Dva meseca agonije za čitav svet: Ima li pobednika u ratu u Iranu? Ovo su svakako gubitnici

Kada je američki predsednik Donald Tramp pokrenuo rat protiv Irana, obećao je brzu i odlučnu pobedu. Samo deset dana nakon početka sukoba, rekao je da su Sjedinjene Države "već pobedile u ratu na mnogo načina".

Dva meseca kasnije, borbe su obustavljene, ali definitivan kraj rata nije na vidiku. Vašington i dalje nema jasnih strateških dobitaka, dok sukob koji je nekada bio okarakterisan kao ograničen sada uvlači veliki deo sveta u sve veću močvaru – iz koje malo ko, ako uopšte, izlazi.

Preporučujemo

"Nema pravih pobednika iz rata, ali postoje neke zemlje koje su relativno dobro pozicionirane da upravljaju njegovim posledicama“, rekla je za CNN Melani Sison, viša saradnica Instituta Brukings.

Pogledajte kako stoje ključni akteri.

Gubitnici

Narod Irana

Uvek su obični ljudi, u bilo kom sukobu bilo gde u svetu, ti koji imaju daleko najviše da izgube od rata - i nigde to nije istinitije nego u Iranu.

Iranski narod se našao pod vatrom i spolja i iznutra. SAD i Izrael su pogodili hiljade meta u Iranu - uključujući i neke napade na civilnu infrastrukturu – ubivši više od 3.600 ljudi, uključujući više od 1.700 civila, prema grupi Aktivisti za ljudska prava u Iranu. Tramp je otišao toliko daleko da je pretio da će uništiti "celu iransku civilizaciju" ako vladari zemlje ne poslušaju njegove zahteve.

Istovremeno, iranski režim je pojačao svoj brutalni obračun sa neslaganjem. Novo rukovodstvo režima, pod vrhovnim vođom Modžtabom Hamneijem, deluje još oštrije od prethodnog, spremno da pošalje poruku svakome ko se usudi da ga izazove, piše CNN.

Prema podacima grupa za ljudska prava, više od 600 ljudi je pogubljeno od početka godine, nakon što su hiljade ubijene tokom protesta krajem decembra i u januaru. I Iranci su pod zabranom interneta koju je nametnula vlada više od osam nedelja.

Iranska ekonomija je takođe pretrpela težak udarac, što je dovelo do gubitka radnih mesta i rasta siromaštva.

Libanski narod

Libanski narod je decenijama upleten u sukob između Hezbolaha, libanske militantne grupe koju podržava Iran, i Izraela. Krhko primirje je bilo na snazi do februara, kada je, nakon što je Izrael ubio iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, Hezbolah počeo da puca na Izrael.

Izrael je uzvratio pokretanjem talasa smrtonosnih vazdušnih udara i dubljim kopnenim upadom sa ciljem uništenja Hezbolaha. Više od 2.500 ljudi je ubijeno u Libanu od 2. marta, saopštilo je u utorak libansko Ministarstvo zdravlja.

Izrael je saopštio da 600.000 ljudi koji su raseljeni u južnom Libanu neće moći da se vrate svojim domovima dok Hezbolah više ne preti severnom Izraelu.

Zalivske države

Zemlje Zaliva su se našle duboko pogođene ratom koji nisu želele i koje su se trudile da spreče.

Uprkos blizini mnogih najrazornijih sukoba poslednjih godina, uživale su u decenijama stabilnosti i prosperiteta – sve dok Iran nije počeo da uzvraća udarima protiv SAD i Izraela.

Ujedinjeni Arapski Emirati su ubedljivo najteže pogođeni, meta više iranskih raketa i dronova nego bilo koja druga zemlja, uključujući Izrael. Iako je velika većina presretnuta, šteta je već načinjena, ugrožavajući status UAE kao regionalnog poslovnog i turističkog centra.

U međuvremenu, zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana imalo je razarajući uticaj na Irak, Katar i Kuvajt, koji se oslanjaju na uski pomorski brodski prolaz za prodaju svoje nafte, prirodnog gasa i drugih izvoznih proizvoda.

Međunarodni monetarni fond je smanjio svoje prognoze ekonomskog rasta za ove zemlje i očekuje da će se ekonomije Iraka, Katara i Kuvajta smanjiti ove godine.

