" tokom saslušanja u Senatu u četvrtak.

Pentagon je Antropik označio kao "rizik za lanac snabdevanja", što je navelo kompaniju da tuži odeljenje zbog te oznake. Amodei je od tada posetio Belu kuću kako bi se sastao sa najvišim zvaničnicima administracije u znak priznanja moćnih modela veštačke inteligencije kompanije.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je sinoć da bi razmotrio povlačenje američkih trupa iz Italije i Španije.

Tramp je novinarima odgovorio sa "verovatno" kada su ga pitali da li bi razmotrio povlačenje američkih trupa iz Italije i Španije, dan nakon što je objavio da Vašington razmatra smanjenje broja vojnog osoblja u Nemačkoj.

Upravo je u toku jedno od najvećih ustavnih "natezanja" u američkoj politici - sukob između predsednika SAD Donalda Trampa i Kongresa oko toga ko ima pravo da vodi rat.

Prema američkom Ustavu, samo Kongres može da objavi rat. Međutim, predsednik je vrhovni komandant i često šalje vojsku u brze akcije bez pitanja. Da bi ograničio tu moć, Kongres je 1973. godine uveo Zakon o ratnim ovlašćenjima (War Powers Act) u kom se navodi:

Skoro pet decenija, vlast u Iranu preživljavala je finansijski pritisak SAD tako što je prodavala naftu Kini. Suočavala se sa američkom vojnom moći gerilskim taktikama. Ali, sa blokadom američke mornarice, ta strategija je možda naišla na svoj kraj, smatraju analitičari.

Teheran je mislio da stiče prednost nakon što je rat počeo u februaru, jer je napadao brodove koji su plovili kroz Ormuski moreuz, zaustavljajući komercijalni saobraćaj i blokirajući petinu svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Šest nedelja nakon početka sukoba, SAD su odgovorile blokadom isporuka iz svih iranskih luka.

Zbog krize u snabdevanju namirnicama koju su doneli rat u Iranu i zatvaranje Ormuskog moreuza, kuvari u Dubaiju počeli su da prilagođavaju svoje menije, a neki se okreću regionalnijoj hrani i jelima koja se spremaju sa lakše dostupnim namirnicama.

Restorani se bore sa "poremećenim protokom" turista i padom potražnje, a kuvari se okreću lokalnom tržištu sa kućnim kompletima obroka i ponudama sa fiksnim cenama, prenosi Rojters.

Među kuvarima koji se suočavaju sa nedostatkom specifičnih namirnica za spremanje egzotičnih jela je i Šo Laš u meksičkom restoranu "Lila Molino", koja je rekla da donosi svoje avokado i tomatilje - malo, kiselkasto zeleno voće poreklom iz Centralne Amerike koje je osnova meksičke kuhinje i ključno za njena šarena i začinjena jela.

Laš i drugi kuvari su kazali da dvomesečni rat u Iranu čini takve sastojke teže dostupnim i skupljim, jer je nagli porast cena mlaznog goriva povećao troškove vazdušnog prevoza.

"Realnost je da je teret postao skuplji, cene goriva su porasle, Ormuski moreuz je i dalje blokiran. Ovo nam zaista stvara problem što se tiče našeg snabdevanja“, rekla je Laš za Rojters u svom restoranu u umetničkoj i kulturnoj četvrti Alserkal u Dubaiju.

Kao odgovor na probleme koje je izazvalo zatvaranje Ormuskog moreuza, vlasti Dubaija su uvele šire mere ekonomske podrške, olakšanje taksi i kampanje kako bi navele ljude da jedu u restoranima.

Iranski ministar pravde Mohseni Edžei izjavio je danas da Teheran nikada nije napustio pregovarački sto, ali da je za pregovore koji se zasnivaju na logici i racionalnosti i da ne prihvata nikakvo nametanje.

Edžei je kazao da je to tema o kojoj iranske vlasti sistema imaju konsenzus, prenosi Tasnim.

"Neprijatelj koji nijedan od svojih ciljeva nije postigao agresijom i pretnjama svakako ne može biti nametljiv ili zahtevan za pregovaračkim stolom. To je čvrsta i dominantna pozicija u našem sistemu, i svi mi naglašavamo, po naređenju Vrhovnog vođe revolucije, da je naša diplomatija duž terena", kazao je Edžei.

