Evropa strahuje da će Putin ovo videti kao svoj trenutak za napad: Tramp je već poslao signal Moskvi!

Zvaničnici odbrane i zakonodavci strahuju da će Kremlj narednih godinu ili dve, dok je Donald Tramp još u Beloj kući, a EU još nije ojačala svoje vojne kapacitete, smatrati vremenom da testira posvećenost Zapada NATO-u, prema rečima tri političara iz EU koji imaju direktna saznanja o ovim diskusijama, a koji su intervjuisani za ovaj članak za Politico. Iako je rat u Ukrajini pokazao granice moći Moskve, ruski predsednik već dugo signalizira svoju želju da zauzme još teritorija.

"Nešto bi se moglo dogoditi vrlo brzo - postoji ruski prozor mogućnosti", rekao je Mika Altola, finski član Evropskog parlamenta iz redova desnog centra u Odboru za spoljne poslove. "SAD se povlače iz Evrope, transatlantski odnosi su u rasulu, a EU još nije u potpunosti spremna da sama preuzme odgovornosti."

Iako zvaničnici odbrane i kreatori politika ne isključuju mogućnost da Vladimir Putin pokrene kopnenu ofanzivu na neku NATO zemlju, kažu da je to malo verovatno s obzirom na to koliko je Rusija iscrpljena borbama u Ukrajini, prema rečima jednog visokog NATO diplomate i tri visoka evropska odbrambena zvaničnika, koji su dobili anonimnost kako bi slobodno govorili o ovoj osetljivoj temi.

Umesto toga, daleko je verovatnije da će učiniti nešto ciljanije ili izvršiti upad smišljen tako da stvori dvosmislenost, nadajući se da će posejati razdor u NATO oko toga da li ta akcija ispunjava prag za aktiviranje člana 5, klauzule o uzajamnoj odbrani, ili ne, rekao je Altola.

Član 5 proglašava da saveznici treba da smatraju oružani napad na jednog od njih "oružanim napadom na sve", ali Tramp je NATO nazvao "tigrom od papira". On treba da napusti funkciju u januaru 2029. godine.

Putin bi mogao da "horizontalno eskalira protiv nekog drugog suseda, pokušavajući da izbegne ponižavajuće pregovore s Ukrajinom", rekao je za Politico Gabrijelijus Landsbergis, bivši ministar spoljnih poslova Litvanije, koji je takođe upozoravao na Putinov "prozor mogućnosti".

Iako su evropski troškovi za odbranu naglo porasli nakon ruske invazije na Ukrajinu punog obima 2022. godine, puni uticaj će se osetiti tek za nekoliko godina, prema Mapi puta odbrambene spremnosti EU. Blok želi da bude spreman da "kredibilno odvrati svoje protivnike i odgovori na svaku agresiju" do 2030. godine, navodi se u mapi puta.

"To bi mogla biti mala psihološka stvar koja nas plaši, ako Putin oseti da takva eskalacija čini nas slabijima, čini da se osećamo ugroženo i smanjuje podršku Ukrajini", rekao je Vile Ninisto, predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za parlamentarnu saradnju EU i Rusije i bivši ministar u vladi Finske, koja sa Rusijom deli granicu dugu 1.340 kilometara.

"Rusija nije svemoćna", rekao je on. "Ali očaj je takođe opasan."

Šta će Tramp sledeće učiniti?

Poljski premijer Donald Tusk rekao je u subotu da je "najveća pretnja transatlantskoj zajednici" zapravo "kontinuirana dezintegracija našeg saveza".

Ako Putin prati Trampovu posvećenost NATO-u, tada će njegovi domaći politički izazovi biti faktor. Ako republikanci loše prođu na izborima u novembru, Tramp bi mogao da pokuša da pridobije svoju bazu tako što će snažnije nastupiti protiv svojih "trnova u oku" - NATO i Evrope - i dodatno se povući iz podrške Ukrajini, uoči američkih predsedničkih izbora 2028. godine, smatra jedan visoki evropski odbrambeni zvaničnik.

SAD su u petak objavile da će povući 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Tramp je pretio istim potezom za Italiju i Španiju.

"Postoji rizik od još goreg zaokreta" u američkom stavu prema NATO zbog domaće političke klime, rekao je visoki odbrambeni zvaničnik. Da bi otklonila pretnju, EU mora "masovno i zajednički investirati" kako bi bila spremna da se brani.