Američki narod

Rat je kaznio Amerikance i njihove novčanike. Oni već plaćaju više za benzin i avionske karte, kao i za neke usluge, jer sve više preduzeća počinje da dodaje doplatu za gorivo svojim cenama. Godišnja inflacija je porasla na 3,3% u martu, u odnosu na 2,4% u februaru. Raspoloženje potrošača opada.

"Ne postoji delikatan način da se to kaže: situacija za Sjedinjene Države trenutno nije dobra", rekao je Sison iz Instituta Brukings i dodaje da je američka ekonomija u velikoj meri zavisna od nafte za prevoz ljudi i robe i nedovoljno je ulagana u obnovljive izvore energije.

Globalna ekonomija i potrošači svuda

Potrošači širom sveta već su pogođeni posledicama rata. Situacija je posebno teška u Aziji, gde se mnoge zemlje oslanjaju na uvoz nafte i drugih petrohemijskih proizvoda koje se koriste u proizvodnji. Ljudi u Latinskoj Americi se bore da se nose sa višim cenama energije i hrane. Kriza opterećuje već pogođene ekonomije širom Afrike, a Evropska centralna banka upozorava na "veliki šok".

Pre rata, očekivalo se da će globalna inflacija usporiti na 3,8% ove godine sa 4,1% prošle godine, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda. Sada se očekuje da će cene porasti za 4,4%.

Foto: S.Candide/Shutterstock

MMF je takođe smanjio svoju prognozu ekonomskog rasta ranije ovog meseca, rekavši da sada očekuje da će globalna ekonomija porasti za 3,1% ove godine, u poređenju sa 3,3% koliko je projektovao u januaru.

Fond je upozorio da će najsiromašnije zemlje biti najteže pogođene, delimično zbog skoka cena đubriva. Ljudi u ovim zemljama se više oslanjaju na poljoprivredu i troše veći deo svoje ukupne zarade na hranu.

Prerano da se donese zaključak

Predsednik SAD Donald Tramp

Tramp je preuzeo ogroman rizik. To se još uvek nije isplatilo. Obećao je kratak rat usmeren na okončanje iranskih nuklearnih i raketnih pretnji – pa čak i moguće rušenje samog režima. Ali ti ciljevi još uvek nisu postignuti i kraj sukoba ostaje nedostižan.

U SAD rat nije bio popularan od samog početka. Što duže traje, ankete su gore za Trampa. Anketa CNN-a – prosek nedavnih anketa – pokazuje da je predsednikov rejting samo 37% u prethodne tri nedelje, zaključno sa ponedeljkom.

"Politički, cene gasa su već loše i pogoršavaju se, što nije od pomoći za Trampovu administraciju. A diplomatski, Tramp deluje slabo. Čini se da sada razume da će obnavljanje borbi mnogo koštati Sjedinjene Države i da verovatno neće doneti rezultate koje želi - po pitanju nuklearnog pitanja, po pitanju moreuza, po pitanju promene režima", dodao je Sison.

Međutim, Tramp bi ipak mogao da izađe kao pobednik – ako Iran bude primoran da kapitulira i pristane na maksimalističke zahteve koje su postavile SAD. To ne deluje verovatno, barem ne na kraći rok.

Foto: Daniel Torok/White House / Zuma Press / Profimedia

Izrael i premijer Benjamin Netanjahu

Pre samo nekoliko godina, ideja o direktnom sukobu između Irana i Izraela bila bi nezamisliva – ne samo zato što je veći deo sveta, a posebno SAD, aktivno pokušavao da ga spreči.

Ipak, izraelski premijer Benjamin Netanjahu uspeo je da ubedi Trampa da je zajednički američko-izraelski napad na Iran jedini način da se obračuna sa režimom i njegovim nuklearnim programom. To je bila strateška pobeda za premijera, barem u početku. Prošle nedelje, Netanjahu je još jednom ponovio svoju obećanje da će "promeniti lice Bliskog istoka" i da "deluje u punoj saradnji sa predsednikom Donaldom Trampom".

Činjenica da je vojna operacija uništila veliki deo iranske vojske mogla bi dati Netanjahuu podsticaj koji mu je potreban tokom izborne godine u Izraelu.

