Preterivanje ili opravdana pretnja? Pooštrava se bezbednost oko Putina: Ovo su detalji obaveštajnog izveštaja

Kremlj je dramatično povećao ličnu bezbednost oko predsednika Vladimira Putina, instalirajući sisteme za nadzor u domovima bliskih saradnika kao deo novih mera izazvanih talasom atentata na visoke ruske vojne ličnosti i strahovima od puča, prema izveštaju evropske obaveštajne agencije koji je dobio CNN.

Kuvarima, telohraniteljima i fotografima koji rade sa predsednikom takođe je zabranjeno putovanje javnim prevozom, navodi se u dosijeu. Posetioci šefa Kremlja moraju biti provereni dva puta, a oni koji rade blizu njega mogu koristiti samo telefone bez pristupa internetu, dodaje se.

Preporučujemo

Neke od mera su uvedene poslednjih meseci nakon ubistva visokog generala u decembru, što je izazvalo spor u najvišim redovima ruskog bezbednosnog establišmenta, navodi se u izveštaju. One ukazuju na rastuću nelagodu unutar Kremlja dok se suočava sa rastućim problemima u zemlji i inostranstvu, uključujući ekonomske probleme, sve veće znake neslaganja i neuspehe na bojnom polju u Ukrajini.

Ruski bezbednosni zvaničnici drastično su smanjili broj lokacija koje Putin redovno posećuje, navodi se u izveštaju. On i njegova porodica prestali su da odlaze u svoje uobičajene rezidencije u Moskovskoj oblasti i na Valdaj, predsednikovo osamljeno letnje imanje koje se nalazi između Sankt Peterburga i prestonice.

Ove godine do sada nije posetio vojni objekat, navodi se u izveštaju, uprkos redovnim putovanjima u 2025. Da bi zaobišao ova ograničenja, Kremlj objavljuje javnosti unapred snimljene slike njega.

Od invazije na Ukrajinu 2022. godine, Putin takođe provodi nedelje u nadograđenim bunkerima, često u Krasnodaru, priobalnom regionu koji se graniči sa Crnim morem, satima udaljenom od Moskve, navodi se u izveštaju.

Foto: Tanjug/AP

Dosije, koji je izvor blizak evropskoj obaveštajnoj agenciji objavio CNN-u i drugim medijima, dolazi u vreme rastuće percipirane krize oko Kremlja, četiri godine nakon početka njegovog brutalnog i zlosrećnog rata.

Ruski gubici, koje zapadne zemlje procenjuju na oko 30.000 mrtvih i povređenih svakog meseca, zajedno sa ograničenim teritorijalnim dobicima na frontu i ponovljenim napadima dronova od strane Ukrajine duboko u Rusiji, podigli su danak sukoba na nivo koji mnogi smatraju neodrživim. Baš u nedelju uveče, dron je pogodio stambenu zgradu u visokom naselju zapadno-centralne Moskve, prema lokalnim vlastima i video snimcima sa mesta događaja.

Ekonomska cena rata je sada opipljiva, sa prekidima prenosa podataka mobilnih telefona koji redovno pogađaju velike gradove, ljuteći čak i proputinovsku buržoaziju, što doprinosi osećaju da rat počinje da pogađa urbanu elitu, koja je do sada uglavnom bila izolovana od uticaja invazije.

Izveštaj pruža retke detalje o zabrinutosti Moskve zbog pogoršanja unutrašnje bezbednosti. Takođe navodi potencijalno neugodne detalje o eksploziji u ruskoj bezbednosnoj i vojnoj komandi oko toga ko je odgovoran za zaštitu najviših zvaničnika - nešto što je, kako se navodi, podstaklo preispitivanje Putinovih protokola i proširenje višeg nivoa lične bezbednosti na još 10 viših komandanata.

"Rizik od puča"

U izveštaju se navodi da su, od početka marta 2026. godine, "Kremlj i sam Vladimir Putin zabrinuti zbog potencijalnog curenja osetljivih informacija, kao i zbog rizika od zavere ili pokušaja puča usmerenog na ruskog predsednika. On je posebno oprezan zbog upotrebe dronova za mogući pokušaj atentata od strane članova ruske političke elite".

Ali najupečatljiviji zaključak tiče se nekadašnjeg Putinovog poverenika, Sergeja Šojgua.

Bivši ministar odbrane, koji je trenutno sekretar Saveta bezbednosti, "povezan je sa rizikom od puča, jer zadržava značajan uticaj u vojnoj višoj komandi", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da se hapšenje Šojguovog bivšeg zamenika i bliskog saradnika, Ruslana Calikova, 5. marta smatra "kršenjem prećutnih sporazuma o zaštiti među elitama, što slabi Šojgua i povećava verovatnoću da i sam postane meta sudske istrage“.

Ruski istražni komitet je u martovskom saopštenju naveo da je Calikov uhapšen pod optužbama vezanim za proneveru, pranje novca i podmićivanje.