Iako je Rusija oslabljena, s Ukrajinom koja prodire kroz njenu odbranu i udara duboko na njenu teritoriju, gubicima trupa koji rastu i Kijevom koji uspeva da povrati teritoriju, to samo čini Putina opasnijim za Evropu u ovom trenutku, rekao je Altola, poslanik EP zadužen za spoljne poslove.

"Eskalacija sukoba [u Ukrajini] na neka druga poprišta mogla bi Rusiji dati kartu za igru... rat iscrpljuje njihove resurse, pa traže izlaz", rekao je Altola. A taj izlaz "nisu mirovni pregovori - to je širenje sukoba".

Putin ima mnogo lakih meta na raspolaganju, rekao je Altola, a napad bi mogao "poprimiti više različitih oblika", pri čemu je malo verovatno da će Kremlj učiniti nešto tako jasno kao što je "upad tamo gde je NATO jak, poput poljske granice".

"To bi mogla biti operacija dronovima, mogla bi biti operacija u Baltičkom moru... Moglo bi biti nešto na Arktiku, ciljanje malih ostrva. Oni imaju flotu iz senke, koja je već delimično militarizovana", rekao je Altola. "Napad dronom ne zahteva trupe, ne zahteva prelazak granice."

Pokretanjem takve operacije, Putin bi nastojao da izvrši pritisak na evropske saveznike Ukrajine, izbegavajući pritom bilo kakav potencijalni odgovor SAD.

"Ako nema napada preko granice, SAD bi mogle reći da ovo strateški nije toliko važno", rekao je Altola. "Oni su napregnuti svojim resursima u Iranu, pa bi možda savetovali pregovore sa Rusijom. A to je upravo ono što bi Rusija ovim pokušala da postigne."

Alarmizam

Evropa nije ujedinjena u proceni ozbiljnosti neposredne ruske pretnje. Postoji određena tenzija između političara iz zemalja poput Finske i Litvanije, koji podižu uzbunu i tvrde da Evropa hitno mora da pojača svoju protivraketnu i odbrambenu spremnost usred kašnjenja u isporukama američkog oružja zbog rata u Iranu, i opreznijeg pristupa u Estoniji i samom NATO-u, gde zvaničnici kažu da bilo kakav alarmizam ide na ruku Putinovom scenariju.

Ali oni koji umanjuju pretnju rizikuju da uljuljkaju Evropu u lažni osećaj sigurnosti, rekao je Altola. Ovo "je zapravo najgora stvar koju možete stvoriti u demokratskim zemljama", rekao je on. "Moramo dodeliti resurse, a ako postoji lažan osećaj sigurnosti, onda se resursi ne dodeljuju za odbranu."

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u televizijskom intervjuu sugerisao da bi Rusija mogla da se sprema za potez protiv "jedne od baltičkih zemalja, na primer". Visoki zvaničnici u Kijevu rekli su da su oni mete zbog svoje podrške Ukrajini.

"Rusi šalju signal" jer su optužili Baltik da dozvoljava ukrajinskim dronovima da koriste njihov vazdušni prostor, rekao je novinarima ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha.

Političari na Baltiku pokušali su da umanje tu pretnju. Zvaničnici u NATO su podjednako skeptični.

"Rusija je veoma zauzeta u Ukrajini", rekao je estonski predsednik Alar Karis za Politico. "Mislim da nema dovoljno kapaciteta da pokuša" da vodi rat i protiv Baltika.

Taj argument ponovili su i visoki NATO diplomata i tri visoka evropska odbrambena zvaničnika.

"Smatram to krajnje malo verovatnim", rekao je visoki NATO diplomata. Putinov "samoubilački trend ima svoje granice - posebno kada nema vidljive i trenutne koristi".

"Jasno je da Rusija sebe vidi u dugoročnoj konfrontaciji sa Zapadom", rekao je drugi visoki evropski odbrambeni zvaničnik. "Međutim, trenutno zadržavamo našu procenu da ne postoji kratkoročna vojna pretnja NATO-u zbog angažovanosti Rusije u Ukrajini. To ne znači da ne treba da ostanemo oprezni, jer Rusija može pogrešno da proceni naše jedinstvo i odlučnost."

"Bitka na dva fronta" je "veoma, veoma rizična strategija" za Putina, rekao je treći visoki odbrambeni zvaničnik, posebno zato što Evropa "snažno napreduje" u izgradnji sopstvene odbrane.

Ali, kao što je Karis priznao, Evropa ne može ništa da isključi.

"Nikad se ne zna. I niko nije očekivao rat u Ukrajini", rekao je estonski predsednik. "Mi smo na oprezu. Spremni smo. Držimo oči otvorene."

(Telegraf.rs)