Istovremeno, višestruke ankete su pokazale da, iako većina jevrejskih Izraelaca podržava rat sa Iranom, oni ne veruju da SAD i Izrael pobeđuju. Rat je takođe dodatno oštetio ugled Izraela u SAD, koji već pati zbog sukoba u Gazi.

Foto: Tanjug/AP

Takođe postoje bezbednosne zabrinutosti za veliki broj ljudi koji žive u severnim delovima Izraela, gde je pretnja od raketa i dronova Hezbolaha ponovo porasla.

Režim Irana

Iranski režim je pretrpeo štetu u sukobu, a brojni visoki zvaničnici, uključujući dugogodišnjeg vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, ubijeni su od u operacijama SAD i Izraela.

Ali režim je i dalje na snazi, a njegovi novi lideri deluju radikalnije i otvorenije za konfrontaciju od prethodnih. Ključno je da je režim stekao novu diplomatsku prednost pokazujući da može da izazove globalni haos zatvaranjem Ormuskog moreuza.

"Bacili su kockice i sada su, kao rezultat tog prilično rizičnog poteza, pokazali da imaju de fakto kontrolu nad moreuzom, a to ima značajne implikacije za budućnost regiona i globalne ekonomije", rekla je Mona Jakubijan, direktorka Bliskoistočnog programa u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Foto: Profimedia/Zuma Press/Morteza Nikoubazl

Ukrajina

Kratkoročno gledano, rat u Iranu je bio veoma loša vest za Kijev. Ključne isporuke oružja su preusmerene, a predsednik Volodimir Zelenski je prošle nedelje izjavio za CNN da su isporuke antibalističkih raketa pate zbog ograničenih proizvodnih kapaciteta u SAD.

Kriza na Bliskom istoku je takođe skrenula pažnju sveta sa Ukrajine, a američki pregovarački tim, na čelu sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, umesto toga se fokusirao na Iran.

Ali možda postoji i dobra strana. Više od četiri godine pokušaja odbrane od Rusije pretvorilo je Ukrajinu u neku vrstu supersile dronova. Iranska pretnja je navela svet da to primeti.

"Ovaj rat je stvorio neke zanimljive mogućnosti za Ukrajinu u Zalivu. Zelenski je otputovao u Zaliv, a tamo su ga dočekali raširenih ruku. ... Ovo bi mogao biti početak važnog odnosa, zbog njihovog zajedničkog interesovanja za razvoj tehnologije protiv dronova", rekao je Jakubijan.

Pobednici, bar za sada

Kina

Kina, najveći svetski uvoznik energije, u velikoj meri se oslanja na bliskoistočnu naftu. Ali stručnjaci kažu da bi Peking ipak mogao da izađe iz ovog sukoba u jačoj poziciji.

Kina je relativno dobro prebrodila naftnu krizu. Prošla je deceniju gradeći ogromne zalihe nafte, diverzifikujući svoje izvore uvoza i ubrzavajući prelazak na električnu energiju, koju napajaju domaći izvori energije, uključujući ugalj i obnovljive izvore energije. Ovo pomaže zemlji da izdrži pritisak visokih cena nafte. To bi takođe moglo dovesti do veće potražnje za kineskim solarnim panelima i vetroturbinama u budućnosti, jer se očekuje da će potražnja za obnovljivim izvorima energije porasti.

Takođe postoji i diplomatski ugao. Kina bi takođe mogla imati koristi od štete po reputaciju koju je rat naneo SAD, kaže Jakubijan.

Foto: Tanjug/AP

"SAD su pretrpele ogroman udarac na globalnom nivou kao rezultat ovog rata. To je nepopularan rat, ne samo u Sjedinjenim Državama, već širom sveta... i Kina je uspela da preuzme prednost u vezi sa ovim i da se postavi kao ključni zagovornik globalnog mira i bezbednosti i međunarodnog prava", ističe sagovornik CNN-a.

Postoji i bezbednosna i strateška dimenzija. Sukob na Bliskom istoku primorao je SAD da preusmere neka od svojih najvažnijih vojnih sredstava dalje od Azije, slabeći svoj kapacitet odvraćanja u regionu gde Kina sve više potvrđuje svoju moć i održava ambicije prema Tajvanu.