On je kazao da Iran "ne pozdravlja rat, ali se ne plaši rata".

"Istraga pravnih i sudskih aspekata agresije američkog i izraelskog režima protiv iranske nacije i ratnih zločina počinjenih u ovoj agresiji nastaviće se sa snagom i energičnošću, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou, i mi ćemo goniti i kažnjavati ratne zločince i dobićemo odštetu od njih", rekao je Edžei.

Na osnovu ugovora sa kompanijom za veštačku inteligenciju (AI), američka mornarica će koristiti softver AI za pronalaženje iranskih mina u Ormuskom moreuzu, koje su postavljene od početka sukoba krajem februara.

Kompanija za veštačku inteligenciju "Domino data lab" iz San Franciska dobila je zadatak da ubrza proces čišćenja mina iz Ormuskog moreuza uz pomoć softvera koji može da nauči podvodne dronove da identifikuju nove vrste mina za nekoliko dana, prenosi Rojters.

"Traženje mina je nekada bio posao za brodove. To postaje posao za veštačku inteligenciju. Mornarica plaća za platformu koja joj omogućava da obučava, upravlja i koristi tu veštačku inteligenciju brzinom potrebnom za sporne vode koje blokiraju globalnu trgovinu i ugrožavaju mornare", rekao je glavni operativni direktor Domina Tomas Robinson.

Prošle nedelje, američka mornarica je dodelila ugovor vredan do 99,7 miliona dolara kako bi proširila ulogu Domina kao okosnice veštačke inteligencije u okviru Projekta AMMO "Ubrzano mašinsko učenje za pomorske operacije", programa uz pomoć kojeg je podvodno otkrivanje mina brže, preciznije i manje zavisno od mornara.

Savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata Anvar Gargaš izjavio je danas da se ne može verovati jednostranim dogovorima Irana u vezi sa slobodom plovidbe kroz Ormuski moreuz, nakon njihove, kako je naveo, "izdajničke agresije" protiv suseda.

"Nijedan jednostrani iranski aranžman ne može se smatrati verodostojnim niti se na njega može osloniti nakon njegove izdajničke agresije protiv svih njegovih suseda", istakao je on u objavi na platformi Iks.

Kako je naveo, u tekućoj diskusiji oko Ormuskog moreuza, kolektivna međunarodna volja i odredbe međunarodnog prava pojavljuju se kao glavni garant slobode plovidbe kroz ovaj vitalni prolaz, služeći stabilnosti regiona i globalne ekonomije u posleratnoj fazi.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan i predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf traže smenu ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija, koga su optužili da je sledio uputstva šefa Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) u nuklearnim pregovorima, a da nije o tome obavestio predsednika, saopštila su dva izvora upoznata sa situacijom.

Izvori su za portal Iran Internešenel rekli da Pezeškijan i Kalibaf veruju da je Arakči poslednjih nedelja delovao manje kao ministar zadužen za sprovođenje vladine politike, a više kao pomoćnik Ahmada Vahidija, komandanta IRGC-a.

Prema izvorima koji su upoznati sa tekućim razgovorima između šefova izvršne i zakonodavne vlasti Irana, Arakči je delovao u protekle dve nedelje a da nije o svojim akcijama obaveštavao Pezeškijana, već je bio u punoj koordinaciji sa Vahidijem i postupao na osnovu njegovih direktiva.

Takva situacija je izazvala duboko nezadovoljstvo kod Pezeškijana, koji je ljudima bliskim njemu rekao da će otpustiti Arakčija ako tako nastavi.

Izveštaji o podelama među zvaničnicima IRGC-a i vlasti u Iranu pojavili su se i 28. marta, kada je do ozbiljnih neslaganja između Pezeškijana i Vahidija došlo zbog spora o "vođenju rata i njegovih destruktivnih posledica po egzistenciju ljudi i ekonomiju zemlje".

Tri dana kasnije, Iran Internešenal je primio izveštaje da je Pezeškijan bio frustriran što je stavljen u "potpuni politički ćorsokak" i da mu je čak oduzeto ovlašćenje da imenuje zamene za vladine zvaničnike poginule tokom rata.

Prema tom izveštaju, Vahidi je eksplicitno izjavio da, zbog kritične ratne situacije, sve ključne i osetljive rukovodeće pozicije moraju, do daljeg, biti direktno izabrane i vođene od strane IRGC-a.