Izveštaji o korupciji u vojnoj eliti su česti, ali su se umnožili od početka invazije na Ukrajinu.

Izveštaj ne pruža dokaze koji bi potkrepili tvrdnje protiv Šojgua, koji je ranije smatran veoma bliskim Putinu, a pokušaj svrgavanja ruskog predsednika označio bi oštar preokret u lojalnosti. S obzirom na to da bi njegovo objavljivanje moglo imati za cilj destabilizaciju Kremlja, značajno je da bi evropska obaveštajna služba istovremeno efikasno upozorila Kremlj na mogući puč.

Putin je preživeo prethodni pokušaj puča u junu 2023. godine, kada je plaćenički šef Jevgenij Prigožin predvodio neuspeli marš na Moskvu.

Foto: Tanjug/AP

Unutrašnji sporovi u moskovskoj eliti često su predmet velikih spekulacija, ali se retko otkrivaju. I duboko u vreme invazije na Ukrajinu, kako se američka podrška Kijevu smanjuje, evropske obaveštajne agencije imaju značajnu motivaciju da sugerišu rastuće sukobe i paranoju u Kremlju. Priroda takvih obaveštajnih podataka otežava proveru nekih detalja. CNN je kontaktirao Kremlj za komentar.

Neke od detaljnih bezbednosnih mera oko Putina su ranije objavljene ili se za njih uglavnom pretpostavljalo da su to slučaj, uključujući intenzivne pretrese tela, izbegavanje pametnih telefona od strane Kremlja i ograničavanje predsednikovog kretanja. Putin se i dalje redovno viđa u javnosti, ove nedelje se sastao sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim i iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem.

Putin je počeo da se izoluje tokom pandemije Kovid-19, često sedeći na kraju dugog stola od svojih visokih gostiju, sve dok nije naredio invaziju u februaru 2022. Izveštaji sugerišu da koristi istu kancelariju na više lokacija sa koje se obraća svom kabinetu putem video-linka.

Detalji novih bezbednosnih mera dolaze nekoliko dana nakon što je Moskva objavila značajne izmene u svojoj paradi na Crvenom trgu 9. maja u znak sećanja na pobedu nad nacističkom Nemačkom. Ovogodišnji događaj, peti od potpune invazije na Ukrajinu, održaće se bez teškog naoružanja, poput oklopnih vozila i raketa.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naznačio je da je pretnja i nedavni uspeh ukrajinskih udara većeg dometa jedna od motivacija.

- U kontekstu ove terorističke pretnje. Naravno, preduzimaju se sve mere da se opasnost svede na minimum - rekao je.

Prethodne parade su bile prikaz vojne moći Kremlja, ali su smanjene od početka invazije na Ukrajinu, navodeći operativne i bezbednosne probleme.

Sukobi u Kremlju

Obaveštajni izveštaj sugeriše da je žestoka razmena između visokih zvaničnika na sastanku u Kremlju krajem prošle godine sa Putinom delimično pokrenula nove mere. Nakon atentata na general-potpukovnika Fanila Sarvarova u Moskvi 22. decembra 2025. godine, verovatno od strane ukrajinskih agenata, Putin je tri dana kasnije pozvao ključno bezbednosno osoblje.

Tokom sastanka, načelnik Generalštaba, Valerij Gerasimov, kritikovao je šefa Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandra Bortnjikova zbog toga što nije zaštitio svoje oficire, koji su se zauzvrat žalili na nedostatak resursa i osoblja za obavljanje posla, navodi se u izveštaju.

"Naglašavajući strah i demoralizaciju koju je ovo izazvalo među (vojnim) osobljem, Valerij Gerasimov je oštro kritikovao svoje kolege u specijalnim službama zbog nedostatka predviđanja", navodi se.

U obaveštajnom izveštaju se takođe navodi: "Na kraju ovog napetog sastanka, Vladimir Putin je pozvao na smirivanje, predložio alternativni format rada i naložio učesnicima da predstave konkretna rešenja za problem u roku od jedne nedelje".

To brzo rešenje uključivalo je Putinovo proširenje dometa sopstvene Federalne službe zaštite (FSO), koja je u to vreme štitila samo Gerasimova u vojnoj komandi, kako bi obezbedila bezbednost još 10 viših komandanata.

U izveštaju se tvrdi da je pojačanje Putinovih sopstvenih bezbednosnih mera usledilo nakon ovog proširenja nadležnosti FSO.

Retko se dešava da zapadne obaveštajne agencije objavljuju detaljne izveštaje o poverljivim pregovorima neprijateljskih aktera, verovatno dobijene iz ljudskih ili elektronskih izvora, koji rizikuju da budu ugroženi ako budu otkriveni. Pa ipak, objavljivanje može odražavati pokušaj evropskih zvaničnika da se iskoriste za nadu za koju kritičari tvrde da je dugo bila njihova jedina strategija za poraz Rusije u Ukrajini - da sačekaju njen unutrašnji kolaps, zaključuje se u analizi CNN.

(Telegraf.rs/CNN)