Ipak, kineska ekonomija se u velikoj meri oslanja na izvoz. Ako globalna ekonomija nastavi da se bori, biće manje kupaca za njene proizvode. To se već dešava. Izvoz na Bliski istok – ključno tržište za Kinu – se smanjuje.

Kompanije za fosilna goriva

Dok rastuće cene nafte znatno poskupljuju život ljudima širom sveta, kompanije za naftu i prirodni gas profitiraju.

Chevron, Shell, BP, ConocoPhillips, Exxon i TotalEnergies ostvaruju ogromne profite zbog visokih cena nafte i njihovih naglih oscilacija. Prema novom izveštaju Oxfam-a, očekuje se da će šest kompanija ove godine ostvariti 94 milijarde dolara profita.

Ali visoki profiti doveli su do poziva za uvođenje poreza na neočekivane prihode ovih kompanija u više zemalja. Kriza takođe čini obnovljivu energiju privlačnijom i mogla bi ubrzati pad potrošnje fosilnih goriva.

Rusija

Nema sumnje da ruska ekonomija dobija podsticaj od sukoba. Visoke cene nafte i đubriva značile su dodatni novac za Kremlj – posebno nakon što su SAD privremeno ublažile sankcije na rusku sirovu naftu koja je već na moru kako bi "ubrizgale" novu ponudu na tržište nafte dok cene rastu.

Međunarodna agencija za energiju saopštila je ranije ove nedelje da su se ruski prihodi od energetike skoro udvostručili u martu, na 19 milijardi dolara, sa 9,75 milijardi dolara u februaru. Međutim, kontinuirani napadi Ukrajine na ruska naftna postrojenja, posebno luke i rafinerije, ograničili su količinu nafte koju Rusija može da proda.

Foto: Tanjug/AP

"Ali ovde postoji jedno važno 'ali'", kaže Jakubijan, ukazujući na nove odnose koje je Ukrajina uspostavila u Zalivu.

"Za Ruse, koji su, naravno, takođe pozicionirani u Zalivu, to što njihov glavni protivnik prodire na Bliski istok mora biti duboko zabrinjavajuće", rekla je, ukazujući na dugo prisustvo Moskve u regionu i veze sa njim.

Obnovljiva energija

Globalna naftna kriza samo je produbila želju mnogih zemalja da pređu na čistu energiju, što bi moglo biti blagodet za sektor.

Evropska komisija je prošle nedelje pokrenula novu strategiju za zaštitu javnosti od "šokova cena fosilnih goriva" i ubrzanje širenja "domaće čiste energije", delimično kao odgovor na globalnu energetsku krizu.

Ali postoji i jedna zamerka – iranska kriza povećava cene materijala koji se koriste u obnovljivoj energiji, poput aluminijuma, i remeti ključne lance snabdevanja. Ovo bi moglo da učini tehnologiju obnovljivih izvora energije skupljom.

Proizvođači dronova i oružja

Kao i u svakom sukobu, proizvođači oružja su spremni da profitiraju. Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira objavio je u ponedeljak izveštaj koji pokazuje da su globalni vojni izdaci porasli za 2,9% prošle godine na 2,09 milijardi dolara u 2025. godini.

Sjao Liang, istraživač u Programu za vojne izdatke i proizvodnju oružja instituta, rekao je da je povećanje pokrenuto odgovorom država "na još jednu godinu ratova, neizvesnosti i geopolitičkih previranja velikim akcijama naoružavanja".

"S obzirom na obim trenutnih kriza, kao i dugoročne ciljeve vojnih izdataka mnogih država, ovaj rast će se verovatno nastaviti do 2026. godine i nadalje", dodao je u saopštenju koje prati izveštaj.

Ali čak ni odbrambeni sektor ne može računati na to da će biti pobednik na duži rok. Akcije nekih od najvećih svetskih odbrambenih kompanija su poslednjih meseci bile pod pritiskom nakon što su poslednjih godina stalno rasle.

Analitičari kažu da je to delimično zbog nepopularnosti rata u Iranu u SAD i očekivanja da bi se politika mogla promeniti u budućnosti, kao i usred neizvesnosti oko toga da li će Kongres odobriti budžet za odbranu Trampove administracije.

(Telegraf.rs)