Iran Interenšenel navodi, pozivajući se na informisane izvore u Iranu, i da je Kalibaf podneo ostavku na mesto šefa iranskog pregovaračkog tima sa Sjedinjenim Američkim Državama nakon što je opomenut zbog napora da se pitanje nuklearne energije uključi u pregovore.

Prema izvorima, Arakči je, uoči svog poslednjeg putovanja u Pakistan kako bi preneo poruku Irana pakistanskim zvaničnicima, nastojao da preuzme vođstvo u pregovorima nakon Kalibafovog odlaska sa mesta šefa pregovaračkog tima.

Arakči je nakon toga konačno sam posetio Islamabad 24. aprila i predao predlog Teheran, koji je kasnije, prema izveštajima medija, odbio američki predsednik Donald Tramp.

Grupa poslanika koji su povezani sa tvrdokornim političarem Saidom Džalilijem takođe je odbila 27. aprila da potpiše parlamentarnu izjavu kojom se podržava iranski pregovarački tim koji predvodi Kalibaf, uprkos širokoj podršci koju je dao 261 drugi poslanik.

Zvaničnik iz kabineta vrhovnog verskog vođe Irana Mohsen Komi odbacio je spekulacije o zdravstvenom stanju ajatolaha Modžtabe Hamneija i ocenio ih kao "neprijateljsku propagandu".

On je, međutim, potvrdio da je Hamnei bio ranjen tokom američko- izraelskog napada 28. februara, prenosi portal Iran International.

Komi, zamenik za međunarodnu komunikaciju u kabinetu lidera, izjavio je da se šire glasine o zdravstvenom stanju članova rukovodstva kako bi se izazvale reakcije vlasti i potom iskoristile u političke svrhe.

"Naš najvažniji zadatak sada je da mu pomognemo da sačuva život, jer je on sada Božji predstavnik ovde", rekao je on.

Komi je dodao da je Hamnei "bio u zgradi pogođenoj u napadu u kojem su poginuli i drugi stanari", ali da je "ušao u dvorište nekoliko minuta pre napada".

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči apelovao je na međunarodnu zajednicu da pozove Sjedinjene Američke Države i Izrael režim na odgovornost zbog, kako je naveo, 40-dnevnog "agresivnog rata" protiv Irana, upozoravajući da su aktuelne tenzije u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu direktna posledica tih akcija.

"Trenutna nebezbednost u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu je direktna posledica američke i izraelske vojne agresije protiv Irana", rekao je Arakči u telefonskom razgovoru sa švajcarskim ministrom spoljnih poslova Ignaciom Kasisom, prenosi danas iranska TV Press.

Šef iranske diplomatije je istakao da međunarodna zajednica "mora da uzme u obzir ovu realnost i da agresore pozove na odgovornost za njihova flagrantna kršenja Povelje UN i međunarodnog prava".

On je, takođe, optužio protivničku stranu za više kršenja prekida vatre koji je stupio na snagu 8. aprila, tvrdeći da je primirje više puta narušeno.

Švajcarski ministar je ponovio stav svoje zemlje o potrebi za diplomatskim rešavanjem sukoba i povratkom mira u region.

Arakči i Kasis su razgovarali i o bilateralnim odnosima i saglasili se da nastave konsultacije o pitanjima od obostranog interesa.

Očekuje se da će predsednik SAD Donald Tramp od zvaničnika Pentagona čuti o ažuriranim vojnim opcijama za Iran, dok vrši pritisak na Teheran da pristane na sporazum, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

Trampa redovno obaveštavaju o vojnim planovima,a malo toga je ukazivalo na to da njegova ranija nevoljnost da ponovo pokrene američku bombardersku kampanju slabi.

Ipak, brifing je bio znak da Tramp drži svoje opcije otvorenim dok pregovori o okončanju rata sporo odmiču.

Trampova trenutna strategija je osmišljena da nanese što više ekonomske štete Iranu u nadi da će zemlja popustiti njegovim zahtevima za ograničavanje svog nuklearnog programa. On je poslednjih dana rekao svojim glavnim savetnicima da želi da se američka pomorska blokada iranskih luka nastavi, rekli su izvori upoznati sa razgovorima, a njegov tim je počeo da postavlja temelje za takvo produženje, uključujući dugoročno zatvaranje Ormuskog moreuza.

S druge strane, ministar odbrane Izrael Kac kaže da, iako Izrael podržava diplomatske napore Sjedinjenih Država sa Iranom, možda će uskoro biti potrebno da ponovo deluje kako bi se uklonile "egzistencijalne pretnje" koje predstavlja Islamska Republika.

"Iran je pretrpeo izuzetno teške udarce tokom prošle godine, udarce koji su ga vratili godinama unazad u svim oblastima", rekao je Kac tokom ceremonije unapređenja sledećeg komandanta izraelskog vazduhoplovstva, Omera Tišlera, u čin general-majora.

"Predsednik SAD Donald Tramp, u koordinaciji sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, predvodi napore da se ciljevi kampanje ispune na način koji osigurava da se Iran neće vratiti kao pretnja postojanju Izraela, Sjedinjenih Država i slobodnog sveta za generacije koje dolaze", rekao je on.

"Podržavamo ovaj napor i pružamo neophodnu podršku, ali možda ćemo uskoro biti obavezni da ponovo delujemo kako bismo osigurali da se ciljevi postignu", dodaje Kac.

Uoči isteka roka od 60 dana koliko je Ustavom SAD dozvoljeno američkom predsedniku da koristi svoja ratna ovlašćenja bez odobrenja Kongresa, američki Senat sinoć je odbacio i šesti predlog demokrata da se predsedniku SAD Donaldu Trampu ograniče ovlašćenja za vođenje rata u Iranu.

Proceduralno glasanje o pokretanju rezolucije o ratnim ovlašćenjima koju je podneo demokratski senator iz Kalifornije Adam Šif završilo se u četvrtak uveče neuspehom predlagača, rezultatom 47 "za" 50 "protiv", prenosi CBC.

Da je ova mera bila usvojena, ona bi primorala predsednika SAD da povuče američke snage iz sukoba sa Iranom.

Rezolucija o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine propisuje da američki predsednik mora da povuče vojsku SAD iz svakog oružanog sukoba nakon 60 dana u slučaju da Kongres nije odobrio rat.

Rok od 60 dana počinje kada predsednik pošalje formalno obaveštenje Kongresu, a Tramp je 2. marta pismom obavestio američke zakonodavce o neprijateljstvima sa Iranom, što znači da rok od 60 dana ističe danas, 1. maja.

Predsednik SAD može da produži taj rok za još 30 dana kako bi omogućio povlačenje trupa, navodi CBC.

Primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koje je počelo 8. aprila, "stavilo je tačku" na neprijateljstva između dve zemlje zbog približavanja roka kada bi američki predsednik Donald Tramp morao da zatraži ratna ovlašćenja Kongresa, izjavio je visoki zvaničnik Trampove administracije.

"U svrhu Rezolucije o ratnim ovlašćenjima, neprijateljstva koja su počela u subotu, 28. februara, okončana su", rekao je zvaničnik za Rojters.

On je kazao da, od kada je počelo primirje, nije bilo razmene vatre između oružanih snaga SAD i Irana.

Ranije su analitičari i pomoćnici u Kongresu rekli da očekuju da će Tramp obavestiti Kongres da planira produženje ratnih ovlašćenja od 30 dana, ili da će zanemariti taj rok, a administracija je tvrdila da prekid vatre označava kraj sukoba.

Zakon iz 1973. godine dozvoljava predsedniku rok od 60 dana u kom mora da okonča akciju koju je pokrenuo bez odobrenja Kongresa, a zatim mora da zatraži odobrenje od Kongresa ili produženje od 30 dana na osnovu "neizbežne vojne potrebe" koja se odnosi na bezbednost oružanih snaga.

Rat u Iranu počeo je vazdušnim napadima koje su pokrenuli Izrael i Sjedinjene Države 28. februara.

Tramp je formalno obavestio Kongres o sukobu 48 sati kasnije, čime je pokrenut rok od 60 dana, koji ističe danas.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je na saslušanju u Senatu u četvrtak da smatra da je odbrojavanje od 60 dana za pokretanje ratnih operacija bez odobrenja Kongresa zaustavljeno tokom primirja.

Prema američkom Ustavu samo Kongres, a ne predsednik, može da objavi rat, ali ograničenje se ne primenjuje na operacije za koje administracija navede da su kratkoročne, ili da predstavljaju reagovanje na neposrednu pretnju.